O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi


Shulardan  kelib  chiqib,  ta d q iq o tch i  quyidagi  sifatlarni



Yüklə 59,47 Kb.

səhifə67/145
tarix17.09.2017
ölçüsü59,47 Kb.
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   145

Shulardan  kelib  chiqib,  ta d q iq o tch i  quyidagi  sifatlarni 
m u lohaza  qilib  ko'rish  uchun  tavsiya  qiladi;  g ’ayratlilik, 
chidam lilik, vazm inlik. Agarda bu jarayonda intellektual  negiz 
ishtirok  etm asa,  uni  tushunib  b o 'lm a y d i,  qaysi  hal  q iluvchi 
qurilm a  h isobiga  vaziyat  b aholan adi  va   harakatni  k uchay- 
tirish,  pasaytirish  to'g'risidagi  k om a n d a   beriladi.
V .K .  Kalin  bazal  tizim iga  kirm agan  irodaviy  sifatlarni 
ikkilam chi  deb  biladi.  Chunki,  ularda bilim lar,  ko'nikm alar, 
em otsiya  va  intcllektning  paydo  b o lis h i   m ujassam lashadi. 
M u allif q at’iyatlilikni  ikkilam chilar  qatoriga  kiritadi,  v a h o - 
lanki,  u nin g fikricha,  u o'ziga  m ah liyo qiladigan  h is-tu yg'u - 
larni  yen gish d an ,  shuningdek,  rad  ctilgan   variantlardan, 
ishon ch sizlikn i  to'sishdan  tashkil  to p a d i.  U  tirishqoqlikni 
ham  ikk ilam ch i  sifatlar  tarkibiga  kiritadi.
Chunki  ularda  obyektning  to^planganligi  ifodasi  o Lz  ak- 
sini  topgan,  hayotiy  ravshan  q adr-q im at  mujassamlashgan.
C h id am lilik   tavsifida  „ q o 'sh im c h a   im pulslar“ ,  „ q o ‘- 
sh im ch a  irodaviy z o ‘r berish“ ,  „  iroda  k u ch i“ ,  „sabr-toqat“ 
jabhalari  o ‘z  ifodasini  top gan .  C h id a m lilik k a   u n d o v ch i 
xususiyatlarning  tirishqoqlik  irodaviy  sifatga  m os  tushish  
hollari  uchraydi.  E.P.  dinning rangjadvalida tirishqoqlik sifati 
ch idam lilik dan   keyin  joylashgan  b o l i b ,   quyidagi  ta'rifga 
ega:  „Tirishqoqlik—qiyinchilikka va  muvaffaqiyatsizlikka qa- 
ram asdan,  m aqsadga  erish ish   y o 'lid a   u zlu k siz  ravishda 
intilishning  paydo  boMishidir“ .  T a d q iq o tch i  D .N .  U sh ak ov- 
n in g   m u lo h a z a s ic h a ,  „ c h id a m “  tu s h u n c h a s i  q u y id a g i 
m a'nolarni  anglatib  keladi:
1)  aksil  harakat  qilm ay,  sh ik o y a tsiz,  hasratsiz  h a lo - 
katli,  m u sh ku l,  noxush  holatlarni  d ild an   kechiradi;
2)  aksil  harakat  qilm ay,  o'zgarish la rn i  kutib,  taqdir 
haziliga  rozi  bo'ladi;
3)  biror  holatga  m ubtalo  b o ‘ladi;
4)  n im a  bilandir  kelishish,  biror  ortiq ch a  kechinm aga 
parvo  q ilm ay,  o g ‘irchilikni  m ard on avor  o'tkazadi;
5)  im k oniyat  darajasida  am al  q ilish ga   k o‘nikadi;
6 )  shoshqaloqlikka  y o Ll  q o lym ay d i;
7)  paysalga  solish  va  kutishga  im k o n iy a t  yaratadi.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Shuni  a io h id a   ta ’kidlab o ‘tish jo izk i,  tirishqoqlik,  qat’i- 
yatlilik  sifatlari  b ilan   bir  qatorda,  ch id am lilik n i  irodaviy 
xislatlarning  yeta k ch isi  sifatida  tan  o lish ,  qiyinchiliklarga 
qaram ay,  harakatni  davom   ettirishga  intilish  tarzida  tushu- 
nish  m uhim   ah a m iyat  kasbetishi  shubhasiz.  Lckin  o g ‘riqqa 
chidash,  b ard oshlik ka  m oyillik  nuqtayi  nazaridan  yon da- 
shilganda  esa  irod an in g  erkinligi  ta'biri,  irodaviy  sohaning 
paydo b o lis h i  va am alga oshishi  m ohiyati jihatdan  m etod o- 
logik  n u q son iy  talq in   yuzaga  kelishi  m u m k in.
M a’lu m k i,  tib b iyot  psixologiyasida  inson   tom onidan 
o g ‘riqqa bardosh  berish  chidamlilik sifatining vujudga  kelishi, 
kcchishi jarayonining yorqin  ifodasidir.  H ayot va faoliyatning 
tajribalari  k o'rsatish ich a,  shaxs  o g kriqqa  k o'nika  olm ayd i, 
chunki  b un ing  n eg izid a  boshqa  m exanizm lar yotishi  turgan 
gap.  F iziologik   m e'yorlarga  binoan  shaxs  o g ‘riqni  sczish, 
idrok  q ilish   va  ta savvu r  etish n in g   m urakkab  jism o n iy  
qurilm asiga  ega.  S h u n ga  qaramay,  o g Lriqni  inson  har  xil 
his  qilishi,  unga  bardosh  berishi,  sabr-toqat  bilan  boshidan 
kechirishi  m u m k in ,  bunda  individual  tafovut  aniq  nam oyon 
bo'ladi.  D iqqatning o g ‘riq sezgilariga to'planishi  tufayli o g lriq 
zarbi  kuchayadi—bu  psixofiziologik  qonuniyatdir.  Shu  bois, 
od am   o g ‘riq  sezgilarga  tobe  b o iib   q olm asligi  lozim ,  aks 
holda  u,  bu  n oxu sh   kechinm a,  ruhiy  holat  ta'sirida  uzoq 
m uddat  q olib   ketishi  kuzatiladi.  O g‘riqni  boshdan  kechi- 
rishda  nafaqat ch id a m lilik  zarur,  balki  m ushkul  sharoitlarda 
faollik  k o ‘rsatish  k o'n ik m asi,  q iyin ch ilik n i  yengish  odati 
m uhim   aham iyat  kasb etadi.  Bunday xususiyatga ega bo'lgan 
insonlarda esa  o lz  hissiy a ’zolarini,  uning  harakatlarini  idora 
qilish  uquvi  m avjuddir,  aksincha  nozik  tabiatli,  ichki  inti- 
zom siz,  sab r-toq ati  zaif,  nio'rt  ruhiy  kcch inm ali  shaxslar 
chidam sizligin i  n am oyish   qilib  q o ‘yadilar.
Yuqoridagi  m ulohazalardan  k o‘rinib  turibdiki,  hozir- 
gacha  p sixologiya  fanida  asosiy,  m uhim   irodaviy  sifatlarni 
tasn ifla sh n in g   u m u m b irlik   tam oyili  m avjud  em as.  Shu 
tufayli  aksariyat  hollarda  bir irodaviy xislat  q o'sh aloq   atama 
bilan belgilanishi d avom   etib  kclmoqda  (m asalan,  mustaqillik 
va tashabbuskorlik, ju r’at va dadillik,  tirishqoqlik va qat'iyat- 
lilik,  vazm in lik   va  o 'z in i  uddalash  kabilar).
152
www.ziyouz.com kutubxonasi




Dostları ilə paylaş:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   145


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə