O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi

Yirik  rus  psixologlaridan  B .M .  T ep lov   (1 8 9 6 — 1965) 
va  uning  shogirdlari  ham da  m aslakdoshlari  i.P .  Pavlovning 
tadqiqotlarini  d a v o m   ettirib.  inson  nerv  jarayonlari  xusu- 
siyatlarin in g  o ‘ziga  x o s  tom oniarin i  o ch ish g a   muvaffaq 
bo'ldilar.  U la r  n erv-fiziologik  jarayonlarning  nozik  qirrala- 
rini  o ‘rganishda  m axsus  m oslam alar  yordam i  bilan  o lzga- 
rishlarni  qayd  q ilish   ham da  olingan  natijalarni  m atem atik- 
statistik  m e to d la r  orqali  hisoblash 
ishíarini  olib  boradi. 
B .M .T e p lo v   ilm iy   m aktabi  n a m o y a n d a la rin in g   m a 'lu - 
m otlariga  q a ra g a n d a ,  insonda  h o sil  q ilin a d ig a n   shartli 
reflek sla rn in g   b a ’zi  bir  individual  x u su siya tla ri  o 'za ro  
u yg'u n lik k a  ega d ir.  U larning  ta 'b irich a ,  o ‘zaro  b o g ‘liq 
individual  xususiyatlar  tizimi  ncrv  sislem asin in g  muayyan 
xususiyati  bilan  tavsiflanadi.  Jum ladan,  o ‘zaro  b o g la n g a n  
x u su siy a tla r,  b ir in c h id a n ,  shartli  q o ‘z g ‘o v c h i  m u sta h - 
kam lanishi  d a v o m   etishidan  qat'i  nazar,  shartli  reflekslar 
so'nish i  darajasiga,  ikkinchidan,  q o lz g ‘ovch ilarn in g  kuchli 
yoki  kuehsizligi  bilan  shartli  reaksiyaning  hajmi  orasidagi 
tafovutlarga,  u ch in ch id a n ,  asosiv  q o ‘z g ‘aluvchi  sezgirligiga 
b e g o n a   q o ‘z g ko v c h in i  ijobiy  (s a lb iy )  t a ’sir 
0
‘tk a zish  
darajasiga,  t o ‘rtin ch id an ,  boshqa  ko'rinishdagi  yoki  kuch- 
lanishdagi  q o kz g ‘alish  jarayonlarining  kuchiga  b o g ‘liqdir. 
M a’lum otlarn in g  tahliliga  ko'ra,  torm ozlan ish n in g  kuchi 
bilan  nerv  ja rayon larin in g  m u vozan atlash uviga  taalluqli 
sh artli  r e fle k to r   fa o liy a tin in g   in d iv id u a l  x u su siyatlari 
turkum lari  s h u n g a   o ‘xshash  usul  y o rd a m i  bilan  k ash f 
q ilin gan.  S h u n in g d e k ,  B.M .  T ep lo v   ilm iy   m aktabining 
nam oyandalari  to m o n id a n   ijobiy  va  torm ozlovch i  shartli 
reflekslarning  h o sil  b o klish  tezligini  tavsiflovchi  individual 
xususiyatlari  turkum i  ham  tahlil  qilib  berilgandir.  Ushbu 
in d iv id u a l  x u su siy a tla r   m oh iyatid a  ifo d a la n u v ch i  nerv 
sistem a sin in g   n o ta n ish   xususiyati  d in am ik lik   deb  atalib 
tavsiflangan.  B u n d an   tashqari,  ular  shartli  reflektor  fa o ­
liyatin in g  b ir  gu ru h   individual  xu susiyatlari  q o vz g ‘alish 
jarayoni  t o ‘x ta lish in in g   tezligi  m ah su li  sifatid a  taxm in  
qilingan  xu su siyatn i  (yangi  xislatni)  labillik,  y a ’ni 
(lotin- 
cha—ladia/is—  beqarorlik)
  deb  atay  boshlaganlar.  Shuning 
158
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

bilan  birga,  nerv  sistem asining  b oshq a  xususiyatlari  m av- 
judligi  t o ‘g ‘risida  ilm iy  taxm inlar  ilgari  surilgan,  c h u n o n - 
clii:  sen zitivlik,  reaktivlik va  h okazo.
B.M .  T ep lov  ilm iy maktabida  I.P.  Pavlov tadqiqotlarida 
aniqlangan  nerv  sistem asin in g  x u su siyatla ri  to'g'risidagi 
nazariya  va  taxm in lar  m uayyan  darajada  kengaytirilgan 
hamda tem p eram etn ing tub  m ohiyatini  tushuntirishga qulay 
im koniyatlar  yaratilgan.  Lekin  sh u n d a y   ch u q u r  izlanishlar 
o lib   b orilish iga  q aram ay,  p six o lo g la r  to m o n id a n   k a sh f 
qilingan  xususiyatlarning  k im yoviy  va  fizik aviy  m ohiyati 
hanuzgacha  n o m a ’lum ligicha q olm oqd a.
Shu  b o is,  nerv  sistem asin ing  xu su siy a ti  t o ‘g ‘risidagi 
ilm iy  m ushohadalar  faqat  shartli  reflektor  faoliyati  bilan 
o ‘zaro  b o g liq   individual  xususiyatlar  turkum iga  taalluqli 
um um iy  sabablar b o'yicha talqin  q ilish n i  ifodalaydi,  xolos.
N erv  sistem asi  xususiyatlari  bilan  tem p era m en tn in g  
bog'liqligi,  aksariyat  hollarda,  m ana  b u n d a y   om illarning 
m ohiyatida  aks  etishi  m um kin.  Ju m lad an ,  negizida  nerv 
sistem asin in g  faraz  qilingan  fizio lo g ik   xususiyati  yotgan 
shartli  reflek to r  fao liy a tin in g   o lzaro  b o g 'liq   individual 
xususiyatlarining  m uayyan  turkumi  sh axsda  qanchalik  ko'p 
m u ja s s a m la s h s a ,  te m p e r a m e n t n in g   u n g a   m u ta n o s ib  
xususiyati  ham   xuddi  shu  daraja  n a m o y o n   b o la d i  yoki 
aksincha,  sh u n ch a   kam  ifodalanishi  kuzatiladi:  1)  insonda 
shartli  refleks shakllangan bo*lsa-da,  lekin  u  te z  s o ‘na bosh- 
lasa;  2)  tashqi  q o ‘z g kovchi  shartli  refleksda  kuchli  torm oz- 
lanishni  vujudga  keltirsa;  3)  shaxs  k u ch siz  q o ‘z g ‘ovchilarga 
kuchli  q o (zg ‘ovch ilar singari  shiddat  bilan  reaksiya qaytarsa;
4)  od am   k uchsiz  q o ‘zg‘alish  jarayoni  bilan  u y g ‘unlashgan 
x u su siyatlarn i  a n iq la sa ;  5)  in s o n d a   k u c h li  e m o ts io n a l 
q o ‘zg ‘alishi  ham d a  diqqatning chalgMshi  yu zaga  keladi.
Yuqorida  ta’kidlab  o'tilganidek,  LP.  Pavlov ta'lim otida 
te m p e r a m e n tn in g   p sixologik   ta'siri  n erv  siste m a sin in g  
barcha  xususiyatlari  bilan  aloqadorligi  yo k i  uning  tipiga 
tegishli  ekanligi  tushuntiriladi.  Shu  b o is  tem p eram en tn in g 
u  yoki  bu  xususiyati  nerv  sistem asin ing  birorta  xislati  bilan 
e m a s,  balki  xu su siyatlarn in g  tu rk u m la ri  b ilan   aloqaga 
kirishadi.  B uning  ta ’sirida,  nerv  sistem asi  xususiyatlarining
www.ziyouz.com kutubxonasi

---