O zbek iston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxs*js ta’lim vazirligi


Shartli  ravishda  qabul  qilingan  „shaxs  va  a tr o f-m u h it-



Yüklə 59,47 Kb.

səhifə77/145
tarix17.09.2017
ölçüsü59,47 Kb.
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   145

Shartli  ravishda  qabul  qilingan  „shaxs  va  a tr o f-m u h it- 
dagi  insonlar“  sim p tom ok om p lck si  o ‘z  tarkibiga  nafaqat 
boshqa  shaxslarga  m unosabatlarni,  balki  o lziga  qaratilgan 
m u n o sa b a tla r n i  m u ja ssa m la sh tiru v ch i  x is la tla r n i  h am  
qamrab  oladi.  C h u n o n clii,  o ‘ziga  ish o n ch ,  o ‘zb ilarm on lik , 
o 'zig a   b in o  q o ‘yish ,  m aqtanchoqlik  yok i  shularga  teskari 
xususiyatlar  shular  jum lasidandir.  S h u n d ay  q ilib ,  „shaxs 
va  atrof-m uhitdagi  inson lar“  degan  shartli  n om   bcrilgan 
xislatlar  tizim i  o ‘zga  kishilarga,  jam oa  a ’zolariga  va  o ‘ziga 
m u n osabatlarni  ifo d a lo v ch i  xu su siyatlarn i  b irlashtiradi. 
Turlicha  m unosabatlar  o ‘zaro  bir-biriga  b o g ‘langan  tarzda 
muayyan  tizim n i  tashkil  qiladi,  natijada  „ m e n   —  b iz “  m u- 
nosabati  o ‘zaro  o ‘rin  alm ashib  turadi,  y a ’ni  o ‘ziga  qaratil­
gan  m unosabat  guruhiy  xususiyat  kasb  etadi.
S h u n in g   u c h u n   sh a x sn in g   tu r lic h a   m u n o sa b a tla r i 
o'zaro   b o g liq lig i  u n in g  xarakterining  tu zilish   xususiyatlari 
bilan  uyg‘unlashib  ketadi.  U m u m iy  va  x u su siy   m u n osa - 
batlar  xarakter  xislatlari  bilan  birlashgan  h o ld a   m uayyan 
aham iyat  kasb etadi.  Shu  b ois,  inson n ing xarakteri  nisbatan 
butun, yaxlit  xususiyatga ega.  Shaxs m unosabatlarining  kelib 
chiqishiga  asoslanib,  ular  asosiy  va  ularga  to b e ,  hosilaviy 
m unosabatlarga  ajratiladi.  Shaxsning  asosiy  m unosabatlari 
ijtim oiy  m unosabatlar  bilan  belgilanganligi  tu fa yli,  bunday 
m u n osab atlar  h a m ish a   so tsia l-tip ik   x u su siy a tg a   egadir. 
M a sa la n ,  ijo b iy   x isla tla r   m u ja ssa m la sh g a n   sh a x sn in g  
asosiy  m unosabatlari  o ‘zga  odam larga,  ja m o a g a   m u n o sa - 
batlarida  ifo d a la n a d i.  B in ob arin ,  xarak ter  x isla tla rn in g  
individual  o 'zig a   xosligi,  betakrorligiga  q ara m ay ,  u n in g  
tuzilish  negizida  ham m a  vaqt  shaxsning  so tsia l-tip ik   a so ­
siy  m unosabatlari  yotadi.
Xarakterning  tuzilish  qonuniyatlaridan  kelib  chiqqan  
h o ld a   n iu h im   tarb iyaviy  x u lo sa la r  c h iq a r ish   m u m k in . 
Xarakter  x islatlarin in g  b a ’zi  n u q son larin i  ( q o ‘p o llik   va 
y o lg 'o n c h ilik n i)  bartaraf  q ilish ,  u n in g  ijo b iy   x u su siy at- 
larini  (xushfe'llik  va  h aqqoniylikni)  shakllan tirishn i  reja- 
lashtirilgan dastur asosida amalga  oshirib b o im a y d i.  C hunki 
insonlarga  to ‘g ‘ri  m unosabat ni  tarkib top tirm ay turib,  illatga 
qarshi  kurashib,  ijobiy  fazilatni shakllantira  o lm a y m iz .  Shu
173
www.ziyouz.com kutubxonasi


narsa  m a 'lu m k i,  shaxsda  o ‘zaro  bir-biriga  b o g liq   xu su- 
siyatlarin in g  yaxlit  bir  tizim in i  tarkib  toptirish  m um kin, 
x o lo s.  M azku r  jarayonda  xususiyatlar  tizim in i  sh akllan - 
tirish n in g  m u h im   shartlaridan  b ir i — bu  shaxsning  asosiy 
m u n osabatlarin i  tarkib  toptirishdir.
S h a x s  xarakterining  yaxlitligi,  b us-bu tu nligi  m utlaq 
narsa  e m a s ,  albatta,  ch u nk i  in so n n in g   asosiy  m u n o sa - 
batlaridan  biri  boshqa  barcha  munosabatlarni  t o l a   belgilay 
oigandagina  xarakter  mutlaq  xususiyat  kasb  ctishi  mumkin. 
Lekin  shaxsning  munosabatlari  ijtim oiy  m unosabatlarning 
aks  ettirilish i  tufayli  u nin g  m unosabatlari  bilan  xarakter 
xislatlari  o ‘rtasida  doim iy  ziddiyat  mavjuddir.  Xulosa  shuki, 
shaxsning  xarakterini  nisbiy  ravishda  yaxlit  deyishim iz  m um ­
kin,  biroq  bir  butun  sanalsa  ham   individual,  o ‘ziga  xos 
xususiyatga egadir. Yaxlitlik  nuqtayi  nazaridan qaralganda.  turli 
qaram a-qarshi  xususiyatli  shaxslar  mavjuddir.  Xarakterdagi 
qarama-qarshiliklar  oqibatida  harakatlarda  va  inson  xulqida 
shunday  holat  hosil  b o‘ladi  va  ijtim oiy-axloqiy  m e’yorlarning 
buzilishini  yuzaga  keltiradi.  Bunday  vaziyatda  harakatdagi 
k am ch ilik lar  bilan  kurashishning  asosiy  y o ‘li  —  bu  shaxs 
xarakteridagi  qarama-qarshiliklami  yengishni 
0
‘rganishdir.
X arakterning tuzilishi  ba’zi  xislatlarning o'zaro b o g ‘liq- 
ligi  bilan  em a s,  balki  uning  yaxlitligiga  m os  xususiyatlar 
b ila n   ta v sifla n a d i.  X arakter  tu zilish i  qatoriga  u iarn in g 
ch u qu rlik   darajasi  kiradi  va  shaxsning asosiy  munosabatlari 
bilan  b elgilan ad i.  In sonn ing  b oshqa  odam larga,  jam oaga, 
m e h n a tg a   fid oy i  m u n osab atd a  b o ‘lishid a  b elgilan u vch i 
xususiyatlar  chuqurroq  xususiyatlar  deyiladi.  Bu  m ezon ga 
ko'ra,  shaxslarning  farqlanishini  yuzaki  tasa w u r  qilm aslik 
kerak.  S h u n in gd ek ,  insonga beriladigan  tavsifnom a sim p to- 
m okom plekslarni  ta’kidlab o'tishi  bilan cheklanmasligi  lozim. 
A ks  h o ld a   shaxsning  psixologik  qiyofasining  tavsifnom asi: 
b ir i n c h  id a  n ,  s i m p t o m o k o m p l e k s la r n i   c h u q u r r o q  
joyla sh tirish n i,  ikkinchidan,  m uayyan  darajada  chuqurroq 
m u jassam lashtirishni,  u ch in ch id an ,  biroz  yuzakiroq  tizim - 
ni  farqlashni  ta q ozo  qiladi.
Xarakter tuzilishining xususiyatlari jumlasiga  faollik yoki 
xarakter  k uchi  kiritiladi,  shunga  asosan  insonlar  kuchli
174
www.ziyouz.com kutubxonasi




Dostları ilə paylaş:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   145


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə