Odeljenje za informativno-istraživačke I bibliotečke poslove Odsek za informativno-istraživačke poslove Tema: amnestija kapitala datum

Odeljenje za informativno-istraživačke i bibliotečke poslove

Odsek za informativno-istraživačke poslove

Tema: AMNESTIJA KAPITALA
Datum: 21/12/2007
Br.: 01/07

Ovo istraživanje je uradio Odsek za informativno-istraživačke poslove za potrebe narodnih poslanika u njihovoj zakonodavnoj aktivnosti. Za više informacija molimo Vas da nas kontaktirate lično, putem telefona 3026-532 ili putem el. pošte [e-mail]


Sadržaj

Uvod..........................................................................................................3

Tabelarni pregled rezultata poreskih amnestija..............................4

Belgija......................................................................................................5

Velika Britanija.....................................................................................5

Irska.........................................................................................................6

Italija......................................................................................................6

Kazahstan..................................................................................................8

Kipar.........................................................................................................9

Nemačka.....................................................................................................9

Poljska.....................................................................................................12

Rusija........................................................................................................12

SAD............................................................................................................13

Izvori informacija................................................................................15

     

Uvod

Amnestija kapitala je jedan od široko prihvaćenih instrumenata finansijske politike koji treba da svoju deletvornost manifestuju kroz povratak izvezenog kapitala i podsticaj ulaganja u nacionalnu ekonomiju. Stoga ove akcije nastoje na pojednostavljenim procedurama za prijavu ostvarenih prihoda i na stimulativnim uslovima za povraćaj kapitala koji se ogledaju u povoljnim kamatnim stopama, oslobađanju od kazni i globa predviđenih za neizmirivanje ranije nastalih poreskih obaveza, kao i na zagarantovanoj diskreciji u odnosu na podatke o kapitalu koji se vraća u zemlju. Amnestije kapitala koje se tokom 2007 g. sprovode u Velikoj Britaniji i Rusiji ukazuju da je ova akcija dobila ozbiljnu podršku finansijskih institucija u Evropi. EU je dala podsticaj ovim aktivnostima svojom Direktivom o porezu na dohodak od depozita iz 2005 g.

Praksa legalizacije ''sivog kapitala'' putem amnestije sprovedena je više puta u zemljama Evropske unije, u nizu država SAD, Indiji, Argentini, Filipinima. U Indiji se amnestija kapitala sprovodi svakih deset godina. U okviru država koje su uključene u Zajednicu nezavisnih država, amnestiju kapitala su sproveli Kazahstan, Ukrajina i Rusija. Ciljevi poreske amnestije u ekonomski razvijenim zemljama razlikuju se od ciljeva ove procedure u zemaljama u razvoju. Ta razlika se uspostavlja zavisno od mehanizama koji se koriste za izbegavanje poreskih plaćanja. U ekonomski razvijenim zemljama, jedan od osnovnih načina izbegavanja poreza na dohodak je deponovanje finansijskih sredstava u ''ofšor'' zonama koje pružaju usluge bankarske tajne i privilegovane, povoljne poreske šeme. Ofšor usluge pružaju Švajcarska, Luksemburg, Bermudska ostrva i dr. Stoga nadležni državni organi, u toku amnestije kapitala, isleđuju razloge za povraćaj kapitala iz ofšor zemalja. U zemljama u razvoju, nadležni državni organi u toku amnestije daju pravo preduzetnicima da legalizuju svoje ''sive'' dohotke.

U zemljama bivše Jugoslavije, potpunu poresku amnestiju je sprovela Republika Crna Gora 2002 godine. Na osnovu Zakona o poreskoj amnestiji (Sl. list RCG, br. 30/2002), poreski obveznici koji su u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona uplatili dospele poreske obaveze, oslobođeni su prekršajnog i krivičnog gonjenja.

Tabelarni pregled rezultata poreskih amnestija

Država	Godina sprovođenja	Rok sprovođenja	Suma u milionima amer. dolara	Poreska stopa legalizacije
Belgija	2004	12 meseci	300	9% ako novac ostaje na računima u inostranstvu; 6% ako se investira u ekonomiju EU
Velika Britanija	2007	11 meseci		10%
Indija	1981-1997	214 dana	2 500
Italija	1982-1984 2001-2002	6 meseci	6,5% od ukupne sume poreskih prihoda	2,5%
Irska	1988, 1993		750 (1993 g.)
Izrael	2004			0-25%
Kazahstan	2001	20 dana	480
Nemačka	2004-2005	15 meseci		25% u 2004 g. 35% u 2005 g.
Poljska	2002-2003	7 meseci		12%
Rusija	2007	10 meseci		13%
SAD	62 poreske amnestije u različitim državama od 1982 do 1997 g.		Od 0,0008% do 2,6% u zavisnosti od ukupne sume poreskih prihoda
Ukrajina	2001		900
Crna Gora	2002	90 dana
Švajcarska	1940, 1944, 1968

BELGIJA

Delimična poreska amnestija 2004 g. u Belgiji usledila je nakon uspeha poreskih amnestija u Nemačkoj i Italiji, a sa ciljem da se podstaknu investiticije u domaću ekonomiju. Takođe, belgijske poreske službe su težile da usklade svoje aktivnosti sa odlukom EU da počne da oporezuje dohotke od depozita i štednje građana EU u inostranstvu, odnosno zemljama koje nisu članice EU. Direktiva EU o porezu na dohodak od depozita fizičkih lica, građana EU, u inostranim bankama stupila je na snagu 1. jula 2005.¹

Početkom 2005 g. belgijsko Ministarstvo finansija je izjavilo da je amnestijom neprijavljenih sredstava deponovanih u inostranstvu vratilo u zemlju 300 miliona evra. Interes građana za ovu akciju nije bio veliki, te su prihodi ostali ispod očekivanih 850 miliona evra. Belgijska poreska amnestija je dozvoljavala građanima da prijave ranije neprijavljena novčana sredstva, deponovana u inostranstvu, i da na njih plate porez po stopi od 6% ako se ona prenesu u EU. Ako su ona ostajala van EU, poreska stopa je povećavana na 9%. Prema pisanju agencije Rojters, Belgijanci drže u inostranstvu oko 160 milijardi evra.    

VELIKA BRITANIJA

Služba državnih prihoda Velike Britanije (HMRC, HM Revenue & Customs) je objavila poresku amnestiju na neprijavljene prihode 17. aprila 2007 g. Reč je o amnestiji koja se tiče kako sredstava deponovanih u ofšor bankama, tako i onih koja se nalaze u domaćim bankama. Svi poreski obveznici koji su do 22 juna 2007 g. iskazali nameru da prijave neplaćene poreske obaveze, trebalo je da odmah plate kaznu koja iznosi 10% od vrednosti neplaćenog poreza, čime su izbegavali kaznu koja može da dosegne 100% od iznosa neplaćenog poreza. Takođe, poreski obveznici su bili dužni da plate prispele kamate na neplaćeni porez. Prijava ukupnih obaveza i plaćanje poreza, kazni i kamata za period do dvadeset godina unazad (1987/1988), morala je da bude izvršena do 26 novembra 2007 g. Ovako stroga, i može se reći ne naročito podsticajna mera britanske službe javnih prihoda usledila je kao posledica efikasne primene ''Direktive o porezu na dohodak od depozita'' koja u EU važi od 1. jula 2005 g. Zahvaljujući obavezi razmene informacija o stanjima na računima fizičkih lica, rezidenata EU, britanska služba javnih prihoda je dobila informacije o ofšor računima od brojnih banaka. Ova služba je objavila da će pokrenuti istražni postupak i tužiti sve one koji ne prijave poreske obaveze do 22. juna 2007 g., a tada će ti građani biti suočeni sa kaznom u iznosu od 100% od vrednosti neplaćenog poreza. Prema podacima britanske administracije, amnestija se ticala oko milion britanskih građana. Očekivani prihod od ove amnestije, odnosno uplata kazni, kamata i poreza, je oko 5 milijardi britanskih funti. Samo u jednoj banci (Barclays Bank) utvrđena su neoporezovana sredstva u vrednosti od oko 1,5 milijardi britanskih funti.

Nakon ublažavanjea kontrole transfera sredstava 1979 g., Britancima je dozvoljeno da drže svoja novčana sredstva u ofšor bankama, ali se smatra nelegalnim prikrivanje dobiti ostvarene na osnovu tih sredstava pred britanskim poreskim organima.

IRSKA

Poreska amnestija je sprovedena u Irskoj 1988 g. Ovu amnestija se odvijala pod veoma specifičnim i zahtevnim uslovima. Tačnije, u državni budžet je trebalo da bude preneseno 25% monetarnih sredstava koja su vraćena u zemlju, što je tada činilo 2,5% bruto društvenog proizvoda Irske. Akcija je trajala 10 meseci i bila je ograničena na naplatu zaduženja nastalih po osnovu poreza na dohodak bez naplate kazni i globa od januara 1988 g. Ukupni prihod od amnestije bio je 750 miliona dolara, što je višestruko premašilo očekivanu sumu od 50 miliona dolara. Prema mišljenju analitičara tome su doprineli sledeći razlozi:

• 
  nije bilo izuzetih iz poreske amnestije
  
• 
  naglašena je jednokratnost akcije
  
• 
  pooštrene su mere na suzbijanju utaje poreza posle amnestije
  
• 
  povećan je broj revizora
  
• 
  povećane su kazne i globe za neplaćanje poreza, praćene proširivanjem ovlašćenja poreskih i istražnih organa u odnosu na poreske obveznike koji su prikrivali prihod.
  

ITALIJA

Italija je nesumljivo zemlja kontinentalne Evrope koja je na vodećem mestu po rezultatima poreske amnestije. Potpuna poreska amnestija 1982 g. («Scudo Fiscale»)² privukla je 12 090 652 poreskih prijava, što je činilo 5,15% od svih poreskih prijava u 1981 g. Od novoprijavljenih poreskih obveznika, 8,5% su u potpunosti izbegavali poreske obaveze, a 13,7% nisu plaćali poreze na dodatne dohotke.

U 1984 godini sprovedena je poreska amnestija kapitala i imovine preduzeća i individualnih preduzetnika (samostalne delatnosti). U periodu 2001-2002 g. sproveden je posebni program legalizacije prikrivene imovine – ''Decreto Legge 25 settembre 2001, n.350''³. Za 60 dana sprovođenja programa amnestirana je 61 milijarda evra. Četiri meseca posle amnestije poreski prihodi su porasli za 6,5%, od čega je suma direktnih poreza (porez na dohodak) uvećana za 5,6%, što je iznosilo 45,5 milijardi evra. Budžetski prihodi Italije bili su 91,7 milijardi evra za period januar – april 2002 u poređenju sa 68,1 milijardi evra za isti period 2001 g. Pored toga, posebno ustanovljeni jednokratni porez na amnestiranu imovinu i kapital sa stopom 2,5% od vrednosti imovine doneo je budžetu dodatnih 1,4 milijardi evra, čto je činilo oko 0,4% od ukupnih poreskih prihoda. Predsednik Vlade, Silvio Berluskoni, je na osnovu tih rezultata odlučio o finansiranju daljih smanjenja poreza – oslobađanju od poreza na dohodak dohodaka manjih od 25000 evra i smanjivanju poreza za preduzetnike (samostalne delatnosti) i fizička lica.

Pod legalizacijom se podrazumevala legalizacija finansijskih sredstava i kapitala, pokretne i nepokretne imovine, vlasništva nad zemljištem i umetničkim delima. Poreskim obveznicima su nuđene dve mogućnosti : repatriacija ili legalizacija. Repatriacija je mogla da bude primenjena na kapital i finansijska sredstva u inostranstvu, pri čemu je postavljan uslov vraćanja tih sredstava pod jurisdikciju Italije. Primena repatriacije i legalizacije je zavisila od želje poreskog obveznika, a bila je moguća i njihova kombinacija. Saglasnost na jedno ili drugo morala je da bude izražena u izjavi određene forme kojom se davao pristanak na jedan ili drugi način regulisanja poreskih plaćanja: sa ili bez prenošenja sredstava pod jurisdikciju Italije. Poreski obveznik je bio dužan da uplati 2,5% od deklarisane vrednosti imovine (bez obzira na metod procene njene vrednosti) ili da 12% od vrednosti imovine pretvori u italijanske državne hartije od vrednosti. Nadležni državni organ je bio opunomoćen da izda ''potvrdu o konfidencialnoj (poverljivoj) uplati'' sa namenom legalizacije. Potvrda je bila garancija poverljivosti i sadržala je sledeći tekst:

- osloboditi lice od plaćanja poreskih zaduženja i revizije sredstava do legalizacije;

- likvidirati obračune poreskih zaduženosti, penala, kazni u odnosu na kapital (imovinu) koji se legalizuje;

- sačuvati potpunu poverljivost svih transakcija u vezi sa repatriacijom kapitala (imovine) u odnosu na poresku službu, organe socijalnog staranja i nenadležne finansijske strukture; (Finansijske institucije su ostajale u obavezi da informišu nadležne organe o pokušajima legalizacije imovine stečene korupcijom, terorističkim akcijama i drugim krivično kažnjivim radnjama.)

- oporezovati prihod ostvaren pre repatriacije od kapitala (imovine) koji se legalizuje kroz finansijske institucije koje sprovode repatriaciju, čuvajući poverljivost;

- ne popunjavati poresku deklaraciju do okončanja legalizacije i repatriacije kapitala (imovine). (Deklaracija je trebalo da bude popunjena do kraja 2002 g. sa prijavom vrednosti kapitala odnosno imovine.)

Izdata potvrda je garantovala poverljivost, štitila pravo poreskog obveznika na žalbu u slučaju mogućih tužbi i isleđivanja u vezi sa prijavljenom imovinom, a u vezi sa činjeničnim stanjem koje je prethodilo legalizaciji. Banke – posrednici su mogle da pružaju informacije o visini sredstava koje su primile, ali uz poštovanje poverljivosti procesa legalizacije.

Značajno je primetiti da je amnestija 2001 g. bila praćena merama za presecanje nepoštovanja poreskog zakonodavstva. Na primer, ako je kazna za prikrivanje kapitala (imovine) ili navođenje netačnih podataka u poreskoj prijavi prethodno bila od 250 do 2000 evra nezavisno od oporezive vrednosti, to je posle amnestije ta kazna iznosila od 5% do 25% od vrednosti neprijavljenih sredstava uz konfiskaciju imovine u srazmernoj vrednosti. Pored toga, u cilju podsticanja poslovnih aktivnosti izmenjene su odredbe o oprezivanju investicionih dohodaka nerezidenata-uživaoca (beneficiara). Ranije se u Italiji dohodak nerezidenata ostvaren na osnovu vrednosnih hartija i obligacija (emitent Italija) nije oporezivao stopom od 12,5%. Ovo je važilo za zemlje koje su sa Italijom potpisale bilateralne ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Posle amnestije ovo pravilo je obuhvatilo sve nerezidente-uživaoce nezavisno od postojanja bilateralnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Više nije bila potrebna pismena potvrda iz zemlje nerezidenta o poreskoj obavezi.

Italijansko iskustvo je jasan primer efektivnosti poreske amnestije kao sredstva za izvođenje dela privrede iz zone ''sive ekonomije'' i uvećanje poreskog prihoda u državnom budžetu.

KAZAHSTAN

Vlada Kazahstana je 2001 g. donela ''Zakon o amnestiji građana Republike Kazahstan''. U skladu sa njim je obavljena akcija brisanja svih prijava o dohotku građana, a takođe i podataka o dohocima i imovini fizičkih lica za period od 1995 g. do 2000 g. Akcija je sprovođena u cilju podrške legalizaciji sredstava koja su se nalazila u inostranim bankama. Građani su mogli da u roku od 30 dana ta sredstva prenesu u Kazahstan bez pravnih posledica za sebe. Osnovni razlog ove akcije je bilo nastojanje da se ''siva'' imovina uvede u legani obrt, i time poveća ekonomska aktivnost u zemlji. Prema tadašnjim podacima, u Kazahstanu je na ''sivu ekonomiju'' otpadalo 25-35% bruto nacionalnog proizvoda.

U skladu sa ovim zakonom, mogla se legalizovati pokretna i nepokretna imovina koja prema zakonu podleže prijavljivanju, a na koju prema važećem zakonodavstvu nisu uspostavljena prava. Nisu se mogla legalizovati novčana sredstava, a takođe ni imovina, čija se prava osporavaju na sudu i ona koja su stečena korupcijom, prestupima protiv ličnosti, mira i bezbednosti građana, osnova državnog uređenja i društvenog poretka, zdravlja stanovništva i životne sredine. Rezultati amnestije su bili ispod očekivanih. Prema podacima Nacionalne banke Kazahstana, obim legalizovanih sredstava bio je oko 480 miliona dolara, dok je bilo očekivano oko 1 milijarde dolara. Prognozirana legalizacija sredstava sa računa u inostranim bankama nije se ostvarila, te se prevođenjem novca sa tih računa legalizovalo tek 11,4% sredstava. Najveći broj uplaćenih iznosa (82%) je bio niske vrednosti i uplaćivan je gotovinom.
         
KIPAR

Krajem 2004 g. i početkom 2005 g. na Kipru je sprovedena poreska amnestija. U prvoj etapi poreske amnestije, koja je trajala do 31. januara 2005 g. , poreska stopa na neprijavljene dohotke bila je 5%. U drugoj etapi poreske amnestije koja je trajala do kraja februara 2005 g., stopa poreza je povećana na 6,5%. Vlada Kipra je zvanično obavestila poreske obveznike da će sve prijave dostavljene poreskim organima u toku amnestije biti uništene, sa izuzetkom identifikacionog broja i uplaćene sume koji će biti navedeni pored imena uplatioca. Budžet Kipra je od ove poreske amnestije ostvario prihod od 203,9 miliona evra.

         NEMAČKA

Vlada Federalne Republike Nemačke je sprovela poresku amnestiju u periodu od 1. jula 2003 g. do 30 juna 2004 g. Osnovni razlog sprovođenja ove akcije bio je značajan deficit državnog budžeta. Stoga je osnovni cilj amnestiji bio povratak u Nemačku kapitala koji je bio izvezen iz zemlje.

Normativno-pravnu osnovu poreske amnestije činio je ''Zakon o podsticanju poreske odgovornosti'' (Gesetz zur Fuerderung der Steuerehrlichkeit). U skladu sa tim zakonom, poreski obveznik je dužan da plati porez u roku od 10 dana nakon podnošenja prijave za amnestiju. Zakon nije predviđao mogućnost odloženog plaćanja, ili plaćanja u ratama, mimo ovog roka. Ako je prijava za amnestiju podnesena u 2004 g., poreski obveznik je bio dužan da državi jednokratno uplati 25% od iznosa oporezivog iznosa. Od 1. januar 2005 g. ta obaveza se uvećavala na 35%. Krajnji rok za podnošenje pravovremenih prijava bio je 31. mart 2005 g. Jednokratnom uplatom obaveze u srazmeri 25% ili čak 35% od neprijavnjenog dohotka, takođe je otpadala i obaveza plaćanja bilo kojih drugih davanja, na primer, crkvenih priloga ili priloga solidarnosti.

Osnovica za obračun poreza se menjala u zavisnosti od vrste poreza. Na primer, iznosi koji su podlegali plaćanju na osnovu poreza na dohodak (Einkommenssteuer) ili poreza na dobit (Koerperschaftssteuer), snižavani su do 60%, t.j. pri oporezivanju je bio dopušten odbitak od 40% dohotka. U slučaju poreza na promet (Gewerbesteuer) primenjivana je stopa od 10%, kod oporezivanja nasledstva (Erbschaftssteuer) oporezivi iznos je bio 25%, za porez na dodatu vrednost (Umsatzsteuer) oporezivano je 35% od ostvarenog obrta.

Na primer, ako fizičko lice u periodu od 1993 do 2002 g. nije prijavilo dobit u visini od 50 000 evra, to je suma u poreskoj prijavi iznosila 30 000 evra. Ako se prijava za amnestiju podnese u 2004 g., onda će nastupiti obaveza da se u roku od 10 dana uplati jednokratni porez u razmeri od 25% od 30 000 evra (ili 7500 evra). Privatna lica koja su svoja sredstva prenela u inostranstvo, imala su pravo da ih tamo ostave jer poreska amnestija nije bila uslovljena premeštanjem novca na teritoriju Nemačke.

Amnestija se primenjivala na dohotke ostvarene od 1993 do 2002 g. Zakonom je bilo ustanovljeno da ''ako se tokom vremena u kom se sprovodi amnestija sazna za druge protivpravne radnje, državni organi nemaju pravo da prijavljenu informaciju koriste u cilju pravnog gonjenja''. Ako su osobe koje su prijavile porez sarađivale sa trećim licima, onda je poreska amnestija obuhvatala i njih. To je obrazlagano činjenicom da u tom slučaju treća lica nisu mogla samostalno da podnesu poresku prijavu. U skladu sa ovim zakonom, prijave za amnestiju se nisu prihvatle ako je poreski prestup već bio otkriven i ako je u tom povodu već otpočela istraga, a takođe i ako je u preduzećima već radila revizorska komisija poreskih organa. Ako je dohodak oprezivan istovremeno sa više različitih poreza, procentne stavke su sabirane, ali krajnji zbir nije smeo da dosegne 100%.

Od 1. aprila 2005 g. bile su pooštrene mere za odgovornost za utaju dohotka. Poreskim organima je naloženo da pooštre kontrolu građanskih dohodaka, pojačana je saradnja sa državnim organizacijama kao što su bolničke kase, službe za zapošljavanje, socijalne službe, komunalne službe. Tim organizacijama je kroz poreske organe olakšan dostup informacijama o bankarskim računima poreskih obveznika. Bafin (BaFin - Bundesanstalt für Finanzdienstleistungsaufsicht), nemačka federalna institucija za finansijsku superviziju, administrira kompjuterski sistem koji državnim organima omogućava pregledanje računa u domaćim bankama na kojima se nalaze gotovina, akcije i obveznice. Navedenim organizacijama je taj vid olakšanog pribavljanja informacija i danas na raspolaganju, dakle i po okončanju objavljene poreske amnestije. Na primer, služba za isplatu pomoći u slučaju nezaposlenosti (Agencija za rad ili Arbeitsamt) u određenim slučajevima automatski dobija podatke od poreskih organa o stanju na bankarskim računima primalaca pomoći.

Poreska amnestija je trebala da federalnom budžetu donese dodatnih 5 milijardi evra, mada je ovom akcijom budžetu pribavljeno 1,26 milijardi evra. Prema podacima socioloških istraživanja koja su pratila poresku amnestiju, od oslobađanja za odgovornost za utaju poreza najveću korist su imali građani ''starih pokrajina'', odnosno bivše Zapadne Nemačke. Tako su prihodi budžeta grada Hamburga porasli za 2,4 milijarde evra u martu 2005 g. Dodatni priliv u budžet grada Kila (Šlezvig-Golštejn) bio je 7,6 milijardi evra. Istovremeno, žitelji bivše Demokratske Nemačke Republike nisu dovoljno verovali državi, te ako je u zapadnom delu zemlje, u pokrajini Hesen, u prvom kvartalu prikupljeno 39,2 miliona evra, to je Ministarstvo finansija istočne pokrajine Saksonija-Anhalt uspelo da u budžet vrati svega 96 000 evra.

Od 1. aprila 2005 g., sledeći dan po okončanju poreske amnestije, na snagu je stupio novi ''Zakon o poštovanju poreza'' koji dozvoljava istražnim organima da isleđuju gde nemački građani imaju bankarske račune, a da pritom ne moraju da prethodno ustanove utaju poreza. Ustavni sud Nemačke je odbio da zaustavi primenu ovog zakona svojom odlukom od 23. marta 2005 g,, ali je prihvatio da ga kasnije razmotri pošto se sagledaju njegovi učinci u praksi.

Jedan od najznačajnijih izvora neprijavljenih prihoda u zemaljama EU je neprijavljeni rad. Prema studiji EU ''Neprijavnjeni rad u proširenoj Uniji''⁴, radom koji nije prijavljen nadležnim državnim službama ostvaruje se 6% nemačkog bruto nacionalnog proizvoda. Pod neprijavljenim radom misli se na rad koji nije nelegalan po vrsti delatnosti, ali nije prijavljen nadležnim državnim službama. Tako se Nemačka, zajedno sa Francuskom, nalazi na trećem mestu u ''staroj'' Uniji po zastupljenosti neprijavljenog rada. Na prvom mestu je Grčka sa 20% neprijavljenog rada, a na drugom Italija gde se ovaj procenat kreće oko 16-17%. Najveći broj novoprimljenih članica nalaze se na skali 10-20% neprijavljenog rada. Studija EU kao razloge ovom stanju na evropskom tržištu rada navodi strogu regulativu tržišta rada, poreska opterećenja (naročito doprinose za socijalno osiguranje), nedostatak poverenja u efektivnost državne administracije i kulturne tradicije.

POLjSKA

U septebru 2002 g. Parlament Poljske je usvojio ''Zakon o poreskoj amnestiji''. Prema ovom dokumentu, poreski obveznik koji do kraja 2002 g. dobrovoljno prijavi utajeni porez platiće porez na dohodak po stopi od 12%. Ako poreski organi otkriju utajenu sumu posle amnestije, onda će stopa poreska obaveza porasti na 75%. Rok za sprovođenje poreske amnestije bio je sedam meseci. Poreska amnestija se nije primenjivala na državne službenike.     

RUSIJA

Pravno-normativnu osnovu poreske amnestije koja u Ruskoj Federaciji traje do 31. decembra 2007 g. čini ''Zakon o uprošćenoj proceduri prijavljivanja dohodaka fizičkih lica''⁵ koji je stupio na snagu 1. marta 2007 g. Cilj amnestije je da se fizičkim licima pruži mogućnost da uplate poreze na neprijavljene dohotke ostvarene do 1. janura 2006 g. Da bi se ova svrha postigla, građanima je ponuđena uprošćena procedura prijave dohodaka putem uplate poreske obaveze i bez deklarisanja izvora prihoda. Do 1. januara 2008 g., poreskim dužnicima je ostavljena mogućnost da sami izračunaju visinu iznosa obaveze i da je uplate na račun neke od domaćih banaka sa naznakom ''uplata za prijavljeni dohodak''. Obaveza se sastoji u uplati 13% od vrednosti dohotka na koji nije plaćan porez, bez obzira na vrstu dohodaka i poreza koji se na njih primenjuju. Uplate se vrše u korist teritorijalnih organa Federalne službe državnih prihoda. Ovi organi moraju da izvrše prenos sredstava u toku jednog radnog dana od dana uplate u državnu blagajnu i o tome daju potvrdu uplatiocu. Ovu uslugu banka ne naplaćuje. Potvrde o izvršenoj uplati čuvaju se do 1. januara 2012 g., i ne mogu se davati na uvid drugim licima, niti koristiti kao dokazno sredstvo za pokretanje krivičnog postupka ili postupka za administrativne prekršaje. Zakon se ne primenjuje na lica protiv kojih je u skladu sa Krivičnim zakonikom RF podignuta optužnica, a koja do dana stupanja ovog zakona na snagu nije ukinuta ili povučena.

Značaj ovog zakona za prihode regionalnih budžeta je veliki, jer su njihovi glavni izvori porez na dohodak građana i porez na dohodak preduzeća (75%). Osim toga, ova dva poreza, zajedno sa doprinosima za socijalno osiguranje i obavezno penzijsko osiguranje obezbeđuju 55% prihoda budžetskog sistema Ruske Federacije. Prema podacima od 1. novembra 2007 g., do sada je na osnovu prijava fizičkih lica poreskom amnestijom legalizovano 159 miliona dolara (3,93 milijarde rubalja), a prihod budžeta od ove akcije bio je 20 miliona dolara (511 miliona rubalja). Poreska amnestija je obuhvatila oko milion poreskih dužnika. Ovi rezultati su ocenjeni kao krajnje skromni. Ipak, to je bila tri puta veća suma od one koja je prikupljena u šestomesečnoj akciji dodatne prijave poreza na dohodak 2006 g. koja je unekoliko prethodila ozakonjenoj poreskoj amnestiji. Ostaje otvoreno pitanje zašto nije oporezivana imovina kupljena od neprijavljenih prihoda, jer se amnestija odnosi samo na novčana sredstva fizičkih lica.

  U ruskim medijima se često pominje mogućnost sledeće amnestije kapitala koja bi se ticala prihoda ostvarenih privatizacijom u Rusiji tokom 1990-tih. Tokom 2005 g. iznesen je podatak da je tokom 10 godina privatizacije u Rusiji federalni budžet oštećen za 36,66 milijarde dolara (905,61 milijardi rubalja), i u tom povodu je pokrenuto 702 krivična postupka. Poslanici su predložili Vladi da sačini spisak preduzeća-dužnika, a da ona tokom 6 meseci izračunaju razliku između vrednosti akcija kupljenih tokom privatizacionih aukcija i dobiti ostvarene za prvih 10 godina, te da budžetu uplate 20% od ostvarene čiste dobiti. Po ugledu na amnestiju kapitala u Velikoj Britaniji, ona bi bila jednokratna i njenim izvršavanjem bi se u potpunosti izmirio dug prema državi. Ova obaveza bi se ticala preduzeća koja su privatizovana 1990-tih. Ona se ne bi primenjivala na preduzeća koja su prodata po novim pravilima privatnog kapitala. Prema predviđanjima, ova akcija bi budžetu donela 60,7 milijardi dolara (1,5 triliona rubalja).

SAD
Prema podacima Federalne poreske uprave SAD⁶, oko 40 država, članica SAD, sprovelo je 62 poreske amnestije u periodu od 1982 do 1997 godine. Na veb sajtu Federalne poreske uprave može se pratiti postupak poreskih amnestija u državama SAD. Reč je o postojanoj aktivnosti poreskih organa, koja od države do države SAD ima svoje posebnosti. Ukupni prihodi od ovih akcija kretali su se od 0,0008% (Luiziana) do 2,6% (Nju Džersi) od ukupne sume poreskih prihoda. Rok trajanja amnestije bio je od 3 dana (Severna Karolina, 1989 g.), 6 meseci (Oklahoma, 1984 g.) do 10 meseci (Misuri, 2003 g.). Najveći broj država SAD sprovodi potpunu poresku amnestiju. Izuzetak čine države Arizona (1982 g.), Kalifornija (1984 g.), Ajdaho (1983 g.), Oklahoma (1984 g.) i Teksas (1984 g.), gde se amnestija odnosila samo na porez na dohodak. Tokom 2005 g. poresku amnestiju su sprovele države Kalifornija i Indijana, a u 2006 g. ona je sprovedena u Ohaju.
Jedan od najvećih prihoda, osnovan na poreskoj amnestiji, ostvaren je u okrugu Kolumbija. Poreska amnestija koja je sprovođena od jula do septembra 1987 g., donela je sto miliona dolara budžetu SAD. Tom prilikom, amnestirane su kamate, troškovi naplate i novčane kazne, a poreska zaduženost je podlegala plaćanju u punom iznosu, što je doprinelo visokom pokazatelju budžetskog prihoda. Takođe, izmenjeno je poresko zakonodavstvo – smanjen je porez na dohodak, ukinuto je dvostruko oporezivanje dividendi i uvećan je broj slučajeva izuzumanja iz dohotka za oporezivanje. Sledeći korak u toku amnestije bilo je pooštravanje mera za osujećivanje narušavanja poreskog zakonodavstva. U državi Kolorado, poreska amnestija sprovođena od juna do jula 1985 g. bila je deo programa reforme poreskog sistema (“Colorado Fair Share”). Osnovni cilj tog programa bilo je ustanovaljavanje načina izbegavanja poreske obaveze, a samim tim i povećanje broja poreskih obveznika. Realizacija programa je donela 6,5 miliona dolara, što je bilo za 1,5 miliona dolara više od očekivanih rezultata. Amnestiji su podlegali: porez na dohodak (od poreza na dohodak ubira se 90% od ukupne sume budžetskih prihoda SAD), porez na dobit preduzeća, porez na promet, porez na energente (gorivo), cigarete i alkoholne proizvode. Da bi se poreski obveznici podsetili na svoje obaveze korišćena su sredstva masovnih komunikacija i reklamna kampanja pod nazivom «Don't Say We Didn't Warn you» (''Ne reci da te nismo upozorili''), što je trebalo da doprinese prethodnom upozoravanju neodgovornih poreskih obveznika. Troškovi reklamne kampanje iznosili su 145 000 dolara, ne uključujući troškove za obuku posebnog personala poreske uprave za primenu poreskog zakonodavstva i procedure amnestije. U državi Masačusec (oktobar 1983 g. – januar 1984 g.) prihodi od amnestije bili su 85 miliona dolara, ili 1,5% od godišnjih poreskih prihoda ove države.
Rezimirajući američko iskustvo poreske amnestije, može se zaključiti da je jasna razlika između država u kojima je ona dovela do visokih prihoda i onih u kojima to nije bio slučaj. U državama koje su ostvarile visoke prihode na osnovu amnestije, akcenat na jednokratnost sprovođenja ove akcije imao je veoma pozitivan učinak u odnosu na broj prijavljenih poreskih obveznika. Štaveć, dalje mere za sprečavanje nepoštovanja poreskog zakonodavstva (na primer, u jednoj državi je uvedena 51 nova vrsta kazni) i kompjuterizacija rada službi državnih javnih prihoda doveli su do povećanja broja registrovanih poreskih zaduženja od 1500 do 90 000 u Koloradu, a čime je uvećan i broj poreskih obveznika. U državama gde su amnestije sprovođene više puta, prikupljeno je manje prihoda. Ispoljena je tendencija poreskih obveznika da tamo gde su sprovođene nejednokratne poreske amnestije, ignorišu trenutno objavljenu amnestiju u očekivanju sledeće.


Izvori informacija
Blinkov V.M., Bolьšakov K.P. Meždunarodnый opыt amnistii kapitalov. 2005. http://wbase.duma.gov.ru:8080/law?d&nd=981605135&mark=r981605006    
EU portal. http://europa.eu.int

1ЕU Savings Tax Directive ( http://europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/l31050.htm)

2 Веб адреса документа: http://www.pizzutoweb.it/casi-questioni-3.htm

3 Веб адреса: http://www.filodiritto.com/notizieaggiornamenti/settembre2001/dlrientrocapitali.htm

4 Интернет адреса студије: http://europa.eu.int/comm/employment_social/employment_analysis/work_enlarg_en.htm

5 Веб адреса : http://www.rg.ru/2006/12/31/dohody.html

6 Office of Tax Policy, US Department of the Treasury (www.ustreas.gov, www.irs.gov )