Paediatr Croat. 2017; 61 (Supl 1): 122-126

---

Paediatr Croat. 2017; 61 (Supl 1): 122-126

Pregled

Review

UVOD

Aortopatija je stanje obilježeno sla-

bošću stjenke aorte. Rjeđe postoji difu-

zna slabost zida krvnih žila. Aortopatije 

grudne aorte očituju se dilatacijom, ane-

urizmom ili tortuozitetom uzlazne, rjeđe 

silazne grudne aorte. Dilatacija korijena 

aorte vodi u regurgitaciju aortne valvule. 

Katastrofične  komplikacije  aortopatije 

su  disekcija  i  ruptura  aorte.  Preventiv-

nim  mjerama  i  pravodobnim  kirurškim 

zahvatom  mogu  se  izbjeći  ova  životno 

ugrožavajuća stanja. Aortopatije djece su 

genetski uvjetovane.

Obiteljske aortopatije mogu biti dio 

sindroma  ili  se  javiti  izolirano  (nesin-

dromske aortopatije). U novije doba pre-

poznate  su  i  aortopatije  koje  prate  pri-

rođene greške srca. U ovom članku dati 

ćemo osvrt na najpoznatija stanja obilje-

žena  aortopatijom  u  djece  a  za  cjelovit 

prikaz  pojedinih  stanja  upućujemo  na 

izvore  navedene  u  referencijama.  Gdje 

smjernice  u  pogledu  postupka  postoje, 

bit će navedene bez obzira na ograničene 

dokaze.

OBITELJSKE AORTOPATIJE 

Poznata  je  molekularna  osnova 

mnogih  obiteljskih  aortopatija,  osobito 

sindromskih.  Iako  postoji  povezanost 

genotipa  i  fenotipa,  klinička  slika  broj-

nih  sindromskih  aortopatija  se  prekla-

pa. Ako fenotip nedvojbeno upućuje na 

određenu  sindromsku  aortopatiju,  nije 

nužna genetska potvrda. Fenotipska he-

terogenost,  dobno  ovisna  klinička  obi-

lježja, česta pojava sporadičnih slučajeva 

i široka diferencijalna dijagnoza otežava-

ju dijagnostiku sindromskih aortopatija. 

Najpoznatije  sindromske  aortopatije  su: 

Marfanov  sindrom,  Turnerov  sindrom, 

Loeys  Dietz  sindrom,  Ehler  Danlos  tip 

IV (vaskularni subtip) i sindrom tortuo-

znih arterija (ats). 

Marfanov sindrom  (MFS)  je  najče-

šća  nasljedna  sistemna  bolest  vezivnog 

tkiva  praćena  aortopatijom.  Osobito 

pogađa  srce,  krvne  žile,  oči  i  koštano-

zglobni sustav a zahvaća i druge organ-

ske sustave: kožu, pluća i središnji živ-

čani sustav. Pojavnost MFS je 1 na 5000 

živorođenih  (1).  Klinička  slika  MFS  je 

varijabilna  unutar  iste  obitelji  a  brojna 

obilježja su dobno ovisna. Klasični oblik 

MFS se očituje u dječjoj ili ranoj odrasloj 

dobi a neonatalni oblik ima visoku smrt-

nost.  Postoje  i  oligosimptomatski  oblici 

s  izoliranom  ektopijom  leće  ili  promje-

nama  skeleta.  Prosječna  dob  postavlja-

nja dijagnoze je 19 godina. Uzrok MFS 

je  mutacija  gena  za  protein  fibrilin-1 

(FBN1)  koji  tvori  mikrofibrile  među-

stanične tvari vezivnog tkiva. Defektan 

FBN1 povećava aktivnost brojnih citoki-

na, npr. pretvorbenog čimbenika rasta β 

(TGF β), koji reguliraju brojne funkcije 

stanica.

Rezultat mutacije FBN1 gena je sla-

bost vezivnog tkiva i pojačan longitudi-

nalni rast dugih kostiju. Poznato je više 

od  1500  mutacija  FBN1  gena.  MFS  se 

nasljeđuje autosomno dominantno, 75% 

bolesnika je naslijedilo MFS a 25% bo-

lesnika ima novu mutaciju. U oko 10% 

osoba s MFS nije moguće dokazati mu-

taciju FBN1gena. Neke osobe s mutaci-

jom FBN1 gena nemaju MFS nego srod-

ne  poremećaje  vezivnog  tkiva  kao:  sin-

drom ektopije leće, Shprintzen-Goldberg 

sindrom,  Weill-Marchesani  sindrom  ili 

MASS fenotip.

122

*Klinika za pedijatriju 

Zavod za pedijatrijsku kardiologiju, KBC Zagreb

Adresa za dopisivanje: 

Prim. Dalibor Šarić, dr. med. 

Klinika za pedijatriju 

Zavod za pedijatrijsku kardiologiju, KBC Zagreb 

10000 Zagreb, Kišpatićeva 12 

E-Mail: [e-mail]

MARFANOV SINDROM I DRUGE AORTOPATIJE DJEČJE DOBI

DALIBOR ŠARIĆ*

Za razliku od odraslih, bolesti torakalne aorte u djece (dilatacija, anuerizma, disekcija) su rijetke i obično povezane s genet-

skim uzrocima ili prirođenim srčanim greškama. Kod bolesnika s prirođenim srčanim greškama, dilatacija aorte je često prisutna 

na početku bolesti ili se javlja tijekom praćenja nakon kirurškog zahvata. Dilatacija korijena i uzlaznog dijela aorte je povezana s 

povećanim rizikom nastanka disekcije aorte, koji ovisi o etiologiji, veličini aorte i brzini progresije dilatacije. Aneurizma torakalne 

aorte koja se prezentira s akutnom disekcijom aorte ima vrlo lošu prognozu. Rana dijagnoza, stručni nadzor i liječenje, kao i elek-

tivna operacija aorte su temelji poboljšanja stope dugoročnog preživljavanja bolesnika s bolestima torakalne aorte. Ovaj pregledni 

članak pruža uvid u etiologiju torakalne aortopatije pedijatrijskih bolesnika i iznosi trenutne spoznaje o patofiziologiji, razvoju i 

smjernicama liječenja.

Deskriptori: MARFANOV SINDROM, AORTOPATIJE, GENETIKA, PRIROĐENE GREŠKE SRCA

---

123

Marfanov  sindrom  je  klinička  di-

jagnoza  koja  se  temelji  na  kriterijima 

revidiranim  od  skupine  stručnjaka  u 

belgijskom  gradu  Ghentu  2010.  godi-

ne (Tablica 1). Pri dijagnozi se uzima u 

obzir:  obiteljska  anamneza,  dimenzije 

korijena  aorte,  ektopija  leće  i  sistemna 

obilježja  bolesti  (Tablica  2).  Genska 

analiza  je  važna  za  dijagnozu  MFS  u 

osoba s nedostatnim kliničkim znacima 

bolesti.  Uz  obiteljsku  anamnezu  i  deta-

ljan  klinički  pregled,  dijagnoza  MFS-a 

zahtijeva  ehokardiografski  i  okulistički 

pregled.  Proširenje  dure  dijagnosticira 

se magnetnom rezonancijom kralježnice 

a protruzija acetabula rendgenogramom. 

Ehokardiografiju i pregled očiju procje-

pnom  lampom  treba  učiniti  i  najbližim 

srodnicima.  Genska  analiza  služi  i  za 

presimptomatsku dijagnozu MFS u čla-

nova zahvaćene obitelji iako ne predviđa 

težinu bolesti.

Oko  60%  bolesnika  s  MFS  s  vre-

menom razvija dilataciju korijena aorte, 

91% prolaps mitralne valvule a 23% aor-

tnu regurgitaciju (3). Za MFS tipično je 

proširenje korijena aorte ali bilo koji dio 

grudne aorte može biti proširen. Prošire-

nje korijena aorte nastaje u ranoj život-

noj dobi i progresivno je. Oko 35% djece 

s  MFS  razvija  dilataciju  aorte  do  5-te 

godine života. Disekcija i ruptura aorte 

su  rijetki  u  djece.  Rizik  prsnuća  aorte 

značajno  je  viši  pri  promjeru  aorte  ≥5 

cm. Neliječeni bolesnici s MFS umiru u 

trećem ili četvrtom desetljeću života od 

komplikacija  bolesti  vezanih  za  srce  ili 

krvne žile. Uz preventivne mjere i lije-

čenje osobe s MFS mogu imati prosječan 

životni  vijek.  Postupak  ehokardiograf-

skog  mjerenja  aorte  kao  i  kalkulator  Z 

vrijednosti dostupni su na internet adresi 

www.marfan.org/dx/zscore.

Loeys-Dietz  sindrom (LDS) je au-

tosomno  dominantno  nasljedna  bolest 

vezivnog  tkiva,  otkrivena  2005.  g.  (4). 

Posljedica  je  mutacije  gena  za  beta  re-

ceptore  pretvorbenog  čimbenika  rasta 

(TGFβ) tip 1 (75%) ili tip 2 (25%). Pove-

ćana aktivnost TGFβ u mediji arterijskog 

zida dovodi do povećane sinteze kolage-

nih vlakana, gubitka i poremećaja ustro-

ja elastičnih vlakana. Oko 75% oboljelih 

ima novu mutaciju. Bolesnici s LDS fe-

notipski sliče osobama s MFS ali nemaju 

ektopiju  leće.  Za  LDS  tipičan  je  trijas: 

hipertelorizam  (90%),  rascjep  uvule  ili 

nepca  (90%)  i  difuzni  tortuoziteti  arte-

rija (84%) s aneurizmom uzlazne aorte. 

U tipu I LDS izražena su kraniofacijal-

na  obilježja  a  u  tipu  II  kožne  promjene 

slične  vaskularnom  tipu  Ehlers-Danlos 

sindroma dok su kraniofacijalna obiljež-

ja slabo izražena. Bolest žilja u osoba s 

LDS puno je agresivnija i raširenija nego 

u  osoba  s  MFS.  Oko  98%  bolesnika  s 

LDS  tip  I  razvija  aneurizmu/disekciju 

aorte  u  dječjoj  dobi  ili  adolescenciji  a 

ruptura aorte nastaje i pri promjeru aorte 

<4cm.  Neliječeni  bolesnici  s  LDS  pro-

sječno žive 26,1 godinu.

Ehlers-Danlosov  sindrom (EDS) je 

rijetka  nasljedna  bolest  vezivnog  tkiva 

s  genetskom  i  kliničkom  variabilnošću, 

Tablica 1. 

Revidirani kriteriji za dijagnozu MFS definirani u Ghent-u 2010. g. (2)

Za dijagnozu MFS dovoljna je bilo koja navedena kombinacija kriterija:

Dilatacija korjena aorte (Z vrijednost ≥2) + ektopija leće

Dilatacija korjena aorte (Z vrijednost ≥2) + mutacija FBN1

Dilatacija korjena aorte (Z vrijednost ≥2) + zbroj sistemnih bodova ≥7*

Ektopija leće + mutacija FBN1 za koju je poznato da je povezana s MFS

Pozitivna obiteljska anamneza na MFS+ ektopija leće

Pozitivna obiteljska anamneza na MFS+ zbroj sistemnih bodova ≥7*

Pozitivna obiteljska anamneza na MFS+ dilatacija korjena aorte* (Z vrijednost ≥3 u osoba mlađih od 

20 godina ili Z vrijednost ≥2 u starijih od 20 god.*

*U odsustvu ektopije leće ili FBN1 mutacije isključi: Shprintzen-Goldberg sindrom, Loeys-Dietz 

sindrom i vaskularni Ehler-Danlos sindrom. Ako treba učini i obradu na mutacije TGFBR1/2, 

COL3A1

Tablica 2. 

Bodovanje sistemnih znakova bolesti u revidiranim kriterijima za dijagnozu MFS (2). Mogući zbroj 

bodova je 20. Zbroj bodova ≥7 ukazuje na sistemnu zahvaćenost

Znak zapešća + znak palca 

3 boda

Znak zapešća ili znak palca 

1 boda

"Kokošja prsa" - Pectus carinatum 

2 boda

"Ljevkasta prsa" - Pectus excavatum 

1 bod

Deformitet stopala (npr valgus)

2 boda

Ravna stopala 

1 bod

Pneumotoraks 

2 boda 

Proširenje dure 

2 boda

Protruzija acetabula 

2 boda

Smanjen omjer gornji/donji dio tijela i povećan raspon ruku u odsustvu skolioze 

1 bod

Skolioza ili torakolumbalna kifoza 

1 bod

Smanjena ekstenzija lakata (≤170 stupnjeva)

1 bod

Osobitosti lica: 3 od 5 znakova (dolihocefalija, enoftalmus, kosi očni rasporci, hipoplazija 

zuba, retrognacija) 

1 bod

Strije 

1 bod

Miopija >3 dioptrije 

1 bod 

Prolaps mitralne valvule 

1 bod

D. Šarić. Marfanov sindrom... Paediatr Croat. 2017; 61 (Supl 1): 122-126

---

124

D. Šarić. Marfanov sindrom... Paediatr Croat. 2017; 61 (Supl 1): 122-126

uzrokovana  mutacijom  gena  za  sinte-

zu  kolagena.  Bolesnici  imaju  savitljive 

zglobove,  elastičnu  kožu  i  krhka  tkiva 

(5). Poznato je 10 tipova bolesti. Najteži 

je tip IV EDS (vaskularni oblik), uzroko-

van autosomno dominantnom mutacijom 

COL3A1 gena za tip III prokolagena. Bo-

lesnici imaju tanku prozirnu kožu sklonu 

nastanku modrica i distrofičnih ožiljaka. 

Skloni  su  razvoju  aneurizmi/disekcija 

srednjih  i  velikih  arterija  cijeloga  tijela 

i rupturi unutarnjih organa (uterus, cri-

jeva). Kirurški zahvati u ovih bolesnika 

nose visoki rizik.

Turnerov sindrom (potpuna ili par-

cijalna monosomijom X kromosoma) je 

u oko 25% bolesnica praćen prirođenom 

greškom  srca.  Oko  10-25%  bolesnica  s 

TS ima bikuspidnu valvulu aorte a oko 

8% koarktaciju. Izolirana dilatacija aorte 

opisana  je  u  osoba  s  TS  kao  posljedica 

aortopatije. Disekcija aorte u osoba s TS 

nastaje pri manjem promjeru aorte nego 

kod drugih uzroka aortopatije. Stoga se 

osobama s TS starijim od 18 godina pre-

poruča  profilaktički  kardiokirurški  za-

hvat kod promjera aorte >25mm/m

2

. 

Sindrom tortuotičnih arterija (ATS) 

je  rijetka,  autosomno  recesivna  bolest 

koju  odlikuje  izvijuganost,  suženja  i 

proširenja velikih i srednjih arterija. Bo-

lesnici mogu imati marfanoidan izgled, 

elastične zglobove, tanku elastičnu kožu 

i hernije. 

Nesindromske obiteljske aortopatije 

odlikuje progresivno proširenje uzlazne 

aorte u osoba s obiteljskom anamnezom 

o dilataciji ili disekciji uzlazne aorte koji 

nemaju MFS niti drugu bolest vezivnog 

tkiva. To je genski i klinički heterogena 

skupina  bolesti  s  autosomno  dominan-

tnim  naslijeđem.  Neki  bolesnici  imaju 

skoliozu  ili  deformitet  prsne  kosti  ali 

nemaju marfanoidan izgled niti ektopiju 

leće.

Ovdje  spada  i  obiteljska  aneurizma 

grudne  aorte  s  bikuspidnom  aortnom 

valvlom  i  obiteljska  aneurizma  rudne 

aorte s otvorenim duktusom Botalli (6). 

U  oko  20%  slučajeva  sindroma  obitelj-

ske  aneurizme  grudne  aorte  poznata  je 

uzročna mutacija gena.

DILATACIJA AORTE U PRIROĐENIM 

GREŠKAMA SRCA (PGS)

Dilatacija korijena i/ili uzlazne aor-

te u prirođenim greškama srca može biti 

prisutna od rođenja (primarna dilatacija) 

ili  nastati  kasnije  (sekundarna  dilataci-

ja). Primarna dilatacija aorte je najčešće 

udružena  s  koarktacijom,  bikuspidnom 

aortnom  valvulom  i  konotrunkalnim 

anomalijama  (7).  Sekundarnu  dilataciju 

korijena  i  rjeđe  uzlazne  aorte,  viđamo 

nakon  Rossove  operacije  i  anatomske 

korekcije velikih krvnih žila. Nakon tih 

operacija korijen plućne arterije postaje 

korijen  neoaorte  koji  se  izložen  siste-

mnom tlaku s vremenom dilatira. Na ši-

renje aorte utječu intrinzični čimbenici, 

pridružene  malformacije,  kateterske  i 

kirurške intervencije i kontrola rizičnih 

čimbenika tijekom života.

Koarktacija  aorte  čini  5-8%  svih 

prirođenih grešaka srca a >50% tih pa-

cijenata ima bikuspidnu aortnu valvulu s 

aortopatijom. Dilatacija uzlazne aorte se 

viđa i u pacijenata s izoliranom koarkta-

cijom (8). Cistična nekroza medije aorte 

prisutna je neposredno po rođenju u dje-

ce  s  koarktacijom  aorte  što  upućuje  na 

primarnu  aortopatiju.  Aneurizma  aorte 

nakon operacije koarktacije može zahva-

titi uzlaznu aortu, mjesto operacije ili si-

laznu grudnu aortu. Rizični čimbenici za 

razvoj  aneurizme  blizu  mjesta  koarkta-

cije su prisutnost BAV, proširenje mjesta 

koarktacije zakrpom i korekcija koarkta-

cije nakon 13,5 godine života. Oko 20% 

pacijenata i nakon operacije koarktacije 

ima arterijsku hipertenziju što povećava 

sklonost dilataciji aorte. Nema dokaza da 

rana operacija koarktacije sa sigurnošću 

priječi kasniji razvoj dilatacije aorte niti 

arterijske hipertenzije. 

Bikuspidnu  aortnu  valvulu (BAV) 

ima  1-2%  osoba  u  općoj  populaciji.  U 

pogledu  morfologije,  hemodinamskog 

učinka i kliničke slike, BAV je heteroge-

na  skupina  bolesti.  Dilataciju  aorte  po-

stupno razvija 80% pacijenata s BAV s 

5-9 puta većim rizikom za disekciju aor-

te u kasnijoj dobi. Obrazac širenja aorte 

ovisi o morfologiji i funkciji aortne val-

vule. Proširenje zahvaća dio uzlazne aor-

te, korijen aorte ili čitavu uzlaznu aortu 

do luka aorte. Dilatacija srednjeg dijela 

uzlazne  aorte  češća  je  uz  stenozu  a  di-

latacija korijena uz insuficijenciju aortne 

valvule.  Uz  hemodinamske  čimbenike, 

širenju aorte s BAV doprinose i genet-

ski  uvjetovane  promjene  građe  aortnog 

zida.  Kako  se  i  plućna  valvula  razvija 

iz  iste  embrionalne  osnove,  izgledno  je 

da  osobe  s  BAV  imaju  bolestan  i  pluć-

ni zalistak. Stoga je upitna opravdanost 

Rossove  operacije  u  pacijenata  s  BAV. 

Histološke  promjene  aorte  s  BAV  su 

nespecifične, nalazimo cističnu nekrozu 

medije, gubitak elastičnih niti, povećanu 

apoptoza  i  poremećaj  ustroja  mišićnih 

stanica.  Asimetrična  distribucija  histo-

loških promjena aorte iznad bikuspidne 

valvule upućuje na utjecaj protoka krvi 

na razvoj dilatacije aorte. BAV se naslje-

đuje autosomno dominantno s prodorno-

šću od 9-30%. Specifičan genski lokus i 

njegov  abnormalan  produkt  odgovoran 

za nastanak BAV još nije definiran. Mu-

tacije ACTA2 i NOTCH1 gena su nađe-

ne  u  nekih  bolesnika  s  BAV  ali  nikada 

u  ovih  bolesnika  nije  nađena  mutacija 

FBN1 gena

Konotrunkalne  PGS, tetralogija 

Fallot  i  atrezija  plućne  arterije  s  defek-

tom  interventrikulske  pregrade,  od  ro-

đenja  su  praćene  proširenjem  korijena 

aorte. Nakon kirurške korekcije dio ovih 

pacijenata razvija progresivnu dilataciju 

korijena  i  uzlazne  aorte  s  insuficijen-

cijom  aortne  valvule  (9).  Disekcija  je 

rijetka i nastaje samo pri ekstremnoj di-

lataciji uzlazne aorte (>70 mm). Rizični 

čimbenici za dilataciju uzlazne aorte su 

desni  aortni  luk,  muški  spol,  prethodni 

palijativni kardiokirurški zahvat i korek-

cija u kasnijoj dobi. Uzrok širenja aorte 

u  ovih  PGS  nije  jasan  a  izgledno  je  da 

uz hemodinamske razloge postoji intrin-

zična abnormalnost stjenke aorte. Histo-

loške promjene aorte djece s tetralogijom 

Fallot  sliče  promjenama  u  pacijenata  s 

MFS.

Ross-ova  operacija,  kojom  se  kori-

jen aorte zamjenjuje autograftom plućne 

arterije, izvodi se u djece i odraslih s aor-

tnom grješkom. Opisao ju je Sir Donald 

Ross 1967. g. Progresivno širenje korije-

na neoaorte je glavna zamjerka ovoj ope-

raciji (10). Proširenje zahvaća Valsalvine 

sinuse i sinotubularni spoj a rijetko aor-

tni prsten. Širenje korijena aorte je, zbog 

pasivne  dilatacije,  najbrže  prvu  godinu 

po operaciji a kasnije usporava. Postoje 

---

D. Šarić. Marfanov sindrom... Paediatr Croat. 2017; 61 (Supl 1): 122-126

125

modifikacije  ove  operacije  koje  priječe 

dilataciju  neoaorte  učvršćivanjem  ne-

oaorte  izvana  trakom  od  prirodnog  ili 

umjetnog  materijala.  Budući  da  je  65-

80% pacijenata s Rossovom operacijom 

imala  BAV,  prirođena  abnormalnost 

stjenke plućne arterije može biti čimbe-

nik koji pridonosi dilataciji neoaorte.

Anatomska  korekcija  transpozicije 

velikih krvnih žila metoda je izbora ki-

rurškog liječenja ove PGS. Ovom opera-

cijom korijen plućne arterije postaje ko-

rijen neoaorte. Dilataciju korijena neoa-

orte (z vrijednost ≥3,0) deset godina po 

operaciji  ima  ≥50%  pacijenata  ali  mali 

dio njih treba kiruršku intervenciju. Pet-

naest  godina  po  operaciji  83-97%  ovih 

pacijenata nije imalo operaciju korijena 

neoaorte.  Značajno  proširenje  neoaorte 

vodi u insuficijenciju neoaortne valvule. 

Rizični čimbenici za dilataciju neoaorte 

su  prisutnost  defekta  interventrikulske 

pregrade i/ili koarktacije aorte, prethod-

ni palijativni kirurški zahvat i viša dob 

kod operacije. 

Fontanova  operacija:  nakon  stup-

njevanog  izvođenja  potpunog  kavopul-

monalnog spoja zbog sindroma hipopla-

stičnog lijevog srca ili njegovih varijanti, 

plućna  valvula  je  uklopljena  u  sistemni 

optok kao valvula neoaorte. Za razliku od 

Rossove operacije i anatomske korekcije 

transpozicije  velikih  krvnih  žila,  ovdje 

nakon prva dva kirurška stupnja postoji 

volumno  opterećenje  neoaorte  i  asime-

trična  zakrpa  u  uzlaznoj  aorti.  Iako  svi 

imaju z vrijednost korijena aorte >2, ovi 

pacijenti rijetko razvijaju dilataciju kori-

jena  aorte  i/ili  aortnu  insuficijencij  koja 

traži kirurški zahvat. Histološke promje-

ne  proširena  neoaorta  nakon  Fontanove 

operacije sliče aortopatiji uz BAV i MFS. 

Dilatacija korijena neoaorte ne određuje 

životnu  prognozu  pacijenata  operiranih 

prema Fontanu ali ju treba pratiti.

Smjernice za kirururško liječenje 

dilatacije aorte

Smjernice  za  kirurško  liječenje 

odraslih s dilatacijom grudne aorte redo-

vito utvrđuju strukovna društva. Smjer-

nice  se  temelje  na  promjeru  aorte  a  u 

novije  vrijeme  na  dimenziji  aorte  obzi-

rom na površinu tijela. U žena i odraslih 

pacijenata  niže  tjelesne  visine  promjer 

aorte  >27,5  mm/m

2

  opravdava  kirurški 

zahvat.  Indikacije  za  profilaktički  kar-

diokirurški zahvat djece i adolescenata s 

dilatacijom uzlazne aorte navedene su u 

tablici 3. Pri tome se uvažava uzrok dila-

tacije aorte, promjer aorte, brzina širenja 

aorte, funkcija aortne valvule i obiteljska 

anamneza.  Pacijenti  s  LDS  imaju  niži 

prag za kiruršku intervenciju nego paci-

jenti s MFS i BAV. Kada je funkcija aor-

tne valvule očuvana, djeci s proširenjem 

aorte se rade zahvati s očuvanjem aortne 

valvule (operacije po Thyrone Davidu i 

Jacoubu). 

Ne  postoje  smjernice  za  kirurško 

liječenje  aortopatije  u  pacijenata  operi-

ranih zbog PGS. Kako nema izvješća o 

disekciji aorte u ovih pacijenata pri pro-

mjeru  aorte  <55  mm,  to  se  uzima  kao 

prijelomna točka. Europsko kardiološko 

društvo (ESC) preporuča kirurški zahvat 

odraslim  pacijentima  operiranim  zbog 

koarktacije  aorte  ili  nakon  anatomske 

korekcije  transpozicije  velikih  krvnih 

žila  kada  je  promjer  uzlazne  aorte  >55 

mm (>27,5 mm/m

2

). Isto vrijedi i za dje-

cu  s  time  što  brzo  širenje  aorte  nalaže 

raniju operaciju.

Medikamentozno liječenje 

aortopatija

Obzirom  na  sličnost  histoloških 

promjena i funkcionalnih svojstava svih 

aortopatija bez obzira na uzrok, razumno 

je u svih aortopatija primijeniti lijekove 

prihvaćene  za  liječenje  MFS.  Blokatori 

β adrenergičnih receptora osnova su li-

ječenja  bolesnika  s  MFS  širom  svijeta. 

Blokatori β adrenergičnih receptora he-

modinamskim učinkom usporavaju šire-

nje aorte u pacijenata s MFS. Međutim 

nema studija koje nedvojbeno dokazuju 

njihovu učinkovitost u pogledu smanje-

nja rizika od razvoja disekcije / prsnuća 

aorte ili aortne insuficijencije u bolesni-

ka s MFS (11). Osobito nema dokaza o 

učinku  beta  blokatora  na  usporavanje 

dilatacije  aorte  u  u  osoba  s  PGS.  Zbog 

kardioselektivnosti,  dugog  djelovanja  i 

rijetkih nuspojava najčešće se primjenju-

je  atenolol.  Inhibitori  enzima  koji  pre-

tvaraju  angiotenzin  (ACEI)  i  blokatori 

angiotenzinskih  receptora  (ARB)  sma-

njuju  TGF  β  aktivnost  te  u  laboratorij-

skim  uvjetima  poboljšavaju  arhitekturu 

stjenke aorte. Još nema jasnih kliničkih 

dokaza o njihovoj prednosti nad β bloka-

torima. Važan dio liječenja aortopatija je 

kontrola arterijske hipertenzije i dozira-

nje tjelesnih opterećenja. 

Zaključak

Među brojnim uzrocima aortopatije 

u  djece,  prevladavaju  nasljedne  bolesti. 

Golemi  napredak  učinjen  je  u  pogledu 

otkrivanja gena odgovornih za nastanak 

aortopatije  mada  postoje  brojne  nepo-

znanice  u  pogledu  molekularne  osnove 

bolesti.  Dijagnostika  i  liječenje  bolesti 

praćenih  aortopatijom  zahtijeva  timski 

Tablica 3. 

Indikacije za profilaktički kardiokirurški zahvat djece i adolescenata s dilatacijom uzlazne aorte 

Djeca <12 god

Adolescenti

Marfan

Korjen Ao/uzlazna Ao >5 cm

Korjen Ao/uzlazna Ao <5cm ako postoji:

1. širenje aorte >1 cm/god 

2. progresivna aortna insuficijencija 

3. disekcija u obitelju kod promjera <5 cm

Isto kao u djece

Loeys-Dietz Sdr.

Jako izražene kraniofacijalne stigme

1. Korjen aorte Z vrijednost >3  

2. Širenje aneurizme >0,5 cm/god

Blago izražene kraniofacijalne stigme

1. Korjen aorte Z vrijednost >4  

2. Širenje aorte >0,5 cm/god 

1. Korjen aorte >4cm 

2. Širenje aorte >0.5 cm/god

Bikuspidna val. 

aorte

Korjen Ao/uzlazna Ao >5cm

Korjen Ao/uzlazna Ao <5 cm ako postoji:

1. Širenje aorte >1 cm/god 

2. značajna aortna insuficijencija 

Isto kao u djece

---

126

D. Šarić. Marfanov sindrom... Paediatr Croat. 2017; 61 (Supl 1): 122-126

pristup.  Profilaktičkim  mjerama  i  elek-

tivnim  kirurškim  zahvatom  mogu  se 

izbjeći  katastrofične  posljedice  ove  bo-

lesti. Smjernice u pogledu profilaktičkog 

kirurškog zahvata su okvirne jer pacijen-

ti s aortopatijom zahtijevaju individuali-

ziran pristup. 

NOVČANA POTPORA/FUNDING

Nema/None

ETIČKO ODOBRENJE/ETHICAL APPROVAL

Nije potrebno/None

SUKOB INTERESA/CONFLICT OF INTEREST

Autori su popunili the  Unified  Competing  Inte-

rest  form  na  www.icmje.org/coi_disclosure.pdf 

(dostupno na zahtjev) obrazac i izjavljuju: nemaju 

potporu niti jedne organizacije za objavljeni rad; 

nemaju financijsku potporu niti jedne organizacije 

koja  bi  mogla  imati  interes  za  objavu  ovog  rada 

u posljednje 3 godine; nemaju drugih veza ili ak-

tivnosti koje bi mogle utjecati na objavljeni rad./

All authors have completed the Unified Competing 

Interest  form  at  www.icmje.org/coi_disclosure.

pdf (available on request from the corresponding 

author) and declare: no support from any organi-

zation for the submitted work; no financial rela-

tionships with any organizations that might have 

an interest in the submitted work in the previous 3 

years; no other relationships or activities that co-

uld appear to have influenced the submitted work.

LITERATURA

1. KK  Singh,  K  Rommel,  A  Mishra  et  al. 

TGFBR1  and  TGFBR2  mutations  in  patients 

with features of Marfan syndrome and Loeys-

Dietz  syndrome,  Human  Mutation,  2006;  27 

(8): 770-7.

2. Loeys  BL  et  al.  The  revised  Ghent  nosology 

for the Marfan syndrome. J Med Genet 2010; 

47: 476-85.

3. MC Porciani, M Attanasio, V Lepri et al. Pre-

valence  of  cardiovascular  manifestations  in 

Marfan syndrome, Italian Heart Journal, 2004; 

5 (8): 647-52.

4. BL Loeys, J Chen, ER Neptune et al. A syndro-

me of altered cardiovascular, craniofacial, ne-

urocognitive and skeletal development caused 

by mutations in TGFBR1 or TGFBR2, Nature 

Genetics, 2005; 37 (3): 275-81.

5. EJ  Lawrence,  The  clinical  presentation  of 

Ehlers-Danlos syndrome, Advances in Neona-

tal Care, 2005; 5 (6): 301-14.

6. L Zhu, R Vranckx, PK Van Kien et al. Mutati-

ons in myosin heavy chain 11 cause a syndro-

me associating thoracic aortic aneurysm/aortic 

dissection and patent ductus arteriosus, Nature 

Genetics, 2006; 38 (3): 343-9.

7. Francois K. Aortopathy associated with conge-

nital heart disease: A current literature review. 

Ann Pediatr Cardiol. 2015; 8: 25-36.

8. Zanjani KS et al. Aortic dilatation and aorto-

pathy  in  congenital  heart  diseases.  J  Cardiol. 

2013; 61: 16-21.

9. Konstantinov  IE,  Fricke  TA,  d'Udekem  Y, 

Robertson T. Aortic dissection and rupture in 

adolescents  after  tetralogy  of  Fallot  repair.  J 

Thorac Cardiovasc Surg. 2010; 140: 71-3. 

10. Goda  M,  Gewillig  M,  Eyskens  B,  Heying  R, 

Cools B, Rega F et al. Mechanism of autograft 

insufficiency after the Ross operation in chil-

dren. Cardiol Young. 2013; 23: 523-9.

11. Gersony  DR,  McClaughlin  MA,  Jin  Z,  Ger-

sony WM. The effect of beta-blocker therapy 

on clinical outcome in patients with Marfan's 

syndrome: a meta-analysis. Int J Cardiol 2007; 

114: 303-8.

Summary

MARFAN'S SYNDROME AND OTHER AORTOPATHIES IN CHILDREN 

D. Šarić

In contrast with adults, thoracic aortic disease (dilatation, aneurysm, dissection) in children is rare and usually associated 

with genetic causes or congenital heart defects. In patients born with congenital heart disease, dilatation of the aorta is a frequent 

feature at presentation and during follow-up after surgical intervention. Aortic root and ascending aortic dilatation are associated 

with risk of aortic dissection, which varies according to underlying etiology, aortic size, and rate of progression. When presented 

with acute aortic dissection, thoracic aortic aneurysm has a very poor prognosis. Early diagnosis, expert medical management, and 

elective aortic surgery are the cornerstones of improvement of long-term survival in thoracic aortic disease. This review provides 

an overview of the etiology of thoracic aortopathy in pediatric patients and discusses the current knowledge on pathophysiology, 

evolution, and treatment guidelines.

Descriptors: MARFAN'S SYNDROME, AORTOPATHIES, GENETICS, CONGENITAL HEART DEFECTS

Primljeno/Received: 10. 3. 2017. 

Prihvaćeno/Accepted: 05. 4. 2017.