Pitanja drugi kolokvijum nmo šta je ultrazvučna obrada?

PITANJA DRUGI KOLOKVIJUM NMO

1.Šta je ultrazvučna obrada?
Ultrazvučna obrada je mehanički proces u kome su rezni elementi abrazivna zrna, koja se nalaze u tečnosti, a energija se dobija od izvora vibracija ultrazvučne frekvencije.
2.Koje su proizvodne operacije ultrazvucnom obradom?

• 
  Glodanje
  
• 
  Brušenje
  
• 
  Struganje
  
• 
  Sečenje
  
• 
  Rezanje navoja
  
• 
  Izvlačenje lima
  

3.Sta je abrazivna suspenzija?

Suspenzija ima zadatak da obezbedi uklanjanje produkata obrade,istopljenih i usitnjenih abrazivnih zrna.

4.Šta se koristi kao tečnost u suspenziji?

• 
  Voda
  
• 
  Benzin
  
• 
  Kerozin Mašinsko ulje- Gliceri
  

5.Šta je brusni materijal?
To su abrazivna zrna, kao abraziv se koriste dijamant , bor karbid, elektrokarbid.
6.Šta je pretvarač?

Pretvaranje električne energije ultrazvučne frekvencije u energiju ultrazvučnih mehaničkih oscilacija vrši se pomoću magnetostrikcionih pretvarača.

7.Kakav je kvalitet obrade ultrazvukom?

Obezbedjuje kvalitet obradjene površine I to od N8 do N6,dok je tačnost ultrazvučne obrade u granicama +-0,05mm

8.Na čemu je zasnovana metoda secenja vodenim mlazem?

Zasnovana je na erozivnom dejstvu mlaza vode visokog pritiska i velike brzine strujanja.

10.Koje su metode sečenja vodenim mlazem?
Sečenje čistim vodenim mlazem (WJC WATER JET CUTING) i sečenje abrazivnim vodenim mlazem AWJ (ABRASIVE WATER JET)
11.Šta je rezni alat kod secenja mlazem?
Rezni alat je koncetrisani mlaz vode ostvaren pomoću mlaznice i dizne velikog pritiska i tri puta brži od zvuka.
12.Radna tečnost može biti?

• 
  Čista voda
  
• 
  Rastvoir ulja glicerina i drugih komponenti u vodi
  
• 
  Rastvor polimera u vodi
  
• 
  Voda sa abrazivom
  

13.Optimalan pritisak vode pri secenju vodenim mlazem je?
40Mpa
14.Iz čega se satoji rezna glava?

• 
  Cev visokog pritiska
  
• 
  Navrtka
  
• 
  Dizna
  
• 
  Nosač dizne
  

15.Primena sečenja vodenim mlazem?
Uglavnom za sečenje nemetalnih materijala staklo, keramika, plastične mase, papir, tekstil, sundjer, koža , drvo, guma, staklena vuna.
16.Kada je razvijena metoda sečenja abrazvnim vodenim mlazem?

Sečenje abrazivnim vodenim mlazom je novija metoda razvijena 1984. godine.

17.Mogućnosti sečenja abrazivnim mlazem vode?
Proizvodne mogućnosti sečenja vodenim mlazom značajno su poboljšane dodavanjem abrazivnog materijala vodenom mlazu. Primena abrazivnog vodenog mlaza pri sečenju materijala realizovana je pomoću mehaničkih mlaznica pri čemu su postignuti bolji efekti nego primenom čistog vodenog mlaza

18.Proces sečenja abrazivnim vodenim mlazem čine:

• 
  rezanje materijala obradka u vidu sitne strugotine delovanjem visoko ubrzanih čestica abrazivnog materijala
  
• 
  plastično deformisanje,
  
• 
  ispiranje produkata rezanja i odvajanja vodenim mlazom.
  

19.Primena sečenja abrazivnim vodenim mlazem.

• 
  nemetalnih materijala (staklo, keramika, mermer, granita, beton, plastične mase, papir, karton, drvo, koža, guma, tekstil, sundjer, staklena vuna, hrana)
  

• 
  metalalnih materijala (srednje i visoko legiranih čelika, alatnih i nerdjaju}ih čelika, čelika otpornih na habanje, livenog gvoždja, aluminijuma, bakra, titana, volframa, magnezijuma, tvrdi metali, kompozitni materijali, alatna keramika).
  

20.Koja debljina materijala se može seći abrazivnim vodenim mlazem?
Postupci sa abrazivom omogu}uju probojno bušenje metala do 300 mm debljine
21.Iz čega se sastoji mašina za konturno sečenje vodenim mlazem?

• 
  sistem za pripremu vode (uredjaj za filtriranje vode),
  

• 
  pumpa visokog pritiska,
  

• 
  fleksibilni visoko-pritisni cevni sistem,
  

• 
  rezna glava,
  
• 
  CNC vodjena mašine, koja obezbedjuje kretanja.
  

22.Šta proizvodi pritisak pri sečenju vodenim mlazem?
Hidraulična dvostruko aktivna klipna pumpa. Pritisak od 200 do 400 MPa
23.Šta je učinak sečenja?
Proizvod debljine matrijala obradka i brzine sečenja naziva se učnak sečenja
24.Prednosti sečenja vodenim mlazem?

• 
  minimalno mehaničko opterećenje predmeta,
  

• 
  mala širina reza
  

• 
  nema termičkog uticaja na materijal predmeta u zoni reza,
  

• 
  nema prašine, produkata topljenja i otpadnih gasova,
  

• 
  naknadna obrada nije potrebna,
  

• 
  moguće je sečenje lakih, elastičnih i mekih materijala,
  

25.Nedostaci sečenja vodenim mlazem ?
Visoka cena mašine za sečenje vodenim mlazom, visoki troškovi obrade i zaštite.
26.Šta je eksplozija?
To je proces veoma brzog stvaranja toplotne i mehaničke energije, praćen pojavom gasova pod pritiskom

27.Oblikovanje eksplozijom nastalo je kao rezultat potrebe za:

• 
  izradom predmeta velikih gabarita čija konfiguracija prevazilazi mogućnosti klasičnih hidrauličinih i ekscentar presa,
  

• 
  razvojem novih metoda oblikovanja predmeta složene konfiguracije od teškoobradivih materijala, karakterisitčnih za izradu letelica za kosmička istražvanja,
  

• 
  smanjenjem broja proizvodnih operacija izvlačenja i povećanja tačnosti i kvaliteta izrade.
  

28.Šta je eksploziv?
Eksplozivom se naziva hemijsko jedinjenje koje može u veoma kratkom vremenskom periodu da razvije veliku količinu gasova.
29.Eksplozivna punjenja mogu biti: gasovita (smeša acetilena i kiseonika), tečna (nitro-glicerin)
čvrsta (trinitrotoluol)
30.Karakteristični parametri eksploziva su:

• 
  brzina detonacije,
  
• 
  pritisak detonacije,
  
• 
  razvijena količina energije.
  

31.Najčešće korišćeni tipovi eksploziva su:

• 
  udarni eksplozivi (barut ili brzogoruće smeše),
  
• 
  
  
• 
  brizantni eksplozivi.
  

32.Karakteristike koje treba da zadovolji eksplozivno punjenje su:

• 
  bezbednost i bezopasnost rukovanja,
  

• 
  visoka brzina detonacije (3000-8300 m/s),
  

• 
  velika količina oslobođene energije (300-1000 J/g),
  

• 
  jednostavno pobuđivanje eksplozivne reakcije,
  

• 
  niska cena izrade eksplozivnog punjenja.
  

33.Razlikujemo 2 postupka oblikovbanja eksplozijom to su?

1. 
   visokobrzinski postupak oblikovanja, kada se proces oblikovanja završava za vreme od 1 s, uz primenu brizantnih eksplozivnih punjenja;
   

2. 
   brzinski proces oblikovanja koji se realizuje za 1 ms pri primeni baruta, praskavog gasa ili komprimovane eksplozivne gasne smeše.
   

34.Za prenošenje energije nastale eksplozijom koristi se prenosna sredina koja može biti:

• 
  čvrsta (pesak),
  
• 
  tečna (voda),
  
• 
  gasna (vazduh).
  

35.Parametri spajanja eksplozijom su ?

• 
  Brzina sudara ploča
  
• 
  Brzina tačke sudara
  
• 
  Ugao sudara
  
• 
  Sila pritiska
  

44.Kakav je proces obrada snopom elektrona?

Toploplotni, netradicionalni proces obrade (engl. naziv Electron Beam Machining, EBM). Kod ovog procesa se za obradu koriste elektroni visoke energije. Ovaj proces se najčešće upotrebljava za zavarivanje materijala, a primenjuje se i za rezanje, bušenje i toplotnu obradu materijala.

45. Obradom snopom elektrona se mogu obrađivati?

metali, nemetali, keramike i kompozitni materijali.

46.Karakteristike zavarivanja snopom elektrona su:?
- vrlo mali unos toplote,

- mala naprezanja i deformacije zavara,

- moguće je zavariti obradke nakon završne obrade,

- velika brzina zavarivanja,

- visoki vakuum služi i kao zastitna atmosfera,

- postize se visoka čistooća zavara, jer plinovi nastali pri zavarivanju brzo napustaju mesto zavara,

- moguće je spajati različite materijale zajedno,

- moguće je uspešno zavariti materijale sa visokom

temperaturom topoljenja kao i dobre provodnike toplote
47.Od čega zavisi Energija elektorona?

Energija elektorona zavisi od mase me, brzini elektrona i

električnom potencijalu polja.
48.Šta je zavarivanje?

Zavarivanje je spajanje dve ili više, istih ili različitih materijala, topljenjem ili pritiskom, sa ili bez dodavanja dodatnog materijala, na način da se dobije homogen zavareni spoj.

49. Prema načinu spajanja metode zavarivanja se dele ?

• 
  Zavarivanje topljenjem
  
• 
  Zavarivanje pritiskom
  

50.Gasno zavarivanje?

Kod ovog postupka toplotna energija dobija se sagorevanjem gorivih gasova u kiseoniku

Od gorivih gasova najčešće se koristi acetilen (C2H2), a mogu se koristiti i vodoonik, propan, butan, metan, gradski plin, i dr.

Uz dodatno dovođenje čistog kiseonika plamenom je moguće i rezanje metala

51. Šta je zavarljivost materijala?

Zavarljivost materijala je sposobnost zavarivanja materijala.

52. Zavaraljivost se može biti:

Dobra ako se može zavarivati bez specijalnih predradnji i mera opreza.

Slaba ako su potrebne specijalne predradnje i mere opreza, na primer predgrevanje zbog mogučnosti nastanka pukotina.

Jako slaba zavarljivost Ako su potrebna takve predradnje i mere opreza da praktično nije moguće izvesti zavarivanje koje bi bilo ekonomski prihvatljvo.