Plan detaqne regulacije

1. Pinus nigra – crni bor
Kratak dendrolo{ki opis: Rasprostrawen je u Ju`noj Evropi, od Isto~ne [panije do Ju`ne Francuske, do Austrije, Korzike i Balkanskog poluostrva, do Male Azije i Krima.

U povoqnim uslovima mo`e dosti}i visinu do 40 m. Ima krunu, {iroko kupastu do ki{obranastu.^etine su tamno zelene i krute, duge od 8 do 18 cm. Cveta u aprilu i maju. Plod je {i{arica 4 do 8 cm. Duga. Sazrevaju druge godine, otvaraju se u prole}e tre}e godine. Do`ivi veliku starost, dekorativna je vrsta, i dosta se primewuje u ozelewavawu.

Analiza i ocena vrste: Crni bor je ~etinar, anemofilna, kserofilna i heliofilna vrsta. Koristi se u sadwi u grupama a pojedina~no naro~ito u kombinaciji sa li{}arskim vrstama, kada dolaze do izra`aja tamne ~etine.

Solidne ocene kondicije na povr{ini ovg parka 3-4 preporu~uje se za dopunu i nastavak sadwe.

2. Pinus strobus - vajmutov bor
Kratak dendrolo{ki opis: Raste na razli~itim stani{tima, mada najboqe karakteristike posti`e na glinovitim, vla`nim i kiselim zemqi{tima. Prenet u evropu u 18. veku, zauzeo je jedno od prvih, kao strani ~etinar. ^etine po 5 u snopi}u, tarju 2-3 godine plave, meke i duge 6-12 cm, debele oko 0,5 mm, plavi~astozelene. Cveta u maju, {i{arice 1-3 vise}e na dr{kama duge 10-15 cm, zrele u jesen druge godine.

Analiza i ocena vrste: Za nas je zna~ajna kao vrsta koja brzo raste, kvalitetnog drveta i preporu~ena vrsta za sadwu u naseqenim mestima.

Predlog za ozelewavawe hortikulturna forma: Pinus strobus ''Fastigiata'',

Mo`e se saditi u grupi i pojedina~no.

Tabela Br.3: Spisak vrsta po segmentima

(zbirna ocena vitalnosti i dekorativnosti, nastala analizom biolo{ke osnove)

Vrsta			SEGMENTI					Zbirna ocena za dekor. i vitalnost
Red.br.	Latinski naziv		Broj stabala po segmentima
			A1	A2	A3	A4	A51
2.	Pinus sp.		13	12	7	4	6	2- 4
3.	Picea sp.		5	2	5	4	3	1,5 - 3
4.	Abies alba			4	9	6	3	4
5.	Cedar atlan.						1	5
6.	Thuja orenta.						8	2-3
Ukupno ~etinari 18				18	21	16	21
7.	Corulus sp.							4
8.	Platan sp.			2				3 - 4
9.	Tilia				5			3 - 4
10.	Salix sp.				Uklow.
11.	Betula verrucosa			3	3	9		1-3
12.	Gledicia			1				3
13.	Querces sp.		1	1				4
14.	Populus nigra		3		2			4
15.	Aesculus hippoc.		2		3			3 - 4
16.	Acer sp.		6	6				2- 3
17.	Robinia sp.				4			4
18.	Liquidе							4
19.	Anacardium occid. Indijski orah				1
Ukupno li{}ari:			10	13	18	9

3. Picea pungens ,, Glauka,, - bodqiva smr~a
Kratak dendrolo{ki opis: Drvo visoko do 40 m, kruna kupasta sa pravilnim pr{qenastim i horizontalno odstoje}im granama. ^etine duge 2-3 cm, guste, tamno zelene ili plavi~asto do srebrno bele. [i{arice izdu`eno cilindri~ne, duge 5 - 10 cm. Podnose jake mrazeve, ne strada ni od prole}nih jer kasnije potera izdanke. Izdr`ava jake letwe su{e, otporna je prema vetru i snegu. Ova smr~a najboqe podnosi gradske uslove. Ne tra`i posebne uslove zemqi{ta, mo`e da raste i na vla`nim, kiselosme|im i sme|epodzolastim kisele reakcije kao i na karbonatnim zemqi{tima. Podnosi presa|ivawe i u odraslom stawu.
Analiza i ocena vrste: Dobra ocena dekorativnosti i vitalnosti u intervalu od 4-5, kvalifikuje ovaj ~etinar i wegove forme za daqu upotrebu.
Predlog za kombinaciju: Picea pungens ,,Gglauka,, и Picea pungens ,,Viridis,, sadwa u grupi do tri sadnice na rastojawu do 1-1,5 m du` pravaca komunikacije, dok je pojedina~an na~in sadwe na rubnim delovima u kombinaciji sa dodatnim elementima.
4. Cedrus - Kedar
Kratak dendrolo{ki opis – visoko drvo Himalaja u domovini dosti`e visinu do 50 m, i pre~nik stabla do 30 m. Kod mladih stabala kora je piramidalna, kod starijih vrh kro{we zatupast, osnovne grane stoje horizontalno, sa vrhovima uperenim ka gore. ^etine prave, za{iqene, sivozelene ili plavi~asto zelene, po 30 u pramenu.

Najboqe uspeva na dubokim, dobro dreniranim i glinovitim zemqi{tima.

Kod nas je u mladosti osetqiv na mrazeve i hladne vetrove.
Analiza i ocena vrste: u zelenoj povr{ini se nalazi i pojedina~no stablo kedra. Nije opravdano ovako malo prisustvo ove dragocene vrste kako u estetskom tako i sanitarno-higijenskim karakteristikama, dok je u parku kedar, izuzetno kvalitetna sadnica u visini, {irini kro{we i i ostalim vitalnim i dekorativnim karakteristikama.

^etinar koji se sadi pojedina~no, u ve}im ili mawim grupama u kombinaciji sa drugim vrstama, gde dolaze do izra`aja boje wegovih ~etina. Dekorativne osobine ove vrste naro~ito su izra`ene kod solitera ili malih grupa, kod kojih gusto o~etiwene grane dopiru do same zemqe.

Preporuka u rekonstrukciji parka.
Povr{ine pod li{}arskim sadnicama

Pojedina~na stabla u grupama i drvoredi, imaju vi{u ocenu dekorativnosti i vitalnosti, ali su prisutne bolesti pojedinih stabala, kao i potreba detaqnog registra uzro~nika i oboqewa dekorativnih formi u gradskim sredinama. Prisutni su i ostaci uklowenih stabala bez podataka o bolesti i uzro~niku propadawa, {to treba izbe}i, kao i sadwu po sopstvenom naho|ewu ( ulaz u park iz ulice Dragoquba Popovi}a).

Intervencijama estetskog karaktera, preporu~ive su u svim segmentima jer primeri postoje}eg stawa, jasno pokazuju nedovoqne mere nege shodno kalendaru odr`avawa. Smernica za detaqnije analize, kao i konsultacije fitopatologa i entomologa radi predloga detaqne rekonstrukcije, predstavqaju prioritet.

Stabla ozna~ena za zamenu su be`ivotna, sa trajnim i vidnim posledicama oboqewa, ali i predmet dodatnih analiza.

Primena ve}eg broja autohtonih vrsta, sa akcentom na asocijacije postoje}ih biqnih zajednica, radi lak{e komunikacije gradskog i vangradskog pejza`a smernica je koju treba slediti.
5. Aesculus hipocastanum – divqi kesten
Kratak dendrolo{ki opis - Arkotercijarni endemit jednog dela Balkanskog poluostrva (Gr~ka, Albanija, Jugoslavija). Kod nas od prirode raste u slivu reke Dunav, na aluminijumima i klisurama, gde je velika relativna vla`nost vazduha a stani{ta su prirodno zaklowena. Pri povoqnim uslovima imaju visinu do 30 m, sa prsnim pre~nikom 1 m, dosti`u}i oko 200 godina starosti. Kro{wa je {iroko razgranata, jajasto-okruglasta, sa retkim granama, gusto lisnata. Kora je na mladim izbojcima glatka, sivkasto sme|a, a na starijim stablima crnkasto siva, nepravilno ispucana i qu{ti se. Korenov sistem jako razvijen. List je prstasto deqen, obi~no 7 listi}a. Cvetovi u velikim uspravnim metlicama, cveta u aprilu-maju. Medonosna je vrsta. Plod mesnata ~aura sa velikim izra{tajima.
Analiza i ocena vrste : Divqi kesten se smatra jednim od najlep{ih evropskih li{}arskih vrsta, zbog mo}nog rasta, {iroko ovalne i guste kro{we.

Krupnih listova i velikih obilnih cvetova. Posebno je lep za vreme cvetawa. Najboqe raste na sve`em, humusnom, dubokom zemqi{tu u dolini reka.

U ekstremnim uslovima vlage ili suvo}e zemqi{ta ne uspeva dobro. Podnosi niske temperature do - 30 stepeni. [iroko je primewivan u na{im parkovima.

Koristi se za drvorede, solitere i Gruppe.

6. Platanus acerifolia – javorolisni platan
Kratak dendrolo{ki opis hibridna vrsta nastala u Engleskoj. Listovi {iroki 12- 25 cm re`weva nejednako nazubqeni ili selog oboda. Brzorastu}a vrsta, dobro uspeva na svim tipovima aluvijalnih zemqi{ta. Otporna je vrsta na {tetne gasove i pra{inu te spada u jednu od vrsta sa najvi{e mogu}nosti gajewa u gradovima.

Sre}e se gotovo u svim gradovima a u Beogradu u drvoredima 10% odlazi na javorolisni platan.

Prose~na starost 60 godina.
Analiza i ocena vrste: Dobre ocene dekorativnosti bez ve}ih fitopatolo{kih promena.

S obzirom na svoje karaktristike, i iskustvo ve} primewene vrste mo`e se slobodno upotrebiti u razli~itim kombinacijama., jer pravila sadwe dozvoqavaju kako drvorede tako i pojedina~nu sadwu.

7. Acer platanoides - mle~
Kratak dendrolo{ki opis: Areal mle`a se prostire ve}im delom u severnoj i isti~noj Evropi. Na severu ide do Sardinije i malo prelazi Alpe.

Stablo dosti`e visinu do 30 m. U sklopu obrazuje gustu, jajastu kro{wu, a na slobodi okruglastu. List je 5-7 re`weva. Cveta u aprilu, pre listawa. Cvetovi su zelenkasto `uti, u growama. Plod je na dugoj dr{ci, krila pod o{trim uglom.

Koristi se u drvoredima i parkovima.
Analiza i ocena vrste : Mle` je cewena dekorativna vrsta zbog impozantne visine, guste kro{we vaqlastog debla i originalnih listova. Na analiziranom delu se nalaze 4 stabla mle~a sa zadovoqavaju}om ocenom -3.
8. Betula verrucossa - breza
Kratak dendrolo{ki opis: Rasprostrawena je u severnoj, zapadnoj i isto~noj Evropi, Maloj Aziji, Balkanskom poluostrvu, Sibiru i Kavkazu. Drvo je visoko do 30m. Ima nepravilnu, jajastu i retku kro{wu. Kora je bela, qu{ti se u horizontalnim trakama. Korenov sistem ima jako razgranate bo~ne `ile. Listovi su trouglasti, dugi 4-7 cm, na vrhu za{iqeni. Sa lica su tamno zeleni, sa nali~ja svetlo zeleni, u jesen `uti. Plod je jednosemena krilata ora{ica, duga 2 cm, zrela u julu-avgustu. Cveta sa listawem aprila-maja. Razmno`ava se semenom i izdancima. Nije izbirqiva u pogledu kvaliteta zemqi{ta. Javqa se na kre~wa~kim i silikatim masivima.
Analiza i ocena vrste : Breza je anemofilna i heliofilna vrsta. Mo`e da izdr`i veoma visoke temperature i mrazeve. Omiqeno je dekorativno drvo, a dekorativna je tokom cele godine-zimi zbog bele kore, u prole}e ima vise}e cvasti (pre listawa), leti zbog lepih listova i lepog izgleda ~itavog stabla.
Na predmetnoj povr{ini parka zastupqena je u malom broju , ipak bi zbog gustog sklopa brezu sa svetlom korom trebalo primeniti u ve}em broju. Pogodna forma, formi Betula verrucossa ,,gracilis,, jer visina nije ve}a od 5m.
9. Salix alba sp - bela vrba
Kratak dendrolo{ki opis: Rasprostrawena je u Evropi, severnoj Africi i Aziji. Visina je do 25 m, pre~nika 1 m. Kro{wa je {iroka i svetla, brhovi grana savijeni na dole. Listovi su lancetastog oblika, tamnozeleni, sa nali~ja beli~asto dlakavi. Cveta marta-aprila. Otporna je prema {tetnim gasovima i dimu. Posle se~e daje brzorastu}e izdanke. Podnosi dugotrajna plavqewa, pri ~emu se na stablu qavqa adventivno korewe (vodene `ile) koje u poplavnom periodu izgledaju atraktivno. Kod nas je edifikator u fritocenozi Salicetuм albae i {umama bele i crne topole. Bela vrba raste brzo te za 20 godina dosti`e visinu oko 20 m. Pri povoqnim uslovima `ivi do 100 godina. Najboqe raste na dubokim, rastresitim re~nim nanosima. Dobro podnosi uslove gradske sredine pa je prisutna kraj vodenih povr{ina u parkovima ii {uma-parkovima. Razmno`ava se semenom i reznicama. Cewena je vrsta u ozelewavawu, naro~ito u industrijskim ~etvrtima.
Analiza i ocena vrste : Stabla koja formiraju osnovu drvoreda prilago|ena su uslovima sredine, i ima solidne ocene vitalnosti i dekorativnosti.

Predlog za formu vitura pendula, koja mo`e biti posa|ena i soliterno, ~im }e wena dekorativnost jo{ vi{e do}i do izra`aja. Zadovoqavaju}e visine od 18 m, i pre~nika oko 40 cm sa gran~icama `ute boje koje su u kontrastu sa zelenim listovima na povijenim granama, predstavqaju dekorativnu osnovu. Na celoj povr{ini parka ima samo ~etiri stabla ove vrste. Treba ih primeniti u rekonstrukciji, tako|e soliterno, gde grane mogu da se spu{taju do zemqe. Posebna efikasnost se posti`e vetrom, kada tanke, vitke gran~ice, i srebrno-zeleni listovi vijore.

10. Populus nigra. - crna topola

Kratak dendrolo{ki opis: Zajedno sa belom vrbom i belom topolom, glavna je vrsta na{ih ritskih {uma Populetuм nigrae. Javqa se i u asocijacijama lu`waka-jasena. Drvo visoko do 35 m, pre~nika 3 m i starosti od 100-300 godina. Brozorastu}a je vrsta pa tim ima veliki zna~aj u ozelewavawu. Dobro podnosi orezivawe. Vrlo varijabilna vrsta. Opasni su brojni kultivari od kojih va`niji: Populus nigra ,, pendula,, stablo sa vise}im granama, Populus nigra ,, italica,, stablo samo sa mu{kim cvetovima, Populus nigra ,,thevestina,, stablo samo sa `enskim svetovima.
Analiza i ocena vrste : Malo je primewena u parku, ali mo`e poslu`iti zajedno sa Ginkom u rubnim delovima neposredno u blizini zgrada, gde je potrebno umawiti razliku u spratnosti partera i gra|enih objekata.
11. Ginkgo biloba L. - ginko biloba
Kratak dendrolo{ki opis: Relikt i endemit sa arealom u Kini, Koreji i Japanu. Visina do 30 m a pre~nik debla od 2 m. Kro{we mladih stabala su piramidalne, a odraslih ovalne. Kora je svetlosiva, kod stariji primeraka ispucala a dolazi do izra`aja u zimskom periodu. Listovi su oblika lepeze, ko`asti sa brojnim dihotomo deqenim nervima. U prole}e su svetlo zelene boje, u toku leta tamnije a u jesen, pre nego {to opadnu su limun `uti. Dvodoma je vrsta sa cvetovima na kratkorastima. Mu{ke individue nose nose cvetove u vise}im cvastima dugim 2-3cm, a `enski cvetovi su na dr{ci koja na zadebqalom vrhu nosi 2 semena zametka.

U Evropi se kultivi{e kao parkovska vrsta na dubokim i sve`im zemqi{tima. Pokazao se otpornim na niske temperature i vazduh zaga|en dimom i pra{inom. Primewuje se kao soliter, u grupama i drvoredima. Pored osnovne vrste, treba izna}i mogu}nost primene kultivara sa zlatno-`utim listovima tokom vegetacije (‘Aurea’), piramidalne do vaqkaste kro{we (‘Fastigiata’), {irokim i duboko use~enih listova.

Analiza i ocena vrste: Drvored ili pojedina~na sadwa preporuka su za stabla ginka.

12. Liquidambar stiraciflua - linkvidambar
Kratak dendrolo{ki opis: Listopadno, jednodomo drve}e, rez`evitih listova, nazubqenih sa malim zalistcima. Pravilne {iroko piramidalne kro{we. Listovi , dekorativni na dugoj peteqci 6-12 cm, {iroki, okruglasti dugi 10-18 cm sa 3-7 re`weva, izuzetno dekorativni u jesen razli~itih boja od `ute do tamno purpurne, zadr`avaju se na stablu do kasno u jesen. Cveta u maju a plodovi sazrevaju u oktobru.

Vrsta svetla, a brzina prirasta umerena.

Analiza i ocena vrste : Zahtevi prema zemqi{tu variraju ali ne podnosi suva zemqi{ta, gde sporo raste i brzo strada. Podnosi niske temperature - 20°. Dobro podnosi gradske uslove, dim i pra{inu, pa se preporu~uje tamo gde se mo`e obezbediti sun~ana pozicija.
13. Corulus colurna – медвеђа леска
Kratak dendrolo{ki opis: Visoko listopadno drvo sa arealom u Rumuniji i Balkanskom poluostrvu, Maloj Aziji, Iranu... Predstavqa edifikator u ve}em broju fitocenoza (фагето- хурцането-цолурнетум). U ovim zajednicama pokazuje {irok ekolo{ki dijapazon, grade}i posebne ekotopove.

Visoko drvo i do 30 m, sa pre~nikom do 1 m. Listovi {iroko jajoliki, izdanci dlakavi `ute boje. Gajena vrsta po na{im parkovima, zbog lepog stabla i guste kro{we.

Analiza i ocena vrste : Brzorastu}a vrsta, otporna na mraz. Pogodna je za drvorede, kao i za pojedina~nu sadwu i sadwu u grupi. Treba je zastupiti kao i druge leske, koje imaju svoje forme.

Dekorativno {ibqe
14. Prunus laurocerasus - lovori{wa
Kratak dendrolo{ki opis: Vrsta rasprostrawena na Kavkazu, Zakavkazju, Iranu, maloj Aziji, Bugarskoj, a kod nas u jugoisto~noj Srbiji na O{trozubu(вар.serbica, Pan~i}). To je zimzeleni {iroki `bun koji na prirodnim stani{tima izraste 1-3m visine, a u kulturi znatno vi{e 11 m.

Listovi su ko`asti, izdu`eno-elipti~ni, celog oboda ili sa retkim zupcima, na vrhu za{iqeni, pri osnovi okrugli ili klinasti, sa lica tamnozeleni, sa nali~ja ble|i. Cvetovi beli, cveta IV-V. Plod je okruglasta so~na ko{tunica.

Brzorastu}a je vrsta, podnosi senku, otporna na mraz i tra`i vla`na zemqi{ta. Razmno`ava se semenom reznicama, korenovim izdancima, polo`enicama i kalemqewem.

Analiza i ocena vrste: Lovorvi{wa je zimzeleni `bun, koji je zbog svog jedostavnog uzgoja, sjajnih dekorativnih tamnozelenih listova i interesantnih belih i gustih grozdova, ~esto primewinvana vrsta {irom na{e zemqe. Tra`i plodna i vla`na zemqi{ta.

15. Magnolia lilifil - magnolija
Kratak dendrolo{ki opis: Raste kao listopadni od 3-4 m visok `bun poreklom iz centralne i zapadne Kine, sa jako razgranatom kro{wom. Listovi su {iroko elipti~ni do obrnuto jajasti, sa o{tro izvu~enim vrhom i klinastom osnovom. Cvetovi su krupni, spoqa purpurni iznutra beli~asti, stoje uspravno a sastoje se od 6-9 kruni~nih listi}a. Cveta marta-aprila istovremeno sa listawem a cvetovi nisu mirisni.

Tokom avgusta mo`e ponoviti cvetawe. Plod magnolije je me{ak. Raste sporo ali nije izbirqiva u odnosu na zemqi{te i klimatske uslove. Postojana je na mraz pa je jedna od naj~e{}e gajenih magnolija u kontinentalnom delu kod nas.

Poznat je kultivar ‘Nigra’ sa tamno purpurnom bojom kruni~nih listi}a, visok `bun poreklom iz centralne i zapadne Kine, sa jako razgranatom kro{wom. Listovi su {iroko elipti~nido obrnuto jajasti, sa o{tro izvu~eim vrhom i klinastom osnovom. Cvetovi su krupni, spoqa purpurni iznutra beli~asti, stoje uspravno a sastoje se od 6-9 kruni~nih listi}a. Cveta marta-aprila istovremeno sa listawem a cvetovi nisu mirisni.