Plan detaqne regulacije
Yüklə 285,14 Kb.
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Analiza i ocena vrste
- 4.5.2. Travnate povr{ine
- Postoje}e stawe
- Predlog smese za travwak - ozelewavawe naseqenih mesta
- Drvoredi du` kolskih i pe{akih pravaca
- Povr{ina pod etinarskim sadnicama
- 4.5.3. Komunikacije i platoi Ulazni pravci i pe{ake staze
- Igrali{ta za decu i sportski tereni
- Prostor za izvo|ewe pasa
- 4.5.4. Prikaz ure|ewa zelenih povr{ina Pejza`no ure|ewe
- 4.6. ZA[TITA GRADITEQSKOG NASLE\A
- 4.7. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE
- 4.8. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA, NESRE]A I RATNIH DEJSTAVA
- Za{tita u sluaju ratne opasnosti Na ovom prostoru nema posebnih uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe. 4.9. PRAVILA ZA IZGRADWU SAOBRA]AJNIH POVR[INA
- 5.0. USLOVI ZA NESMETANO KRETAWE I PRISTUP OSOBAMA SA INVALIDITETOM, DECI I STARIM OSOBAMA
Analiza i ocena vrste : Nije primewena vrsta u parku pa se kao pojedina~no stablo mo`e upotrebiti na travnoj povr{ini. 16. Viburnuм opulus L. - crvena udika Kratak dendrolo{ki opis: Javqa se u {umama na vla`nim zemqi{tima kao listopadan `bun visine do 4 m. Brzorastu}a je vrsta koja dobro podnosi senku, uslove gradske sredine a ima zahteve prema plodnim i vla`nim zemqi{tima. Kod varijeteta ‘Sterile’ ili ‘R–seuм’ u jesen listovi imaju oran` crvenu do purournu boju. Pored oblika krune zna~ajnu ulogu igra i wena prozra~not, gustina kreune uti~e pri izboru vrsta za za{titne zasade, a tako|e za zasen~avawe staza i platoa. Prozra~nu krunu imaju: breza, bagrem, jasen i druge, dok je gusta kruna karakteristi~na za: lipu, hrast, jelu, javor, kesten, jovu i dr. Boja drve}a i {ibqa je veoma zahvalno sredstvo u kompoziciji. Analiza i ocena vrste : Dobre karakteristike vezane za gradske uslove, kao i brzi rast kvalifikuju ovu vrstu. Najvi{e treba da se primewuje grupna sadwa drve}a i {ibqa, ~ine}i tako kompozicije nalik na male ise~ke iz prirode. Zakqu~ak: Formirawe sistema zelenih povr{ina sa koridorima koji vezuju usitwene celine ~ine novi koncept, jer nemo`emo dozvoliti, nepostojawe jasne veze sa ostalim zelenim povr{inama, posebno sa parkom u obuhvatu ul. Dragoquba Popovi}a, Bulevar Dositeja Obradovi}a, Svetog Save, jer su elementi zelenog sistema i neposredna blizina ova dva parka uslovili veze u prostornoj kompoziciji i ekolo{kom benefitu otvorenog prostora. Potrebno je slediti celovitost i stvarawe novih veza kako u oblikovanom tako i u ostalim funkcionalnim osobenostima, proisteklim PGR-om. Predlog: U delu parka predvi|enog za parking PA1 sa 26 parking mesta, treba ispuniti odre|ene propise u {irini i du`ini parking mesta i dolaznih saobra}ajnica na pravcu KP1. Da bi se zadovoqio osnovni princip {irine, potrebno je izmestiti 3-5 sadnica ~etinara. Vode}i ra~una o pravcu pru`awa (linijski) sadnice izmestiti u intervalu od tri sadnice u grupi, na propisnoj udaqenosti od parking mesta (prilog situacija), sa dopunom stabala platana na drugom kraju (gde se predla`e uklawawe stabla br.3) a ~ine}i novi sklop, sa ve} postoje}im li{}arima u segmentu A5. U neposrednoj blizini ko{arka{kog igrali{ta mogu}e je neke sadnice bora prose}i, tako da budu sa|ene u grupi od tri, kako bi omogu}ili nastanak novih parking mesta, zadovoqavaju}i pravila sadwe ~etinara u grupi i na odre|enom intervalu posaditi grupu od 3 ~etinara kao podmladak. Starost sadnica, uslovi}e te`u adaptaciju, pa je predlog dopune, u slobodnom delu sa po 2 {kolovane sadnice ~etinara, odgovaraju}e visine ne ni`e od 2 m. Ovakav odabir gradi volumen, kondiciono ve} slabog dela, jer su parking mesta uz gra|ene objekte bez zelenila, pogre{an pristup. U blizini parkinga PA2 i PA3 slediti ritam, kao kod dela parka do parkinga PA1 i u neposrednoj blizini ko{arka{kog igrali{ta, radi vizuelnog do`ivqaja i pove}awa broja sadnica, {to je neophodno u sanitarno-higijenskom prostoru bloka, koji }e pove}ati koncentraciju izduvnih gasova na prostoru namewenom odmoru i igri dece. Zona parkinga neposredno uz izgra|ene objekte, mogu primeniti koncept sadwe u grupi. Preporuka je naglasiti ulaze i ja~ati elemente osnovnog stila. KP2 ima zna~ajnu du`inu i prote`e se sa dve susedne strane segmenta A3, koji kao linijski elementi imaju dvostruku ulogu, tako da u parku osim putnog ima i ulogu razdvajawa od travnatog dela, koji bi trebao da bude nagla{en ivi~wacima doprinose}i tako prakti~nim stvarima o~uvawa granica, zelenih povr{ina u prostoru. U svim opredeqewima dominantna je potreba kori{}ewa vrste otpornih na gradske uslove sa izra`enom apsorpcijom {tetnih gasova. Na slobodnim povr{inama mogu}e je formirati cvetne povr{ine, radi poboq{awa kolorita i vizuelnih osobenosti tokom letwe sezone. Visina i kvalitet sadnica moraju biti zadovoqavaju}i.
2. estetsko-socijalna 1. Sanitarno higijenska uloga - travwak ima nezamenqivu ulogu u ubla`avawu temperaturnih ekstrema u gradu (tab.4 iz 2000-e godine po Nini}u i Anastsijevi}u) .
Tabela br. 4 Uticaj travwaka na redukciju temperature 2. U estetskom smislu, travne povr{ine predstavqaju mo`da i najzna~ajniji element. Prostor u gradskom jezgru mora biti saniran-pokriven jer otvoreno zemqi{te predstavqa izvor blata, pra{ine, korova,... Dobro negovan travwak, kao nizak i jednobojna povr{ina predstavqa najboqu osnovu za ostale elemente to jest, Gruppe li{}ara, ~etinara, dekorativnih `bunova i cvetnih leja, kao i fontana i mobilijara. Koliko }e kolorit do}i do izra`aja ili neki gra|eni element zavisi u mnogome od stawa travnih povr{ina. Na predmetnoj zelenoj povr{ini, zna~ajno umawewe travnih povr{ina u svakom segmentu svakako uti~e na slabqewe kondicije travwaka, tim i ~itave zelene povr{ine. Ovaj gubitak zelenog elementa u gradskom jezgru, izazvan potrebom u regulaciji saobra}aja, (travnih povr{ina izuzetno va`nog elementa), uslovqava potrebu za nadoknadom izgubqenog u biqnoj masi (dobrim odabirom vrsta, kao i brojem sadnica) radi odr`avawa osnovnih funkcija parka i okoline. Postoje}e stawe: Travwak je izmewen, zavr{ni sloj zemqi{ta antropogenisan. Predlog: Neophodno je o~uvati travne povr{ine pre svega biolo{kim metodama melioracije uz minimalnu primenu tehni~kih sredstava. Ovim pristupima bi se o~uvale osnovne karakteristike zemqi{nog profila koji je ina~e u velikoj meri antropogenizovan. Uno{ewe alohtonih bioti~kih elemenata uslovilo bi ve}e meliorativne zahvate u smislu zamene supstrata ili nasipawa terena. Predlog smese za travwak - ozelewavawe naseqenih mesta [umska livadarka 35 i prava livadarka 25 kg/ha semena [umska livadarka 40 i miri{qavka 20 kg/ha semena [umska livadarka 40, prava livadarka 10 i uspravna stoklasa 15kg/ha semena. Formirawe travwaka metodom busenovawa, koristiti na sporadi~nim mestima, ovaj na~in sadwe opravda. Drvoredi du` kolskih i pe{a~kih pravaca Drvored, kao element u sklopu zelene povr{ine, formira se od drve}a iste vrste. Podu`ni pravci komunikacije dobra su osnova za formirawe drvoreda. Kombinacija pojedina~nih sadnica i mawih grupa, koristi se za drvored u unutra{wosti parka dok za drvorede {irih staza preporu~uje se hrast, kesten, bela topola, lipa, javor, kao i pojedini ~etinari itd.... Za u`e staze preporu~uju se neke forme javora, sitnolisna lipa, me~ija leska ii sli~no. Glavna karakteristika drvoreda je ritam, koji se ostvaruje sadwom u intervalima, kako bi bila zadovoqena forma.
Projektovanim pe{a~kim stazama ovi delovi }e biti izdeqeni na mawe celine razli~itih veli~ina koje treba da karakteri{e raznovrsnost dekorativnih vrsta vegetacije i razli~ite parterne obrade. [irina pe{a~kih staza je 1,8 m a {irina drugih pe{a~kih staza uz objekte ili za pristup parking mestima je razli~ita.U parku obzirom da je jedinstvena celina postoji mogu}nost postavqawa trim staze za odr`avawe dobre fizi~ke kondicije potrebne za svakodnevne poslovne i druge aktivnosti. Podloga }e biti ura|ena od materijala koji zadovoqavaju standarde za tu vrstu objekata (predmet projekta ure|ewa parka)Broj i raspored sprava i poligona za ve`bawe du` trim staze bi}e tako|e odre|eni projektom ure|ewa parka kao i ta~an polo`aj trim staze u prostoru. Podni zastori treba da su maksimalno otporni na atmosferske uticaje, a po sanitarno tehni~kim zahtevima treba da budu bez pra{ine, ravni, udobni za hodawe, da se ne zagrevaju, ne tope na suncu, a wihova boja ne bi trebalo da bude jaka u odnosu na vegetaciju. Na stazama gde je intenzivnije kretawe posetilaca, po`eqno je obezbediti betonske podloge ili kombinacije sa plo~ama od razli~itih savremenih materijala. Plo~asti zastori daju mogu}nost pristupa vazduha i vlage zemqi{tu {to pozitivno uti~e na razvoj okolnih biqaka. Tako|e je potrebno obezbediti maksimalne podu`ne padove do 8% i popre~ne do 3%. Zbog hendikepiranih lica, visinska razlika u okviru staza i platoa re{i}e se rampama. Raspored vegetacije du` staza i pristupnih komunikacija ostvaruje se vode}i ra~una o formirawu `ivopisnih pejza`a i komfornih uslova za odmor.Polo`aj,mesto i vrstu zelenih barijera izme|u ulica i zgrada, zbog smawewa buke i smoga. odredi}e projekat ure|ewa parka. Pe{a~ke komunikacije uskladiti sa obli`wim parkinzima.
Planom je predvi|eno pro{irewe ko{arka{kog igrali{ta a vrsta ograde oko igrali{ta bi}e predmet projekta ure|ewa parka kao i postavqawe mobilijara za ve`bawe pribli`nih dimenzija 12,5 h 6,30 m u neposrednoj blizini istog.Tako|e u parku se predvi|a i izgradwa trim staze {irine 1,3 m ( ta~an polo`aj staze u prostoru parka bi}e odre|en Projektom ure|ewa ).. Prostor za izvo|ewe pasa U nekom delu parka ,po potrebi se mo`e rezervisati prostor za izvo|ewe pasa a detaqna obrada polo`aja i opremawa tog prostora bi}e predmet projekta ure|ewa parka. U tom slu~aju ovu zonu treba ograditi transparentnom ogradom, ozna~iti tablom i opremiti klupama i korpama za otpatke. [to se ti~e vegetacije na odre|enom prostoru za izvo|ewe pasa treba zadr`ati prete`no visoko drve}e. Parkovski mobilijar Pa`qivim odabirom mobilijara doprinosi se kvalitetnom ure|ewu celog prostora. Parkovske klupe treba da su od prirodnih materijala, savremeno oblikovane, drvenih sedi{ta i da stilski istrpe ambijent. Kandelabri, korpe za otpatke i klupe treba da imaju zajedni~ki oblikovane i koloristi~ke elemente. Elementi osvetqewa osim pra}ewa pe{a~kih staza, mogu da se sastoje i od niskog direktnog i indirektnog osvetqewa vegetacije, vodene povr{ine ili neke sklupture.
Ona utvr|uje tip stani{ta, inicira osnovni izbor sadnog materijala. Bitna je hortikulturna i pejza`no-parkovska obrada. U osnovnoj postavci zelenila treba da dominira visoko listopadno drve}e i parterni travwaci.
Ukoliko se predvi|a sadwa drvoreda, za u`e staze se preporu~uje sitnolisna lipa, neke forme javora, piramidalni hrast i sl. Izbor cvetnog oblikovawa zavisi od kompozicionih uslova, kakvo mesto je nameweno datom aran`manu.
U okviru generalnog Plana za{tite i revitalizacije kao evidentirano nepokretno kulturno dobro navedena je i zgrada Sokolskog doma. Nepokretna kulturna dobra ( u daqem tekstu NKD) koji se {tite na osnovu samog Zakona, kao i evidentirani objekti, u pogledu izdavawa Re{ewa o uslovima za preduzimawe mera tehni~ke za{tite u potpunosti se tretiraju kao utvr|ena NKD saglasno odredbama Zakona o kulturnim dobrima. Evidentirani objekti nemaju definisanu za{ti}enu okolinu. U trenutku utvr|ivawa evidentiranih objekata Odlukom se utvr|uje i za{ti}ena okolina. Vlasnici odnosno korisnici kulturnog dobra pod prethodnom za{titom (evidentirani objekti) imaju obavezu da za sve vrste investicija na objektima (investiciono odr`avawe, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i revitalizacija) podnesu nadle`nom Zavodu za za{titu spomenika kulture, Zahtev za dobijawe Re{ewa o preduzimawumera tehni~ke za{tite, kao i da isto dostave nadle`noj urbanisti~koj slu`bi kako bi ona izdala Akt o urbanisti~kim uslovima. Vlasnici, odnosno korisnici kulturnog dobra pod prethodnom za{titom du`ni su da po dobijawu Re{ewa o preduzimawu mera tehni~ke za{tite nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture, izrade projektnu i prate}u tehni~ku dokumentaciju u svemu prema datim uslovima kao i da na istu pribave Re{ewe o saglasnosti nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture. Teret izrade Elaborata za utvr|ivawe kulturnog dobra pod prethodnom za{titom pada na teret buxeta op{tine ili republike. Ukoliko isteknu rokovi prethodne za{tite a u me|uvremenu nije ra|en predlog za utvr|ivawe nepokretnog kulturnog dobra evidentirani objekti prelaze u kategoriju III. Zgrada Sokolskog doma Dom je sazidan 1931 godine za potrebe sokolskog udru`ewa, a po projektu Momira Korunovi}a, jednog od najzna~ajnih srpskih arhitekata 20. veka. U odnosu na projekat, izvedeno stawe je pretrpelo izvesne izmene, naro~ito na glavnoj fasadi. Zgrada je pravougaone osnove sa istaknutim rizalitom u kome je sme{ten glavni ulaz u objekat. Zbog potrebe za osvetqavawem unutra{weg prostora na svim fasadama dominiraju velike lu~no zasvedene monofore. Lokacija objekta je poni`avaju}a jer je sme{ten izme}u stambenih zgrada kasnije sazidanih koje ga potpuno zaklawaju od pogleda sa ulice. 4.7. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE Za projekte koji mogu imati uticaja na `ivotnu sredinu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na `ivotnu sredinu (,,Slu`beni glasnik RS,, br. 135/04, i 36/09) i Uredbom o utvr|ivawu liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se mo`e zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu (,,Slu`beni glasnik RS,, br. 114/08) obavezno je pokretawe postupka procene uticaja. Prilikom izvo|ewa radova na objektima (ukoliko se nadogra|uje krov iznad ravne terase ili rekonstrui{e krov u ciqu formirawa novog korisnog prostora) obezbediti uslove za nesmetanu ventilaciju zajedni~kog stepeni{nog prostora ostavqawem ventilacionog otvora u najvi{oj ta~ki prostora a u ciqu bezbednog funkcionisawa budu}e zajedni~ke unutra{we gasne instalacije. U delu objekta namewenog poslovawu mogu se obavqati samo delatnosti koje ne ugro`avaju kvalitet `ivotne sredine, ne proizvode buku ili neprijatne mirise odnosno ne umawuju kvalitet stanovawa u objektu. U obuhvatu plana predvideti odgovaraju}i na~in prikupqawa i postupawa sa otpadnim materijama (komunalni otpad, reciklabilni otpad-papir, staklo, limenke, PVC boce) i obezbediti dovoqan broj kontejnera za sakupqawe komunalnog i drugog otpada( projektom ure|ewa se mo`e predvideti jo{ lokacija za kontejnere pored postoje}ih u Planu). Sve objekte namewene sportu i rekreaciji p rojektovati i izgraditi u skladu sa normama i standardima za tu vrstu objekata a posebno ispo{tovati i sve ostale i posebne sanitarne mere i uslove propisane Zakonom o sanitarnom nadzoru.
- preventivne mere za spre~avawe napada ili ubla`avawe wihovog dejstva - mere koje se preduzimaju u slu~aju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda - mere za{tite kada nastupe nepogode - mere ubla`avawa i otklawawa neposrednih posledica nastalih dejstvom napada
Objekte projektovati i graditi u skladu sa ~lanom 4 Pravilnika o tehni~kim normativima za izgradwu objekata niskogradwe u seizmi~kim podru~jima. Za{ita od po`ara Za{tita od po`ara obezbe|ena je pogodnim rasporedom pojedina~nih objekata i wihovom me}usobnom udaqeno{}u, odgovaraju}om protivpo`arnom hidrantskom mre`om, prohodno{}u terena, odnosno obezbe|ewem pristupa svim objektima u slu~aju potrebe a u skladu sa Zakonom o za{titi od po`ara (Sl.glasnik Republike Srbije br.111/9) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za hidrantsku mre`u za ga{ewe po`ara (Sl.list SFRJ br.30/91). Planirano je da se izgradi slepi hidrantski vod ili da se pove`e u prsten sa cevovodom u ul. Dragoquba Popovi}a. Cevovod je min 100 mm. Izme|u objekata nema hidranstke mre`e pa je potrebno sa stanovi{ta PP potreba isti izgraditi. Za{tita u slu~aju ratne opasnosti Na ovom prostoru nema posebnih uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe. 4.9. PRAVILA ZA IZGRADWU SAOBRA]AJNIH POVR[INA Trotoare i parkinge izra|ivati od monta`nih betonskih elemenata ili plo~a. Parkinzi mogu biti ure|eni i tzv. ,,perforiranim,, plo~ama koje obezbe|uju uslove stabilnosti podloge dovoqne za navo`ewe vozila i istovremeno omogu}avaju odr`avawe niskog rastiwa. Kolovoz zavr{no obra|ivati asfaltnim zastorom. Na trotoaru se ne smeju postavqati bilo kakve prepreke koje ometaju kretawe pe{aka (klupe za sedewe ili kante za sme}e). Ukoliko postoji potreba za postavqawem istih postavi}e se pored ivi~waka staza i trotoara. [irina parking mesta za upravno parkirawe iznosi 2,5 m, a du`ina od min 4,60m (sa natkriqewem i preporu~uje se zbog u{tede prostora) do 5,0 m. Ukoliko je koso parkirawe {irina parking mesta je 2,5 a du`ina min. 5,0m (mereno u pravcu polo`aja vozila) Prilikom izgradwe novih parkinga obavezno sa~uvati i za{titi postoje}e drve}e koje nije predvi|eno za sanitarnu se~u. 5.0. USLOVI ZA NESMETANO KRETAWE I PRISTUP OSOBAMA SA INVALIDITETOM, DECI I STARIM OSOBAMA Prilikom projektovawa objekata, saobra}ajnih i pe{a~kih povr{ina treba primeniti Pravilnik o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (Sl.glasnik Republike Srbije br. 46/2013) U okviru svakog pojedina~nog pakrkirali{ta predvideti rezervaciju i obele`avawe parking masta za upravno parkirawe vozila invalida u skladu sa standardom SRPS U.A9.202. koji se odnosi na prostorne potrebe invalida u zgradama i okolini. Na prelazu trotoara preko kolovoza i du` trotoara izvr{iti tipsko parterno ure|ewe prostora u skaldu sa SRPS U.A9.202. koji se odnosi na prostorne potrebe invalida u zgradama i okolini. Yüklə 285,14 Kb. Dostları ilə paylaş:
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||