Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Cilj i zadaci

Cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da učenici ovladaju osnovnim znanjima, veštinama, stavovima i vrednostima u oblasti zdravstva kroz učenje zasnovano na iskustvu. Pored formiranja stavova i usvajanja znanja, životne veštine su neophodne da se na osnovu informacija i kritičkog razmišljanja izgrađuju zdravi odnosi i stilovi življenja.

Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevođenje znanja o zdravlju u željeni način ponašanja, uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje razvoja ličnosti.

Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su:

razvijanje zdrave ličnosti, odgovorne prema sopstvenom zdravlju;

stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja;

vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini;

sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapređivanja zdravlja;

promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja;

podsticanje saznanja o sebi, svom telu i sopstvenim sposobnostima;

razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama;

motivisanje i osposobljavanje učenika kao aktivnih učesnika u očuvanju svog zdravlja;

razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje okruženja;

razvijanje istraživačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja i kreativnosti;

proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi;

razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima;

razvijanje svesti i potrebu čuvanja zdravlja u okviru cilja u politici Svetske zdravstvene organizacije "Zdravlje za sve u 21. veku";

formiranje i razvijanje potrebe za stalnim bavljenjem sportom i rekreacijom;

razvijanje humanih, tolerantnijih odnosa među ljudima, da svaki pojedinac oseća uvažavanje i poštovanje dostojanstva ličnosti i odgovornost prema sebi i okolini;

formiranje svesti i navika o potrebi sistematskog unapređivanja zdravlja i zdravih odnosa školske populacije;

razvijanje motivacije i ličnog stava da bi se delovalo u skladu sa znanjem;

primenjivanje znanja i iskustva u promovisanju zdravog stila življenja;

razvijanje empatijskog odnosa prema bolesnima i spremnost da se pomogne;

formiranje svesti o rizičnom ponašanju, zdravstvenim i psihosocijalnim potrebama;

motivisanje učenika za akciono ponašanje;

sticanje znanja vezanih za specijalne zdravstvene probleme;

sticanje odgovornosti za sopstveno ponašanje;

upoznavanje fizioloških procesa reprodukcije kao osnove za sticanje znanja o reproduktivnom zdravlju.

SADRŽAJI PROGRAMA

ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Uloga škole u ekosistemu.

Odnos pojedinca i društva prema čovekovoj životnoj sredini.

Higijena školske sredine i njen uticaj na zdravlje učenika (prevencija deformiteta i traumatizma kod školske dece).

Obrazovanje u funkciji i zaštiti životne sredine.

PUBERTET

Rast i razvoj.

Psihoemotivni razvoj.

Primarne i sekundarne polne karakteristike.

Humani odnosi među polovima.

Vaspitavanje za održavanje lične higijene.

Oralno zdravlje.

Higijena sporta (značaj fizičke aktivnosti i uticaj na normalan rast i razvoj; prevencija deformiteta i traumatizma kod dece školskog uzrasta).

Mentalna higijena (faktori koji utiču na formiranje ličnosti).

ISHRANA

Vaspitavanje za pravilnu ishranu.

Ishrana dece.

Hranljive materije - uloga, značaj i potrebe.

Bolesti nepravilne ishrane.

Anoreksija.

Prevencija i lečenje gojaznosti.

Kontaminacija hrane.

KULTURA ŽIVLJENJA I LJUDSKE POTREBE

Zloupotreba i manipulacija ljudskim potrebama.

Socijalni pritisak vršnjaka i problemi ponašanja.

Kultura ishrane, stanovanja i odevanja.

Uticaj porodice na psihosocijalni razvoj deteta.

Alkoholizam u porodici.

Nasilje u porodici.

Zlostavljanje dece u porodici i zajednici.

Kultura rada (radne navike, odgovornost prema radu, stvaralaštvo - smisao stvaranja).

Sredstva masovne komunikacije i njihov uticaj na zdravlje.

Uticaj informatičke tehnologije na zdravlje dece školskog uzrasta.

"Kompjuterska" zavisnost.

BOLESTI ZAVISNOSTI

Rizično ponašanje u dečjem uzrastu.

Prevencija alkoholizma.

Pušenje i zdravlje.

Zloupotreba droge.

Prevencija narkomanije.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predložene teme škola unosi u svoj godišnji program rada. Pored predloženih tema škola može realizovati i sadržaje koji su specifični za lokalnu sredinu, odnosno šire školsko okruženje.

Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u školama su prosvetni i zdravstveni radnici. Za uspešno ostvarivanje programa posebnu odgovornost imaju direktor škole i stručni saradnici. Oni pripremaju godišnji program rada škole. Pored toga što predlaže godišnji program rada, direktor obezbeđuje saradnju sa ustanovama i predavačima van škole, kao i stručno usavršavanje nastavnika i saradnika koji čine deo tima za realizaciju ovog programa.

Uloga direktora škole je bitna za uspostavljanje uspešnih i pozitivnih relacija sa roditeljima, društvenim organizacijama, institucijama iz okruženja i pojedincima koji mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za što uspešniju promociju zdravlja i zdravih stilova života, veoma je važno efikasno partnerstvo između nastavnika, zdravstvenih radnika i resornih ministarstava.

U realizaciji programskih sadržaja potrebno je koristiti radni i intelektualni potencijal svakog pojedinca, pri čemu važnu ulogu imaju organizatorske sposobnosti direktora. Svojim kompetencijama direktor stvara prijatan ambijent za realizaciju programa i utiče na motivaciju realizatora programa.

Realizacija programa se ostvaruje na nivou škole, razreda i odeljenja. Učesnici u realizaciji programa su: koordinatori aktivnosti - školski odbor, direktor škole i pedagoška služba. Realizatori programa su nastavnici, roditelji, učenici, masovni mediji, usko specijalizovani stručnjaci angažovani za određenu oblast i ostali radnici škole.

U cilju što uspešnije realizacije sadržaja poželjno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore programa, na kome će savladati tehnike i metode rada sa učenicima. Sadržaji programa se realizuju kroz obavezne i izborne nastavne predmete, časove odeljenjskog starešine, dodatni rad, sekcije i ostale slobodne aktivnosti, saradnju sa roditeljima i lokalnom zajednicom i rad stručnih saradnika.

Odeljenjske starešine učestvuju u realizaciji sadržaja za koje su osposobljeni, a za drugi deo sadržaja, u saradnji sa stručnim saradnicima, pripremaju programske celine i angažuju odgovarajuće saradnike iz škole ili van škole. Pošto su sadržaji integrisani u više nastavnih predmeta, neophodna je i korelacija među njima, tako da se postigne jedinstvo vaspitne i obrazovne komponente škole.

Vaspitni proces treba usmeriti na celokupan razvoj ličnosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizičkim karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, srpskog odnosno maternjih jezika, likovne i muzičke kulture, fizičkog vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada, daju učenicima osnovne naučno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja.

Svaka odeljenjska zajednica, kao deo programa škole, donosi svoj program aktivnosti sa orijentacionim brojem časova po mesecima. Na časovima predviđenim za rad sa odeljenjskom zajednicom učenika realizuju se sadržaji koji nisu obrađeni po nastavnim predmetima, ostvaruje se sinteza znanja, koriguju i utvrđuju stavovi i uverenja, objektiviziraju kriterijumi vrednovanja i ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti, roditeljima i zdravstvenim radnicima.

Istovremeno je u školi neophodno organizovati slobodne aktivnosti, što doprinosi stvaranju i unapređivanju uslova života i rada, kao i uspešnoj realizaciji sadržaja programa.

U slobodnim aktivnostima učenici se uključuju u rad sekcija, čiji je jedan od ciljeva održavanje zdravstveno-higijenskih uslova u školi. Učešće učenika je dobrovoljno, ali je obaveza škole da im obezbedi mentora i uslove za rad. Realizacija sadržaja zavisi od tehničkih i organizacionih mogućnosti škole.

U zdravstveno vaspitnom radu veoma je važno odabrati pravu informaciju i metod rada sa učenicima.

Metode rada treba prilagoditi sadržaju, pri čemu prednost treba dati metodama koje podrazumevaju aktivno učešće učenika u nastavnom procesu (planirani razgovor, kreativne radionice, igranje tuđih uloga i simulacije, izložbe, pisani radovi, analiza situacija i praktični primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vežbanje životnih veština specifičnih za određeni kontekst). Najčešće se preporučuju individualni i grupni oblici rada.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI

HOR I ORKESTAR

Hor

Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizuje i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.

Horsko pevanje može biti:

odeljensko horsko pevanje,

razredno horsko pevanje,

horsko pevanje starijih razreda.

Pevanje u odeljenskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.

Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u školi.

Hor učenika starijih razreda obuhvata uzrast učenika od V do VIII razreda, sa nedeljnim fondom od 3 časa.

Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

Na repertoaru hora starijih učenika treba da se nađu dvoglasne i troglasne kompozicije u izvođenju‚ "a kapela" ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.

U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA RAD HOROVA

Pesme domaćih autora

K. Babić - Balada o dva akrepa

I. Bajić - Srpski zvuci

Z. Vauda - Mravi

Z. Vauda - Pahuljice

S. Gajić - Tužna muha

D. Despić - Kiša

D. Despić - Oglasi

D. Despić - Smejalica

V. Đorđević - Veće vrana

V. Ilić - Vodenica

D. Jenko - Bože pravde

D. Jenko - pesme iz Đida

J. Kaplan - Žuna

P. Konjović - Vragolan

J. Marinković - Ljubimče proleća

M. Milojević - Vetar

Miloje Milojević - Mladost

M. Milojević - Muha i komarac

S. Mokranjac - II rukovet

S. Mokranjac - X rukovet

S. Mokranjac - XI rukovet

S. Mokranjac - Na ranilu

S. Mokranjac - Pazar živine

S. Mokranjac - Slavska

S. Mokranjac - Tebe pojem

S. Mokranjac - odlomci iz Božanstvene liturgije "Jako da carja"; "Budi imja"; "Aleluja"; narodna - ne sedi Džemo (Karaklajić)

B. Simić - Pošla mi moma na voda

T. Skalovski - Makedonska humoreska

M. Tajčević - Dodolske pesme

M. Tajčević - I svita iz Srbije

Šistek-Babić - Oj, Srbijo

Strani kompozitori

Autor nepoznat - La violeta

J. Brams - Uspavanka

K. M. Veber - Jeka

G. Gusejnli - Moi cplьta

G. Dimitrov - Ana mьrzelana

Z. Kodalj - Katalinka

Z. Kodalj - Hidlo Vegen

O. Di Lasso - O che bon echo

L. Marencio - Ad una freska riva

V. A. Mocart - Uspavanka

D. Đovani - Chi la gagliarda

S. Obretenov - Gaudar

Palestrina - Benediktus

Palestrina - Vigilate

B. Smetana - Doletele laste

F. Supe - Proba za koncert

F. Šopen - Želja

F. Šubert - Pastrmka

Kanoni

Autor nepoznat - Dona nobis Pacem

L. Kerubini - Na času pevanja

V. A. Mocart - Noć je mirna

J. G. Ferari - Kukavica

V. Ilić - Sine musica

J. Hajdn - Mir je svuda

Orkestar

Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogućnostima učenika jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.

Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma, pevane pesme ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.

U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (harmonike, mandoline, tambure, blok flaute). Časovi rada orkestra (3 časa nedeljno) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.

U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.