Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Iskazivanje objekta

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnog razreda.

U funkciji objekta treba uvežbavati akuzativ imenica ženskog roda na suglasnik, lokativ, imenica i ličnih zamenica.

Korišćenje objekatskih rečenica.

Obrasci:

On je doneo šest knjiga.

Tata je kupio peć.

Oni su priredili svečanost.

Zoran je pričao o izletu (o drugovima).

Ona je pričala o njemu (o njima).

Ja znam da će on doći.

Učitelj je video ko je otišao.

(Uz imenicu u funkciji objekta upotrebljavati atribut iskazan prisvojnom pridevskom zamenicom za svako lice.

U službi objekta treba uvežbavati ličnu zamenicu za svako lice u akuzativu i lokativu.

Obrasci:

Ti si uzeo svoju svesku.

On je uzeo svoju svesku.

Naterao je sebe da radi.

Naterao sam sebe da radim.

On je govorio o sebi.

Oni su puno govorili o sebi.)

Iskazivanje namene

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda u funkciji namene treba uvežbavati atribut uz imenicu u funkciji. Uz dvovalentne glagole uvežbavati nenaglašene oblike ličnih zamenica u akuzativu ili dativu.

Obrasci:

Poklonio joj je knjigu.

Kupio je čokoladu malom dečaku.

Dao je značke našim drugovima.

Pisali smo paket vrednim brigadirkama.

Vratio mu je lenjir.

Vratio ga je sestri.

/U funkciji namene treba uvežbavati ličnu zamenicu za svako lice.

Uz dvovalentne glagole upotrebljavati enklitičke oblike ličnih zamenica.

Obrasci:

Vera je sebi kupila kaput.

Ja sam sebi kupio odelo.

Vi ste nam ga poklonili.

Ona joj ga je uzela./

Iskazivanje prostornih odnosa

Korišćenjem svih do sada uvežbanih obrazaca za iskazivanje mesta. U funkciji odredbe za mesto uvežbavati genitiv množine imenica i ličnih zamenica.

Obrasci:

Ona stoji ispred izloga.

Petar je prošao pored vojnika (pored njih).

Milica je stala iza drugova (iza njih).

Ptice lete iznad kuća.

Učenici izlaze iz učionica.

/Za iskazivanje mesta vršenja radnje treba uvežbavati akuzativ s predlozima pod, pred, nad. Imenice određivati atributima.

Obrazac:

Stavio je torbu pod sedište.

Nagnuo se nad sto.

On je izašao pred kuću.

Stavio je slamu pod umorne konje.

Iskazivanje molbe i zapovesti

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Ivane, pomozi mi!

Mama, peci kolača!

/Iskazivanje zapovesti konstrukcijom da + perfekat.

Obrazac:

Da si odmah seo!

Da ste završili zadatke do kraja časa!/

Iskazivanje vremenskih odnosa

Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Za iskazivanje vremenskih odnosa treba uvežbavati: genitiv bez predloga, konstrukciju pre, posle, za vreme sa ovim padežom i vremenske rečenice sa veznikom kad.

Obrasci:

Ivan se probudio u sedam časova.

Baka dolazi svake nedelje (godine).

Svakog meseca (dana, sata) su trenirali.

Nenad je došao pre (posle, za vreme) ručka.

Ivan ide u bioskop kad nauči zadatak.

/Za iskazivanje vremenskih odnosa treba uvežbavati instrumental (imena dana u sedmici) i vremenske rečenice sa veznicima čim i dok.

Obrasci:

Sredom imamo čas srpskog jezika.

Čim je ušao, zaključao je vrata.

Čim ozdravim, doći ću.

Čim bude prestala kiša, ići ćemo u šetnju.

Dok je on učio, ti si spavala.

Dok crtam, slušam muziku.

Dok Petar bude radio u bašti, ti ćeš spremati sobu./

Iskazivanje načina i uslova radnje

Uvežbavanje priloga u komparativu i superlativu u funkciji odredbe za način.

Obrasci:

Baka hoda sporije od unuke.

Avion leti najbrže.

/Uvežbavati uslovne rečenice sa veznikom ako.

Obrasci:

Ako znaš, reci.

Slušaćemo ploče ako dođeš.

Ako budeš učio, postići ćeš odličan uspeh./

Iskazivanje sredstava kojim se vrši radnja

Utvrđivanje obrazaca iz prethodnih razreda.

Obrasci:

Pekar seče hleb oštrim nožem.

Ona čisti malom metlom.

Krojač kroji velikim makazama.

Iskazivanje uzajamne i zajedničke radnje

Utvrđivanje obrazaca iz prethodnih razreda; imenice u ovoj funkciji određivati atributima.

Obrazac:

Zoran razgovara s njom (s nama).

Vesna putuje sa Nadinom mamom.

Ona se igra sa Nadinim psom.

Mi smo letovali sa školskim drugovima.

Iskazivanje uzroka radnje

Za iskazivanje uzroka treba uvežbavati oblike genitiva sa predlogom zbog i uzročne rečenice sa veznicima jer, zato što.

Obrasci:

Petar nije trenirao zbog kiše.

Petar nije trenirao jer (zato što) je padala kiša.

GRAMATIKA

Pojam proste i proširene rečenice. Rečenice po sadržini: izjavna, upitna, odrična, uzročna. Predikat: glagolski (oblici prezenta, perfekta, futura i imperativa u funkciji predikata), imenski (pomoćni glagol i nominativni oblik imenice, zamenice i prideva). Subjekat (nominativ imenskih reči). Slaganje subjekta i predikata.

Glagolski vid: svršenost i nesvršenost glagolske radnje. Glagolski rod: prelaznost i neprelaznost glagolske radnje.

Bliži objekat.

Atribut: određivanje imenica u funkciji subjekta, imenskog dela predikata i objekta pridevskom reči. Dalje usvajanje gramatičke terminologije.

TVORBA REČI

Imenice koje označavaju vršioca radnje: - ač (brijač, jahač, skakač, upravljač) - lac (čitalac, gledalac, slušalac, rukovodilac), -telj (ljubitelj, voditelj, upravitelj, učitelj), -ar (slikar, pekar, zidar, lekar).

Imenice koje označavaju žensku osobu: - ica (član - članica, krojač - krojačica, košarkaš - košarkašica, slušalac - slušateljica, učitelj - učiteljica; igrač - igračica), -inja (junak - junakinja, pesnik - pesnikinja, prosjak - prosjakinja), -ka (bolničar - bolničarka, novinar - novinarka, građanin - građanka).

Tvorba imenica za označavanje životinja: golub - golubica, tigar - tigrica, lav - lavica, vuk - vučica, odnosno žaba - žabac, mačka - mačak, patka - patak. Ukazati da postoje i posebni nazivi za mužjaka i ženku, odnosno potomstvo: konj - kobila - ždrebe, ovan - ovca - jagnje (janje), petao - kokoš - pile, jelen - košuta - lane./

Tvorba prisvojnih prideva: -ov/ev (brat - bratov, ded - dedov, domaćin - domaćinov. Petar - Petrov, Jovan - Jovanov; sunce - sunčev, stric - stričev, prijatelj - prijateljev, kralj - kraljev, čuvar - čuvarev/čuvarov, kuvar - kuvarev/kuvarov); -in (tata - tatin, mama - mamin, Mara - Marin, sudija - sudijin, sestra - sestrin).

PRAVOPIS

Pisanje negacije u odričnim rečenicama i pisanje li u upitnim rečenicama.

Pisanje velikog slova u nazivima radnih organizacija; pisanje prideva izvedenih od vlastitih imenica, veliko slovo u pisanju imena praznika.

Skraćenica tipa: tj., npr., itd., APV i sl.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči.

Ukazivanje na principe fonološkog pravopisa u okvirima usvojene jezičke građe.

GOVORNE VEŽBE

Odgovori na složenija pitanja: postavljanje pitanja na osnovu obrađenog teksta, na date složenije odgovore, na osnovu datih upitnih reči, intonacijom.

Dijalozi učenika o predviđenim temama, njihovo proširivanje i pravilno korišćenje komunikativnih funkcija.

Prepričavanje obrađenog teksta sa promenom stanovišta (lice, rod, broj, vreme) na osnovu zadanog plana i slobodno; sastavljanje plana (grupno, samostalno); skraćivanje i proširivanje kraćeg teksta; prepričavanje odslušanog teksta, TV emisija za decu, po planu.

/Analiza obrađenog teksta./

Opisivanje predmeta, bića (portret).

Uvođenje u analizu učeničkih izlaganja.

PISMENE VEŽBE

Odgovori na složenija pitanja. Postavljanje pitanja na osnovu obrađenog teksta.

Sastavljanje plana (grupno, samostalno). Prepričavanje obrađenog teksta na osnovu plana.

Skraćivanje i proširivanje datih rečenica.

Pričanje doživljaja i događaja iz neposredne okoline na osnovu zadanog plana.

Pisanje: čestitki, poziva i kratkih obaveštenja, pisma, uz pravilno korišćenje komunikativnih funkcija.

Četiri pismena zadatka u toku školske godine.

ČITANJE

U toku cele godine treba čitati tekstove na drugom srpskom pismu. Samo povremeno, radi održavanja kontinuiteta, čitanje tekstova na prvom pismu.

Dalje osposobljavanje učenika za samostalno informativno čitanje lakših, izbornih tekstova, u skladu sa tematikom, različitog žanra (literarnih, naučno-popularnih, informativnih, publicističkih - listova za decu) sa upoznavanjem elemenata kulture koje tekstovi sadrže.

Uvođenje učenika u korišćenje jezičkih priručnika i dvojezičkih rečnika.

LEKTIRA

Vojislav Ilić: Zimsko jutro

Dušan Vasiljev: Domovina

Milovan Danojlić: Ljubavna pesma

Desanka Maksimović: Pokošena livada

Miroslav Antić: Šašava pesma

Narodna pesma: Sveti Savo

Narodna pripovetka: Djevojka cara nadmudrila

Šaljive narodne priče i priče o životinjama (izbor)

Milovan Glišić: Prva brazda

Branislav Nušić: Hajduci

Branko Ćopić: Bašta sljezove boje (izbor iz ciklusa Jutra plavog sljeza)

Grozdana Olujić: Staklareva ljubav

Stevan Raičković: Male bajke (izbor)

Dušan Radović: Kapetan Džon Piplfoks

Milutin Milanković: Kroz vasionu i vekove (izbor)

Izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za decu

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.

Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.

Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.

Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) počev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.

Jezička materija data je u vidu rečeničnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezička materija koja pokriva veći deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova građa uvek naslanja na prethodnu. Jezički modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezičkim i leksičkim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se šire i međusobno kombinuju.

U odeljku Gramatika izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.

Pravopis sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika učenika.

U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:

nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive,

srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika,

uslovi rada u školi i dr.

Organizacija vaspitno-obrazovnog rada

U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.

Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.

Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.

Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika, direktnom metodom, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.

U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).

Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.

Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.

U I etapi (I i II razred) pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.

U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti učenika: savladavaju se elementi izgovora, jezički modeli, koji se proširuju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600) leksičkih jedinica); koriguju se greške na svim jezičkim nivoima; razvijaju se još dva jezička umenja - čitanje i pisanje (prvo pismo, čiji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika učenika, usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiču se jezička znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji bržeg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezičke kompetencije; učenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezičke modele i leksiku u dužoj dijaloškoj i monološkoj formi u odnosu na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izražavanje, da razumeju na sluh komplikovanije jezičke iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije, osposobljavaju se za samostalno čitanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V razreda).

III etapa (VII i VIII razred) je završna za učenike koji ne produžuju školovanje, ali je istovremeno i osnova za uspešno izučavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se formiraju komunikativne sposobnosti učenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jezičke i komunikativne kompetencije učenika, usvajaju se komplikovaniji jezički modeli (VII razred), sistematizuje se jezička građa i upoređuje sa maternjim jezikom učenika, intenzivnije se koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog jezičkog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika učenika) na svim jezičkim nivoima, usvaja se nova leksika i frazeološki izrazi karakteristični za srpski jezik; razvija se pismeno izražavanje učenika, osposobljava se za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna građa (VIII).

Uvežbavanje jezičkih modela. Da bi se učenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviđene jezičke modele. Učenik treba da prepozna zvučnu sliku predočenog iskaza koji ilustruje jezički model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa različitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jezičkog modela, učenik će moći samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moći će da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadržajem, steći će komunikativnu kompetenciju, što je i cilj učenja jezika.

Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.

Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.

Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu Petar je učenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ učenik zameniti drugom imenicom u nominativu - dečak, mladić, fudbaler, stolar i sl., već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati, jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.)

Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova ( leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:

je bio,

će biti

...Petar želi postati učenik,

mora biti.

Subjekat je takođe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, već prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica i pomoćnih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.

Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reči (imenica, pomoćni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomoćnih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule (želi postati, mora biti, hoće da bude i sl.).

Konačni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da učenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih reči stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.

Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biće ili predmet, učenici će automatski aktivirati u svesti jezički model imenovanja predmeta i bića, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.

S = P / = k + im.

Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezičkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun.

Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili čak svaka i po više atributa. Tako se početni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.

Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlači na sebe logički akcenat (npr. Petar je dobar učenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje početnog obrasca.

U tome i jeste prednost ovakvog rada što se početna struktura koja je sintaksičko-semantički i leksičko-morfološki određena, obeležena, posle automatizovanja navike građenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj način proširuje, zasićuje se potrebnim semantičkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.

Reč je o najprostijoj rečeničkoj strukturi koja služi za imenovanje bića i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlađuje samo sintaksička struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlađuje samo nova leksika (imenice, pokazne i lične zamenice, pomoćni glagoli sa nepotpunim značenjem), nego se savlađuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksičkih pravila).

Dakle, shematizovanje, uprošćavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u početnom obliku javlja samo na početku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezičke materije koriste se raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, učvršćivanje i automatizacija jezičkih modela da bi se učenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa različitim sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.

Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znači da pri uvežbavanju pojedinih jezičkih elemenata, nastavnik ispravlja učenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jezičku materiju dok je učenik ne usvoji.

U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije rečenica (vreme, lice, broj, rod), vežbe sastavljanja rečenica od datih elemenata i datih reči prema modelu, vežbe povezivanja rečenica i dr.