Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja
Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto
Yüklə 386,56 Kb.
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Komunikativne (govorne) vežbe
- STRANI JEZIK
- Posebni standardi Razumevanje govora
- Pisano izražavanje
- Znanja o jeziku
- Operativni zadaci po jezičkim veštinama se postepeno proširuju i usložnjavaju. Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.
- Razumevanje pisanog teksta
- Doživljaj i razumevanje književnog teksta
- Znanja o jeziku i strategije učenja
- Teme i situacije po domenima upotrebe jezika Privatno
Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvežbavanju jezičkog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vežbi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksičkih jedinica. Kod ovih prvih vežbi svako pitanje i odgovor sadrži obrazac jezičkog modela koji se uvežbava. Zbog toga odgovori učenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek. U skladu sa obimnijim jezičkim gradivom i predznanjem učenika u II etapi, pored navedenih, koriste se složeniji tipovi govornih vežbi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi model, transformacija niza rečenica (vreme, lice, rod, broj), integracija rečenica i njihovo proširivanje (skraćivanje i dr.). Pismene vežbe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadržinu. Pored vežbi, kraćih diktata, dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vežbe uvođenja učenika u korišćenje rečnika. Postupno se, u ovoj i sledećoj (III) etapi, uvode i složenije pismene vežbe: sastavljanje rečenica od datih reči prema modelu, diktati lakšeg/težeg teksta na osnovu usvojenih jezičkih modela i leksičkih jedinica, ali sa novim sadržajem, transformacije rečenice, transformacije niza rečenica, sastavljanje rečenica od datih reči prema supstitucionoj tabeli sa novim sadržajem, pravopisne vežbe, leksičke vežbe, korišćenja rečnika i priručnika i dr. Koliko će se vremena posvetiti uvežbavanju jednog jezičkog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji velika razlika u određenoj jezičkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezičkim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posvećuje se više pažnje i više vremena da bi i oni prešli u automatizovanu naviku. Neopravdano je preći na uvežbavanje novog jezičkog modela ako nije usvojen prethodni.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome što se određena sintaksička konstrukcija - jezički model uvežbava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vežbi. Prema tome, predviđena tematika treba da obezbedi usvajanje, programom predviđene, jezičke modele, kao i usvajanje određene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se ostvaruje drugom sadržinom koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju učenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu može se ograničiti na pet osnovnih jezičkih struktura: imenovanje predmeta i bića, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa. Zadatak sve tri etape jeste i savlađivanje određenog fonda reči. Međutim, broj reči u početnoj nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo će uspešnije doprineti savlađivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksička rezerva u kojoj se učenik (i učitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo reči, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksički minimum koji će omogućiti da se savlađuju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond reči jer bogaćenje rečnika ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izražavanja na maternjem jeziku. I reči svoga jezika uče se do kraja života, ali je mehanizam jezika savladan na početku. U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja rečenica radi postizanja određenog cilja u procesu komunikacije. Usvajanje leksičkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reči. Semantizacija se vrši korišćenjem predmeta, ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reči vrši se u kontekstu, u rečenici i vezuje se za određene govorne situacije. Pored produktivnog leksičkog fonda učenici treba da savladaju i receptivno izvesne reči, rečenice i izraze. Govorne i pismene vežbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izađe izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stešnjenom i siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da učenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dužeg izlaganja povezanih misli, što je moguće samo ako misle na srpskom jeziku. Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodičke postupke koji će učenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju neslaganje ili slaganje sa određenom akcijom ili pojavom, kazuju mogućnost ili nemogućnost izvršenja određene radnje, itd. Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji. Da bi se učenici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih manipulativnih vežbi, koriste se i komunikativne vežbe. Komunikativne (govorne) vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. U situacionim vežbama učenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vežbi dati su po razredima u programu u odeljku pismene vežbe. U prvoj etapi preovladavaće pitanja i odgovori, ali treba nastojati da učenici postepeno iskazuju odgovore sa više rečenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepričavanje, nego i komentar ili vezivanje svojih iskustava sa obrađenom temom. Osim raznih oblika prepričavanja učenici treba, u ovoj etapi sve češće samostalno da pričaju lične ili zajedničke doživljaje, a u III etapi treba da preovladava slobodno pričanje. Sa učenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i različite oblike usmenog i pismenog izražavanja koji su prethodno uvežbani na časovima jezika učenika. U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veće razlike u odnosu na pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne ističu kao posebni zahtevi: veliko slovo na početku rečenice, tačka na kraju rečenice, upitnik, uzvičnik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju tačaka, tačka i zapeta itd. Paralelno sa usvajanjem jezičke građe, učenici moraju sticati navike primene, principa fonološkog pravopisa. Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukčija rešenja u dva pravopisna uzusa (pravopisu jezika učenika i pravopisu srpskog jezika), što ne isključuje i poneka identična rešenja u njima. Međutim, i njih treba uvežbavati jer će se samo tako ukloniti mnogobrojne greške koje su evidentirane u pismenim zadacima učenika. Za obradu pravopisne građe potrebno je izdvojiti 2-3 časa godišnje, ali se preporučuje da se predviđeno vreme razvije na 10-12 vežbi koje će se uklapati u druge časove gramatike i pismene vežbe. Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi može se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada učenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinačni elementi. Na primer, upotreba velikih slova može se proveravati na taj način što se učenicima daju nastavni listići sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola učenicima se daju nastavni listići sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik čita polako ceo tekst, uključujući i ispuštene glagole. Učenici prate tekst i upisuju glagole.
Upotreba rečnika je sastavni deo čitanja. Uvođenje učenika da se služe rečnikom (tehnika nalaženja reči) počinje IV razredu. Od V do VII razreda koriste se dvojezični i jednojezični rečnici te je potrebno da učenici savladaju tehniku nalaženja i biranja značenja reči. Tekst u nastavi srpskog jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou komunikacije. Tekst ima najspecifičniji položaj u III razredu, jer se posle dvogodišnje oralne nastave prelazi na nastavu koja se temelji na udžbeniku, odnosno polazi se od teksta. Rad na tekstu od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata, rad na tekstu obuhvata: a) analizu teksta sa učenicima koji savladavaju proširen program; sa ostalim učenicima, u skladu sa njihovim mogućnostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vrši se u VII i VIII razredu i b) rad na bogaćenju leksike. Gramatika. Iskustva su pokazala da uvežbavanje određene jezičke materije bez gramatičkih objašnjenja i uputstava, bez funkcionalne sistematizacije ne obezbeđuje produktivno znanje određenog jezika. Stoga gramatika mora naći svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofizičkim mogućnostima učenika datog uzrasta. Imajući u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpočne u IV razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve veći. Drugi momenat koji opravdava uvođenje gramatike od IV razreda jeste i to što je jezički sistem u određenom obimu globalno savladan. U učenju drugog jezika nemoguće je osloniti se isključivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktičkoj gramatici kojom se izgrađuju sposobnosti koje se uopšteno mogu nazvati jezičkim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nužno pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je moguće dati učenicima koji su bolje savladali jezik). Krajnji cilj didaktičke gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jezičkih pojava u sistem i razvijanje sposobnosti da učenik sam ispravlja greške. Nastava gramatike je sredstvo da se uči jezik, a ne da se stiču znanja o jeziku. Od učenika ne treba zahtevati da nauči napamet različita gramatička pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajućim primerima, već da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji. Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, već njen čvrsti integralni deo i pretpostavlja nekoliko faza: a) davanje većeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu; b) navođenje učenika, individualnim putem, da shvate jezičku pojavu, da uoče njene karakteristike, da dođu do jezičke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu, odnosno da dođe do zaključaka vlastitom misaonom delatnošću; v) davanje objašnjenja - kratkih uputstava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip po kojem funkcioniše u sistemu i g) vežbanje. Redosled usvajanja određenih jezičkih kategorija određuje kontrastivni odnos između jezika učenika i nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup. Za građu koja ne postoji u jeziku učenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije objašnjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu učenika. Jezička građa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa učenicima. Za realizaciju gramatičke građe, gde god za to postoje uslovi koriste se šeme i tabele da bi se jezičke pojave bolje razumele. Izbor, broj, vrsta vežbi zavisi od jezičke građe i njenog odnosa prema jeziku učenika. Gde su razlike izraženije koristi se veći broj različitih vežbi. I u gramatici predviđen je prošireni deo za učenike koji brže napreduju u savladavanju srpskog jezika. Lektira je takođe domaći rad. Ona je predviđena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija lektire je da se učenici osposobljavaju i navikavaju za čitanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju, na srpskom jeziku. U toku školske godine, za lektiru u svakom razredu, učenici treba da pročitaju određeni broj tekstova po sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vrši iz literarnih tekstova, i listova za decu, odnosno omladinu (u VII i VIII razredu), iz naučno popularnih tekstova. Nastavnik može da zada isti tekst po svom izboru svim učenicima: duži tekst može da podeli na delove, isti deo, ili različite delove, koji čine celinu, da zada grupi učenika ili se za različite tekstove individualno opredeljuju učenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili učenik, nastavnik daje potrebna uputstva učenicima. Prilikom određivanja časa lektire potrebno je motivisati učenike. Čitanjem, na primer, odabranog odlomka podsticaće se radoznalost i motivisanost učenika da pročitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta učenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listići sa zadacima koji će ih usmeravati da bolje razumeju tekst i da se pripreme za razgovor. Provera pročitane lektire vrši se dijaloškom metodom. Učenici koji ne savladavaju prošireni deo programa odgovaraće na pitanja nastavnika, samostalno će prepričavati tekst i sl. učenicima koji bolje znaju jezik i koji savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veći zahtevi: da pročitaju ceo tekst, na primer, da daju više odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepričaju i komentarišu tekst i dr. Ovi učenici se postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na časovima jezika učenika. STRANI JEZIK Zajednički deo programa
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika. Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugog stranog jezika.
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Posebni standardi Razumevanje govora Učenik razume i reaguje na kraći usmeni tekst u vezi sa temama[1] predviđenim nastavnim programom. Razumevanje pisanog teksta Učenik čita sa razumevanjem kratke pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama predviđenim nastavnim programom. Usmeno izražavanje Učenik samostalno usmeno izražava sadržaje u vezi sa temama predviđenim nastavnim programom. Pisano izražavanje Učenik u pisanoj formi izražava kraće sadržaje u vezi sa temama predviđenim nastavnim programom , poštujući pravila pisanog koda. Interakcija Učenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama predviđenim nastavnim programom, poštujući sociokulturne norme interakcije. Znanja o jeziku[2] Učenik prepoznaje principe gramatičke i sociolingvističke kompetencije uočavajući značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika. Peti razred
Učenik treba da: razume kraće dijaloge (do 7 replika / pitanja i odgovora), priče i pesme o temama predviđenim nastavnim programom , koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa; razume opšti sadržaj i izdvoji ključne informacije iz kraćih i prilagođenih tekstova posle 2-3 slušanja; razume i reaguje na odgovarajući način na usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru ili neku grupnu aktivnost, zapovest, uputstvo, događaj iz neposredne prošlosti, planovi za blisku budućnost, svakodnevne aktivnosti, želje i izbori, itd.).
Učenik treba da: razume kraće tekstove (do 80 reči), koji sadrže veliki procenat poznatih jezičkih elemenata, strukturalnih i leksičkih, a čiji sadržaj je u skladu sa razvojnim i saznajnim karakteristikama, iskustvom i interesovanjima učenika; razume i adekvatno interpretira sadržaj ilustrovanih tekstova (stripove, TV program, raspored časova, bioskopski program, red vožnje, informacije na javnim mestima itd.) koristeći jezičke elemente predviđene nastavnim programom. Usmeno izražavanje Učenik treba da: usklađuje intonaciju, ritam i visinu glasa sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije; pored informacija o sebi i svom okruženju opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture); prepričava i interpretira u nekoliko rečenica sadržaj pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture); u nekoliko rečenica daje svoje mišljenje i izražava stavove (dopadanje, nedopadanje, itd.), koristeći poznate jezičke elemente (leksiku i morfosintaksičke strukture). Interakcija Učenik treba da: - u stvarnim i simuliranim govornim situacijama sa sagovornicima razmenjuje iskaze u vezi s kontekstom učionice, kao i o svim ostalim temama predviđenim nastavnim programom (uključujući i razmenu mišljenja i stavova prema stvarima, pojavama, koristeći poznate morfosintaksičke strukture i leksiku); - učestvuje u komunikaciji i poštuje sociokulturne norme komunikacije (traži reč, ne prekida sagovornika, pažljivo sluša druge, itd). Pismeno izražavanje Učenik treba da: piše rečenice i kraće tekstove (do 50 reči) čiju koherentnost i koheziju postiže koristeći poznate jezičke elemente u vezi sa poznatim pisanim tekstom ili vizuelnim podsticajem; izdvaja ključne informacije i prepričava ono što je video, doživeo, čuo ili pročitao; koristi pisani kod za izražavanje sopstvenih potreba i interesovanja (šalje lične poruke, čestitke, koristi elektronsku poštu, i sl.).
Može da izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagođenom književnom tekstu (pesma, skraćena verzija priče, muzička pesma), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja (crteži, modeliranje, gluma). Znanja o jeziku i strategije učenja [3] Učenik treba da: prepoznaje i koristi gramatičke sadržaje predviđene nastavnim programom; poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja rečenica u šire celine; koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti); razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima; uočava sličnosti i razlike između maternjeg i stranog jezika i stranog jezika koji uči; razume značaj upotrebe internacionalizama; primenjuje kompezacione strategije i to tako što: 1. usmerava pažnju, pre svega, na ono što razume; 2. pokušava da odgonetne značenje na osnovu konteksta i proverava pitajući nekog ko dobro zna (druga, nastavnika, itd); 3. obraća pažnju na reči / izraze koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim tekstovima; 4. obraća pažnju na razne neverbalne elemente (gestovi, mimika, itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i drugi vizuelni elementi u pismenim tekstovima); 5. razmišlja da li određena reč koju ne razume liči na neku koja postoji u maternjem jeziku; 6. traži značenje u rečniku; 7. pokušava da upotrebi poznatu reč približnog značenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto vozilo); 8. pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom; 9. uz pomoć nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strategija učenja (generalizacija, indukcija, dedukcija, inferencija i pozitivni transfer) ______________________________________________________
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji. KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE Program za peti razred podrazumeva komunikativne funkcije kao i u prethodnom razredu. One se usložnjavaju sa leksičkim i gramatičkim sadržajima predviđenim nastavnim programom. Sadržaj komunikativnih funkcija može biti jednostavan ili složen u zavisnosti od ciljne grupe (uzrast, nivo jezičkih kompetencija, nivo obrazovanja). U nastavi stranih jezika sadržaj komunikativnih funkcija zavisiće od nastavnog programa. Komunikativne funkcije su kao i u prethodnom razredu, ali su strukturalno i leksički u skladu sa programom za strane jezike za peti razred osnovne škole.
GRAMATIČKI SADRŽAJI SA PRIMERIMA Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila. ENGLESKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju) a. Brojive i nebrojive imenice: rain, water, season, year b. Množina imenica na -y, -f , - fe: body, bookshelf, wife. Nepravilna množina imenica: feet, people, mice. Sinkretizam jednine i množine: sheep, fish. v. Saksonski genitiv sa imenicom u množini (pravilna i nepravilna množina) a girls’ basketball team, the men’s tennis champion. 2. Član
a) Neodređeni član, u izrazima: have a party, go for a walk, ride a bicycle b) Određeni član: - uz nazive muzičkih instrumenata: play the guitar. - u izrazima: go to the seaside/to the mountains - razlika između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school football team. v) Nulti član: - uz doba dana: at noon, at midnight - godišnja doba: in spring, in summer - uz nazive sportova: play football, do gymnastics - u izrazima: go on foot/ by bus, go to school, go to bed, at home 2. Pridevi - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju) a. Pridevi sa nastavcima -ed i -ing (interesting - interested). b. Pridevi na koji izražavaju nacionalnu pripadnost (Canadian, British, Chinese, French, Greek). v. Poređenje prideva - analitički komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous; - nepravilno poređenje prideva (good/ bad; much/many). 3. Zamenice - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju). - Objekatski oblik ličnih zamenica: ask me, listen to him/her, tell us, write them down - Prisvojne zamenice: mine, yours, his / hers 4. Determinatori some, any, no. 5. Predlozi - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju): a) pozicija u prostoru: on, under, next to, in front of, in, at, between, behind, opposite. b) pravac kretanja: to, towards, over, away, from, into v) vreme: at 10, on the fourth of July, in March, in 1941 g) doba dana, godišnje doba: in the morning, at noon, in spring, d) poreklo: from England đ) sredstvo: with a pen, by bus e) namena: for children, for painting 6. Glagoli: a) razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense. b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najčešćih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno. v) The Present Perfect pravilnih i najfrekventnijih nepravilnih glagola uz priloge just, ever, never. g) The Future Simple i BE GOING TO. d) Modalni glagoli - can, could - značenje sposobnosti. - mustn’t - izražavanje zabrane - can, can’t, must, mustn’t - iskazivanje pravila ponašanja e) Najfrekventniji prepozicioni glagoli: look at, listen to, put on, find out, talk to, sit down, get up, get in. g) Konstrukcija I like swimming, I am crazy about driving. 7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow. b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to. v) za način (well). g) za učestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u rečenici: every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually. 8. Brojevi Prosti brojevi do 1000. Redni brojevi do 30. Godine. 9. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno): a. koje zahtevaju odgovore da/ne; b. sa upitnim rečima where, when, who, what, how, why, how many, much. 10. Veznici and, but, or, first, then, after, because. ITALIJANSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa. 2. Određeni član ispred datuma: Oggi e il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio. 3. Partitivni član: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane. 4. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo. 5. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna e piu alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio e il piu grande chiacchierone di noi tutti. 6. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: E’ un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta. 7. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’e qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani? 8. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani. 9. Zapovedni način: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. 10. Kondicional glagola potere i volere: Vorrei un gelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica ? 11. Glagolska vremena: - Presente Indicativo frekventnih glagola, računajući i povratne (alzarsi, lavarsi) i bezličnih glagola (piovere, nevicare); - Passato prossimo i Imperfetto - građenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando e tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni! - Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornera fra quattro mesi. 12. Predloge i sažete članove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi. 13. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, la, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, piu, meno. 14. Veznike e, o, ma. NEMAČKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - u nominativu, akuzativu, dativu i genitivu (za izražavanje posesivnih odnosa: das Haus meiner Eltern). Množina imenica na -en, -e , -er, -s, -o: Freundinnen, Schuhe, Kinder, -Kinos, -Schüler. Supletivna množina: die Schneefälle, die Sportarten. a. vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi nemačkog govornog područja
b. zajedničke imenice muškog, ženskog i srednjeg roda: der Schüler, die Lehrerin, das Kind v. brojive i nebrojive imenice: die Rose, der Kakao 2. Član: određeni, neodređeni i nulti a) Određeni član: - razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb. - kontrahovani (sažeti) član: - uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren - uz godišnja doba: im Sommer - uz strane sveta: im Norden - uz doba dana: am Vormittag - uz datume: am 6. März b) Neodređeni član u izrazima: einen Spaziergang machen, eine Frage stellen g) Nulti član: - uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben - uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen - u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen 3. Pokazne, prisvojne, upitne i najfrekventnije neodređene determinative: diese Stadt, mein Ball, welches Haus, einige Schüler, manche Lehrer. 4. Prideve u slaboj, jakoj i mešovitoj promeni (ein hübsches Kind, das hübsche Kind, hübsche Kinder) Poređenje prideva pravilno poređenje: billig, billiger, der (die, das) billigste nepravilno poređenje prideva (gut/besser; viel/mehr). a. Izvedene prideve sa nastavcima -bar, -lich i -ig: lesbar, sommerlich, windig (receptivno). b. Prideve koji izražavaju nacionalnu pripadnost i to najfrekventnije (Serbisch, Österreichisch) v. Prideve izvedene od imena grada (Belgrader, Hamburger). 3. Lične zamenice u nominativu, akuzativu i dativu: ich, mir, mich. Prisvojne zamenice: meiner, deiner 5. Frekventne predloge: a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber. b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt v) vreme: um 10.00 Uhr, am 3. Oktober, im März, g) doba dana, godišnje doba: am Abend, im Frühjahr, d) poreklo: aus der Schweiz đ) sredstvo: mit dem Taxi e) namena: fur Kinder 6. Glagole (potvrdni, upitni i odrični oblici) u sledećim vremenima: a) prezent slabih i jakih glagola b) preterit pomoćnih i modalnih glagola v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola g) futur d) konjunktiv preterita modalnih glagola za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):
glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf. povratni glagoli: sich waschen 7. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno) a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen. b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links. v) za način: zufällig. g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich. 8. Brojeve Proste brojeve preko 1000. Redne brojeve do 30. Godine. 9. Upitne rečenice: a. koje zahtevaju odgovore Ja/Nein; b. sa upitnim rečima na w-: wer, was, wann, wo, warum, womit, wie oft, wie viel. 10. Veznike za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn. Veznike za zavisno-složene rečenice (receptivno); relativne zamenice i priloge (receptivno): weil, ob. 11. Redosled elemenata u potvrdnim, odričnim, upitnim i složenim rečenicama: Ich fahre morgen nach Berlin. Fährst du auch nach Berlin? Wer fährt nach Berlin. Ich weiß nicht, ob ich nach Berlin fahre. RUSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: Relaciju slovo - glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku; osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ž, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika; izgovor glasova u grupama чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Osnovne tipove izjavne i upitne intonacione konstrukcije. Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. Маша читала. Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat : я читаю, tы читaeшь, ял юблю, tы любишь, он говорил, она писала, они расскaзывали... Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Mama - врач. Oblike ličnih zamenica u funkciji subjekta: Meня зовут Aня. Мне одиннaдcaть лет. 6) Slaganje broja i imenice: один дом, два (три, четырe) домa, пять домов; одна парта, двe (три, четырe) парты, пять парт; один год, два (три, четырe) года, пять лет. Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый god, зеленая доска, большaя елка, вкусное яблоко, синee пальтo. Iskazivanje pitanja: Kтo oн? Что тут? A дом? И двор ваш? Iskazivanje posesivnosti: У меняе сть...У меня нет... Iskazivanje vremenskih odnosa: Который čas? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. Kakoe сегодня число? Первое февраля. Iskazivanje prostornih odnosa (pravac i mesto): куда, где, koгдa; k врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прято. Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайтe; скажи, скажите; по знакомьтесь! Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша? FRANCUSKI JEZIK Učenici treba da razumeju i koriste: 1. Imenice - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Madame/Monsieur Mercier, Sylvie, Dominique, Jean-Pierre, Paris, Belgrade, la France, la Serbie, l’océan Atlantique, les Alpes ; mes parents, leur mere, notre pays, vos enfants, cet éleve, quelle maison ? 2. Određeni član ispred datuma: Aujourd’hui c’est le 31 janvier; ispred imena dana: Le mardi je fais du tennis. 3. Partitivni član: J’ai acheté de la creme solaire. 4. Zamenicu on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et italien. 5. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Tes amis? Je ne les connais pas! Mon livre ? Et a ta soeur, tu lui as écrit ? Samo receptivno: Je te le prete avec plaisir! 6. Prideve - odgovarajući rod, broj, mesto, poređenje: un grand garçon, une grande fille, des personnes sympathiques, une fleur rouge, Sylvie est plus grande que sa soeur; nous sommes plus rapides que vous. 7. Brojeve: osnovne preko 1000, redne do 20: C’est un livre de cent pages! J’habite au sixieme étage. 8. Pitanja: Est-ce que tu peux venir tout de suite ? Tu connais ma cousine? Qu’est-ce que vous attendez ?! Il vient quand ? Tu habites ou? C’est quoi ton nom / ton adresse…? Pourquoi… ? 9. Negaciju: Elle ne vient pas avec nous? Je n’ai pas de frere. 10. Zapovedni način: Viens avec Pierre! Ne partez pas sans moi! 11. Kondicional glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me preter ton portable? 12. Glagolska vremena: - prezent indikativa frekventnih glagola, računajući i povratne (se lever, se coucher) i unipersonalne (pleuvoir, neiger) ; - složeni perfekt i imperfekt - građenje i kontrastiranje upotrebe: Nous nous sommes rencontrés sur une plage quand nous avions quatre ans! Je dormais quand le téléphone a sonné. - futur prvi: Nous déménagerons cet été. Nous irons chez ma grand-mere. 13. Konstrukciju il faut sa infinitivom: Il faut acheter des jus, préparer des sandwiches, décorer la salle… 14. Predloge i sažete članove: J’habite a Kragujevac, en Serbie; nous allons passer nos vacances en Belgique; nous sommes allés au zoo ; il rentre du stade/de l’école a quelle heure ? il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenetre, c’est pour toi. 15. Priloge za vreme, mesto, način, količinu: avant, apres, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, lâ, devant, derriere, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus, itd. 16. Veznike et, ou, mais. ŠPANSKI JEZIK Imenice - receptivno i produktivno a. Vlastite imenice, posebno imena ljudi i geografski nazivi hispanskog govornog područja Miguel, María, Pedro, Elena, Juan, etc.; Espana, América Hispánica/Latina, etc. b. Zajedničke imenice s promenom u članu i drugim determinativima - (el libro, este libro, mi libro, los libros, estos libros, mis libros) 2. Pridevi - receptivno i produktivno a. Poređenje prideva: comparativo y superlativo relativo: más bonito que, el más bonito b. Pridevi sa apokopom: un gran actor, un buen amigo 3. Lične zamenice - receptivno i produktivno a. u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes b. u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los v. u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes g. zamenice: se (povratni glagoli i glagoli sa "leksičkim se"): lavarse; tratarse de... 4. Predlozi (i receptivno i produktivno)
5. Glagoli: a. Sadašnje vreme pravilnih glagola -ar, -er, -ir i najfrekventnijih glagola sa promenom u osnovi: decir, traer, poner, etc. Presente del indicativo - i receptivno i produktivno u svim glagolskim licima b. Imperativo i presente del subjuntivo gore navedenih glagola (u negiranim imperativnim konstrukcijama i u formalnom stilu obraćanja: habla/hable/hablad/hablen/no hables/no hablen/no habléis) - i receptivno i produktivno v. Prošla vremena (samo u indikativu): Pretérito perfecto simple (pretérito indefinido); Pretérito imperfecto; Pretérito perfecto compuesto: - frekventni pravilni glagoli i određeni broj najfrekventnijih nepravilnih glagola u svim glagolskim licima (hablar, comer, beber, pensar, trabajar, escribir, leer, vivir, jugar, viajar, estudiar// ser, estar, tener, ir, traer, decir, venir, etc...) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze
g. Modalni glagoli (u gore navedenim glagolskim vremenima) - i receptivno i produktivno kao kompletne fraze, u konstrukcijama sa infinitivom i sa imenskim dodacima: poder, querer, saber, tener que, gustar Me gusta este libro. ¿Puedo salir? Quiero viajar a México. Tengo que estudiar mucho. đ. Bezlične konstrukcije sa subjunktivom Es importante que estudies lenguas extranjeras. Es necesario que duermas bien. e. Lične konstrukcije sa prezentom subjunktiva (samo receptivno) Te recomiendo que viajes a Espana. đ. Futur (i receptivno i produktivno) Este verano viajaré a Espana. ž. Osnovni glagolski izrazi (i receptivno i produktivno) tener que + infinitivo/, deber + infinitivo, hay que + infinitivo, hay+ imenica (hay mucha gente aquí) 6. Prilozi (i receptivno i produktivno) a. Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika). b. Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc... v. Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente). g. Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente. d. Prilozi i predloški izrazi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc. 7. Brojevi: osnovne preko 1000, redne do 5 (primer(o(s))/primera(s), etc.) 8. Upitne rečenice (i receptivno i produktivno): a. sa upitnom reči (¿Quién?, ¿Cuándo?, ¿Cómo?, ¿Dónde?, etc.) , b. koje zahtevaju odgovora da/ne (sí/no) 9. Negacija (i receptivno i produktivno) No trabaja hoy. No quiero ir al cine esta tarde. NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi: - ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi; - govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika; - nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente; - bitno je značenje jezičke poruke; - počev od petog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza; - znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik; - sa ciljem da unapredi kvalitet i obim jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem; - počev od petog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa. - svi gramatički sadržaji uvode se bez detaljnih gramatičkih objašnjenja, osim, ukoliko učenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu. Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće : - usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu; - poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti; - nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja; - učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu; - udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala; - učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan; - rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad; - za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.
Yüklə 386,56 Kb. Dostları ilə paylaş:
|