Sparta Nastanak Sparte Sparta se smatra najmoćnijom dorskom državom antičke Grčke

Sparta

Nastanak Sparte

• Sparta se smatra najmoćnijom dorskom državom antičke Grčke

• Još u starom veku se smatralo da njena moć počiva na skladnom državnom i društvenom poretku

• Sparta se nalazila u oblasti Lakoniji, izvori beleže da su Spartanci svoju državu zvali Lakedemon

Sparta

Podela stanovništva

• Stanovništvo Sparte delilo se na

• Spartijate

• Perijece

• helote

• Spartijati su bili jedini punopravni gradjani

• U miru su upravljali državom a u ratu su činili jezgro spartanske vojske, bili su hopliti, tj.teško naoružani pešaci

• Svako od njih je dobijao posed jednake veličine, koji se nazivao kler

• Od njih se očekivalo da se potpuno posvete vojničkom pozivu i upravljanju državom, zato nisu smeli da se bave zanatstvom, trgovinom ni zemljoradnjom

• Spartijati su činili manjinu stanovništva, njihov broj je vremenom opadao zbog čestih ratova; prema antičkim piscima u vreme osnivanja Sparte broj Spartijata iznosio je izmedju 6000 i 9000, a u prvoj polovini 5.veka p.n.e bilo ih je samo 1500

Hoplit

Kralj Leonida

• Perijeci su bili potomci stanovnika pokorenih seoskih zajednica Lakonije

• Bili su slobodni, ali nisu imali politička prava

• Imali su obavezu da plaćaju porez i služe u spartanskoj vojsci kao lako naoružani pešaci

• Bavili su se zemljoradnjom, zanatstvom i trgovinom

• Heloti su bili potomci starosedelačkog stanovništva

• Oni su obradjivali imanja spartijata, ali nisu bili njihovo vlasništvo, već vlasništvo države, zato se za njih kaže da su bili državni robovi

• Učestvovali su i u ratnim pohodima, kao pomoćna vojska

• Nezadovoljni svojim položajem heloti su se često budili, naročito kada je Sparta bila oslabljena

• Najveća pobuna izbila je sredinom 5.veka p.n.e., kada je Spartu pogodio veliki zemljotres

Državno uredjenje Sparte

• Stari Grci su verovali da je Sparta postala moćna zahvaljujući stabilnom državnom poretku, koji joj je podario mitski zakonodavac Likurg (9.vek p.n.e.)

• Danas istoričari veruju da državno uredjenje Sparte nije delo jednog čoveka, već se razvijalo postepeno kroz borbu za ograničavanje kraljeve vlasti

• Spartom su upravljala dva kralja, oni su bili vrhovni zapovednici spartanske vojske, u miru su imali uglavnom sudska ovlašćenja

• Od 6.veka p.n.e., kada je izbio sukob dva kralja tokom jednog pohoda, donet je zakon da jedan kralj odlazi u rat a drugi ostaje kod kuće

• Kraljevska vlast bila je nasledna i prelazila je sa oca na sina

• Kraljevi su bili i članovi geruzije, ovo veće činilo je i 28 spartijata starijih od 60 godina

• Platon je zabeležio da je geruzija uvedena da bi se ograničila vlast kraljeva

• Geruzija je, zajedno sa kraljevima, upravljala Spartom i vodila državne poslove

• Služba geronta trajala je doživotno

• Značajna uloga u državnom uredjenju Sparte pripadala je eforima

• Njih je bilo pet, i oni su takodje ograničavali vlast kraljeva

• Efori su nadgledali rad kraljeva, pored toga čuvali su red i mir u Sparti

• Povremeno su organizovali kriptije, tajne pohode protiv najistaknutijih helota

• U Sparti je postojala i narodna skupština, apela

• U njoj su učestvovali svi spartijati stariji od 30 godina

• Na sednicama skupštine mogli su da govore samo kraljevi i članovi geruzije i uglavnom se glasalo o predlozima geruzije

• Apela je birala članove geruzije