Sposobnost skladištenja I prisećanja informacija

Sposobnost skladištenja i prisećanja informacija

• Sposobnost skladištenja i prisećanja informacija

• opšta funkcija oživljavanja prošlog iskustva sa uvidom da je sadašnji doživljaj oživljavanje prošlosti. Postoji svest o različitosti sadašnjeg iskustva i prošlosti.

• Pamćenje je proces ne stanje

• kodiranje – deponovanje - sećanje

Kako se pamti? Analogija sa računarom

• Kako se pamti? Analogija sa računarom

• Šta se sve pamti? Vidovi, vrste pamćenja

• Kako se manifestuje pamćenje? Kako znamo da smo upamtili

• Šta je zaboravljanje?

• Kako teče zaboravljanje?

• Šta olakšava/otežava zaboravljanje?

kodiranje i deponovanje – senzorno pamćenje

• kodiranje i deponovanje – senzorno pamćenje

• Kodiranje je proces šifriranja informacija u obliku u kome će biti zapamćene

• Kada informacija stigne iz čula ona je obuhvaćena senzornim pamćenjem (produženo delovanje draži)

• Ono je:

• automatsko, bez svesnog napora, ne ometa druge procese, paralelno procesiranje (prostor, vreme, frekvencija, sekvenca
• kratkotrajno (manje od sekunde)
• Može biti: senzorno (ikoničko, ehoičko...); semantičko- verbalno značenje
• Namerno- svesna namera + usmeravanje pažnje + ponavljanje
• Organizacija- grupisanje, hijerarhija
• (brojevi, spisak za kupovinu)
• Odmah posle pamćenja počinje proces zaboravljanja

• Kratkoročna memorija (radna, operativna)- da bi se opažaj sačuvao potrebna je pažnja i ograničen kapacitet (7+/-2), traje nekoliko minuta do nekoliko časova

• Praktična upotreba ovog nalaza
• Poboljšava se do 5 god. plato do 30.god opada
• Uslovi konsolidacije informacija (prelaska iz kratkoročne u dugoročnu memoriju:
• Pažnja
• Ponavljanje
• Osmišljavanje (dubina obrade)

Loci metod (loci je množina od latinske reči locus što znači mesto). Korišćenje ovog metoda podrazumeva zamišljanje nekog poznatog mesta (na primer kuće, sobe, dvorišta) i odabir niza pojedinačnih lokacija na tom mestu. Svaka od njih služi kao ''kuka'' na koji se ''kači'' deo sadržaja koji treba zapamtiti.

• Loci metod (loci je množina od latinske reči locus što znači mesto). Korišćenje ovog metoda podrazumeva zamišljanje nekog poznatog mesta (na primer kuće, sobe, dvorišta) i odabir niza pojedinačnih lokacija na tom mestu. Svaka od njih služi kao ''kuka'' na koji se ''kači'' deo sadržaja koji treba zapamtiti.

• Pravljenje akronima je naročito zgodno kada informacije treba trajno zapamtiti. Akronim je reč koju čine prva slova svih reči u određenoj frazi koju treba naučiti.

• PRIMER: laser (light amplification by stimulated emission of radiation)

• Lanac metod podrazumeva da se prvi element veže za drugi, drugi za treći i tako redom. Veza između elemenata može biti neka vizuelizacija ili priča, ili je moguće sve elemente povezati rimom (kao kada pamtimo telefonske brojeve, njihovim grupisanjem u «dvojke» ili «trojke»).

• Metod ključnih reči predstavlja sistem povezivanja novih reči ili pojmova sa poznatim rečima koje slično zvuče.

• Rimovanje

Razlike u obimu radne memorije se povezuju sa razlikama u uspehu u rešavanju složenih zadataka, na primer, rešavanje problema.

• Razlike u obimu radne memorije se povezuju sa razlikama u uspehu u rešavanju složenih zadataka, na primer, rešavanje problema.

• Povezanost potvrđena za različite uzraste

• studenti, stariji

• Deca niskog obima radne memorije ne uočavaju neke bitne detalje u priči

• mogu dobro čitati, ali ne razumeju pročitano

• Veći obim radne memorije

• bolje rezonovanje, uspešniji u učenju novih veština
• brže čitanje (brži govornici, bolje pamte)

• Kapacitet neograničen (tokom života nestane oko 28%), česte greške,

• Potrebno vežbanje od 15 min do jednog sata (pomaže mišljenje).

• Pokretanje (aktiviranje) inf. je duže

• Vrste/vidovi pamćenja

Motorno (proceduralno) pamćenje - Ne može se ili se teško može prevesti u verbalni iskaz: obnavljanje naučene veštine, motorne radnje se odvija automatski, nesvesno

• Motorno (proceduralno) pamćenje - Ne može se ili se teško može prevesti u verbalni iskaz: obnavljanje naučene veštine, motorne radnje se odvija automatski, nesvesno

VERBALNO-LOGIČKO (SEMANTIČKO) PAMĆENJE: Zahteva svesno prisećanje naučenih informacija, nije vezano za kontekst; pamte se činjenice, pojmovi, opšta znanja

• VERBALNO-LOGIČKO (SEMANTIČKO) PAMĆENJE: Zahteva svesno prisećanje naučenih informacija, nije vezano za kontekst; pamte se činjenice, pojmovi, opšta znanja

EMOCIONALNO (EPIZODNO PAMĆENJE – AUTOBIOGRAFSKO PAMĆENJE) Zahteva svesno prisećanje iskustva koje je jedinstveno, vezano za prostorni i vremenski kontekst u našem životu; emotivno obojeni doživljaji iz ličnog života Biološki opravdano (upozorenje ili privlačenje) Bolje se pamte negativne nego pozitivne emocije

• EMOCIONALNO (EPIZODNO PAMĆENJE – AUTOBIOGRAFSKO PAMĆENJE) Zahteva svesno prisećanje iskustva koje je jedinstveno, vezano za prostorni i vremenski kontekst u našem životu; emotivno obojeni doživljaji iz ličnog života Biološki opravdano (upozorenje ili privlačenje) Bolje se pamte negativne nego pozitivne emocije

Zahteva identifikovanje perceptivnih odlika objekta, odvija se automatski i nije nužno vezano za mogućnost da se verbalno objasni šta je objekat ili kontekst u kojem ste ga prvi ili zadnji put videli*; Pamćenje u predstavama – vezano sa radom čula vida, mirisa, ukusa, sluha; Spontano elastično, dugo traje

• Zahteva identifikovanje perceptivnih odlika objekta, odvija se automatski i nije nužno vezano za mogućnost da se verbalno objasni šta je objekat ili kontekst u kojem ste ga prvi ili zadnji put videli*; Pamćenje u predstavama – vezano sa radom čula vida, mirisa, ukusa, sluha; Spontano elastično, dugo traje

• * Mnogi autori ne izdvajaju ovu vrstu pamćenja (perceptivno pamćenje) kao poseban sistem, već ga razmatraju u okviru sistema semantičkog pamćenja

Obnavljanje- reprodukcija

• Obnavljanje- reprodukcija

• proces obnavljanja ranijih utisaka u odsustvu objekta- aktiviranje tragova asocijativnim procesima na osnovu sličnosti, konteksta, smisla

• 2. Prepoznavanje- rekognicija- prisutni objekti prepoznati kao deo ranijeg iskustva- stepen uverenosti varira

• - Déjà vu- već viđeno,

• - Jame vu-nikad viđeno

1. Ušteda pri ponovnom učenju

• 1. Ušteda pri ponovnom učenju

• 2. Metoda reprodukcije

• 3. Metoda rekognicije

• 4. Metoda rekonstrukcije

Obrnuti proces od pamćenja

• Obrnuti proces od pamćenja

• Proces tokom koga se privremeno ili trajno potpuno li delimično gubi ono što je bilo zapamćeno - nema reprodukcije, prepoznavanja, uštede pri ponovnom učenju

• Negativni i pozitivni aspekti –

• oslobađanje nepotrebnog, neprijatnog

• Tok- spontano, brzo pa sve sporije

• Ebinghausova kriva zaboravljanja

Neuspeh kodiranja- odsustvo svesti, pažnje (kako izgleda novčanica)

• Neuspeh kodiranja- odsustvo svesti, pažnje (kako izgleda novčanica)

• Raspad tragova- neobnavljanje, neupotreba- tragovi oslabili

• Neuspeh prisećanja—blokiranje asocijacija- upotreba “podsetnika” traje (početno slovo, na vrh jezika)

Fiziološki- umor, alkohol – utiče na sam proces prvog kodiranja

• Fiziološki- umor, alkohol – utiče na sam proces prvog kodiranja

• Organski – povrede, demencije- zadržavanje

• Psihološki- brojni

UZROCI ZABORAVLJANJA:

• UZROCI ZABORAVLJANJA:

• 1. Spontano zaboravljanje – Ako se neko gradivo ne ponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona će polako nestajati.

• 2. Aktivno zaboravljanje – rezultat je međusobnog ometanja dva gradiva.

• Razlikujemo:

• Retroaktivnu inhibiciju – kada sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog (npr: zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smo sreli kasnije nekog ko jako liči na njega)
• Proaktivna inhibicija – Ranije naučen materijal ometa pamćenje onoga sto se sada uči.

1. Sličnost dva gradiva

• 1. Sličnost dva gradiva

• 2. Stepen naučenosti dva gradiva

• 3. Vremenski razmak između dva gradiva

• 4. Razumevanje smisla gradiva i stepen organizovanosti gradiva

• Procesi aktivne rekonstrukcije kao način popunjavanja zaboravljenih mesta

Pamćenje - proces obrade, skladištenja i “izvlačenja” ranije sačuvanih informacija

• Pamćenje - proces obrade, skladištenja i “izvlačenja” ranije sačuvanih informacija

• Razlikujemo sisteme motornog (proceduralnog), verbalno-logičkog(semantičkog), emocionalnog (epizodnog) pamćenja, pamćenje u predstavama

• Prisećanje je u većoj meri rekonstrukcija nego reprodukcija

• Zaboravljanje je obrnut proces.

• Uzroci zaboravljanja:fiziološki, organski, psihološki

• Psihološki faktori: pasivni (neupotreba) i aktivni

• Retroaktivna inhibicija i proaktivna inhibicija

Zadatak za proces pamćenja:

• Zadatak za proces pamćenja:

• Setite se nekog događaja iz svog ranog detinjstva koji uključuje i osobe sa kojima ste još u kontaktu (roditelji, komšije, brat, sestra, drug, tetka...). Najpre napišite sve čega se sećate vezano za taj događaj. Onda zamolite tu drugu osobu da napiše sve čega se ona seća a da pri tom nema uvid u to čega se vi sećate (nemojte joj opisivati, pokazivati šta ste napisali, podsećati i slično).

• Koliko su dve verzije slične, na kojim mestima, na koji način? Koliko i kako se razlikuju?