Standartlari



Yüklə 5,36 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə42/301
tarix13.04.2022
ölçüsü5,36 Mb.
#85411
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   301
И.Очилов-ЎУМ-МҲХС- 2019-2020-14.02.2020

2-misol. 

Kompaniya 2011 yil 1 oktyabrda qiymati 900000 sh.b. bo’lgan sanoat ob’ektini 

qurdi.  Foydali  muddati  15  yil.  Qoliq  qiymati  yo’q.  Bu  binoga  kompaniya  to’g’ri 

chiziqli  amrtizatsiya  usulini  qo’llaydi.  Har  ikki  yilda  binoni  texnik  ko’rikdan 

o’tkazish kerak, texnik ko’rik xarajatlari 72000 sh.b. bino tannarxiga kiritilgan.  

Kompaniya  amortizatsiya  hisoblashda  ikkita  alohida  foydali  muddati  turli 

bo’lgan komponentni hisobga oladi: “A” komponent foydali muddati 15 yil, qiymati 

82800  sh.b.  (90000-72000),  “V”  komponent  foydali  muddati  2  yil,  qiymati  72000 

sh.b.  1  oktyabr  2014  yilgacha  2  yil  davomida  kompaniya  har  oyda  7600  sh.b. 

(828000/15x1/12)+(72000/2x1/12) amortizatsiya  hisoblaydi. Kelgusi texnik ko’rikda 

xarajat asosiy vosita tannarxiga kiritiladi. 

Aktivni  tan  olish  mezonlariga  mos  keladigan  asosiy  vosita  ob’ekti  tannarx 

bo’yicha  baholanishi lozim.  

Asosiy vositaning tannarxi quyidagilardan tashkil topadi:  

(a)  savdo  chegirmalarini  va  imtiyozlarini  chegirgan  holda,  uning  xarid  narxi, 

jumladan import bojlari va sotib olish bilan bog’liq qoplanmaydigan soliqlar. 

(b)  aktivni  undan  tadbirkorlik  sub’ektining  rahbariyati  tomonidan  ko’zlangan 

holda  foydalanish  uchun  zarur  bo’lgan  joy  va  holatiga  olib  kelish  bilan  bog’liq 

bevosita xarajatlar. 

(v)  tadbirkorlik  sub’ektining  tovar-moddiy  zaxiralar  yaratish  bilan  bog’liq 

bo’lmagan  maqsadlarda  qandaydir  ob’ektni  sotib  olish  yoki  undan  qandaydir  davr 

mobaynida  foydalanish  paytida  o’z  zimmasiga  oladigan  asosiy  vosita  ob’ektini 

demontaj  va  yo’q  qilish  xamda  u  egallagan  yer  uchastkasida  tabiy  resurslarni  qayta 

tiklash  xarajatlarining  boshlang’ich  bahosi  aktivni  demontaj  qilish  va  olib  tashlash 

hamda  u  joylashgan  maydondagi  tabiiy  resurslarni  qayta  tiklash  bilan  bog’liq 

xarajatlarning  daslabki  baholanishi,  agar  tadbirkorlik  sub’ekti  bular  bo’yicha 

majburiyatga  aktiv  sotib  olinganida  yoki  undan  ma’lum  davr  mobaynida  tovar-

moddiy  qimmatliklarni  ishlab  chiqarish  bilan  bog’liq  bo’lmagan  maqsadlarda 

foydalanish natijasida ega bo’lsa. 

Quyidagilar bevosita xarajatlarga misollardir:  

(a) 

asosiy  vosita  ob’ektini  barpo  etish  (qurish)  yoki  sotib  olish  natijasida 



bevosita  hosil  bo’ladigan  hodimlarga  haq  to’lash  xarajatlari  (BHXS  19 

“Xodimlarning daromadlari” da keltirilganidek); 

(b) 

joyni tayyorlash xarajatlari; 



(v) 

etkazib berish va ortish-tushirish bilan bog’liq boshlang’ich xarajatlar; 

(g) 

o’rnatish va montaj bo’yicha xarajatlar; 



(d) 

aktivning  to’g’ri  ishlashini  sinab  ko’rish  xarajatlaridan  aktivni  tegishli 

joyga  va  holatga  keltirish  paytida  ishlab  chiqarilgan  mahsulotni  (uskunalarni 

sinovdan  o’tkazishda  ishlab  chiqarilgan  mahsulotlar  kabi)  sotishdan  olingan  sof 




 

 

80 



 

tushumning ayirmasi; va 

(e) 

malakali xizmatlar uchun haqlar. 



Tadbirkorlik  sub’ekti  ob’ektdan  ma’lum  bir  davr  mobaynida  tovar-moddiy 

zaxiralar  ishlab  chiqarish  uchun  foydalanishi  oqibatida  paydo  bo’ladigan  ob’ektni 

demontaj qilish  va olib tashlash  xamda  u egallagan  yer  maydonida tabiiy  resurslarni 

qayta  tiklash  majburiyatlari  bo’yicha  xarajatlarga  nisbatan  BHXS  2  “Tovar-moddiy 

zaxiralar”  ni  qo’llaydi.  BHXS  2  yoki  BHXS  16  ga  mos  ravishda  hisoblanadigan 

xarajatlar  bo’yicha  majburiyatlar  BHXS  37  “Rezervlar,  shartli  majburiyatlar  va 

shartli aktivlar” ga mos ravishda tan olinadi va baholanadi.  

Asosiy  vositalar  ob’ektiga  kirmaydigan  xarajatlarga  quyidagilar  misol  bo’la 

oladi:  

(a)  yangi ishlab chiqarish ob’ektini tashkil etish xarajatlari; 

(b)  yangi  maxsulot  yoki  xizmat turini tatbiq etish bilan bog’liq  xarajatlar (shu 

jumladan, reklama va marketing faoliyati xarajatlari); 

(v)  tijoratni  yangi  joyga  yoki  mijozlarning  yangi  toifasiga  moslashtirish  bilan 

bog’liq xarajatlar (shu jumladan, hodimlarni qayta tayyorlash xarajatlari); va 

(g)  ma’muriy va boshqa umumiy ustama xarajatlar. 

Asosiy  vositalar  ob’ekti  undan  tadbirkorlik  sub’ekti  rahbariyati  tomonidan 

ko’zlangan  holda  foydalanish  uchun  zarur  bo’lgan  joy  va  holatiga  keltirilganida  bu 

ob’ektning balans qiymatiga qo’shiladigan xarajatlarning tan olinishi to’xtatiladi. Shu 

bois,  ob’ektdan  foydalanish  yoki  uni  boshqa  joyga  ko’chirishda  hosil  bo’ladigan 

xarajatlar shu ob’ektning balans qiymatiga kiritilmaydi. Masalan, quyidagi  xarajatlar 

asosiy vositalar ob’ektining balans qiymatiga kiritilmaydi:  

(a) 


rahbariyat  tomonidan  ko’zlangan  holda  foydalanish  uchun  tayyor 

bo’lgan  ob’ekt  haligacha  foydalanishga  topshirilmagan  yoki  to’liq  quvvatidan  past 

darajada foydalanilganda hosil bo’lgan xarajatlar; 

(b) 


birlamchi  operatsion  zararlar,  masalan  ob’ekt  yordamida  ishlab 

chiqarilgan mahsulotga talab hosil bo’lishi davridagilar kabi; va 

(v) 

tadbirkorlik sub’ekti quvvatlarini qisman yoki to’la qayta qo’chirish yoki 



qayta tashkil etish xarajatlari. 

Ayrim  operatsiyalar  asosiy  vositalar  ob’ektini  qurish  yoki  barpo  etish  bilan 

bog’liq bo’ladi, ammo bu ob’ektni undan tadbirkorlik sub’ekti rahbariyati tomonidan 

ko’zlangan  holda  foydalanish  uchun  zarur  bo’lgan  joy  va  holatiga  keltirish  uchun 

zarur  bo’lmaydi.  Bu  yordamchi  operatsiyalar  qurilish  yoki  barpo  etish  ishlari 

davomida  yoki  undan  oldin  ro’y  berishi  mumkin.  Masalan,  qurilish  maydonidan 

qurilish  ishlari  boshlanishidan  oldin  avtostoyanka  sifatida  foydalanishdan  foyda 

olinishi mumkin. Yordamchi operatsiyalar ob’ektni rahbariyat tomonidan ko’zlangan 

holda  foydalanish  uchun  zarur  bo’lgan  joy  va  holatiga  keltirish  uchun  zarur 

bo’lmaganligi  sababli,  yordamchi  operatsiyalar  bilan  bog’liq  daromad  va  xarajatlar 

foyda  yoki  zararning  tarkibida  tan  olinadi  va  daromad  yoki  xarajatlarning  tegishli 

guruhlariga kiritiladi. 

Xo’jalik  usulida  qurilgan  aktivning  tannarxi  xuddi  sotib  olingan  aktiv 

tannarxini  aniqlash  tamoyillarini  qo’llash  orqali  aniqlanadi.  Agar  tadbirkorlik 

sub’ekti  aktivlarni  o’zining  asosiy  faoliyati  doirasida  sotish  uchun  barpo  etsa, 



 

 

81 



 

aktivning  tannarxi  sotish  uchun  qurilgan  aktiv  bilan  bir  xil  bo’ladi  (MHXS  2  ga 

qarang).  Shu  sababli,  bu  kabi  tannarxlarni  aniqlashda  xar  qanday  ichki  foyda  ayirib 

tashlanadi.  Shunga  o’xshash,  aktivni  xo’jalik  usulida  qurishda  me’yoridan  ortiq 

sarflangan  material,  mehnat,  yoki  boshqa  resurslar  xarajati  aktivning  tannarxiga 

kiritilmaydi.  BHXS  23  “Qarzlar  bo’yicha  xarajatlar”  foizlarni  xo’jalik  usulida 

qurilgan  asosiy  vositalar  balans  qiymatining  bir  qismi  sifatida  tan  olish  mezonlarini 

belgilab beradi.  




Yüklə 5,36 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   301




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə