Studijski program : Osnovne studije

Studijski program: Ekonomska analiza i politika
Naziv predmeta: Teorija proizvodnje
Nastavnici: Božo Stojanović


Obrazovni cilj / cilj predmeta:
Upoznavanje studenata s konceptom tržišnog procesa koji naglašava neizvesnost, nesavršene informacije tržišnih učesnika, preduzetništvo i permanentnu inovativnost preduzeća. Preciznije, upoznavanje sa osnovnim elementima teorije proizvodnje i teorije kapitala kao njenog ključnog elementa u jednom takvom kontekstu, kao i upoznavanje sa savremenom mikroekonomijom inovacija.

Ishod obrazovanja / ishod predmeta:
Studenti će se upoznati sa austrijskom teorijom proizvodnje koja počiva na naglašavanju vremenske dimenzije proizvodnog procesa, kao i sa ključnim temama koje se javljaju u savremenim mikroekonomskim analizama inovativnog ponašanja firmi. Razumevanje ovih tema je posebno važno imajući u vidu činjenicu da je inovativnost uslov opstanka preduzeća na savremenom tržištu, ali istovremeno i pogonska snaga privrednog rasta i razvoja (analiza inovacija iz ovog ugla zapravo je doprinos mikroekonomiji endogenog rasta). Pored upoznavanja s globalnim teorijskim kontekstom (osnovnim temama, ključnim stavovima ali i nekim otvorenim pitanjima), studenti će ovladati i savremenim mikroekonomskim postupcima (tehnikom) njihove analize.

Sadržaj / struktura predmeta:
Predmet čine dve zaokružene ali povezane celine: osnovni elementi austrijske teorije tržišnog procesa i proizvodnje; inovativno ponašanje preduzeća (mikroekonomska analiza i makroekonomske implikacije).
U okviru austrijske teorije predmet analize su: razvoj i ključni mislioci austrijske škole; stavovi o predmetu i metodi ekonomske nauke; teorija tržišnog procesa i proizvodnje; teorija kapitala; prilagođavanje strukture proizvodnje promenama na tržištu (teorija privrednog ciklusa); Šumpeterova teorija proizvodnje, privrednog razvoja i privrednih ciklusa.
Drugi deo predmeta predstavlja analiza inovativnog ponašanja: inovativnost kao pogonska snaga rasta na slobodnom tržištu (ključna argumentacija i empirijski nalazi); oligopolistička konkurencija i rutinizacija procesa inoviranja; inoviranje kao „trka u naoružanju“ (statička i dinamička igra); dobrovoljno širenje patentne tehnologije; oligopolistički rivalitet i tržište licenci; podsticanje inovativnosti i distributivni eksterni efekti inovacija; modeli optimalnog vremenskog planiranja inovacija; davanje licenci radi profita i implikacije ovog procesa na efikasnost; makroekonomski aspekt inovativnog procesa.

Metode izvođenja nastave:

A) Za redovne studente
U okviru predavanja izlažu se ključni elementi teme koja je predmet analize (uz ostavljanje dovoljno vremena za pitanja i komentare studenata), a na vežbama naglasak je na aktivnoj ulozi studenata (samostalno izlaganje određenih tema na osnovu originalnih naučnih radova u dogovoru sa nastavnikom i kritičke diskusije u kojima će nastavnik imati samo ulogu moderatora).
B) Za studente na daljinu
Studenti na daljinu će imati na raspolaganju materijale koji su dovoljni za uspešnu pripremu ispita. U njihovom slučaju, naglasak je na samostalnom radu prema uputstvima i sugestijama predmetnog nastavnika i uz redovne konsultacije s njim.

Provera znanja:
A) Redovni studenti
Predispitne obaveze (aktivnosti u toku predavanja i vežbi) na kojima student može ostvariti 40 poena i završni usmeni ispit na kojem student može ostvariti 60 poena.
B) Studenti na daljinu
Predispitne obaveze
Student na daljinu nema formalnih predispitnih obaveza. Ali, tokom pripreme ispita, radeći uz sugestije i korekcije nastavnika, on indirektno obavlja predispitne obaveze. »Predispitne obaveze« će student na daljinu realizovati pisanjem nekoliko eseja na osnovu predloženih članaka koji su deo obavezne literature i na osnovu kojih se i analizira data nastavna tema.
Tokom izrade eseja student će se kontinuirano (elektronskim putem ili na neki drugi način) konsultovati sa predmetnim nastavnikom o svim nedoumicama sa kojima se u radu susretne.
Završni usmeni ispit
Završni ispit je usmeni i on se ne razlikuje za studente na daljinu u odnosu na redovne studente (dva ispitna pitanja – jedno koje pokriva austrijsku teoriju i drugo koje pokriva materiju iz knjige profesora Vilijama Baumola).

Literatura:
Stojanović, B., Osnove austrijske teorije, Ekonomski fakultet Beograd, 2009.

Bomol, V., Inovativna mašinerija slobodnog tržišta: analiza čudesnog rasta u kapitalizmu, CID, Podgorica, 2006.

Raspored nastave, previđeni časovi za pojedine teme i prateća literatura

Ukupan broj časova je 90 i to 60 časova predavanja i 30 časova vežbi.

Prvi deo kursa na predmetu teorija proizvodnje posvećen je osnovama austrijske teorije i predaje se u okviru sledećih tema (prateća literatura je udžbenik Osnove austrijske teorije, kao i dopunski materijal koji je naveden kasnije).

Raspored predavanje koja su posvećena

austrijskoj teoriji

Nastavna Tema	Predviđen broj časova predavanja	Literatura
Natanak i razvoj austrijske teorije	2	Poglavlje 1
Rasprava o predmetu i metodi ekonomske nauke	5	Poglavlje 2
Austrijska vizija tržišnog procesa i institucija	3	Poglavlje 3
Austrijska teorija proizvodnje i kapitala	8	Poglavlja 4 i 5
Nadnice i nezaposlenost u austrijskoj teoriji	4	Poglavlje 6
Austrijska teorija privrednog ciklusa	8	Poglavlje 7
Šumpeterova teorija proizvodnje i privrednog ciklusa	6	Poglavlje 8

Drugi deo predmeta teorije proizvodnje predstavlja mikroekonomija inoviranja, kao i direktne i posredne posledice tog procesa na privredni rast. Ova oblast predstavljena je prema knjizi američkog ekonomiste Vilijama Baumola Inovativna mašinerija slobodnog tržišta: analiza čudesnog rasta u kapitalizmu.

Raspored predavanje koja su posvećena

ekonomiji inovacija

Nastavna tema	Predviđen broj časova predavanja	Literatura
Rutinizacija procesa inoviranja	2	Poglavlje 1 i 2
Oligopolski rivalitet preduzeća i rutinizacija inovacija	2	Poglavlje 3
Preduzetništvo kao pogonska snaga kapitalizma i uslovi za podsticanje produktivnog preduzetništva	2	Poglavlja 4 i 5
Tehnološki konzorcijum (uzroci, nastanak, funkcionisanje, stabilnost)	2	Poglavlja 6 i 7
Distributivni pozitivni eksterni efekti inovacija	2	Poglavlje 8
Efekti procesa inoviranja – mirkoekonomske osnove	2	Poglavlje 9
Mikroekonomska teorija i industrijska organizacija u privredi koju karakteriše inovativna mašinerija	2	Poglavlje 10
Optimalno vremensko planiranje inovacija	2	Poglavlje 12
Licenciranje i implikacije na efikasnost	2	Poglavlje 13
Istorijska analiza inovativne mašinerije	2	Poglavlje 14
Makroekonomski model i odnosi koji mogu da ograniče rast	2	Poglavlje 15
Inoviranje kao samohrani proces	2	Poglavlje 16

Napomena: Razumevanje ove problematike podrazumeva poznavanje osnovnih pojmova mikroekonomske analize (to podrazumeva da student raspolaže znanjem iz predmeta teorija cena i mikroekonomska analiza).

Dopunski materijal

Članci:

Da bi lakše i uspešnije savladao predviđenu ispitnu materiju student bi trebalo da konsultuje i sledeće priloge (prilozi su na našem jeziku i biće dostavljeni studentima zajedno sa osnovnom literaturom):

Karl Menger, «O egzaktnom (atomističkom) razumevanju porekla onih društvenih pojava koji se nenameravani proizvod društvenog razvoja: poreklo novca», u: Istraživanje o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 142-148.
U ovom prilogu predstavljeno je kako je nastao novac, odnosno kako se na delu ispoljava tendencija nastajanja institucija kao nenameravnog proizvoda ciljno usmerenih akcija pojedinaca.
Karl Menger, «O organskom poreklu i egzaktnom razumevanju prava», u: Istraživanje o metodi društvenih nauka, s posebnim osvrtom na političku ekonomiju, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 205-215.
Karl Menger u ovom prilogu objašnjava kako je nastalo pravo. Prilog predstavlja važnu tačku za razumevanje metode austrijske škole, ali i za razumevanje spontanog nastanka i razvoja institucija.
Fridrih fon Hajek, «Prividnost znanja», u: Individualizam i ekonomski poredak, Politička kultura, Zagreb, 2002, str. 109-120.
Prilog ukazuje na nekoliko ključnih tačaka austrijskog pristupa i shodno tonu (izlaganje prilikom dodele Nobelove nagrade) predstavlja prijemčiv materijal.

Fridrih fon Hajek, «Konkurencija kao pronalazački postupak», u: Individualizam i ekonomski poredak, Politička kultura, Zagreb, 2002, str. 121-131.
Prilog je nezaobilazan za Hajekovo (i austrijsko u celini) razumevanje procesa konkurencije. U ovom prilogu Hajek pravi jasnu razliku između austrijskog i neoklasičnog shvatanja konkurencije. Prilog je deo literature za temu austrijsko viđenje tržišnog procesa i tržišnih institucija.
Fridrih fon Hajek, «Korišćenje znanja u društvu», Ekonomski anali, Ekonomski fakultet u Beogradu, broj 168, januar 2006-mart 2006, str. 175-185. (prilog se može pronaći u elektronskom obliku na internet izdanju časopisa koji je u okviru sajta Ekonomskog fakulteta u Beogradu)
Prilog koji je osnova za razumevanje tretmana znanja i funkcije cena u tržišnoj privredi. U ovom prilogu Hajek iznosi svoje viđenje o tome šta predstavlja predmet istraživanja ekonomske nauke, ali ukazuje i na razlike austrijskog koncepta u odnosu na tada dominirajuću paradigmu. .
Fridrih fon Hajek, «Ekonomija i znanje», u: Individualizam i ekonomski poredak, Politička kultura, Zagreb, 2002, str. 28-45.

Jozef A. Šumpeter, «Monopolistička praksa», u: Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Plato, Beograd, 1998, str. 99-122.
Reč je o poglavlju iz pomenute Šumpeterove knjige u kojem je predstavljena analiza monopola. Šumpeter dovodi u vezi monopolističku praksu i proces inoviranja. Prilog predstavlja doprinos razumevanju uloge monopola u okviru tržišnog procesa i tržišne dinamike.
Jozef A. Šumpeter, «Osnovni fenomen privrednog razvoja», u: Teorija privrednog razvoja, Službeni glasnik, Beograd, 2012, str. 67-107.
Ovo je čuveno drugo poglavlje iz pomenute Šumpeterove knjige u kojem je uvedeno preduzetništvo (preduzetnik kao inovator) kao nosilac privrednog razvoja. Prilog je nezaobilazan za razumevanje Šumpeterove teorije privrednog razvoja i preduzentištva kao inovatorstva koje je u njegovoj osnovi.
Sve nejasnoće i nedoumice koje se pojave kod studenta tokom iščitavanja navedenih priloga biće otklonjene u permanentnoj komunikaciji sa predmetnim nastavnikom, bilo posredstvom elektronske komunikacije bilo direktnim razgovorom na časovima koji su predviđeni isključivo za studente na daljinu.
Članci dostupni na Internetu

Prilozi na našem jeziku koji se nalaze na Internetu, a koji predstavljaju jezgrovito obrazloženje nekoliko važnih tema austrijske ekonomske teorije:

Karl Menger, «Zašto ljudi trguju» (prilog predstavlja doprinos razumevanju nastanka i funkcije novca, a u okviru je teme nastanak i razvoj institucija)
Prilog je dostupan na:
www.katalaksija.com/2004/12/5/zasto-ljudi-trguju/

Ludvig fon Mizes, Komentar matematičkog pristupa rešavanju ekonomskih problema (u ovom prilogu Mizes kritički razmatra domete i ograničenja upotrebe matematike u analizi ekonomskih pojava i procesa). Prilog je doprinosu razumevanju austrijskog viđenja predmeta i metode ekonomska nauke.

Prilog je dostupan na:
www.katalaksija.com/2006/1/19/komentar-matematickog-pristupa-resavanju-ekonomskih-problema/
Izrael Kirzner, «Ljudsko delanje 1949. godine: jedna dramatična epizoda»
Kirzner u ovom prilogu se osvrće na čuvenu Mizesovu knjigu Ljudsko delovanje. Izneo je ključne teze iz tog rada koji prema mišljenju jednog dela ekonomista spada među najznačajnije knjige iz ekonomije u dvadesetom veku. Pomenute teme su istovremeno i ključne teme austrijske ekonomske škole.
Prilog je dostupan na:

www.katalaksija.com/2009/12/21/ljudsko-delovanje-1949-godina-jedna-dramaticna-epizoda/
Hans-Herman Hope, «Socijalizam: problem vlasništva ili znanja»,
Autor u ovom prilogu analizira Mizesovu i Hajekovu kritiku socijalizma. Pored ostalog, suprotstavlja ta dva stanovišta i ukazuje koje za njega predstavlja uverljiviju kritiku socijalizma. Prilog je važan za dublje razumevanje takozvane socijalističke kontroverze. Prilog posredno doprinosi razumevanju austrijske vizije tržišta i tržišnog procesa.
Prilog je dostupan na:
www.katalaksija.com/2009/11/29/socijalizam-problem-vlasnistva-ili-znanja/
Džejms Bjukenen, «Potencijal i granice društveno organizovanog čovečanstva»
Prilog je dostupan na:
www.katalaksija.com/2006/06/12/potencijal-i-granice-drustveno-organizovanog-covecanstva/

Predavanja dostupna na Internetu

Veoma iscrpna predavanja u kojima su predstavljene ključne teme austrijske škole (nastanak i razvoj austrijske škole, teorija privrednog ciklusa, kao i analiza nezaposlenosti i ograničenja državnog interevencionizma) i to od strane uticajnih savremenih Austrijanaca (predavanja su na engleskom jeziku):

The Birth of the Austrian School | Joseph T. Salerno

Business Cycle Theory (by Jörg Guido Hülsmann) - Introduction to Austrian Economics

Labor, Unemployment, and Interventionism | Walter Block

TEORIJA PROIZVODNJE

 Ispitna pitanja 

1. 
   Austrijska škola – nastanak, razvoj i ključni autori
   

2. 
   Socijalistička kontroverza (Mizes, Hajek, Lange)
   

3. 
   „Sukob oko metode“ – Karl Menger i istorijska škola
   

4. 
   Mizesovo viđenje predmeta i metode ekonomske nauke
   

5. 
   Hajekovo viđenje predmeta i metode ekonomske nauke
   

6. 
   Osnovni elementi austrijske teorije (Mahlupova sistematizacija i kasnije dopune, poređenje austrijske škole sa drugim školama)
   

7. 
   Tržišni proces i preduzetništvo
   

8. 
   Problem koordinacije (Šelingova analiza)
   

9. 
   Hajekova „igra“ koordinacije (Hajekovo viđenje opšte ravnoteže, problem koordinacije, tržišno rešenje problema koordinacije)
   

10. 
    Hajekova teorija spontanog poretka
    

11. 
    Austrijsko viđenje nastanka i razvoja institucija
    

12. 
    Austrijska kritika državnog intervencionizma
    

13. 
    Austrijska teorija vrednosti i raspodele (prethodnici, Menger i Bem-Baverk, problem imputacije)
    

14. 
    Mengerova teorija proizvodnje i kapitala
    

15. 
    Bem-Baverkova teorija kapitala
    

16. 
    Hajekova teorija kapitala
    

17. 
    Tržište rada, nadnice i nezaposlenost u austrijskoj teoriji
    

18. 
    Austrijanci o sindikatima i kolektivnom pregovaranju
    

19. 
    Mizesova teorija privrednog ciklusa (Kantijon, Viksel i Mizesova analiza)
    

20. 
    Hajekova teorija privrednog ciklusa – prilagođavanje tržišta na porast štednje
    

21. 
    Hajekov teorija privrednog ciklusa – prilagođavanje tržišta na kreditnu ekspanziju
    

22. 
    Razime Hajekove teorije privrednog ciklusa; preporuke ekonomskoj politici; primedbe Hajekovoj teoriji privrednog ciklusa
    

23. 
    Novije interpretacije austrijske teorije privrednog ciklusa (Garisonova analiza, primena „zatvorenikove dileme“, De Sotova analiza)
    

24. 
    Austrijanci i nova makroekonomija – poređenje
    

25. 
    Šumpeterova teorija „kružnog toka“
    

26. 
    Inovativnost i preduzetništvo u Šumpeterovoj teoriji
    

27. 
    Kamata, kapital i preduzetnički profit u Šumpeterovoj teoriji
    

28. 
    Šumpeterova teorija privrednog ciklusa
    

29. 
    Uticaj Šumpeterove teorije na savremenu ekonomsku nauku
    

30. 
    Svojstva kapitalizma i tri svojstva inovacija koja podspešuju privredni rast
    

31. 
    Problemi inoviranja i privrednog rasta u slobodnom preduzetništvu
    

32. 
    Oligopolistička konkurencija i rutinizacija inoviranja u cilju smanjenja nesigurnosti
    

33. 
    Uticaj amortizovanih troškova na odluke u procesu inoviranja
    

34. 
    Igra inoviranja kao „trka u naoružanju“ (grafikon, matrica igre)
    

35. 
    Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji (Šumpter, Baumol, Najt – poređenje)
    

36. 
    Preduzetništvo u kapitalizmu i alternativni sistemi; produktivno i destruktivno preduzetništvo
    

37. 
    Preduzetništvo, vladavina prava i nepovredivost vlasništva
    

38. 
    Dobrovoljno širenje patentne tehnologije (podsticaji, tržište tehnoloških licenci)
    

39. 
    Tehnološki konzorcijum (pojam, elementi modela, ključni rezultati)
    

40. 
    Stabilnost konzorcijuma za deljenje tehnologije (stumulacije i destimulacije za varanje, formalizacija stabilnost – primena igre koja se ponavlja)
    

41. 
    Razmena: stimulacije inovativnosti – koristi po druge (problem, grafička analiza optimalnih viškova)
    

42. 
    Efekti inoviranja na ravnotežu finalnog proizvoda – komparativna statika
    

43. 
    Model takmičarskih tržišta, formiranje diskriminativnih cena i „ustalasane ravnoteže“
    

44. 
    Optimalno vremensko planiranje inovacija – osnovni problem; dilema inovirati ili imitirati
    

45. 
    Davanje licenci radi profita – osnovna pitanja; implikacije nadoknade za licencu na efikasnost
    

46. 
    Davanje licenci radi profita – formula principa pariteta; statička i intertemporalna efikasnost i efikasno formiranje cena komponenata
    

47. 
    Jedinstvena inovativna mašinerija u kapitalizmu – istorijski dokazi
    

48. 
    Makroekonomski modeli i odnosi koji mogu da ograniče privredni rast
    

49. 
    Povratna sprega: inoviranje kao „samohrani proces“