Šta će biti sa našom planetom?

Šta će biti sa našom planetom?

Ko je kriv?

I deo: Atmosfera Zemlje

• Hemijski sastav

• Nastanak i razvoj

• Struktura

Osnovni podaci o atmosferi Zemlje

• Zemlja se deli na:

• osnovno telo

• hidrosferu

• atmosferu

• biosferu

• Masa atmosfere je 5.157*1015 tona, a Zemlje 5.98*1021 tona.

Poređenje sa atmosferama drugih planeta

• Merkur nema atmosferu

• Pluton čas ima, čas nema atmosferu

• Mars i Venera imaju od CO2

• Jupiter i Saturn od vodonika i njegovih jedinjenja

• Zemlja azotno-kiseoničnu

Hemijski sastav atmosfere Zemlje

• Atomi i molekuli do visine od 60km (neutralna atmosfera)

• Od 60 do 600km je jonosfera

• Iznad je protonosfera

• Homosfera do 106km

• Turbopauza iznad homosfere

• Heterosfera je iznad turbopauze

Zapreminski procenti pojedinih gasova

• Azot 78.084%

• Kiseonik 20.946%

• Argon 0.934%

• CO2 0.0324%

• Neon 1.818*10-3%

Nastanak i razvoj atmosfere

• Starost Zemlje između 4.6 i 5 milijardi godina

• Okean i atmosfera nastali degazacijom tla

• U prvih 500 miliona godina atmosfera se sastojala od H, H2O, CH4, CO2 , a pre 3.5 milijardi godina od CO2, CO, H2O, N2, H2

• U prvom stadijumu nije bilo slobodnog kiseonika

• Savremena atmosfera je sekundarnog porekla

• Zemljina kora je stara 4.5 milijardi godina, a hidrosfera 4 milijarde godina

• Život - u hidrosferi pre 4.2 milijarde godina (Karl Segan, Fred Hojl, Čandra Vikramasinge, Svante Arenijus),

• Teorije o abiogenom nastanku života (Harold Juri, Stenli Miler)

• Modro-zelene alge - pre 3.2 milijarde godina

• Nastanak kiseonika fotosintezom

• Ozonski sloj- pre milijardu godina. Pre 600 miliona godina koncentracija mu je bila 10% današnje.

• Život se širi i na kopno.

• Današnja atmosfera je nastala delovanjem organizama

Građa atmosfere Zemlje

• Po vertikali je slojevita.

• Do 200 km je stabilna, a iznad je promenljiva (pulsira i sažima se) pa ima nepravilnu formu.

Raspodela temperature po visini

Slojevi u atmosferi

Troposfera

• najniži sloj

• u njoj je 80% mase

• visina: 11km, 17-18km

• karakteriše je pad temperature sa visinom

• regulator temperature danas su ugljen-dioksid I vodena para

Tropopauza

• širina 1 - 3km

• temperaturska inverzija

• nad ekvatorom je hladnija, nad polovima toplija

Stratosfera

• do visine od 50 km

• temperatura se slabo menja

• ozonski sloj

• stratopauza na 48-56 km

• regulator temperature je ozon

Mezosfera

• iznad atmosfere

• temperatura ponovo počinje da pada (do -1100 C)

• javljaju se sedefasti oblaci

• iznad je mezopauza

Termosfera

• brzi rast temperature (na 200-250 km je 1800 K)

• jonizacija (D, E i F slojevi)

• pojava polarnih svetlosti

Egzosfera

• na visinama preko 1000km

• disipacija atmosfere

Energija sunčevog zračenja i atmosfera Zemlje

• 99.8% energije u intervalu 0.2 -25 m

• solarna konstanta 1.4 kW/m2

• najveći intenzitet na 473.8nm

• na Zemlju dospeva: IR 56%, VIS 39%, UV 5%

• rasejanje i apsorpcija zračenja

• efekat staklene bašte

• ekološki aspekti CO2

korpuskularno zračenje

• korpuskularno zračenje

• polarne svetlosti

Razni oblici polarnih svetlosti

• Razni oblici polarnih svetlosti

I I deo: Ozonski sloj Zemlje

• Stvaranje, raspodela i varijacije

• Uni{tavanje, CFC reakcije

• Ozonska rupa - trenutno stanje i perspektive

OZON O3

• Otkriven 1839. (C.F. Schonbein)

• Ime potiče od grčke reči ozein {to znači mirisati

• Gas koji je 2.5 puta gušći od kiseonika

• Na -112oC kondenzuje se u jarko plavu tečnost

• Moćan je oksidant a kao koncentrovan gas ili teč-nost je jako eksplozivan

STVARANJE OZONA

• Nastaje fotolizom ili prilikom električnih pražnjenja

• O2 + h O + O 240 nm

• O + O2 O3

RASPODELA OZONA

• Vrlo je redak u atmosferi - u proseku na svakih 10 miliona molekula u atmosferi tri su molekuli ozona;

• I pored male koncentracije ima vitalnu ulogu;

• Nehomogeno raspoređen:

• 1012 cm -3 na H = 15 km

• 1013 cm 3 na H = 25 km

• 1011 cm -3 na H = 45 km

ATMOSFERSKI OZON

• Ozon se nalazi u dve oblasti Zemljine atmosfere

• Većina (oko 90%) nalazi se u stratosferi i naziva se OZONSKI SLOJ

• Preostali ozon nalazi se u troposferi

• Troposferski ozon je ZAGAĐIVAČ

TROPOSFERSKI OZON

• To je jak fotohemijski oksidant koji o{tećuje gumu, plastiku ali i životinjski i biljni svet; kod čoveka o{tećuje plućno tkivo;

• Ozonsko zagađenje nastalo u urbanim sredinama {iri se vetrom na stotine kilometara u ruralne i {umovite oblasti izazivajući {tetu u proizvodnji poljoprivrednih kultura i rastu {uma;

• Uz SO2 i NO2 , O3 je najveći zagađivač;

OZONSKI SLOJ

• Ozonski sloj {titi Zemljinu povr{inu apsorbujući destruktivno UV zračenje

• Iako ga ima vrlo malo su{tastven je za život na Zemlji

• Funkcionisanje ozona - Chapmen-ove reakcije:

• O2 + h 240 nmfotolitička disocijacija

• O2 stvaranje ozona

• O3 + h 2320 nmapsorpcija UV zračenja

• O3 2rekombinacija

STANJE O3 SLOJA

• Reakcija rekombinacije je spora, i kada bi samo ona bila uzrok nestajanja ozona, ozonski sloj bio bi dva puta deblji nego {to jeste.

• Osim kiseoničnog (Chapman-ovog) ciklusa rekombinacije postoje i azotni, vodonični i hlorni ciklus rekombinacije. To su katalitičke rekombinacije.

• Trenutno stanje ozonskog sloja je rezultat dinamičke ravnoteže između fotolize i rekombinacije; povećanje rekombinacije, izazvano povećanjem katalizatora, rezultuje smanjivanjem ozonskog sloja

VARIJACIJE O3 SLOJA

• Prirodne varijacije ozonskog sloja postoje u zavisnosti od posmatranog mesta ali i u vremenu na posmatranom mestu

• Sunčeva aktivnost - ciklusi od 11 godina - efekti su mali - 2% od pika do srednje vrednosti (polovi 4%)

• “Kvazibijenalne oscilacije” povezane su sa promenom smera tropskih vetrova u niskoj stratosferi sa periodom od otprilike 2 godine - 3%

VARIJACIJE O3 SLOJA

• Iznenadne pojave pojačanog Sunčevog vetra mogu povećati koncentraciju NO u gornjoj stratosferi i mezosferi utičući na ozonski sloj - ali slabo

• Vulkanske erupcije dovode do injekcije sumpornih aerosola koji menjaju balans zračenja u stratosferi izazivajući rasejavanja svetlosti i aktiviranje hlornih jedinjenja

DEBLJINA O3 SLOJA

• Debljina ozonskog sloja meri se Dobsonovim jedinicama DU (Dobson Unit)

• Kada bi se sav ozon iz stratosfere spustio na Zemlju, i doveo na uslove od t = 0oC p=105 Pa, njegova debljina bila bi u proseku oko 3 mm. Ova debljina sloja odgovara 300 DU.

• U apsolutnim jedinicama:

• 1 DU = 2.7.1016 molekula/cm2

Regionalne i sezonske promene O3 sloja

Regionalne i sezonske promene O3 sloja

• Po{to Sunčevo zračenje stvara (i razgrađuje) ozon, očekuju se promene debljine ozonskog sloja tokom godine

• Ozonski sloj najtanji je u tropima (oko 260 DU) i skoro da se ne menja

• Na većim geografskim {irinama promene su značajne

• Godi{nje stand. dev. su npr. 5 DU za Huancayo a 25 DU za St. Petersburg

• Dnevne fluktuacije mogu biti vrlo velike (čak i do 60 DU na velikim g.{.)

Regionalne i sezonske promene O3 sloja

• Treba uočiti da su najvi{e vrednosti debljine u proleće (a ne u jesen kako bi se očekivalo), a najniže u jesen, a ne u zimu. Na severnoj polulopti vi{e je ozona u januaru nego u julu!

• Glavnina ozona stvara se u tropima, a onda se vetrovima prenosi u oblasti većih geografskih {irina

• Antarktička ozonska rupa, o kojoj će kasnije biti vi{e reči, ispada iz ovih prirodnih varijacija. Npr. mesto Halley Bay imalo je 117 DU 1993. g. a 321 DU 1956. godine!

KATALITIČKE REKOMBINACIJE

• Hlorni (bromni) - halogeni ciklus rekombinacije

• Dokazan kao naru{ilac prirodnog stanja ozonskog sloja

IZVORI HLORA

• CFC’s (Hlorofluorokarbonati) su klasa organskih jedinjenja. Hemijski su nereaktivni i bezbedni za rad. Ali u stratosferi se fotolizuju.

CFC

• Trihlorofluorometan

• CFCl3

• CFC-11, R-11, F-11

• Dihlorodifluorometan

• CF2Cl2

• CFC-12, R-12, F-12

• Trihlorotrifluoroetan

• CF2ClCFCl2

• CFC-113, R-113, F-113

SLIČNA JEDINJENJA

• Hidrohlorofluorokarbonati npr. CHClF2 HCFC-22, R-22

• Ugljen tetrahlorid (tetrahlormetan) CCl4

• Metil hloroform (trihloroetan) CH3CCl3 R-140a

• Metil hlorid (hlorometan) CH3Cl

IZVORI BROMA

• Haloni (sredstva za ga{enje vatre)

• npr. CF3Br (Halon 1301)

• Metil bromid (pesticid)

UNI[TAVANJE OZONA

• Mno{tvo mehanizama. Najjednostavniji:

• Cl + O3 ClO + O2

• ClO + O Cl + O2

• Neto: O3 + O 2O2

• Atom hlora je katalizator, ne tro{i se u reakciji. Svaki atom hlora u stratosferi može uni{titi na hiljade molekula azota pre nego {to nestane.

UNI[TAVANJE OZONA

• Atom broma je 10-100 puta destruktivniji (jer brom, za reazliku od hlora nema stabilna jedinjenja u koja može “da se skloni”- tzv. rezervoare), ali na sreću, njegova koncentracija je oko 100 puta manja u odnosu na hlor.

• HCFC uni{tavaju ozon mnogo manje nego CFC jedinjenja.

DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA

• Samo metil hlorid ima jak prirodni izvor (u okeanima i sagorevanjem biomasa).

• CFC-11 (raspr{ivači) i CFC-12 (rashlađivači) čine vi{e od 50%

DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA

• CFC i ugljen tetrahlorid su skoro inertni u troposferi, nerastvorljivi u vodi, a vreme života im je 50-200+ godina!

• HCFC su malo reaktivniji, vreme života im je 1-20 godina.

• Iako teža od vazduha, hlorna jedinjenja dospevaju u stratosferu zahvaljujući kretanju vazduha.

• Postoji 10-20 godina vremenske razlike između emitovanja CFC-a i uništavanja ozona

HIPOTEZA ILI TEORIJA?

• Laboratorijski testovi: Cl i ClO

• Merenja u stratosferi

• Veza između antarktičkog o{tećenja ozona i emisije CFC-a je dokazana

• Na srednjim g.{. - verovatna veza

RAKETE I AVIONI

• Lansiranje Space Shuttle-a i drugih raketa godi{nje ubaci u stratosferu 725 t Cl {to je zanemarivo u poređenju sa CFC (~ 1Mt/god (1980.) ~0.3 Mt/god. stiže u stratosferu)

• Avioni? Podeljena mi{ljenja. Analiza je vrlo komplikovana. U pitanju je azotni ciklus rekombinacije. Procena je (WMO) da čitava flota civilnih aviona daje <2% o{tećenja (91.,94.). Konkord svake sekunde sagori 700 kg vazduha.

ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA”

• Otkrivena zemaljskim merenjima 1980-84 Halley Bay

• Vrlo niske vrednosti od avgusta do novembra; na početku perioda vrednost je niska (<300 DU), a onda umesto da polako raste kada se u proleće pojavi svetlost, ona pada na ispod 150 DU i manje;

ANTARKTIČKI TREND

ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA”

• U nižoj stratosferi između 15 i 20 km oko 95% ozona je uni{teno; iznad 25 km o{tećenja su mala a kao neto rezultat pojavljuje se o{tećenje od oko 50%;

• U kasno proleće vraćaju se normalne vrednosti kada topli ozonom bogati vazduh počne da struji sa manjih geografskih {irina;

“PSC” TEORIJA

• Polarni vrtlog - dok se zimi stratosferski vazduh hladi zahvata ga Koriolisova sila i uspostavlja jaku zapadnu cirkulaciju oko pola; kad se sunce vrati vetar slabi, ali vrtlog ostaje stabilan do novembra stvarajući izolovan duguljast sud;

• Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;

• Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da završi u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uništava ozon;

• Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO

Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;

• Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;

• Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da zavr{i u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uni{tava ozon;

• Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO

BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE”

• Hoće li ozonska rupa nastaviti da raste? Rupu opisujemo povr{inom, dubinom i vremenskom dimenzijom.

• Ako rupu defini{emo kao oblast sa < 200 DU onda ona zahvata onaj deo vrtloga izpod 65 stepeni, dok se sam vrtlog nalazi ispod 55 stepeni; ako koncentracija hlora nastavi da raste rupa će se pro{iriti na celi vrtlog ali se ne očekuje da se pro{iri na Australiju ili Južnu Afriku (nekoliko puta pro{la je južnim Čileom);

TRENUTNO STANJE

TRENUTNO STANJE

TRENUTNO STANJE

BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE”

• Rupa je locirana u nižoj stratosferi i čak iako koncentracija hlora u stratosferi nastavi da raste u narednih desetak godina možda će se pojaviti njeno prodiranje i u vi{e slojeve stratosfere, ali nikako u značajnijem obimu.

• Vrtlog se prekida dolaskom toplog ozonom bogatog vazduha sa severa; ako se stratosfera hladi, vrtlog postaje stabilniji i rupa će trajati duže; dva su uzroka hlađenja stratosfere - efekat staklene ba{te, i samo stanjivanje ozona. U budućnosti možemo očekivati duže živeće rupe (90. do poč. decembra), a moguće je i da ranije počnu (93.-96.)

• Za{to je važna? Tamo niko ne živi. - Iako je locirana na Antarktiku njeni efekti nisu; nakon razbijanja rupe hladan vazduh dolazi čak do Australije; 3% globalnog o{tećenja;

ARKTIK ?

• Ima li rupe na Arktiku? Vrtlog je puno slabiji, temperature su vi{e, PSC su ređi i razbijaju se ranije u proleće; ako se nastave efekti staklene ba{te pojaviće se, ali manja od one na Antarktiku (mini rupa iz 1997.)

ARKTIK I ANTARKTIK

UV ZRAČENJE

• Spektar elektromagnetnih talasa

• Spektar Sunčevog zračenja

• Zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljive svetlosti

UV ZRAČENJE

• Spektar zračenja Sunca odgovara približno zračenju crnog tela

• Osvetljenost (ozračenost, irradiance) (W/m2),

• Gustina osvetljenosti (spektralni intenzitet) (W/m2 nm)

UV ZRAČENJE

• Podela:

• UVA (320-400 nm)

• UVB (280-320 nm)

• UVC (200-280 nm)

• UVA nije {tetno (?), ne apsorbuje ga ozonski sloj

• UVB je {tetno, ozonski sloj ga delimično apsorbuje

• UVC je smrtonosno, ozonski sloj ga u potpunosti apsorbuje

VEZA SA OZONSKIM SLOJEM

• Direktna veza između povećanog intenziteta UV zračenja i osiroma{enja ozonskog sloja

UV NA ZEMLJI

• Dva su osnovna parametra koji određuju ozračenost na povr{ini Zemlje: put koji Sunčevi zraci prelaze, i stanje atmosfere, nadmorska visina je treći parametar koji je povezan sa prethodna dva;

SZA - SOLARNI UGAO

• Solarni ugao - SZA (Solar Zenith Angle) određuje dužinu puta UV zraka; zavisi od geografske {irine, doba dana, doba godine, može biti nula samo za (23.5S-23.5N);

• Intenzitet UV zračenja je veći na malim geografskim {irinama i većim nadmorskim visinama;

ATMOSFERA KAO FILTAR

• Ozračenost takođe zavisi od stanja oblaka i atmosferskih aerosola, a u slučaju UV zračenja i od stanja ozonskog sloja, kao i od refleksije od povr{ine Zemlje .

ATMOSFERA KAO FILTAR

• Oblaci i aerosoli rasejavaju, a SO2 apsorbuje i rasejava UV

• Tanki oblaci rasejavaju UV zračenje prema povr{ini Zemlje, a deblji resejavaju zračenje uglavnom nazad ka kosmosu.

BIOLO[KO DEJSTVO UV ZRAKA

• Fotoni dovoljno velike energije u stanju su da raskidaju veze između atoma i tako uni{tavaju molekule;

• {to je energija fotona veća - veća je verovatnoća destruktivne reakcije;

• {to je veći broj fotona, o{tećenja su veća;

EFEKTI PREKOMERNOG OZRAČIVANJA

• Opekotine i sunčanica

• Ubrzano starenje kože

• Karcinomi kože

• karcinom bazalnih ćelija
• karcinom skvamoznih ćelija,
• melanom

• Alergijska osetljivost

• Slabljenje imunog sistema

• O{tećenja oka (katarakta, ptirigium, o{tećenja makule)

SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU

• Ograničiti vreme na podnevnom suncu {to je vi{e moguće (UV je najjače u intervalu od 10 do 16 h)

• Potražiti obave{tenje o UV indeksu

• u medijima (značajna informacija)

• Nosite sunčane naočare koje zaustavljaju

• 99-100% UV zračenja (staklene naočare)

• Nosite {e{ir (sa {irokim obodom)

SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU

• Potražite hladovinu

• (kada je Va{a senka veća od Vas - UV nivo je nizak, ako je senka kraća od Vas - potražite hladovinu!)

• Za{titite izložene delove tela odećom za vreme produženog boravka na suncu (pamučna odeća dugih nogavica i rukava, majice sa kragnom)

• Koristite za{titna sredstva (za{titni faktor 15 i vi{e)

• Izbegavajte UV lampe i salone za kvarcovanje

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Sunčani ten je zdrav

• Istina: Ten je rezultat odbrane Va{eg tela protiv daljeg o{tećenja od UV zračenja

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Ten {titi od sunca

• Istina: Tamni ten na koži nudi za{titu koja odgovara faktoru 4

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Ne može se izgoreti po oblačnom danu

• Istina: Do 80% UV zračenja prolazi kroz tanke oblake. Čestice u nižoj atmosferi mogu povećati UV dozu puno preko normalne.

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Ne može se izgoreti u vodi

• Istina: Voda minimalno {titi od UV, a refleksija od povr{ine može povećati dozu.

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Za{titna sredstva me {tite pa mogu da se sunčam duže.

• Istina: Za{titna sredstva nisu namenjena da povećaju izloženost suncu. Za{tita koju oni pružaju kritično zavisi od njihove upotrebe.

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Ako pravim pauze u sunčanju neću izgoreti.

• Istina: Izloženost suncu je kumulativna veličina tokom dana.

ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

• Zabluda: Ako ne osećam vrele zrake neću izgoreti.

• Istina: O{tećenja nastaju zbog UV, a ne od vidljivog i IC zračenja.

MED

• MED (Minimal Erythemal Dose) - minimalna iritirajuća doza - je jedinica biolo{ki efektivnog izlaganja UV zracima; predstavlja primljenu dozu za pojavu crvenila na koži;

• Zavisi od mnogo faktora (doba dana, doba godine, tipa kože, vrste aktivnosti, upotrebe za{titnog sredstva) i karakteri{e se vremenom do pojave crvenila;

• Primer - mesec jun u podne: A=20 minuta - tip kože III: B=1.5 – {etnja: C=3 za{titno sredstvo sa faktorom: D = 4 - rezultat: AxBxCxD = 360 minuta = 6 h;

• Stručnjaci preporučuju da se godi{nje ostvari 30-50 MED;

UV INDEKS (EPA)

• UV indeks omogućuje dnevnu prognozu očekivanog rizika preteranog izlaganja suncu. On prognozira intenzitet UV zračenja na skali od 0 do 10+, gde 0 označava minimalni a 10+ vrlo visoki rizik:

• UV indeks nivo izlaganja

• 0-2 minimalni

• 3-4 niski

• 5-6 srednji

• 7-9 visoki

• 10+ vrlo visoki

SRAČUNAVANJE UV INDEKSA

• Sračunavanje počinje satelitskim merenjem trenutnog ozonskog sloja za celu planetu nakon čega se vr{i prognoza za sledeći dan;

• kori{ćenjem radijativnog transfer modela sračunava se količina UV zračenja koja bi dospela na Zemlju u opsegu talasnih dužina od 290-400 nm u trenutku minimalnog SZA;

• Tada se svaka vrednost množi vredno{ću težinske funkcije (McKinlay-Diffey Erythema Action Spectrum) koja uzima u obzir biolo{ko dejstvo UV zraka:

SRAČUNAVANJE UV INDEKSA

• Talasna dužina Ulaz Težina Rezultat

• 290 nm 10 15 150

• 350 nm 20 5 100

• 400 nm 50 3 150

• suma 400

• Sada se uzima u obzir stanje oblaka i nadmorska visina; povećanje je 6% za svaki kilometar nadmorske visine; čisto nebo transmituje 100%, rastresiti oblaci 89%, slomljeni oblaci 73% a potpuno oblačno nebo 31%

• 400 x 1.06 x 0.73 =309.5 /25 =12.4 =12

UV PROGNOZA

TOMS SNIMAK

Svetski centri podataka za ozon i UV zračenje / WMO - Region VI

• 18 Nemačka

• 11 Velika Britanija

• 10 Italija

• 9 Rusija

• 7 Francuska, Norve{ka

• 5 Portugal

• 4 [vajcarska, Ukrajina

• 3 Bugarska (Kaliakra, Primorsko, Sofia), [panija, [vedska

• 2 Austrija, Če{ka, Danska, Gruzija, Grčka (Solun, Atina), Grenland, Izrael, Litvanija, Poljska

• 1 Ujedinjeni Arapski Emirati, Belgija, Belorusija, Estonija, Finska, Mađarska (Budimpe{ta), Irska, Izrael, Latvija, Holandija, Rumunija (Bukure{t), Slovačka, Slovenija (Mount Krvavec), Turska

Sporazumi o za{titi OZONSKOG SLOJA

• Bečka konvencija o za{titi ozonskog sloja 1985.

• Montrealski protokol o supstancama koje osiroma{uju ozonski sloj 1987.

• Londonski amandman 1990.

• Kopenha{ki amandman 1992.

• Montrealski amandman 1997.

• Pekin{ki amandman 1999.

BEČKA KONVENCIJA

• Nacije su se složile da preduzmu “adekvatne mere … da za{tite ljudsko zdravlje i okolinu od različitih efekata koji rezultiraju ili izgleda da rezultiraju od ljudskih aktivnosti, koje menjaju ili izgleda da menjaju ozonski sloj”. Ne pominju se posebne supstance koje o{tećuju ozon,a CFC se pojavljuju u spisku supstanci koje treba pratiti. Glavni cilj konvencije je da ohrabri istraživanja i kooperaciju između zemalja kao i razmenu informacija. Po prvi put nacije su se složile da razmatraju globalni problem okoline, pre nego {to su njegovi efekti ostvareni ili čak naučno dokazani.

MONTREALSKI PROTOKOL

• Finalni dogovor sadrži klauzule koje pokrivaju specijalne okolnosti nekoliko grupa zemalja, posebno zemalja u razvoju koje ne žele da protokol ukoči njihov razvoj. Protokol je konstruktivno fleksibilan, može se poo{triti kako se naučne činjenice osnažuju bez neophodnosti da se vr{i novo kompletno pregovaranje. On postavlja “eliminaciju” supstanci koje uni{tavaju ozon kao svoj “finalni cilj”. Protokol je stupio na snagu 1. januara 1989. god., a sada su njegove potpisnice 155 zemalja od kojih je preko 100 zemalja u razvoju.

MONTREALSKI PROTOKOL

• Protokol je bio samo prvi korak, kao {to je uočeno jo{ u to vreme. Od kada je potpisan, događaji su se razvijali zadivljujućom brzinom. Nove naučne činjenice pokazuju da bi jača i {ira kontrola bila potrebna, a vlade i industrija su odmakle mnogo dalje i brže nego {to bi iko verovao da je moguće.

AMANDMANI NA MONTREALSKI PROTOKOL

• Specifikacija pojedinih supstanci i limiti za njihovu proizvodnju

• Omogućiće smanjenje prisustva katalizatora ozonske rekombinacije u stratosferi

DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH?

• Zavisi od toga koliko ste pla{ljivi (hrabri) - od nečega se mora umreti!

• A sada ozbiljno: važno je shvatiti da prekomerno izlaganje suncu predstavlja potencijalnu opasnost.

• Odnos prema suncu - deo zdravstvene kulture.

• Postupati prema savetima.

• Za{titi najmlađe - oni ne znaju ono {to znate Vi nakon ovog predavanja.

KRAJ

• HVALA NA PAŽNJI!