Ursula Legvin, leva ruka tame

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
1 
 
 
 
 
 
Ursula Legvin, LEVA RUKA TAME 
Preveo Zoran @ivkovi} 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Adaptirao : Petar Popovi} 
 
 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
2 
 
 
 
 
 
 
1. PARADA U ERENRANGU 
 
 
 
Iz arhiva Haina. Prepis dokumenta upu}enog ansiblom pod oznakom 01-
01101-934-2-Geten. Poslato stabilu na Olulu. Izve{taj D`enlija Aija, prvog mobila na 
Getenu/Zimi, hainski ciklus 93, ekumenske godine 1490-97. 
 
 
 
Podne}u izve{taj kao da pri~am pri~u zato {to su me na mati~nom svetu nau~ili, 
dok sam jo{ bio dete, da Istina predstavlja stvar ma{te. Najpouzdanija ~injenica mo`e da 
zaka`e ili da odnese prevagu ve} prema stilu kojim je izlo`ena: sli~no onom naro~itom 
organskom dragulju na{ih mora, koji dobija na sjaju kada ga nosi jedna `ena, dok na 
drugoj tamni i pretvara se u prah. ^injenice nisu ni{ta ~vr{}e, skladnije, okruglije i 
stvarnije od bisera. Ali i ~injenice i biseri su osetljivi. 
 
Pri~a nije u potpunosti moja, niti je samo ja pri~am. U stvari, uop{te nisam 
siguran ~ija je ovo pri~a; vi }ete to bolje prosuditi. Ali ona je celovita, a ako povremeno 
bude izgledalo da se ~injenice menjaju sa promenjenim glasom, onda je na vama da 
odaberete one koje vam se vi{e svi|aju; pa ipak, nijedna od njih nije la`na i ovo je 
celovita pri~a. 
 
Ona po~inje ~etrdeset ~etvrtog dijurnala 1491. godina, koji se na planeti Zimi, u 
narodu Karhide, naziva odharhahad tuva; posredi je dvadeset drugi dan tre}eg meseca 
prole}a Prve godine. Ovde je uvek Prva godina. Svakog Prvog dana u godini menjaju se 
jedino datiranja pro{lih i budu}ih godina, koje se ra~unaju unazad i unapred od 
jedinstvenog Sada. Bilo je, dakle, prole}e Prve godine u Erenrangu, glavnom gradu 
Karhide, a moj `ivot se nalazio u opasnosti, ~ega nisam bio svestan. 
 
U~estvovao sam na paradi. I{ao sam odmah iza gosivora, a neposredno ispred 
kralja. Padala je ki{a. 
 
Ki{ni oblaci iznad tamnih kula, ki{a koja lije u duboke ulice, mra~an, kameni 
grad {iban olujom, kroz koji lagano krivuda jedna zlatna `ila. Najpre stupaju trgovci, 
velmo`e i zanatlije grada Erenranga, red za redom, veli~anstveno odeveni; lako 
napreduju kroz ki{u, kao ribe kroz more. Lica su im bodra i spokojna. Ne mar{iraju 
ukorak. Ovo je parada bez vojnika, pa ~ak i bez podra`avanja vojnika. 
 
Zatim dolaze lordovi, gradona~elnici i poslanici, po jedna osoba, pet, ~etrdeset 
pet ili ~etiri stotine, iz svih pokrajina i potpokrajina Karhide; {iroka, ure{ena povorka 
koja se kre}e uz muziku metalnih rogova i {upljih, kockastih svirala od kostiju i drveta, 
kao i uz suve, ~iste tonove elektri~nih frula. Raznovrsne zastave velikih pokrajina 
me{aju se, u pometnji boja {ibanoj ki{om, sa `utim zastavicama kojima je iski}en put, a 
razli~ite melodije pojedinih grupa tvore nesazvu~je, prepli}u}i se me|usobno u mno{tvu 
ritmova koji odjekuju dubokom, kamenom ulicom. 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
3 
 
Potom pristi`e skupina opsenara sa ugla~anim zlatnim kuglama, koje hitaju 
uvis, u blistave letove, zatim ih hvataju, pa ponovo bacaju, stvaraju}i sjajnu opsenu 
mlazeva vodoskoka. A onda, najednom, kao da su doslovce {~epale svetlost, zlatne kugle 
blesnu poput obasjanog kristala: sunce se probilo kroz oblake. 
 
Posle toga sledi ~etrdeset svira~a na gosivorima, svi odeveni u `uto. Gosivor, 
koji se svira jedino u kraljevom prisustvu, tvori neskladno, rastrojavaju}e mukanje. Kada 
se ~etrdeset ovih instrumenata oglasi zajedno, onda se ~oveku rastrese um, zatresu se 
kule Erenranga, stresu se poslednje ki{ne kapi iz olujnih oblaka. Ako je ovo kraljevska 
muzika, nije onda nikakvo ~udo {to su svi kraljevi Karhide ludi. 
 
Iza svira~a nastupaju redom kraljeva svita, ~uvari, gradski i dvorski slu`benici i 
dostojanstvenici, poslanici, senatori, ve}nici, ambasadori, lordovi kraljevstva; niko od 
njih ne dr`i korak niti ide u poretku, pa ipak svi hode veoma dostojanstveno, a me|u 
njima je i kralj Argaven XV, u beloj tunici, ko{ulji i ~ak{irama, sa ko`nim gle`njacima 
boje {afrana i {iljatom, `utom kapom. Zlatan prsten predstavlja njegov jedini ukras i 
znamenje svojstva. Iza ove skupine osam kr{nih delija nosi kraljevu nosiljku, ure{enu 
zlatnim safirima, kojom se nijedan kralj nije provozao ve} stole}ima, svetkovinsku 
relikviju iz Daleke davnine. Uz nosiljku ide osam ~uvara naoru`anih "napada~kim 
pu{kama", tako|e ostacima iz varvarskije pro{losti, koje, me|utim, nisu prazne, ve} 
napunjene sa~mom od mekog gvo`|a. Smrt stupa iza kralja. Iza smrti dolaze |aci 
zanatlijskih {kola, akademija i tehni~kih u~ili{ta, kao i podmladak kraljevog ognji{ta, 
duga~ki redovi dece i mlade`i u belom, crvenom, zlatastom i zelenom; kona~no, izvestan 
broj tamnih automobila u tihoj, laganoj vo`nji zavr{ava povorku. 
 
Kraljeva svita, u kojoj sam bio i ja, okuplja se na jednoj platformi napravljenoj 
od sve`e istesane drvene gra|e pokraj nezavr{enog luka Re~ne kapije. Prigoda parade 
jeste dovr{enje tog luka, ~ime se okon~ava izgradnja novog druma i Re~ne luke 
Erenranga, veliki poduhvat drena`iranja, zidanja i putogradnje, na {ta je utro{eno pet 
godina rada i po ~emu }e se kraljevanje Argavena XV isticati u letopisima Karhide. 
Stojimo prili~no zbijeni na platformi u na{im vla`nim i nezgrapnim ode`dama. Ki{a je 
prestala, sunce nas obasjava, blistavo, jarko, izdajni~ko sunce Zime. Obra}am se osobi 
koja stoji s moje leve strane. 
 
"Toplo je. Stvarno je toplo." 
 
Osoba s moje leve strane - jedan zdepast, crnomanjast Karhi|anin zagla|ene i 
te{ke kose, odeven u te{ku kabanicu od zelene ko`e protkane zlatom, u te{ku belu 
ko{ulju, u te{ke ~ak{ire i sa lancem oko vrata od te{kih srebrnih karika od kojih je svaka 
velika kao {aka - ta osoba, silno se znoje}i, uzvra}a mi: "Ba{ jeste." 
 
Svuda oko nas, koji stojimo zbijeni na platformi, pru`aju se lica `itelja grada, 
podignuta nagore, sli~na mno{tvu sme|ih, okruglih kami~aka, svetlucaju}i se hiljadama 
netremi~nih o~iju poput liskuna. 
 
A onda kralj po~inje da se penje brvinom od sirove drvene gra|e koja vodi od 
platforme do vrha luka, ~iji se jo{ nespojeni stubovi nadnose nad gomilu, gatove i reku. 
Dok se on uspinje, gomila se uskome{a i prozbori mnogoglasnim mrmljanjem: 
"Argavene!" Kralj ni{ta ne uzvra}a. Oni to i ne o~ekuju. Gosivori se oglase gromovitim, 

---