Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
Izvor: MFIN Obaveza za javna preduzeća da uplate najmanje 50% dobiti ostvarene u prethodnoj godini propisana je i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu. Samo po ovom osnovu planirana je uplata u budžet u 2016. godini u iznosu od oko 5 mlrd dinara. Prvobitni plan je premašen i u budžet je zaključno sa septembrom uplaćeno 5,5 mlrd dinara. Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja javnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Naime, početkom 2016. godine je usvojen novi Zakon o javnim preduzećima koji će ojačati strukturu upravljanja i odgovornosti javnih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u JP EPS, JP „Srbijagasˮ i „Železnice Srbije” a.d, pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti. Bankarski sistem i osiguranje depozita Osiguranje depozita je mehanizam očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita. U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita Agencija naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osigurane sume u slučaju stečaja ili likvidacije banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita. Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. U 2014. godini upravo je došlo do ostvarenja ovakvog fiskalnog rizika kada je država obezbedila nedostajuća sredstva za isplatu osiguranih depozita Univerzal banke. Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema. Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem, sprovedena februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republike Srbije, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Takođe, reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive – BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. Ostvareni rezultati bankarskog sektora Srbije na kraju četvrtog tromesečja 2015. godine ukazuju na trend umerenog oporavka profitabilnosti banaka. Na kraju 2015. godine na nivou bankarskog sektora Srbije je ostvaren pozitivan neto finansijski rezultat pre oporezivanja u iznosu od 9,7 mlrd dinara, što je za 6,2 mlrd dinara više od iznosa neto dobitka pre oporezivanja ostvarenog u prethodnoj godini. Bankarski sektor u Srbiji je adekvatno kapitalizovan, kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovništva strukture regulatornog kapitala. Na kraju četvrtog tromesečja 2015. godine pokazatelj adekvatnosti kapitala za bankarski sektor Srbije iznosi 20,89%, što je daleko iznad regulatornog minimuma (12%), kao i minimuma po Bazelskim standardima (8%). Ostvareni rezultati bankarskog sektora Srbije na kraju drugog tromesečja 2016. godine ukazuju na nastavak trenda poboljšanja profitabilnosti banaka. Na dan 30. jun 2016. godine na nivou bankarskog sektora Srbije je ostvaren pozitivan neto finansijski rezultat pre oporezivanja u iznosu od 20,4 mlrd dinara, što je za 3,5 mlrd dinara više od iznosa neto dobitka pre oporezivanja ostvarenog u istom periodu prethodne godine. Jedan od ograničavajućih faktora rasta kreditne aktivnosti predstavlja i relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva akciona plana jedan pripremljen od strane Vlade i jedan pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevaju jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr. Implementacija mera za rešavanje pitanja problematičnih kredita daje rezultate. Ukupni bruto problematični krediti bankarskog sektora su tokom drugog tromesečja 2016. godine smanjeni za 2,2 mlrd dinara i na kraju juna iznose 404,3 mlrd dinara. Smanjenje bruto po osnovu naplate iznosilo je 19,0 mlrd dinara a po osnovu ustupanja 5,1 mlrd dinara. Implementacija mera iz Strategije za rešavanje problematičnih kredita značajno je uticala na izmenu profila transakcija ustupanja problematičnih kredita. Relativno je povećan obim ustupanja problematičnih kredita i primetno je promenjena struktura lica kojima se ti krediti ustupaju (izmeštanje iz bankarskog sektora). Smanjenje rizika i fiskalnih troškova povezanih sa šemom osiguranja depozita podrazumeva potpuno usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.
Postoje značajni fiskalni rizici po osnovu sudskih odluka, domaćih i međunarodnih sudova, kazni, naknadi štete od strane državnih organa. Republika Srbija je po osnovu sudskih odluka u periodu 2009–2015. godine iz budžeta platila 47 mlrd dinara. Dug vojnim penzionerima koji je preuzet u 2015. godini u iznosu od 10 mlrd dinara, iako po sudskoj odluci nije evidentiran na ovim računima, računovodstveno je tretiran kao otplata duga, dok je u izveštajima o fiskalnim agregatima opšte države raspoređen kao rashod za socijalnu zaštitu (penzije). Nezavisno od načina evidentiranja ovaj rashod predstavlja realizovan fiskalni rizik po osnovu sudskih presuda. Potencijalne obaveze mogu proisteći i iz presuda međunarodnog suda u Strazburu po osnovu tužbi radnika nekadašnjih društvenih preduzeća (za neisplaćene plate i doprinose), za isplatu stare devizne štednje građanima Bosne i Hercegovine i dr. Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa obavezuje ulaganje u programe prevencije kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje štete nastale po tom osnovu. Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra. U skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji sredstva za obnovu obezbeđivala su se iz budžetskih izvora, na svim nivoima vlasti, donacija, priloga i poklona, zaduživanjem, finansijskom pomoći EU i dr. Za obnovu su obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 220,7 mil. evra i oko 300 mil. američkih dolara sredstava iz kredita Svetske banke. Imajući u vidu stalno prisutne rizike od elementarnih nepogoda, smanjenje fiskalnih rizika koji mogu nastati po ovom osnovu podrazumeva ulaganje u preventivne programe. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, UN i EU. Za realizaciju programa prevencije obezbeđeno je, do sada, 70 mil. evra.
Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći: B = CB + CAB Deo fiskalnog bilansa (B) koji se automatski prilagođava cikličnim fluktuacijama naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj. Za ocenjivanje ciklično prilagođenog deficita korišćen je pristup OECD i to dezagregirani pristup, što podrazumeva ocenjivanje elastičnosti pojedinačnih kategorija ciklično osetljivih prihoda i rashoda. U analizu je uključena i ocena strukturnog primarnog bilansa, dobijena korekcijom ciklično prilagođenog primarnog bilansa za prihode i rashode koji su ocenjeni kao jednokratni i nestrukturni. Dobijeni rezultati i njihovo tumačenje u velikoj meri zavise od dužine korišćene serije u ekonometrijskoj oceni elastičnosti, pouzdanosti statističkih podataka, postojanja strukturnih lomova u seriji, promena metodologije i obuhvata. U praksi se koriste raznovrsni alati za ocenu proizvodnog jaza, teorijski metodi (Cobb-Douglas proizvodna funkcija) i različiti ekonometrijski filteri (Hodrick-Prescott, Band-Pass, Kalman itd.). Izbor određenog metoda zavisi od dostupnosti, kvaliteta i dužine serije podataka itd. Svaki od navedenih metoda može da proizvede u manjoj ili većoj meri drugačije rezultate, kako u pogledu veličine, vremenske dinamike tako i samog predznaka proizvodnog jaza. U svakom slučaju proizvodni jaz nije veličina koja se može objektivno izračunati, već samo oceniti, pri čemu je za pravilnu analizu pored navedenih metoda, potrebno iskoristiti postulate ekonomske teorije i raspoložive informacije o ekonomskim kretanjima. Ocena cikličnog fiskalnog rezultata je stoga pod velikim uticajem izbora metoda i načina za ocenu proizvodnog jaza. I pored toga, ciklično prilagođeni fiskalni bilans je nezamenljiv alat u ekonomskoj analizi i oceni trajne fiskalne pozicije zemlje. Za potrebe ove analize korišćen je proizvodni jaz dobijen upotrebom Hodrick-Prescott filtera. Ciklično prilagođeni odnosno strukturni fiskalni rezultat je najbolja mera ocene ukupne fiskalne pozicije zemlje. Uticaj ciklusa na fiskalna kretanja nije u potpunosti moguće isključiti, a kao što je rečeno svaka od primenjivanih metoda za ocenu proizvodnog jaza daje nešto drugačije rezultate. Ipak, jedino se na ovaj način može sagledati kako poreski sistem i politika rashoda trajno utiču na fiskalnu poziciju zemlje. Analiza ciklusa pruža mogućnost objektivnog sagledavanja trenutne fiskalne pozicije zemlje, i omogućava nosiocima ekonomske politike pravovremenu reakciju. Primarni fiskalni bilans isključuje rashode za kamate kao oblik neproduktivnog rashoda bez dejstva na kretanja u realnom sektoru, a kretanje ciklično prilagođenog primarnog bilansa koristi se za ocenu karaktera fiskalne politike. Veličina rashoda za kamate u praksi često ima kontraciklično dejstvo usled efekta istiskivanja privatnog sektora sa tržišta kapitala. Fiskalni impuls dobijen je kao razlika između ciklično prilagođenog primarnog bilansa u tekućoj i prethodnoj godini. Pri tome, pozitivan predznak označava ekspanzivan, a negativan predznak restriktivan karakter fiskalne politike. Na grafikonu Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2006–2019. godine mogu se uočiti periodi ekspanzivne i restriktivne fiskalne politike, kao i veličina samog impulsa. Fiskalni impuls predstavlja relativnu promenu bilansa, i ima za cilj da analizira dejstvo fiskalne politike na kretanje proizvodnog jaza i ocenu fiskalnih multiplikatora. Tabela 23. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005–2019. godine, % BDP*
* Za period od 2016 - 2019. godine prikazane su projektovane vrednosti. ** Strukturni primarni bilans dobijen isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Rezultati koji prikazuju promenu strukturnog primarnog deficita ne isključuju eksplicitno efekte povećanja efikasnosti naplate prihoda, pa ocena strukturnog prilagođavanja u 2015. i 2016. godini se delimično razlikuje od prethodno prikazanih efekata. Izvor: MFIN
Ciklično prilagođen primarni deficit se smanjuje od 2012. godine. U 2015. godini fiskalni bilans dostiže najnižu vrednost u poslednjih nekoliko godina i konačno u 2016. godini ostvariće se primarni suficit. Strukturne promene u poreskom i u sistemu rashoda tokom 2012. i 2013. godine su počele da daju rezultate i proces fiskalne konsolidacije je tada efektivno počeo. Mere fiskalne konsolidacije donete tokom 2015. značajno su popravile fiskalnu poziciju zemlje. Kada se u analizu uključi strukturni primarni bilans mogu se izolovati, pre svega, jednokratni efekti na strani rashoda iako u pojedinim godinama nisu beznačajni ni jednokratni efekti na prihodnoj strani. Strukturni primarni bilans ocenjen na ovaj način je efikasan alat za konačnu ocenu fiskalne pozicije, a posebno u periodu od 2014. do 2016. godine kada je fiskalna pozicija značajno poboljšana. * Za period od 2017 - 2019. godine prikazane su projektovane vrednosti. * Za period od 2017 - 2019. godine prikazane su projektovane vrednosti. Kontraciklična politika je vođena tokom 2012. godine, tokom trajanja krize, imajući u vidu relativno ekspanzivnu fiskalnu politiku u uslovima visokog negativnog proizvodnog jaza i obrnuto u 2013. godini. Ekonomska logika na prvi pogled nalaže ovakvo ponašanje, iako je ono uglavnom posledica strukture poreskog i sistema javnih rashoda, tj. pod uticajem dejstva automatskih stabilizatora. Ipak, ako ekspanzivna politika za rezultat nema ubrzanje rasta, i kada se samo merama fiskalne politike ne mogu ukloniti dubinski razlozi za postojanje negativnog proizvodnog jaza, produbljuju se i stvarni i ciklično prilagođeni bilans, a javni dug ulazi u fazu ekspanzije. Ovo je čest slučaj u situacijama kad su vrednosti fiskalnih multiplikatora niske, kakav je slučaj u Srbiji. Mere koje su usvojene u prethodnom periodu, kao i mere fiskalne konsolidacije sprovedene tokom 2015. godine, uticale su na strukturno unapređenje fiskalne pozicije zemlje. Negativan fiskalni impuls u 2016. godini delimično je ublažen relaksacijom fiskalne politike u vidu povećanja penzija i dela zarada u javnom sektoru. U periodu od 2016. do 2019. godine efekti reforme javnog sektora, završetak procesa restrukturiranja i ukidanje pojedinih subvencija imaće za rezultat trajne uštede na rashodnoj strani. Istovremeno, otvara se prostor za dalju relaksaciju fiskalne politike prvo na rashodnoj, a nakon toga i na prihodnoj strani. Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
|