Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
| Prerađivačka industrija – performanse i potencijali
Prerađivačka industrija predstavlja vodeći sektor srpske privrede koji kreira oko 15% BDP i upošljava oko 20% zaposlenih. Posmatrano na nižim nivoima agregiranosti, najveći značaj ima prehrambena industrija, što ilustruje podatak da je njeno učešće od oko 3,5% u BDP Srbije značajno iznad proseka u EU28. Ova privredna grana je i među najatraktivnijim u pogledu privlačenja stranih direktnih investicija koje uz proširenje kapaciteta obezbeđuju modernizaciju, jačanje stručnih znanja i rast produktivnosti. Takođe, vodeća je izvozna industrija koja, u posmatranom periodu, čini oko 9,6% ukupnog srpskog izvoza. Ipak, detaljnije analize pokazuju da i pored dobrih pokazatelja potencijal ove delatnosti nije dovoljno iskorišćen, posebno ako se uzme u obzir jaka sirovinska baza koju obezbeđuje poljoprivredna proizvodnja, kao i posebni spoljnotrgovinski odnosi sa zemljama koje su značajni uvoznici ovih proizvoda. Prosečna godišnja stopa rasta prehrambene industrije u poslednjih petnaest godina je skromna, a tržišna i proizvodna diversifikacija nedovoljna. Imajući u vidu izuzetne performanse ovog sektora u pogledu visoke konkurentnosti i komparativnih prednosti neophodno je u što kraćem roku otkloniti sve prepreke dinamičnom rastu, afirmisati razvoj malih i srednjih preduzeća, podstaći specijalizaciju i proizvodnju kompleksnih proizvoda sa višim fazama prerade i visokom dodatom vrednošću. Automobilska i naftna industrija takođe imaju značajan udeo u strukturi BDP. U poslednjoj deceniji ove delatnosti ostvaruju značajne stope rasta proizvodnje, produktivnosti i izvoza. Međutim, njihova karakteristika jeste visok stepen koncentracije i njihova dominantna određenost proizvodnjom jednog ili malog broja preduzeća što sa sobom nosi određene rizike. Otuda je neophodan podsticaj daljem razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, prvenstveno u segmentu proizvodnje komponenti, ali i u pogledu autsorsovanih usluga kako bi se sinergijski efekti proizvodnih procesa maksimalno iskoristili.
Mašinsko-metalska i tekstilna industrija, proizvodnja elektronskih proizvoda, električne opreme i proizvoda od gume i plastike poslednjih godina su se pozicionirale u grupu vodećih industrija. Evidentnom oporavku ovih grana svakako je doprinela široka baza kvalifikovane radne snage, ali i stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) koje su obezbedile transfer tehnologije i podizanje konkurentnosti na viši nivo. I pored duge tradicije ovih industrija u srpskoj privredi trenutno ih treba smatrati „granama u povojuˮ te je neophodno očuvati i unaprediti njihove performanse obezbeđivanjem afirmativnog okruženja, pre svega kroz uklanjanje svih barijera koje slobodno tržište nije uspelo da neutrališe. U srednjem roku je neophodno smanjiti njihovu zavisnost od uvoza sirovina i repromaterijala što bi pored pozitivnog uticaja na spoljnotrgovinski bilans dalo pozitivan impuls ostalim povezanim delatnostima. Takođe, pored opštih mera, neophodan je i pojedinačni pristup kako bi se rešili problemi koji su specifični za konkretan sektor. Proces reindustrijalizacije je kompleksan proces koji zahteva sinhronizovano delovanje svih kreatora ekonomske politike uz usklađenost reforme pravosuđa i obrazovanja, podršku infrastrukturnim projektima i donošenje adekvatnih ekoloških propisa. Značajan doprinos ovim naporima daće formirane industrijske zone, kao i sprovođenje Strategije podrške razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. godine. Prognozira se da bi uspešno sprovođenje ovog procesa i jačanje delatnosti sa neiskorišćenim potencijalima, u periodu 5-7 godina, povećalo učešće prerađivačke industrije u strukturi BDP na oko 20% što bi dodatno doprinelo dinamičnom i održivom rastu privredne aktivnosti. Značajna poboljšanja svih makroekonomskih indikatora početkom godine, kao i priroda održivosti započetih pozitivnih kretanja popravili su izglede za naredni period i opredelila revidiranje stope rasta BDP naviše sa 1,8% na 2,7% (za 0,9 p.p) za 2016. godinu. Očekuje se da poboljšana konkurentnost domaće privrede, uz veću iskorišćenost i širenje proizvodnih kapaciteta rezultira visokim realnim rastom izvoza roba i usluga u 2016. godini (9,2% mg). Istovremeno, povoljniji investicioni ambijent i planirana infrastrukturna ulaganja obezbediće visoku stopu rasta investicija (6,4% mg), koje će uz neto izvoz dati najznačajnije doprinose privrednom rastu u 2016. godini od 1,2 p.p. i 0,6 p.p, respektivno. Kratkoročni negativan uticaj fiskalne konsolidacije na privatnu potrošnju neutralisan je rastom zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i rastom raspoloživog dohotka domaćinstava usled povoljnih cenovnih kretanja i nižih troškova zaduživanja. Shodno tome, očekuje se dalji oporavak privatne potrošnje što će dati doprinos rastu BDP od 0,5 p.p. Procenjuje se nastavak rastućih trendova i na strani ponude, gde će pozitivan doprinos ubrzanju privredne aktivnosti dati svaki sektor, uz nešto značajniju ulogu uslužnih i industrijskih delatnosti. Jačanje trgovine, turizma, ugostiteljstva i informatičkih usluga s jedne strane i proširenje proizvodnih kapaciteta usled rasta eksterne tražnje, novih tržišnih niša i oporavka domaće potrošnje, s druge strane, determinisaće pozitivne doprinose ukupnom rastu uslužnog i industrijskog sektora od 0,9 p.p. i 0,7 p.p, respektivno. Značajan pozitivan doprinos rastu BDP daće i sektor poljoprivrede, koji će usled niskog nivoa proizvodnje u 2015. godini i povoljnih vremenskih prilika tokom 2016. godine, ostvariti međugodišnji rast od 8,4%. Poboljšanim institucionalnim okvirom, nižim troškovima finansiranja i efikasnijom procedurom izdavanja građevinskih dozvola stvoreni su uslovi za dinamičan rast građevinske aktivnosti, koji se procenjuje na 8,9% mg. i od koga se, budući da je građevinarstvo povezano sa velikim brojem privrednih delatnosti, očekuje multiplikativni efekat na ukupni ekonomski rast. Takođe, uzimajući u obzir stratešku orijentaciju kreatora ekonomske politike ka jačanju malih i srednjih preduzeća, u narednom periodu mogu se očekivati pozitivni impulsi od strane preduzetničkog sektora svim segmentima privredne aktivnosti. Na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda u Srbiji i međunarodnom okruženju, imajući u vidu započete i planirane ekonomske politike i sklopljen Aranžman iz predostrožnosti sa MMF, projektovani su osnovni makroekonomski agregati i indikatori za Republiku Srbiju u periodu 2017 – 2019. godine. Postignuta makroekonomska stabilnost, uz reformske zakone i strukturne reforme, stimulativno deluje na investicionu aktivnost, dok rast konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu, uz poboljšane uslove trgovine, podržava rast izvoza. Rast privatne potrošnje biće podržan pozitivnim pomacima na tržištu rada i rastom kreditne aktivnosti. Vlada će voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku čiji je cilj stabilizacija javnih finansija, putem smanjenja deficita konsolidovanog budžeta države i vraćanjem javnog duga u održive okvire. Tabela 3. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije
Izvor: MFIN Korigovana je naviše projekcija rasta BDP u 2017. godini za 0,8 p.p. (sa 2,2% na 3,0%). Ostvareni sistemski napredak u stvaranju afirmativnog privrednog okruženja omogućiće rast stranih i domaćih investicija, dok će ubrzanje restrukturiranja privrede stvoriti uslove za novo zapošljavanje i povećanje produktivnosti i konkurentske pozicije zemlje. Rezultati do sada sprovedenih reformi obezbediće rast investicione aktivnosti od 5,7%, koja će biti najznačajniji generator privrednog rasta u 2017. godini sa doprinosom od 1,2 p.p. Nakon blagog oporavka privatne potrošnje u prethodnoj godini, u 2017. godini očekuje se njeno ubrzanje kao rezultat povećanja životnog standarda stanovništva i doprinos rastu BDP od 1,0 p.p. Visok rast izvoza biće praćen rastom uvoza usled veće tražnje za investicionim dobrima i repromaterijalom, što će opredeliti pozitivan doprinos neto izvoza od oko 0,6 p.p. Posmatrano sa proizvodne strane očekuje se da će rast standarda stanovništva rezultirati značajnim doprinosom uslužnog sektora, a efektuiranje investicija iz prethodnog perioda uticaće na rast industrijske proizvodnje. Pozitivan doprinos rastu BDP daće i građevinarstvo usled nastavka započetog investicionog ciklusa, dok bi doprinos poljoprivrede, pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone, trebao da bude blago negativan. Projektovana kumulativna stopa rasta BDP za period od 2017. do 2019. godine od 10,3% ukazuje na putanju ubrzanog razvoja i zasniva se na rastu domaće tražnje kroz intenziviranje investicione aktivnosti i oporavak privatne potrošnje. Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u velikoj meri će zavisiti od kretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju, kao i od uspešnosti daljeg sprovođenja reformi realnog i javnog sektora. Reformski zakoni i povećanje efikasnosti administracije doprineli su kreiranju povoljnog poslovnog ambijenta, koji će obezbediti nastavak započetog investicionog ciklusa kao vodećeg razvojnog faktora. Rast stranih direktnih investicija obezbediće transfer tehnologije i know-how i doprineti rastu konkurentnosti ukupne privrede. Sa druge strane, u fokusu kreatora ekonomske politike je sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, od koga se u srednjem roku očekuje značajan doprinos rastu domaćih investicija, odnosno rastu zaposlenosti i životnog standarda. Zdrav i održiv rast, uz ravnomeran regionalni razvoj obezbeđen kroz uspostavljanje industrijskih zona, će omogućiti dalje smanjivanje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Srednjoročnom makroekonomskom projekcijom predviđen je prosečan realni rast BDP od 3,3%. Očekuje se dinamičan rast investicija po prosečnoj godišnjoj stopi od 5,4%, kao i izvoza i uvoza robe i usluga od 7,7% i 5,8%, respektivno. Privatna i državna potrošnja će takođe rasti, ali znatno sporije od rasta BDP. Ovakva struktura privrednog rasta je poželjna sa aspekta njegove održivosti. Usvojenim planovima strukturnog prilagođavanja privrede nastavlja se smanjivanje neracionalne potrošnje, birokratije i nepotrebnih troškova javnog sektora uz istovremeno povećanje kvaliteta organizacione, funkcionalne i tehničke povezanosti svih njegovih delova. Istovremeno, obezbediće se adekvatni programi prekvalifikacije i samozapošljavanja za deo radno aktivnog stanovništva koji je pogođen procesom racionalizacije, kao i zaštita socijalno najugroženijih slojeva stanovništva. Posmatrano sa proizvodne strane, u periodu 2017 - 2019. godine najveći doprinos rastu BDP očekuje se od uslužnog sektora i industrijske proizvodnje. Rast investicione aktivnosti privatnog sektora, kao i intenziviranje realizacije infrastrukturnih projekata rezultiraće pozitivnim doprinosom građevinarstva, dok bi doprinos poljoprivrede trebao da bude blago pozitivan. Predviđeni scenario razvoja ukazuje na stratešku orijentaciju Vlade ka strukturnom prilagođavanju privrede kako bi se očuvala održiva putanja rasta, zasnovana, pre svega, na povećanju ukupne investicione aktivnosti kroz podsticanje investicija privatnog sektora i izvoza kao ključnih faktora za unapređenje makroekonomskih performansi. Udeo investicija u BDP na kraju 2019. godine će biti za oko 2 p.p. veći u odnosu na 2014. godinu, učešće državne potrošnje u istom periodu će opasti sa 17,7% na 15,8%, dok će izvoz robe i usluga u BDP dostići udeo od oko 55%. Neophodan je neto priliv stranih direktnih investicija od oko 1,7 mlrd evra prosečno godišnje, uz jaču disperziju ka sektoru razmenljivih dobara. Finansiranje platnog bilansa podrazumeva istovremeno smanjivanje udela deficita robe i usluga i deficita tekućih transakcija u BDP na 6,4% i 3,9%, respektivno, na kraju 2019. godine, kako bi se obezbedila održivost spoljnog duga, eksterna likvidnost i solventnost. Analiza cikličnog kretanja privredne aktivnosti i dinamika potencijalnog BDP Tekuća dinamika ekonomske aktivnosti kao i srednjoročni izgledi za realni sektor ukazuju na ubrzavanje privredne aktivnosti i ulazak privrede u fazu ekspanzije. Nakon duboke recesije u drugoj polovini 2008. i tokom 2009. godine izazvane svetskom ekonomskom krizom, dolazi do blagog oporavka privrede koji se značajnije ubrzava tokom 2013. godine. Pozitivna kretanja ciklične komponente tokom 2013. godine rezultat su aktiviranja novih kapaciteta u automobilskoj i naftnoj industriji. Tokom 2014. godine, privreda ponovo beleži recesione tendencije koje su najvećim delom posledica razornih poplava, tačnije devastiranja proizvodnih kapaciteta pre svega u elektroenergetskom sektoru. Utilizacija oštećenih kapaciteta tokom 2015. godine obezbeđuje oporavak privredne aktivnosti, dok započeta fiskalna konsolidacija, uz niz reformskih zakona, rezultira dostizanjem pretkriznog nivoa BDP početkom 2016. godine. Očekuje se da će afirmativni privredni ambijent, kreiran sistemskim reformskim merama kreatora ekonomske politike, obezbediti osnovu i dati stimulans ekspanzivnim kretanjima u srednjoročnom periodu. Potencijalni rast privredne aktivnosti je mera maksimalno održivog rasta BDP. Analizom dugoročne putanje potencijalnog BDP utvrđuje se maksimalno održiv nivo privredne aktivnosti, koji ne generiše makroekonomske neravnoteže (visoku inflaciju, neodrživu spoljnotrgovinsku poziciju, visok fiskalni deficit itd.). Imajući u vidu trenutnu cikličnu poziciju nacionalne ekonomije i strukturne poremećaje nasleđene iz prethodnog perioda, kao i stepen postojećih neiskorišćenih kapaciteta, od posebnog značaja u narednom periodu je iznalaženje načina da se poboljša efikasnost investicija i poveća ukupna faktorska produktivnost. U tom cilju neophodno je nastaviti reforme kojima će se proizvodni potencijali zemlje trajno uvećati. Procena proizvodnog jaza, kao i odnosa između stvarnog i potencijalnog BDP značajna je sa stanovišta kreiranja ekonomskih politika. Efikasnost ekonomske politike ogleda se u merama kojima se utiče na smanjivanje jaza između potencijala privrede i stvarnog rasta BDP. Tako, u uslovima nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta, mere monetarne i fiskalne politike imaju direktne efekte na stvarni rast BDP. U slučaju kada je stvarni BDP na nivou dugoročno održivog, merama ekonomske politike nije moguće direktno uvećati stvarni BDP bez narušavanja makroekonomske stabilnosti, već je neophodno realno povećanje raspoloživih faktora proizvodnje (investicija u fizički kapital i ljudske resurse i transfer novih tehnologija).
Rast potencijalnog BDP znatno je usporen u proteklom šestogodišnjem periodu. Naime, prosečan godišnji rast potencijalnog BDP bio je preko 5% u pretkriznom periodu, dok je u periodu nakon izbijanja svetske ekonomske krize njegov prosečan rast iznosio oko 0,6%. Snažan doprinos rastu potencijalnog BDP koji je pre krize dolazio od faktora kapitala i bio vođen rastom investicione aktivnosti, znatno je smanjen početkom krize. Došlo je i do smanjenja pozitivnog doprinosa višefaktorske produktivnosti, koja je u kriznom periodu beležila skromne vrednosti. Negativne doprinose rastu potencijalnog BDP u periodu krize beleži i faktor rada, kao posledica smanjenja zaposlenosti, te u manjoj meri zbog povećanja trenda stope nezaposlenosti. U srednjoročnom periodu očekuje se ubrzanje rasta potencijalnog BDP. U 2016. godini očekuje se rast potencijalnog BDP od oko 2%. Najveći doprinos njegovom rastu daće faktor kapitala usled ponovnog intenziviranja investicija, a u manjoj meri faktor rada na koji će delovati povećanje stope participacije radne snage, dok će doprinos višefaktorske produktivnosti biti neutralan. Očekivano povećanje nezaposlenosti usled racionalizacije u javnom sektoru i završetka procesa restrukturiranja preduzeća pod kontrolom države ublaženo je porastom neto zaposlenosti u privatnom sektoru. Procena potencijalnog rasta u srednjoročnom periodu zasnovana je na ubrzanom privrednom oporavku, pri čemu se očekuje da proizvodni jaz bude zatvoren krajem 2017. godine. Prognozira se da će na rast potencijalnog BDP u narednim godinama pozitivno uticati jačanje investicione aktivnosti i povoljna kretanja na tržištu rada. Povoljniji uslovi finansiranja i jača investiciona aktivnost u sektorima saobraćaja, energetike i poljoprivrede povećaće potencijal privrede. Nastavak sprovođenja reformi u pravcu kreiranja podsticajnog ambijenta za investicije i zapošljavanje, omogućiće i efikasnije korišćenje postojećih nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta. Zaposlenost i zarade Rast privredne aktivnosti, uz promenu radnog zakonodavstva, praćen adekvatnim programima prekvalifikacije i podsticajima za samozapošljavanje, rezultirao je povoljnijim kretanjima svih indikatora tržišta rada. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) nakon međugodišnjeg rasta broja zaposlenih od 2,7% u prvom kvartalu 2016. godine, pozitivna kretanja se nastavljaju. Ukupan broj zaposlenih u drugom tromesečju veći je za 6,7%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,1 p.p. u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 15,2%. Povećanje broja zaposlenih registrovano je u svim proizvodnim sektorima, pri čemu su najznačajnija poboljšanja ostvarena u sektorima usluga i industrije. Rast broja zaposlenih registrovan je i u segmentu formalne i u segmentu neformalne zaposlenosti. Formalna zaposlenost, kao kvalitetniji deo ukupne zaposlenosti, povećana je za 2,7%, čemu je pored ostvarenog privrednog rasta dodatno doprinelo efikasnije angažovanje inspekcijskih službi u cilju suzbijanja sive ekonomije. Snažan rast neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu, najvećim delom je rezultat većeg angažovanja sezonskih radnika u poljoprivrednoj proizvodnji usled dobre poljoprivredne godine. Rast zaposlenosti ali i podsticanje neaktivnih lica, unapređenjem i proširenjem obuhvata aktivnih mera zapošljavanja, uz dodatnu motivisanost rastom realnih zarada, doprinelo je međugodišnjem povećanju stope aktivnosti u prva dva kvartala za 1,8 p.p i 2,6 p.p, respektivno. Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar 2016. godine povećan za 1,2% mg. što je u potpunosti rezultat rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru (2,6%). Istovremeno, rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr, što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima. Kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru, značajno su smanjene razlike u platama javnog i privatnog sektora. Realni i nominalni pad zarada u javnom sektoru tokom 2015. godine, uticao ja na smanjivanje razlike u prosečnoj zaradi javnog sektora i van njega sa oko 15% u novembru 2014. godine na 5,3% u periodu januar-septembar 2016. godine. Realna prosečna neto zarada u periodu januar-septembar 2016. godine povećana je za 2,8%, mg, što je najvećim delom bilo opredeljeno rastom zarada u privatnom sektoru (3,9%). Posmatrano prema delatnostima, rastu zarada najviše su doprinele prerađivačka industrija i trgovina. Istovremeno, realna prosečna neto zarada u javnom sektoru je povećana za 0,9%, mg, što je u određenoj meri rezultat prestanka delovanja baznog efekta smanjenja zarada u javnom sektoru tokom 2015. godine, i nominalnog povećanja zarada u pojedinim segmentima javnog sektora početkom 2016. godine. Uzimajući u obzir očekivani nastavak rasta BDP i investicija, kao i dosadašnja kretanja na tržištu rada, do kraja 2016. godine očekuje se blagi rast zaposlenosti, dok će zarade pratiti dinamiku produktivnosti rada, uz brži rast zarada u privatnom u odnosu na javni sektor. Srednjoročna projekcija kretanja zaposlenosti i zarada zasniva se na projektovanom rastu BDP i povećanju investicija. Očekuje se da će ukupna zaposlenost nastaviti rast u 2017. godini, vođena rastom zaposlenosti u privatnom sektoru. Zahvaljujući unapređenoj regulativi o radnim odnosima otklonjene su strukturne prepreke zapošljavanju, povećana je fleksibilnost na tržištu rada i stvorene osnove za smanjenje rada u sivoj zoni, što će uticati na nastavak pozitivnih trendova, uprkos racionalizaciji u javnom sektoru. Od posebnog značaja za produktivno zapošljavanje u narednom periodu jeste usaglašavanje politika zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja radi prilagođavanja nivoa znanja i veština i zapošljavanja prema potrebama tržišta rada. S tim u vezi u narednom srednjoročnom periodu očekuju se reforme u oblasti tržišta rada i obrazovnog sistema, posebno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, kojim će se obezbediti povezanost kvalifikovane radne snage sa stvarnim potrebama tržišta rada. U narednom periodu očekuje se da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi. Sporiji rast realnih neto zarada od rasta realnog BDP, kao i rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti uticaće na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje. Realnom rastu zarada doprineće i povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2017. godine sa 121 na 130 dinara po radnom času, što će se pozitivno odraziti na agregatnu tražnju, a imaće i pozitivan fiskalni efekat.
Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||