Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
|
Inflacija Kao i u prethodnom periodu, i tokom 2016. godine zabeleženi su niski inflatorni pritisci, kako po osnovu većine domaćih faktora, tako i po osnovu niskih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja. Inflacija je i tokom ove godine ostala na niskom i stabilnom nivou. U oktobru je zabeležen međugodišnji rast od 1,5%, što je i dalje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja koji važi do kraja 2016. godine (4%±1,5 p.p). Najveći pozitivan doprinos međugodišnjoj inflaciji dala su povećanja cena duvana, turističkih paket aranžmana, svežeg mesa, električne energije i lekova. U odnosu na oktobar 2015. godine regulisane cene su zabeležile rast, vođen pre svega rastom cena duvana i u manjoj meri električne energije i lekova. Nastavak sprovođenja čvrste fiskalne politike potvrda je posvećenosti kreatora ekonomske politike daljem jačanju javnih finansija, što dodatno utiče na smanjivanje inflatornih pritisaka. Očekuje se da će se inflacija do kraja 2016. godine kretati ispod aktuelne granice dozvoljenog odstupanja od cilja NBS. Na kretanje inflacije do kraja godine uticaće pre svega niska baza kod cena naftnih derivata i prehrambenih proizvoda, s jedne strane, i visoka baza kod cena cigareta, s druge strane. NBS je tokom 2016. godine dva puta relaksirala monetarnu politiku smanjenjem referentne kamatne stope u februaru na 4,25% i u julu na do sada najniži nivo od 4,00%. što je uticalo na nastavak pada kamatnih stopa na dinarske kredite. Kamatna stopa na ukupne novoodobrene dinarske kredite u septembru je snižena za 3,1 p.p. u odnosu na isti mesec prethodne godine. Nakon stagnacije u prvom kvartalu tekuće godine, krediti privredi beleže rast zahvaljujući rastu kredita za obrtna sredstva i investicionih kredita. Pozitivna kretanja zabeležena su kod novoodobrenih kredita. Iznos novih kredita u prvih devet meseci 2016. godine bio je za oko četvrtinu viši nego u istom periodu prethodne godine, dok su novi krediti za obrtna sredstva porasli za oko 50%. U septembru je zabeležen visok međugodišnji rast kreditne aktivnosti koji se ogleda u rastu plasmana stanovništvu od 10,5% i privredi od 3,0%. Posmatrano po nameni, na kreditnu aktivnost stanovništvu u septembru gotovo u potpunosti je uticao rast gotovinskih kredita. Rast kreditne aktivnosti privredi bio je opredeljen pre svega rastom kredita za likvidnost i obrtna sredstva i investicionih kredita. Prilikom finansiranja kreditne aktivnosti, banke su u najvećoj meri koristile domaće izvore finansiranja, pre svega dinarske i devizne depozite privrede i stanovništva. Ubrzanje kreditne aktivnosti dodatno je podstaknuto oslobađanjem sredstava po osnovu smanjenja opštih stopa devizne obavezne rezerve od strane NBS. Sprovođenje usvojene Strategije za rešavanje problematičnih kredita nastavlja da daje pozitivan doprinos rešavanju ovog problema, pa je tako i u 2016. godini registrovano smanjivanje učešća ovih kredita u ukupnim kreditima, kako kod privrede, tako i kod stanovništva. Učešće problematičnih kredita bankarskog sektora u ukupnim kreditima u trećem kvartalu 2016. godine smanjeno je za 2,1 p.p. u odnosu na kraj prethodne godine i iznosilo je 19,5%. Ublažavanje monetarne politike i posledično smanjenje kamatnih stopa, uz očekivano ubrzanje privrednog rasta uticaće na nastavak rasta kreditne aktivnosti. Prvu polovinu godine karakterisalo je prisustvo, deprecijacijskih pritisaka, usled povećanja neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i relativno visoke tražnje za devizama na domaćem tržištu usled sezonski povećanog plaćanja uvoza energenata i servisiranja kreditnih obaveza prema inostranstvu. Od početka drugog polugodišta prisutni su aprecijacijski pritisci, koje je NBS ublažavala kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu (u daljem tekstu: MDT). Kretanja na deviznom tržištu u periodu januar-oktobar 2016. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, karakteriše nominalna i realna deprecijacija dinara u odnosu na evro od 2,0% i 1,1%, respektivno. Realni efektivni devizni kurs u ovom periodu deprecirao je za 1,3%, što pozitivno utiče na cenovnu eksternu konkurentnost zemlje. Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa, NBS je u ovom periodu intervenisala na MDT prodajom deviza u iznosu od 870 mil. evra i kupovinom 660 mil. evra. Devizne rezerve NBS krajem oktobra iznosile su 9,71 mlrd evra, što je za 671 mil. evra manje u odnosu na kraj 2015. godine i obezbeđuju pokrivenost šest meseci uvoza robe i usluga. NBS je, u saradnji sa Vladom, snizila ciljanu stopu inflacije počevši od 2017. godine sa 4%±1,5 p.p. na 3%±1,5 p.p. kao rezultat već uspostavljene makroekonomske stabilnosti i poboljšanih ekonomskih izgleda za naredni period. Snižavanja cilja za inflaciju za 2017. i 2018. godinu podržavaju i već duže vreme niska i stabilna inflaciona očekivanja. Dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi presudno je uticalo na jačanje otpornosti domaće privrede na potrese, a dobro odmerene mere fiskalne i monetarne politike uz njihovu punu koordinaciju, opredelili su da inflacija tokom protekle tri godine bude na niskom i stabilnom nivou koji je uporediv sa razvijenim zemljama i konzistentan s novim ciljem. Snižavanjem ciljane inflacije za naredni srednjoročni period dodatno se umanjuje neizvesnost u poslovanju celokupne ekonomije, što će dati impuls daljem unapređenju investicionog ambijenta i snižavanju troškova dugoročnih finansijskih potreba privrede. Srednjoročna projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem i međunarodnom okruženju. Na ulazak inflacije u nove ciljane okvire u 2017. godini uticaće iscrpljivanje efekata ovogodišnjih niskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, u kratkom roku, odnosno rast domaće agregatne tražnje i ubrzanje rasta cena u međunarodnom okruženju, u srednjem roku. S druge strane, dezinflatorno će delovati niski troškovi sirovina u proizvodnji hrane. Pored toga, stabilizacija inflacije podržana je i relativnom stabilnošću deviznog kursa. Projekcija inflacije za 2018. i 2019. godinu predviđa njeno kretanje na stabilnom i niskom nivou koji neće odstupati od okvira cilja. Ključni rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, a posebno na neizvesnosti u pogledu monetarnih politika centralnih banaka vodećih zemalja. Eksterni sektor Niske cene nafte na međunarodnom tržištu, postepen ekonomski oporavak naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera i efekti ranijih SDI u prerađivačku industriju povoljno su delovali na spoljnotrgovinsku razmenu koju karakteriše povećanje obima razmene i značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. U periodu januar–septembar izvezeno je robe (c.i.f) u vrednosti od 9,9 mlrd evra, a uvezeno robe za 12,7 mlrd evra, što je povećanje od 10,1% i 5,7%, respektivno, u odnosu na isti period 2015. godine. Rast izvoza robe u ovom periodu rezultat je pre svega izvoza pogonskih mašina i uređaja, kao i električnih aparata i opreme. Pozitivan doprinos poboljšanju spoljnotrgovinske razmene nastavio je da daje izvoz hemijskih proizvoda, duvana i povrća i voća. S druge strane, izvoz gvožđa i čelika u prvoj polovini godine je vrednosno smanjen, čemu su doprinele niske cene sirovina na svetskom tržištu. Međutim, u trećem kvartalu, nakon dolaska kineske firme Hestil, izvoz se ubrzava za trećinu međugodišnje, što umanjuje negativan uticaj s početka godine. Takođe, niska cena nafte i posledično niže cene naftnih derivata uticali su na nižu vrednost izvoza, dok je oporavak energetskog sektora od poplava iz 2014. godine uticao na snažan rast izvoza ostalih energenata (električne energije i gasa od 31,6% i 12,6% mg, respektivno). Kretanje uvoza u ovom periodu karakteriše rast uvoza pogonskih mašina i opreme, električne opreme i đubriva, dok najznačajniji negativan doprinos rastu uvoza potiče od niže vrednosti uvoza gasa i sirove nafte i naftnih derivata. Pokrivenost uvoza izvozom izražena u evrima u prvih devet meseci iznosila je 77,9%. Najveći spoljnotrgovinski partneri u periodu januar - septembar 2016. godine bile su zemlje EU, na koje se odnosilo 66,4% ukupnog izvoza i 63,4% ukupnog uvoza. Gotovo polovina ukupnog izvoza u tom periodu bila je usmerena na tržište pet zemalja: Italija, Nemačka, BiH, Rumunija i Ruska Federacija (47,3%). Uvoz iz Nemačke, Italije, Kine, Ruske Federacije i Mađarske činio je 44,1% ukupnog uvoza. U razmeni sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, UK, Slovačkom i Hrvatskom ostvaren je suficit od preko 1,7 mlrd evra. Oporavak eksterne tražnje, pre svega naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, pozitivno će delovati na naš izvoz. Iako je rast investicija uticao na porast uvoza, s obzirom da smo uvozno zavisna ekonomija, očekuje se da će doprinos neto izvoza u 2016. godini biti pozitivan, na šta upućuju kretanja u spoljnoj trgovini koja su povoljnija od očekivanih. Platnobilansna kretanja karakteriše znatno brži rast izvoza od uvoza robe i usluga, što je uticalo na smanjenje deficita tekućeg računa u prvih devet meseci na nivo koji je za više od petine niži u odnosu na isti period prethodne godine i u potpunosti je pokriven SDI. U periodu januar–septembar deficit tekućeg računa iznosio je 880,9 mil. evra dok je u prvih devet meseci 2015. godine iznosio 1.132,6 mil. evra. Ovo poboljšanje je jednim delom rezultat povoljnih odnosa razmene, ali je u najvećoj meri opredeljeno rastom međunarodne konkurentnosti domaće industrijske proizvodnje. Istovremeno, priliv SDI je i dalje značajan i iznosio je 1,3 mlrd evra. Blagi međugodišnji pad od 1,4% posledica je negativnih kretanja u septembru, kojima se može pripisati efemeran karakter, tako da se na kraju godine očekuje ukupan priliv od 1,8 mlrd evra, što je 5,2% BDP, i više je nego dovoljno za pokrivanje deficita tekućeg računa. Najveći neto priliv SDI u prvoj polovini 2016. godine zabeležen je u prerađivačkoj industriji (314,1 mil. evra), finansijskom sektoru (223,6 mil. evra) i građevinarstvu (94,1 mil. evra). Ukupne neto SDI iz EU u istom periodu iznosile su 674,5 mil. evra, što predstavlja 81,7% od ukupno ostvarenih neto SDI. Zabeležen je odliv portfolio investicija u prvih devet meseci 2016. godine u iznosu od 683,7 mil. evra neto, dok je u istom periodu prethodne godine zabeležen neto priliv od 27,6 mil. evra. Ovakav tok portfolio investicija stvorio je deprecijacijske pritiske i negativno uticao na devizne rezerve, a posledica je, u najvećoj meri, neizvesnosti vezanih za efekte preduzetih monetarnih mera ECB i FED, kao i nepoznanica vezanih za proceduru i dinamiku izlaska UK iz EU. Po osnovu finansijskih kredita, rezidenti su se u prvih devet meseci 2016. godine neto razdužili prema inostranstvu za 602,5 mil. evra. Država se po istom osnovu neto razdužila za 56,7 mil. evra. NBS je po osnovu dospelih obaveza izvršila plaćanja u iznosu od 23,2 mil. evra od čega se najveći deo (14,7 mil. evra) odnosio na plaćanja prema MMF. Privredna društva su od početka godine nastavila da se razdužuju prema inostranstvu (153,2 mil. evra), što su učinile i banke u iznosu od 369,4 mil. evra. Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2016. godini iznosi oko 1,5 mlrd evra, ili 4,2% BDP, što je niže za 0,5 p.p. u odnosu na 2015. godinu, uz potpuno pokriće deficita sa SDI. Široka disperzija stranih direktnih investicija u različite oblasti prerađivačke industrije rezultirala je bržim rastom izvoza od očekivanog, što je uz poboljšane odnose razmene doprinelo da platnobilansni deficit bude za 0,4 p.p. manji od projektovanog. Nastavak sprovođenja strukturnih reformi u cilju poboljšanja poslovne klime, očuvanja makroekonomske stabilnosti i konsolidacije javnih finansija trebalo bi da obezbedi dalji priliv SDI u sektore razmenljivih dobara, koji će na srednji i dugi rok poboljšati proizvodni potencijal i osigurati održivi rast. Makroekonomskom projekcijom predviđen je nastavak bržeg rasta izvoza od uvoza u 2017. godini uz dalje poboljšanje međunarodne konkurentnosti. Projektovana putanja realnog rasta izvoza roba i usluga zasnovana je na širenju domaćih proizvodnih kapaciteta i jačanju eksterne tražnje za domaćim proizvodima, koji će omogućiti rast tržišnog udela na izvoznim tržištima, uz jačanje troškovne i cenovne konkurentnosti. Brži rast izvoza od uvoza omogućiće smanjivanje robnog spoljnotrgovinskog deficita sa 11,9% BDP u 2015. godini na 10,7% BDP u 2017. godini, dok će u istom periodu deficit tekućih plaćanja biti smanjen sa 4,7% BDP na 3,9%. Pri tome će u strukturi priliva kapitala dominirati udeo stranih direktnih investicija koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Srednjoročna i dugoročna održivost salda na tekućem računu zavisiće od nastavka sprovođenja strukturnih reformi i povećanja izvozne konkurentnosti, ali i od troškova kamata, koji bi u slučaju drastičnog pogoršanja uslova finansiranja na inostranim tržištima vršili snažan pritisak na rast deficita tekućeg računa. U tom pogledu veoma važnu ulogu ima održiva fiskalna pozicija i smanjivanje unutrašnjih makroekonomskih neravnoteža. Očekuje se da će smanjenje udela državne potrošnje u BDP u 2017. godini, uticati na postepeno smanjivanje deficita tekućeg računa. U periodu od 2018. do 2019. godine očekuje se nastavak bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga (7,7% prosečno godišnje) od rasta uvoza robe i usluga od 6,1%, prosečno godišnje. Usled povećanja investicione aktivnosti značajan deo uvoza biće usmeren na kapitalne i intermedijarne proizvode. Brži rast izvoza robe i usluga od uvoza omogućiće smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita robe i usluga na 6,4% BDP u 2019. godini. Takođe, saldo na računu usluga će biti pozitivan i prognozira se na 3,5% BDP, što je povećanje od 1,3 p.p. BDP u odnosu na suficit ostvaren u 2015. godini. Povoljnija kretanja neto izvoza robe i usluga, prvenstveno kao rezultat promene strukture domaće privrede, doprineće smanjivanju spoljne neravnoteže i rizika održivosti spoljnog duga i eksterne likvidnosti. Niži nivo deficita tekućeg računa sa udelom od 3,9% u BDP na kraju 2019. godine, biće u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama. Očekuje se priliv na tekućem računu platnog bilansa po osnovu tekućih transfera od 8,5% BDP, prosečno godišnje. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka, dok su u okviru faktorskih dohodaka ključni rashodi po osnovu SDI. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i prognozira se da će iznositi oko 1,2 mlrd evra, prosečno godišnje, što će biti dovoljno da pokrije u proseku oko 45% deficita spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Na osnovu projektovanog kretanja spoljnotrgovinske razmene, tekućih transfera i neto faktorskih prihoda izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće u periodu 2017–2019. godine u proseku 1,5 mlrd evra. Pri tome, u strukturi priliva kapitala dominiraće udeo stranih direktnih investicija (4,4% BDP, prosečno godišnje) koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Rast SDI i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenljivih dobara doprineće daljem rastu izvoza i poboljšanju eksterne pozicije zemlje. Pokazatelj solventnosti posmatran kao racio spoljni dug prema BDP poboljšan je u prvoj polovini 2016. godine u poređenju sa krajem prethodne godine. Poboljšanje eksterne solventnosti zabeleženo je i posmatrajući odnose kratkoročnog duga i BDP, kao i spoljnog duga i BDP. Kod indikatora eksterne likvidnosti registrovano je poboljšanje u učešću otplate duga u izvozu robe i usluga. Prema podacima NBS ukupan spoljni dug na kraju prve polovine 2016. godine iznosio je 25,8 mlrd evra, i u poređenju sa krajem 2015. godine smanjen je za 474 mil. evra. Smanjenje spoljnog duga u ovom periodu rezultat je manje zaduženosti banaka i javnog sektora, usled većih otplata od povlačenja, ali i zbog slabljenja američkog dolara u odnosu na evro. Istovremeno u strukturi spoljnog duga, zaduženost privatnog sektora je smanjena za 208,9 mil. evra i iznosila je 10,8 mlrd evra, dok je dug javnog sektora smanjen za 265,1 mil. evra i iznosio je oko 15 mlrd evra. Očekuje se da će ukupan spoljni dug beležiti silazni trend najvećim delom zbog stabilizacije i smanjenja javnog spoljnog duga. Prema kriterijumima Svetske banke, zemlja je nisko zadužena ako je odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga ispod 132%, a visoko zadužena ako je taj odnos iznad 220%. Takođe, zemlja je nisko zadužena ako je odnos spoljnog duga i BDP ispod 48%, a visoko zadužena ako je taj odnos iznad 80%. Srbija se prema tim kriterijumima nalazi u kategoriji srednje zaduženih zemalja. Indikatori eksterne solventnosti su poboljšani počev od 2013. godine. Racio spoljni dug/izvoz je značajno opao, dok je učešće spoljnog duga u BDP stabilizovano sa započetim trendom blagog smanjenja. 4. Rizici ostvarivanja makroekonomskih projekcija za Republiku Srbiju Eksterni rizici determinisani su dinamikom privrednog rasta vodećih ekonomija, obimom globalne trgovine, volatilnošću na međunarodnim finansijskim i robnim tržištima, ali i političkim rizicima koji se pre svega odnose na geopolitičke tenzije kao i brzinu i ishod pregovora između EU i UK. Oporavak privrede Republike Srbije u velikoj meri zavisiće od brzine oporavka evro zone i ekonomija regiona i po tom osnovu povećanja inostrane tražnje i priliva stranog kapitala, kretanja inostranih kamatnih stopa, kretanja uvoznih cena, cena hrane, naftnih derivata i rude gvožđa na međunarodnom tržištu. Jedan od rizika za privredni rast evro zone, koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, odnosi se na usporavanje rasta zemalja u usponu, pre svega Kine. Dodatno smanjenje tražnje iz Kine, pogodiće njene najveće spoljnotrgovinske partnere i može ugroziti dalji oporavak privrede EU, smanjivanjem tražnje za njenim izvozom. Takođe, rebalansiranje kineske ekonomije može u meri većoj od očekivane uticati na nastavak trenda usporavanja rasta globalne trgovine, preko smanjenja globalne tražnje i time nastavka trenda niskih cena primarnih proizvoda na globalnom tržištu. Ekonomski rast razvijenih zemalja može biti dodatno pogoršan nepovoljnim demografskim trendovima i usporavanjem rasta investicija. U takvim uslovima postoji opasnost od smanjenja privatne potrošnje, čime se prolongira trend usporenog rasta i niske inflacije. Povećanju rizika u pogledu oporavka globalne i evropske privrede u velikoj meri doprinosi neizvesnost na međunarodnom tržištu kapitala vezana za odluke vodećih centralnih banaka. Normalizacija monetarne politike FED i povećanje referentne kamatne stope moglo bi da dovede do smanjenog priliva kapitala u zemlje u usponu, što bi u slučaju Srbije pojačalo deprecijacijske pritiske na dinar. Dodatnu neizvesnost unose nepoznanice oko daljeg produženja programa kvantitativne relaksacije ECB kao i krajnji efekti ovih mera. Odstupanje cene nafte od projektovane vrednosti moguće je u oba smera, te bi rast veći od očekivanog imao za posledicu smanjenje potrošnje i pogoršanje finansisjke pozicije privrede (petrohemijski kompleks, itd) što može usporiti ekonomsku aktivnost. Pored toga, kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i osnovnih metala, koji imaju značajno učešće u srpskom izvozu, predstavljaju simetričan rizik za ostvarivanje makroekonomskih projekcija. S obzirom na nizak nivo spoljnotrgovinske razmene i međusobne povezanosti ekonomija Srbije i UK, očekuje se da će direktan uticaj bregzita na srpsku privredu biti relativno mali. Međutim, rizik predstavljaju efekti ovog procesa (očekuje se da će tranzicija biti završena 2019. godine) na privrede naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera među zemljama evro zone i mogućnost njihovog indirektnog prelivanja. Promene u trgovinskom režimu usled izlaska zemlje iz EU će usporiti trgovinske tokove. Proces pregovaranja će dodatno doprineti neizvesnosti na globalnim finansijskim tržištima u narednom periodu, kako u pogledu cenovnih pariteta i odnosa deviznih kurseva, tako i preko smanjenja kreditnog rejtinga razvijenih zemalja, a posredno i zemalja u usponu. Tok pregovora će uticati na povećanje institucionalne, ekonomske i političke neizvesnosti u EU koja bi se mogla preliti na globalne trgovinske i finansijske tokove. U slučaju ostvarenja nepovoljnih rizika, nastaviće se beg kapitala iz zemalja u usponu, a kreditni rejting većine zemalja će biti pogoršan. Dugoročni rizik po EU takođe predstavlja i mogućnost gubitka pluralizma u procesu odlučivanja prilikom definisanja EU politika kada UK napusti Uniju, posebno politikama iz sfere regulacije finansijskih tržišta i bankarskog sektora. Pored eksternih rizika, ostvarenje makroekonomskog scenarija izloženo je i delovanju internih rizika. Treba istaći da je njihov uticaj manji usled dosledno sprovedene fiskalne konsolidacije, povoljnijih izgleda privrednog rasta od očekivanog, smanjene spoljne neravnoteže i doslednog sprovođenja aranžmana sa MMF. Osnovni scenario razvoja u naredne tri godine zasnovan je na povećanju investicija, izvoza roba i usluga, kao i smanjenju udela javnih rashoda i deficita u BDP. Ključna pretpostavka za ostvarivanje predviđenog srednjoročnog scenarija je intenziviranje strukturnih reformi uz očuvanje fiskalne stabilnosti. Tempo sprovođenja strukturnih reformi opredeliće dinamiku rasta ekonomske aktivnosti u srednjem roku. Odstupanje od navedenih pretpostavki predstavlja rizik za ostvarivanje srednjoročne makroekonomske projekcije. Eventualno usporavanje sprovođenja strukturnih mera, kojima se obezbeđuje stimulativan privredni ambijent uticao bi na pogoršanje makroekonomske pozicije zemlje. Takva kretanja bi uvećala spoljne i unutrašnje makroekonomske neravnoteže. Pored toga, došlo bi do usporavanja i zaustavljanja neophodnog priliva stranog kapitala.
Srednjoročni cilj fiskalne politike je deficit u visini od 1% BDP, što će biti ostvareno u 2019. godini. Time se javne finansije u potpunosti vraćaju na održivu putanju, a javni dug se smanjuje na 67% BDP. Zadržavanjem fiskalnog deficita u rasponu od 0,5% do 1% BDP u narednom periodu obezbeđuje se da učešće javnog duga padne ispod 60% nakon 2021. godine. Visok nivo javnog duga, njegov ubrzan dalji rast, kao i visoki izdaci za kamate u 2014. godini bili su jasan signal da je neophodno ući u ozbiljan program fiskalne konsolidacije. Nivo duga iznosio je 71,8% BDP, izdaci za kamate na godišnjem nivou 3% BDP, dok je deficit opšte države bio 6,6% BDP. Pripremljen je ozbiljan program fiskalne konsolidacije, podržan od strane MMF, koji je formalizovan sklapanjem aranžmana iz predostrožnosti početkom 2015. godine. Ocenjeno je da je za zaustavljanje rasta javnog duga, odnosno smanjenje učešća duga u BDP neophodno strukturno prilagođavanje od oko 4% BDP u periodu 2015–2017. godine. Strukturno (trajno) smanjenje deficita sprovedeno u prve dve godine programa fiskalne konsolidacije prevazišlo je početna očekivanja. Strukturno smanjenje deficita u 2015. godini iznosilo je 2,6% BDP, dok se u 2016. godini očekuje prilagođavanje od oko 1,3% BDP. Ključni doprinos strukturnom prilagođavanju dalo je smanjenje rashoda (plata i penzija), dok je povoljno makroekonomsko okruženje, uz jačanje poreske i finansijske discipline, omogućilo snažan rast prihoda. Cilj programa fiskalne konsolidacije bilo je strukturno prilagođavanje od 4% BDP, uz preokret trenda javnog duga. Dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije uz očekivani makroekonomski oporavak rezultirao je smanjenjem nivoa javnog duga već u 2016. godini. Očekuje se, takođe, završetak procesa racionalizacije i restrukturiranja što će dovesti do održivog nivoa rashodne strane budžeta, dok će povoljno makroekonomsko okruženje i borba protiv sive ekonomije uticati na brži rast prihoda. Kombinovano, ova dva procesa će omogućiti stvaranje fiskalnog prostora koji kreatorima ekonomske politike obezbeđuje veći broj opcija pri donošenju odluka. Nakon završetka strukturnog prilagođavanja nastupiće drugi talas smanjenja fiskalnog deficita usled automatskog pada rashoda za kamate, koji su u prethodnom periodu u određenoj meri neutralisali efekte sprovedenih mera. Vraćanje fiskalnog deficita i nivoa javnog duga na održivu putanju olakšaće pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Snižavanje kamatnih stopa i vraćanje poverenja kod kreditora obezbediće jeftinije kredite koji bi daljim transakcijama zamenili najskuplje i time dodatno popravili fiskalnu poziciju. Povoljne kreditne linije su neophodne državi s obzirom na neophodnost daljeg ulaganja u infrastrukturu, ali i privatnom sektoru kako bi privreda uvećala investiciona ulaganja što bi zajedno obezbedilo nastavak putanje stabilnog i održivog rasta.
Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
|