Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
|
Izvor: MFIN Stanje docnji budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana 2015. godine iznosilo je 6,8 mlrd dinara (oko 0,2% BDP), što je manje u odnosu na kraj 2014. godine za 2,6 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP „Putevi Srbije”, smanjili su docnje u plaćanju za 0,8 mlrd dinara, dok su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja smanjile docnje za 1,8 mlrd dinara. Tabela 5. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, u mlrd dinara
U 2016. godini uspešno je nastavljeno sprovođenje programa fiskalne konsolidacije u okviru realizacije aranžmana sa MMF. Procenjeno strukturno prilagođavanje u 2016. godini iznosiće 1,3% BDP. Nakon veoma uspešne 2015. godine, kada je ostvareno strukturno fiskalno prilagođavanje od 2,6% BDP, prema najnovijim procenama očekuje se da će u 2016. godini ono iznositi dodatnih 1,3% BDP. Ukupno strukturno prilagođavanje od 3,9% tokom dve godine sprovođenja programa fiskalne konsolidacije, omogućava ostvarivanje cilja predviđenog aranžmanom sa MMF koji iznosi 4,1% BDP prilagođavanja u trogodišnjem periodu. Program ekonomskih reformi sprovodi se tokom 2016. godine uz minimalne izmene. Krajem 2015. godine blago je relaksirana politika zarada i penzija, dok su na prihodnoj strani sprovedene kompenzatorne mere podizanjem akciza na naftne derivate. Usvojene su mere kojima se na kategoriji subvencija ostvaruju značajne uštede. Strukturno prilagođavanje u 2016. godini nastavljeno je i putem racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, pri čemu su nakon dubljih analiza krajnji ciljevi u nekoj meri redukovani. Primetno je usporavanje rasta broja penzionera delom i zbog sprovedene parametarske reforme penzionog sistema. Na prihodnoj strani budžeta nastavljen je trend poboljšanja efikasnosti naplate poreskih prihoda. Tabela 6. Procenjeni elementi strukturnog prilagođavanja u 2016. godini, % BDP
Izvor: MFIN Fiskalni deficit opšte države u 2016. godini, prema najnovijim procenama, biće za 1,8% BDP niži od planiranog, s tim da postoji verovatnoća da u određenoj meri bude još niži. Tokom šeste revizije aranžmana sa MMF usaglašen je novi makroekonomski i fiskalni okvir predstavljen u ovoj Fiskalnoj strategiji. Utvrđena je nova procena prihoda, rashoda i deficita opšte države, pri čemu je predviđeni fiskalni deficit niži za 74,3 mlrd dinara od planiranog. U obzir su uzeta najnovija makroekonomska kretanja i procene, fiskalna kretanja od početka 2016. godine, kao i očekivana realizacija određenih jednokratnih kategorija rashoda koji nisu bili obuhvaćeni planom. Usled mogućeg nižeg izvršenja na određenim kategorijama rashoda od maksimalno utvrđenih, postoji mogućnost da fiskalni rezultat u 2016. godini bude povoljniji od planiranog ovim okvirom. Prvi put nakon 2005. godine biće zabeležen primarni fiskalni suficit, ujedno i pokazatelj nivoa i uspešnosti fiskalne konsolidacije, i preduslov za smanjenje učešća nivoa javnog duga u BDP. Procenjuje se da će u 2016. godini biti dostignut primarni fiskalni suficit od minimum 1,2% BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. S druge strane, u narednom periodu povoljna fiskalna kretanja i poboljšanje kamatne strukture duga obezbediće stabilizaciju apsolutnog nivoa izdataka za kamate i smanjenje njihovog učešća u BDP. Time se otvara prostor za određeni obim fiskalne relaksacije, koji ne bi ugrozio osnovne ciljeve programa. Zaustavljanje rasta učešća javnog duga u BDP je primarni cilj programa fiskalne konsolidacije i ostvaren je godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno. Putanja učešća javnog duga u BDP biće preokrenuta u 2016. godini, nakon višegodišnjeg trenda rasta. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga dostigne 74,6% BDP u 2016. godini naspram 76% BDP na kraju 2015. godine. Smanjivanje fiskalnog deficita i ostvaren primarni suficit u 2016. godini, su najznačajniji faktori koji su uticali na opadajuću putanju učešća duga u BDP. Ubrzanje privrednog rasta i dostizanje više stope realnog rasta i nominalnog iznosa BDP od predviđenih, takođe je uticalo pozitivno na kretanja učešća javnog duga. Ovi faktori bi trebalo da imaju strukturni uticaj na visinu učešća javnog duga, dok su se tokom 2016. godine materijalizovali i faktori čiji je uticaj na kretanje učešća javnog duga bio privremenog karaktera. Kao i kod kretanja rashoda za kamate, povoljna kretanja na međunarodnom deviznom tržištu (posebno kurs američkog dolara), uticala su na nižu vrednost dinarski izraženog iznosa javnog duga u 2016. godini. Takođe, zadovoljavajući nivo likvidnosti doprineo je da se ne pristupi emisiji pojedinih kratkoročnih hartija od vrednosti. Iako postoje rizici da u narednom periodu kretanja na međunarodnom deviznom tržištu nepovoljno deluju na kretanje javnog duga, planirana putanja fiskalnog rezultata obezbediće nastavak pozitivnog trenda započetog u 2016. godini. S druge strane, intenzivirana su povlačenja sredstava po osnovu finansiranja projektnih zajmova, što se smatra pozitivnim jer taj deo sredstava javnog duga svakako poseduje razvojnu komponentu. Boljoj fiskalnoj poziciji tj. nižem deficitu u 2016. godini, doprineće bolje izvršenje javnih prihoda u odnosu na plan. Projekcija prihoda revidirana je naviše za 108,2 mlrd dinara, pri čemu su podjednak doprinos boljoj realizaciji dali i poreski i neporeski prihodi. Projekcija rashoda revidirana je takođe naviše u nešto nižem iznosu, ali sa značajnijim izmenama u strukturi. Promene u strukturi rashoda nastale su usled izmena pojedinačnih kategorija rashoda, zbog promenjenog obuhvata rashoda pojedinih nivoa vlasti i njihove dinamike izvršenja i predviđenog izvršenja određenih jednokratnih rashoda koji nisu inicijalno planirani. Tabela 7. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2016. godini – budžet i procena zasnovana na šestoj reviziji aranžmana sa MMF, u mlrd dinara
Izvor: MFIN Procena fiskalnog okvira urađena je u dogovoru i tokom poslednje revizije aranžmana sa MMF u oktobru 2016. godine, pri čemu se obostrano pošlo od principa opreznosti. Konstatovano je da postoje „pozitivni rizici” i prostor da krajnji rezultat u vidu ostvarenja fiskalnog deficita bude povoljniji. Fiskalna kretanja u periodu januar–septembar 2016. godine u velikoj meri odražavaju pozitivna makroekonomska kretanja i ubrzanje privrednog rasta, ali i druge faktore koji su doprineli boljem izvršenju javnih prihoda. Deficit opšte države od samo 4,5 mlrd dinara u posmatranom periodu znatno je niži kako od planiranog, tako i od deficita ostvarenog u istom periodu prethodne godine. Neophodno je razgraničiti efekte (trajni i privremeni) koji su uticali na reviziju deficita naniže. Javni prihodi su u značajnoj meri pod uticajem makroekonomskih kretanja, te je njihova dinamika uglavnom stabilna, osim u slučaju promene poreske politike. Razlozi za odstupanje mogu da se jave u dinamici uplate vanrednih neporeskih prihoda kao i u njihovoj visini, određenim metodološkim promenama obuhvata javnih prihoda, poboljšanoj poreskoj disciplini (efikasnost naplate) itd. Sa druge strane, u slučaju javnih rashoda može doći do promena u dinamici izvršenja (diskreciona komponenta), efektuiranju i sprovođenju usvojenih mera, realizaciji rashoda koji imaju jednokratni karakter itd. Pri novoj proceni očekivane realizacije do kraja 2016. godine, uzet je u obzir bazni efekat tj. razlika između ostvarenih i planskih vrednosti na kraju prethodne godine. Makroekonomska kretanja u 2016. godini, efektuirana u rastu prosečnih zarada, zaposlenosti i rastu potrošnje, snažno se manifestuju na fiskalna kretanja kroz uticaj na naplatu poreza na dohodak i PDV. Rast prosečne zarade tokom devet meseci 2016. godine od 3,9% u skladu je sa ostvarenim rastom prihoda od socijalnih doprinosa i poreza na zarade. Na rast prihoda od poreza na zarade i doprinosa uticala su kretanja zarada, prvenstveno u privatnom sektoru. Iako su mesečne stope rasta, posebno u drugom kvartalu, u velikoj meri pod dejstvom sezonskih faktora, u narednom periodu došlo je do njihove stabilizacije. Do kraja 2016. godine procenjuje se ukupna naplata na nivou nešto višem od prvobitnog plana, na šta je delom uticala i bolja realizacija na kraju 2015. godine. Kretanje ovih poreskih oblika može da posluži kao značajan rani indikator ukupnih privrednih kretanja. U domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate PDV postignuti su odlični rezultati, posebno u 2015. godini, a sličan trend je nastavljen i u 2016. godini. Glavne determinante bolje naplate PDV su ukupna visina potrošnje (C), efektivna poreska stopa i efikasnost naplate (C-efficiency). PDV je po veličini drugi poreski oblik u ukupnim javnim prihodima, a na njegovo kretanje utiču i faktori kao što su kreditna aktivnost, kretanje ostalih izvora dohotka, efikasnost naplate i obim sive ekonomije, struktura potrošnje i spoljnotrgovinska kretanja. Za potrebe projektovanja i kratkoročnih analiza ovog poreskog oblika, neophodno je odvojeno posmatrati kretanje bruto naplate i PDV povraćaja. Bruto naplata PDV beleži snažan rast od 7%, što prevazilazi rast prosečnih zarada, ali i ukupnog raspoloživog dohotka. Razlozi ovog odstupanja leže u tome što zarade nisu jedini izvor raspoloživog dohotka (ostali izvori mogu biti penzije, krediti, doznake, štednja, socijalna davanja itd). Kretanje bruto naplate takođe je, u dobroj meri, vođeno i izvoznom tražnjom i to preko domaće i uvozne komponente u realizovanom izvozu. Rast potrošnje akciznih proizvoda (pre svega naftnih derivata) takođe je obezbedio dodatni rast prihoda po osnovu PDV. Poslednju grupu faktora koja deluje na bruto naplatu čini struktura potrošnje (efektivna poreska stopa) i poboljšana efikasnost naplate (C-efficiency). Deo prirasta bruto naplate u odnosu na 2015. godinu duguje se i povećanju akciznog opterećenja (akciza ulazi u PDV osnovicu), koje je bilo planirano i povećanju potrošnje ove vrste proizvoda. Kada se gleda struktura naplaćenog PDV uočava se nešto brži rast domaće bruto naplate u odnosu na uvozni PDV. To se pored pojačanih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, objašnjava i izmenom u sistemu oporezivanja prirodnog gasa i električne energije (ukidanje PDV pri uvozu ovih dobara). Neto naplaćeni PDV u prvih devet meseci 2016. godine raste znatno brže od bruto naplate, pre svega zbog usporenijeg rasta nivoa PDV povraćaja u odnosu na prethodnu godinu. Već nekoliko godina postoji bliska veza između kretanja povraćaja i izvoza, ali je taj odnos narušen tokom ove godine, te PDV povraćaji beleže niži rast. U prvoj polovini godine rast obima povraćaja nije bio prisutan, ali se nakon toga polako ubrzava. Glavni uzrok ovakvih kretanja nije uvek moguće sa potpunom sigurnošću utvrditi na makro nivou. Ona mogu biti objašnjena boljom kontrolom obveznika koji nisu pretežni izvoznici, ili pak promenama dinamike i obima nabavki sirovina i realizacije proizvodnje kod pojedinih velikih primaoca povraćaja (primera radi Železara Smederevo beležila je početkom godine najveće smanjenje PDV povraćaja). Sa protokom određenog vremenskog perioda i stabilizacijom kretanja povraćaja biće moguće dati precizniji odgovor. Trenutna stopa rasta neto PDV beleži takođe značajno više vrednosti u odnosu na one koje se mogu objasniti kretanjem primanja stanovništva i drugih makroekonomskih agregata, s tim što jedan deo rezultata treba pripisati povećanju naplate akciza i efikasnijoj kontroli naplate. Kretanja tokom prvih devet meseci 2016. godine ukazuju na to da će prvobitni plan biti premašen za preko 20 mlrd dinara, a procena data novim planom se ocenjuje kao srednja vrednost očekivane naplate.
Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
|