Vlada usvaja
Yüklə 0,91 Mb.
|
| Analiza kretanja bruto PDV naplate i povraćaja u odnosu na različite makroekonomske agregate
Agregatni dohodak (u ovoj analizi) predstavlja aproksimaciju kretanja lične potrošnje dobijenu na osnovu ukupnih procenjenih zarada, isplaćenih penzija, socijalne pomoći i drugih primanja stanovništva (bez kredita, doznaka i sl.). Snažna veza koja postoji između agregatnog dohotka i bruto naplate PDV još je izraženija kada se u relaciju uključi i dinarski izražen izvoz. Kretanje povraćaja (učešće u bruto naplati) u znatnoj meri prati promenu u strukturi i učešću izvoza u BDP. Kretanje povraćaja može stoga da posluži kao rani indikator izvozne aktivnosti. Vrednost ovog koeficijenta (povraćaji/bruto PDV) odgovara vrednostima koje ostvaruju zemlje slične privredne strukture i stepena razvoja. Izvor: MFIN
Revidirana projekcija prihoda od akciza uglavnom je rezultat i rasta potrošnje naftnih derivata, ali i boljeg ostvarenja prihoda od akciza na duvan u prethodnoj godini. Pri proceni prihoda od akciza na naftne derivate pretpostavljen je nivo potrošnje iz 2015. godine uz primenu novih viših specifičnih iznosa akciza. Podaci o naplaćenim akcizama u periodu januar-septembar mogu implicitno da ukažu na kretanje potrošnje, iako je ono delimično iskrivljeno usled realizacije remonta u rafinerijama NIS. Na makro nivou, međutim, teško je pouzdano razgraničiti efekte stvarnog rasta potrošnje (cenovna elastičnost i efekat privrednog rasta) od onih koji su posledica promena u obimu sive ekonomije. Realna je pretpostavka da je do stvarnog povećanja obima potrošnje došlo i usled povoljnog kretanja cena na tržištu naftnih derivata. Pri novoj proceni prihoda od akciza za 2016. korišćeni su podaci o trenutnoj realizaciji i pretpostavka o rastu potrošnje od 4,5% do kraja godine. Revidirane su naviše i procene naplate akciza na električnu energiju i alkohol usled pouzdanijih podataka o mesečnoj dinamici potrošnje električne energije i povećanja potrošnje alkoholnih proizvoda. Nakon jula, meseca sa najvećom uplatom akciza na duvan, uobičajeno je da se dobije nešto jasnija slika u kom pravcu se razvija ovo tržište. Prihodi od ovog vida akciznih proizvoda su, međutim, zabeležili značajnu promenu dinamike tokom 2016. godine, pri čemu su se smenjivali periodi visokog rasta i pada u odnosu na uporediv period 2015. godine. Ovakvom ponašanju doprinela je cenovna i politika zaliha koju vode proizvođači duvanskih proizvoda. Uplata akciza na duvanske proizvode je u poslednjih nekoliko godina, usled politike zaliha, bila koncentrisana na period pre planiranih izmena akciznih stopa. Sve to unosi dozu neizvesnosti pri projekciji ovog poreskog oblika čiji je projektovan iznos povećan u odnosu na iznos planiran budžetom. Povećanje prihoda od ovog poreskog oblika se može se u najvećoj meri pripisati boljoj naplati na kraju 2015. godine što sugeriše na veći oporavak potrošnje, a delom i merama za suzbijanje sivog tržišta. Ukupni prihodi od akciza revidirani su naviše u iznosu od 10,9 mlrd dinara. Prihodi od carine beleže rast veći od planiranog pri čemu ih, uz određene specifičnosti, karakteriše dinamika slična porezu na dodatu vrednost. Prihodi od carina, u slučaju da nema izmena u carinskim stopama, standardno prate kretanje uvoza i promene deviznog kursa. U 2016. godini došlo je do određenih izmena u poreskoj regulativi koje se odnose na ukidanje plaćanja uvoznog PDV na određena dobra sa značajnim učešćem u ukupnom uvozu (prirodni gas i električna energija). Kao posledica toga, rast prihoda od carina je početkom godine bio duplo veći od rasta uvoznog PDV. Tokom godine se, međutim, ta razlika smanjivala. U skladu sa kretanjima tokom prvih devet meseci, projekcija prihoda od carina revidirana je naviše za 1,5 mlrd dinara. Projekcija poreza na dobit pravnih lica je značajnije povećana u odnosu na plan, pa će naplata ovog poreskog oblika biti veća za oko 14 mlrd dinara. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Kretanja u naplati tokom prve polovine 2016. godine nisu ukazivala da je neophodno promeniti budžetsku projekciju, iako su preliminarni podaci o profitabilnosti ukazivali na to. Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2015. godini iznosi 467 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2014. godinu za 14,6%. Uplata poreza na dobit u junu, nakon konačnog obračuna poreske obaveze po ovom osnovu, ukazala je na to da će godišnji prihod znatno premašiti planirane i prošlogodišnje vrednosti. Odstupanje u stopi rasta bruto dobiti od projektovane stope rasta poreza na dobit rezultat je visokih iznosa povraćaja poreza na dobit u 2015. godini. Neporeski prihodi su kategorija prihoda čiji je plan u najvećoj meri revidiran naviše, kako u apsolutnom, tako i u procentualnom iznosu. Korekcija neporeskih prihoda republičkog budžeta izvršena je u iznosu od 52,4 mlrd dinara. Razlozi za reviziju su najvećim delom metodološke prirode, ali se i zbog opreznosti odustalo od uključivanja pojedinih potencijalnih prihoda u budžetski plan. Pri utvrđivanju konačne godišnje projekcije prihoda za 2016. godinu, sa predstavnicima MMF dogovoreno je da se u plan prihoda uključi samo pretpostavljeni strukturni tj. trajni deo neporeskih prihoda koji se odnosi na dividende budžeta, dobit javnih preduzeća i ostale slične vidove jednokratnih prihoda. Taj iznos je određen u nivou od 9,6 mlrd dinara, pri čemu svaki višak iznad tog iznosa ne bi bio tretiran kao deo strukturnog prilagođavanja. Tako, na primer, u budžetski plan nije bio uključen prihod od 12,8 mlrd dinara po osnovu licence za mobilnu 4G mrežu iako je bilo poznato da će biti uplaćen početkom 2016. godine. Pošto se u tom trenutku „Telekom Srbijeˮ A.D. nalazio u procesu privatizacije koji je naknadno obustavljen, iznos koji bi pripao republičkom budžetu po osnovu dividendi od ove kompanije nije uključen u plan (realizovana uplata iznosila je 8,9 mlrd dinara). Ukupno povećanje procene neporeskih prihoda koji pripadaju republičkom budžetu iznosi 28 mlrd dinara a preostali iznos predstavljaju već realizovane uplate od strane Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbijeˮ (u daljem tekstu: JP EPS), Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije obveznica itd. Projekcija redovnih neporeskih prihoda nije značajno menjana. Od ukupnog godišnjeg iznosa neporeskih prihoda opšte države od 236,6 mlrd dinara, na strukturni tj. trajni deo se odnosi 216,6 mlrd dinara. Razlika od 20 mlrd dinara sastoji se od prihoda od 4G licence u iznosu od 12,8 mlrd dinara, 4 mlrd dinara prihoda po osnovu prodaje zemljišta na lokalnom nivou i manjeg dela ostalih uplata. Neporeski prihodi na lokalnom nivou biće veći u odnosu na plan za 21 mlrd dinara, međutim rast ovih prihoda je najvećim delom rezultat metodoloških promena. Jedan deo povećanja se odnosi na prihode po osnovu dividendi javnih lokalnih preduzeća. Uplate po ovom osnovu su se desile krajem 2015. godine, pa iz tog razloga nisu bile deo baze koje je služila kao osnova za procenu ovih prihoda u 2016. godini. Drugi deo povećanja je posledica promena u metodologiji izveštavanja na lokalnom nivou. Naime, krajem 2015. godine i tokom 2016. godine, sastavni deo izveštaja o izvršenju budžeta grada Beograda postali su podaci o ukupnim prihodima i rashodima predškolskih ustanova i Integrisanog tarifnog sistema (sistem naplate karata u gradskom prevozu). Samim tim obuhvat lokalnih budžeta postao je širi i metodološki ispravniji, a ova izmena uticala je na ukupan nivo prihoda i rashoda. Treba napomenuti da je ova izmena u najvećoj meri neutralna po visinu deficita na lokalnom nivou jer se približno isti iznosi prikazuju i na rashodnoj strani. Sa druge strane, godišnja dinamika ovih prihoda je još uvek neizvesna, pa može doći do drugačijih rezultata u pogledu njihove visine. Došlo je, takođe, i do realizacije prodaje građevinskog zemljišta u iznosu od oko 4 mlrd dinara koje se tretira kao deo neporeskih prihoda i ima jednokratni karakter. Prema novoj proceni javnih rashoda, ukupan nivo bi trebalo bude veći za 33,9 mlrd dinara ili 1,8%, pri čemu se znatnije menja struktura u odnosu na budžetski plan za 2016. godinu. U periodu januar–septembar javni rashodi rastu po stopi 5,3%, a do kraja 2016. godine se očekuje usporavanje rasta na 3,5%. Razlozi za ovakvo usporavanje do kraja godine su značajna promena u dinamici izvršenja pojedinih stavki rashoda, u odnosu na prethodne godine, kao i izvršenje tzv. jednokratnih rashoda krajem 2015. godine, u vidu preuzimanja duga i rešavanja dugoročnih problema javnog sektora nagomilanih u ranijim periodima. I za 2016. godinu predviđena je realizacija određenih jednokratnih rashoda - preuzimanja u javni dug neplaćenog iznosa za isporučeni prirodni gas preduzeća HIP Petrohemija (12,9 mlrd) i isplata jednokratne pomoći penzionerima (8,6 mlrd), ali u ukupno manjem iznosu nego prethodne godine. Po osnovu jednokratnih (nestrukturnih) rashoda u 2015. godini izvršeno je 43,5 mlrd dinara tj. 1,1% BDP, a u 2016. godini predviđeno je ukupno 31 mlrd dinara tj. 0,64% BDP. U ovaj iznos uključena su sredstva za otpremnine i pojedini rashodi lokalnog nivoa vlasti, koji imaju jednokratni karakter. Za razliku od tekućih rashoda, prema novoj proceni izdaci za kapitalne rashode zabeležiće snažniji rast u odnosu na 2015. godinu. Postoji prostor da javni rashodi u ukupnom iznosu budu niži od predviđenog iznosa. Kada se izuzme iznos za jednokratne rashode, preostali planirani deo rashoda je praktično nepromenjen u ukupnom iznosu u odnosu na planirane budžetom. Poslednji kvartal je sezonski period sa najvećom potrošnjom (posebno na strani kapitalnih rashoda), pa se u trenutku ocene ukupnog nivoa javnih rashoda za 2016. godinu pošlo od njihovog maksimalno mogućeg nivoa. Može se pretpostaviti da do potpune realizacije tekućih rashoda neće doći (robe i usluge, kamate i subvencije), što bi moglo da utiče na ostvarenje povoljnijeg fiskalnog rezultata od predviđenog ovim okvirom. Procena rashoda za zaposlene snižena je za 2,2% u odnosu na budžet za 2016. godinu, prvenstveno zbog nižeg iznosa sredstava neophodnih za isplatu otpremnina. Rashodi za zaposlene u prvom delu godine beleže neznatni rast, s tim što se jedan deo tog rasta može pripisati troškovima vezanim za sprovođenje parlamentarnih i lokalnih izbora. Pri projekciji ovog oblika rashoda u budžetu za 2016. godinu ključna su bila sledeća tri elementa: 1) povećanje nominalnog iznosa zarada za određene kategorije zaposlenih, 2) obim i dinamika racionalizacije broja zaposlenih i 3) obim i dinamika isplate otpremnina za zaposlene koji ostaju bez posla u ovom procesu. Povećanje zarada koje se primenjuje od početka 2016. godine u načelu je trebalo da bude neutralisano planiranim smanjenjem broja zaposlenih, dok bi nivo otpremnina u krajnjoj liniji opredelio ukupan obim sredstava za zarade. Došlo je, međutim, do znatnih izmena u procesu racionalizacije koje će imati trajne efekte na kretanje ove kategorije rashoda. Niži obim sredstava za otpremnine delimično će smanjiti ukupan iznos rashoda za zaposlene, dok će izmene u dinamici racionalizacije za posledicu imati nešto veće izdatke za zarade (posmatrano bez sredstava otpremnina) od prvobitnog plana. Planom racionalizacije u javnom sektoru bilo je predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. godine. Nakon analiza broja i strukture zaposlenih od strane nadležnih domaćih i međunarodnih institucija, plan racionalizacije je revidiran na 25.000–30.000 ljudi. Po poslednjim raspoloživim podacima, do četvrtog kvartala 2016. godine broj zaposlenih je smanjen za oko 22.000 u odnosu na kraj 2014. godine. Na obim i isplatu sredstava za otpremnine uticao je i veći prirodni odliv zaposlenih, tj. penzionisanje. Uštede po ovom osnovu ostvarene su usled sporije dinamike zamene zaposlenih na tim radnim mestima. Pretpostavlja se da po ovom osnovu neće doći do strukturnog povećanja izdataka za penzije jer su zaposleni već ostvarili uslove za odlazak u penziju, a postojeći sistem penala destimuliše prevremeno penzionisanje. Do kraja 2016. godine, učešće rashoda za zaposlene opašće na 10,1% BDP što je u okviru proseka zemalja EU i doprinosi dostizanju ciljeva postavljenim trenutnim fiskalnim pravilima (7% BDP). U narednom periodu, međutim, potrebno je ispitati opravdanost postojećih rešenja u ovoj oblasti i eventualno revidirati ciljano učešće rashoda za zaposlene u BDP na socijalno, ekonomski i društveno prihvatljiviji nivo. Rashodi za kupovinu roba i usluga, beleže najveću promenu u odnosu na budžetski plan za 2016. godinu. Nova procena rashoda za robe i usluga veća je za 15,5 mlrd dinara ili 5,7% u odnosu na prvobitni plan, a trenutni rast iznosi 16,5%. Najveći rast ovih rashoda beleži se na lokalnom nivou, pri čemu je u suštini samo dosadašnje izvršenje dovelo do promena u planiranom iznosu. Osnovni razlog većeg izvršenja na lokalnom nivou vlasti je metodološke prirode i odnosi se na proširenje obuhvata izveštaja o izvršenju lokalnih budžeta. Naime, širi obuhvat neporeskih prihoda lokalnog nivoa vlasti je, u najvećoj meri, rezultirao većim iskazanim trošenjem na ovoj rashodnoj kategoriji. Rashodi za kamate su kategorija kod koje se očekuju značajne uštede u odnosu na budžetom planiran iznos. Kretanje ukupnog fiskalnog rezultata posredno deluje i na kretanje izdataka za kamate. Pored visine deficita, na iznos kamata utiču i kamatni i rizik deviznog kursa za obaveze izražene u stranoj valuti. Prilikom planiranja izdataka za kamate svi navedeni rizici uzeti su u obzir. Tokom 2016. godine skoro svi navedeni faktori imali su povoljno dejstvo. Znatno niži fiskalni deficit uticao je na opšti nivo novog zaduživanja. Zadovoljavajuća likvidnost budžeta pružila je mogućnost da ne dođe do realizacije emisija određenih kratkoročnih hartija od vrednosti. Sa druge strane, povoljno kretanje kursa američkog dolara i stabilan kurs evra neutralisali su devizni rizik, što je uz niže kamatne stope na međunarodnom tržištu, smanjilo izdatke za kamate. Kretanje izdataka za penzije tokom 2016. godine, revidirani ciljevi racionalizacije broja zaposlenih u sektoru opšte države i manji rast broja penzionera od predviđenog uticali su na reviziju naniže planiranih rashoda za penzije. Pri projekciji ove kategorije rashoda krajem 2015. godine, ostavljena je određena rezerva s obzirom da se očekivao ubrzaniji priliv novih penzionera po osnovu procesa racionalizacije u javnom sektoru (uključujući i javna preduzeća) i završetka restrukturiranja preostalih preduzeća u procesu privatizacije. Istovremeno, bio je rezervisan i iznos sredstava po osnovu povećanja broja penzionera za kategorije radnika kod kojih je vođen proces tzv. povezivanja staža. Za sada se čini da do toga nije došlo, iako nije isključeno da se ovaj proces ubrza u narednom periodu. Drugi faktori koji su uticali na procenu ukupnih izdataka za penzije su linerano povećanje nominalnog iznosa penzija, kao i povećanje iznosa koji primaju vojni penzioneri u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Planom za 2016. godinu bio je predviđen rast broja korisnika penzije iznad 1%, što je bilo u skladu sa dinamikom iz prethodnih godina. Nakon desetogodišnjeg perioda rasta broja penzionera, u 2015. godini se prvi put smanjio ukupan broj penzionera i to za 0,2% ili 3.200 lica. Takav trend nastavljen je i tokom 2016. godine. Osim blagog smanjenja ukupnog broja korisnika penzija, promenjena je i struktura po oblicima, te je smanjen broj korisnika invalidskih penzija i u nešto manjoj meri broj korisnika porodičnih penzija. Tome su doprinele mere na sprečavanju zloupotreba u ovoj oblasti. Broj starosnih penzija i dalje raste, ali po primetno nižoj stopi. Ovakva kretanja rezultat su i parametarskih mera, kao što je fazno podizanje starosne granice, ali i uvođenje penala prilikom prevremenog odlaska u penziju. U skladu sa ovim kretanjima revidirana je procena ukupnih rashoda za penzije naniže za 2,3% u odnosu na planiran iznos uz napomenu da predviđena jednokratna isplata penzionerima nije prikazana kao deo ukupnih rashoda za penzije, već se tretira kao oblik ostalih transfera stanovništvu. Rashodi za socijalna davanja i ostale transfere stanovništvu biće uvećani u odnosu na planiran iznos, pre svega zbog isplate jednokratne pomoći penzionerima. Svakom pojedinačnom primaocu penzija isplaćeno je po 5.000 dinara bez obzira na visinu penzije koju prima. Ukupan efekat jednokratne isplate po ovom osnovu je 8,6 mlrd dinara. Pojedini oblici rashoda u okviru socijalnih davanja i transfera stanovništvu izvršiće se u manjem iznosu od prvobitnog plana. Od ukupno planiranog iznosa otpremnina za radnike u preduzećima u restrukturiranju u 2016. godini potrošiće se polovina, a ostatak od 3 mlrd dinara planiran je u 2017. godini, kada se očekuje završetak restrukturiranja. Usled očekivano većeg priliva korisnika Nacionalne službe za zapošljavanje (kao rezultat privođenja kraju procesa restrukturiranja i racionalizacije u javnom sektoru), naknade za nezaposlene planirane su na nešto većem nivou. Izvršenje ovih rashoda u dosadašnjem delu 2016. godine znatno je ispod planiranog nivoa. Sa druge strane, socijalna davanja na lokalnom nivo su povećana zbog već pomenutog šireg obuhvata određenih sredstava. Raste i iznos isplata duga vojnim penzionerima po osnovu sudskih odluka. Naime, određeni broj korisnika nije ušao u proces sporazumnog poravnanja duga, već sredstva koja potražuju po ovom osnovu namiruju putem prinudne naplate, u skladu sa pojedinačnim sudskim odlukama. Rashodi za subvencije su zbog planiranih jednokratnih rashoda kategorija kod koje je novim okvirom predviđeno veće izvršenje u odnosu na budžetiran iznos. U 2016. godini je bilo predviđeno značajno smanjenje ukupnog iznosa subvencija. Ukinuto je subvencionisanje zemljišta površine veće od 20 hektara, kao i državnog zemljišta koje je izdato u zakup. Subvencije namenjene javnim medijskim servisima su smanjene sa 8 na 4 mlrd dinara. Na kraju godine izvršenje će biti više od planiranog zbog preuzimanja duga Petrohemije u iznosu od 12,9 mlrd dinara, što se klasifikuje kao subvencija. U odnosu na 2015. godinu smanjene su subvencije na lokalnom nivou, ali to je rezultat već pomenute metodološke promene obuhvata korisnika i samim tim klasifikacije na rashodnoj strani. Otplata po osnovu garancija kao i subvencije značajnije će odstupiti u odnosu na iznose planirane budžetom za 2016. godinu. Izvršenje budžeta po ovom osnovu u septembru je dostiglo planirani iznos. Uzrok ovakvog kretanja je pozitivne prirode, a odnosi se na prevremenu otplatu garantovanog iznosa duga (dugovi preduzeća „Galenikaˮ a.d. i JP „Srbijagasˮ) čime se ostvaruju značajnije uštede na strani rashoda za kamate u narednom periodu. Planom je predviđeno da JP „Srbijagasˮ samostalno otplaćuje deo duga prema svojim poveriocima, što se nije u potpunosti ostvarilo. Pored poboljšanja likvidnosne pozicije ovog preduzeća ono još nije u mogućnosti da potpuno samostalno izvršava svoje obaveze.
Realizacija javnih investicija je u značajnoj meri bolja u odnosu na uporedive periode prethodnih godina. Kapitalni rashodi beleže najveći rast od svih kategorija rashoda u periodu januar–septembar 2016. godine. Do kraja septembra kapitalni rashodi dostigli su iznos od preko 86 mlrd dinara, što predstavlja povećanje od preko 35% u odnosu na isti period prethodne godine. Tabela 8. Izvršenje kapitalnih rashoda po nivoima vlasti, u mlrd dinara
Izvor: MFIN Najveći rast kapitalnih rashoda ostvaren je po osnovu povlačenja projektnih zajmova koji se koriste za izgradnju putne i železničke infrastrukture, a beleži se i intenziviranje realizacije projekata na lokalnom nivou. Ovo su nesumnjivo pozitivni rezultati ostvareni pri realizaciji javnih investicija, jer se radi o izgradnji Koridora 10 i 11, kao i revitalizaciji železničke infrastrukture. Sa druge strane, na nivou budžeta Republike ostvaren je nešto niži prirast kapitalnih rashoda, pri čemu se iznos od oko 1,9 mlrd dinara odnosi na popunu strateških rezervi nafte, tj. ne predstavlja ulaganje u infrastrukturu. Izvršenje kapitalnih rashoda na lokalnom nivou u prethodnom periodu je karakterisalo najveće izvršenje u poslednjem kvartalu i tradicionalno slabije izvršenje u prvim mesecima godine, ali se tokom 2016. godine dinamika realizacije izmenila. U drugom delu godine po pravilu dolazi do brže realizacije kapitalnih rashoda na nivou Republike pa se na kraju 2016. godine može očekivati solidan rast ukupnih kapitalnih rashoda. Ova nesumnjivo pozitivna tendencija omogućiće blago podizanje učešća javnih investicija u BDP, koje su u prethodnom periodu bile na izuzetno niskom nivou. Yüklə 0,91 Mb. Dostları ilə paylaş:
|