Zakon kao cilj inspekcijskog nadzora podjednako uvažava zakonitost I bezbednost. Zakon kao cilj inspekcijskog nadzora podjednako uvažava zakonitost I bezbednost

Zakon kao cilj inspekcijskog nadzora podjednako uvažava zakonitost i bezbednost.

• Zakon kao cilj inspekcijskog nadzora podjednako uvažava zakonitost i bezbednost.

• Regulatorni rizik

• Bezbedonosni rizik

• Savremeni inspekcijski nadzor se zasniva na proceni i upravljanju rizicima

• Da li je poželjno u potpunosti eliminisati rizik?

• Inspekcije ne mogu da iskontrolišu sve subjekte, niti da utvrde i reaguju na svaku nezakonitost i svaki rizik, jer to nije izvodljivo niti smisleno.

• Neophodno je rangirati nadzirane subjekte prema rizičnosti, zavisno od težine moguće štetne posledice i verovatnoće njenog nastanka - napraviti prioritete, i postupati blagovremeno i efikasno na osnovu procene rizika

• Inspekcija identifikuje rizike po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, koji mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta

Član 9 Zakona

• Član 9 Zakona

• Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika i srazmeran je procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja. Procena rizika je deo procesa analize rizika koji obuhvata i upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku

Kombinacija verovatnoće nastanka štetnih posledica po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese (npr. javni prihodi), koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i verovatne težine tih posledica

• Kombinacija verovatnoće nastanka štetnih posledica po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese (npr. javni prihodi), koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i verovatne težine tih posledica

Sve proističe iz javnih vrednosti (dobara, prava i interesa) koje štiti regulatorni sistem. U saradnji sa resornim ministarstvom, utvrdite sektorske prioritete i prepoznajte opasnosti koje prete njihovom ostvarenju.

• Sve proističe iz javnih vrednosti (dobara, prava i interesa) koje štiti regulatorni sistem. U saradnji sa resornim ministarstvom, utvrdite sektorske prioritete i prepoznajte opasnosti koje prete njihovom ostvarenju.

• Te vrednosti i prioriteti pokreću čitav proces. Rizik (risk) nije sam po sebi vrednost, već način da se zaštite pomenute vrednosti i prioriteti. Nemojte početi od utvrđivanja rizika. Oni proističu iz analize štetne posledice – opasnosti (hazard).

• „Opasnost“ (hazard) je šteta koju treba izbeći, dok je „rizik“ sadrži verovatnoću da će do štete doći.

Procena rizika predstavlja okosnicu planiranja i vršenja inspekcijskog nadzora.

• Procena rizika predstavlja okosnicu planiranja i vršenja inspekcijskog nadzora.

• Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika (eng. risk-based inspection) i srazmeran je procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja.

• Rizik, prema stepenu, može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan.

• Inspekcija nije dužna da vrši inspekcijski nadzor kada je procenjeni rizik neznatan.

Dobri informacioni sistemi mogu biti od velike pomoći za analizu rizika i njegovu procenu, ali pojedine zemlje ostvaruju izvanredne rezultate primenom prostih tabela u programu Excel – nepostojanje sistema nije izgovor za nerad.

• Dobri informacioni sistemi mogu biti od velike pomoći za analizu rizika i njegovu procenu, ali pojedine zemlje ostvaruju izvanredne rezultate primenom prostih tabela u programu Excel – nepostojanje sistema nije izgovor za nerad.

• Već postoje međunarodne baze podataka koje sadrže podatke od značaja za procenu rizika u Srbiji – poput FAO, SZO, OIE – kao i međunarodni sistemi za brzo obaveštavanje i uzbunjivanje, kao što su RAPEX i RASFF.

• Glavni uslov nije dobar softver, već ljudi sa zdravim rasuđivanjem.

Pojedini rizici su uvek prisutni, ali drugi rizici se javljaju i nestaju kako se okolnosti menjaju.

• Pojedini rizici su uvek prisutni, ali drugi rizici se javljaju i nestaju kako se okolnosti menjaju.

• Promene u privredi mogu da prouzrokuju rizike, i to naročito u građevinarstvu, gde projektima koji su pokrenuti uz solidno finansiranje može nestati novca. Rizik na tržištu uvek vodi bezbednosnom riziku.

• Sadašnja kretanja migranata povećaće pojedine rizike (opterećenje javnih usluga) a možda i stvoriti nove.

• Pristup boljim podacima, uključujući i onima izvedenim iz iskustva same inspekcije, može da promeni rezultat procene rizika.

• Rizik može biti dinamičan i treba ga redovno iznova procenjivati.

(2) Mesto - Rizici u gradskoj i seoskoj sredini se mogu razlikovati. Ali se u različitim situacijama mogu razlikovati i načini da se prevaziđe isti rizik.

• (2) Mesto - Rizici u gradskoj i seoskoj sredini se mogu razlikovati. Ali se u različitim situacijama mogu razlikovati i načini da se prevaziđe isti rizik.

• (3) Grupe na koje utiče - Obdaništa i bolnice će uvek biti posebni slučajevi zbog osetljivosti grupa ljudi o kojima je reč.

• Kod procene rizika u obzir se moraju uzeti grupe ljudi koje su osetljivije na rizike koji se procenjuju.

• Ovde je često reč o „nenamernim posledicama“ jer su tokom procene načinjene pogrešne pretpostavke o funkcionisanju predloženih mera u praksi.

• (4) Ekonomska snaga - Preveliki fokus na opasnosti u određenom sektoru može da utiče na ravnotežu između zaštite društva od tih opasnosti i podsticanja razvoja i rasta privrednih subjekata.

Cilj pored rizika smanjiti i neujednačenost, samovolju, koruptivnost i druge moguće zloupotrebe u pokretanju i sprovođenju inspekcijskog nadzora, kao i primedbe na učestalost i trajanje inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanak ovog nadzora kod drugih privrednih subjekata.

• Cilj pored rizika smanjiti i neujednačenost, samovolju, koruptivnost i druge moguće zloupotrebe u pokretanju i sprovođenju inspekcijskog nadzora, kao i primedbe na učestalost i trajanje inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanak ovog nadzora kod drugih privrednih subjekata.

Procenjuje se polazeći od:

• Procenjuje se polazeći od:

• prirode štetnih posledica
• koja proizlazi iz vrste delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta, odnosno karakteristika robe ili proizvoda koga nadzirani subjekat stavlja u promet ili usluga koje nadzirani subjekat pruža, ili radnji koje preduzima, odnosno ovlašćenja koja vrši u sklopu svog poslovanja ili postupanja, a u odnosu na zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese, i
• obima štetnih posledica
• pre svega kruga lica koji koriste robu, proizvod ili usluge, odnosno kruga lica koja ostvaruju određena prava u nadziranom subjektu ili u vezi sa nadziranim subjektom, odnosno opsega zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa na koje se odnosi delatnost ili aktivnost nadziranog subjekta ili na koje ona utiče

Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći o

• Verovatnoća nastanka štetnih posledica procenjuje se polazeći o

• prethodnog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta, uključujući poslednje utvrđeno stanje zakonitosti i bezbednosti njegovog poslovanja i postupanja
• standarda i pravila dobre prakse koje nadzirani subjekat primenjuje;
• sistema upravljanja i unutrašnjeg nadzora nad zakonitošću,
• pravilnošću i bezbednošću poslovanja i postupanja kod nadziranog subjekta,
• upravljanja rizicima i unutrašnjeg nadzora kod nadziranog subjekta, kao i revizije finansijskih izveštaja nadziranog subjekta;
• stanja u oblasti u kojoj se njegova delatnost ili aktivnost vrši i predviđanja budućih kretanja u njoj;
• unutrašnjih i spoljnih stručnih, tehničkih, tehnoloških i finansijskih kapaciteta nadziranog subjekta

Numrtička vrednost stepena rizika dobija se množenjem numeričkih vrednosti težine štetnih posledica i verovatnoće njihovog nastanka.

• Numrtička vrednost stepena rizika dobija se množenjem numeričkih vrednosti težine štetnih posledica i verovatnoće njihovog nastanka.

ISO 31000:

• ISO 31000:

• Međunarodni standard koji sadrži principe i predstavlja vodič za efektivno upravljanje rizikom
• Nije specifičan za bilo koju industriju ilisektor
• Primenjiv na bilo koju vrstu rizika
• Primenjiv za bilo koji tip organizacije
• Moguće ga je prilagoditi tako da odgovara potrebama organizacije

• ISO 31000:2009 sadrži:

• Termine i definicije u oblasti upravljanja rizikom
• Principe kojima se rukovodi efektivno upravljanje rizikom
• Okvir i proces upravljanja rizikom

• ISO 31000 je veoma kratak 24 strane, jednostavan i razumljiv

• Srpski standard SRPS EN 31010:2011 Menadžment rizikom – Tehnike ocene rizika

Opšti okvir za procenu rizika postavljen Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Uredbom o zajedničkim elementima procene rizika u inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, broj 81/15),

• Opšti okvir za procenu rizika postavljen Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Uredbom o zajedničkim elementima procene rizika u inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, broj 81/15),

• kriterijumi za težinu i verovatnoću nastanka štetnih posledica

U strukturi rizika najveći broj zauzimaju neznatni i mali rizici, zatim visoki, dok je najmanje kritičnih rizika

• U strukturi rizika najveći broj zauzimaju neznatni i mali rizici, zatim visoki, dok je najmanje kritičnih rizika

Izvori informacija?

• Izvori informacija?

• Uredba o načinu uspostavljanjа i radа sistema brze razmenе informacija o opasnim prоizvodima („Službeni glasnik RS“, broj 89

• Korektivni faktor u proceni rizika

Inspekcija opominje ali ne kažnjava

• Inspekcija opominje ali ne kažnjava

• https://www.youtube.com/watch?v=VeJexSP5nac