1. Prezento Prezento Imperfekto

1. Prezento

• 1. Prezento

• 2.Imperfekto

• 3.Preterito

• 4.Perfekto

• 5.Pluskvamperfekto

• 6.Aoristo

• 7.Futuro I

• 8. Futuro II

Sadašnje vreme

• Sadašnje vreme

• A. Izražava ono što se dogodilo u sadašnjem trenutku: Me džavtar

• B. Ono što se događa sada: Me ašunav so vakeres akana

• C. Radnja koja duže traje: Mungro phral sićol bašalipe

D. Radnja iz prošlosti koja seže u sadašnjost:

• D. Radnja iz prošlosti koja seže u sadašnjost:

• Araći angle rjat, dijem ando kher, dikhav trujal mande, khonik naj khere.

• E. Ono što je bezvremeno: duj thaj duj si štar

Označava radnju koja je trajala u prošlosti

• Označava radnju koja je trajala u prošlosti

• Me dikh-av-as amen dikh-as-as

• Tu dikh-es-as tumen dikh-en-as

• Vo dikh-el-as von dikh-en-as

Oblik koji pokazuje radnju iz prošlosti

• Oblik koji pokazuje radnju iz prošlosti

• Ne sadrži podatke o trajnosti i kontinuitetu radnje

• 1. esencijalno-egzistencijalni

• 2. živi-delatni

• 3.neživi

1. Esencijalno-egzistencijalni. Imaju ga tematski gl. Sa markerom -j

• 1. Esencijalno-egzistencijalni. Imaju ga tematski gl. Sa markerom -j

• Asal, hasal, ladžal

• Asajem, hasajem, ladžajlem...

• I pojedini atematski gl. Sa markerom - j

• Dav-dijem, lav-lijem, dav (uđem)-dijem

Živi-delatni sa markerom –d

• Živi-delatni sa markerom –d

• Kerav-kerdem, bičhalav-bičhaldem, marav-mardem...

• Koriste se kao tranzitivni/prelazni daravav-daravdem (uplašio sam nekoga) i darardem (zastrašio sam nekoga)

• Kerav (činim)-kerdem (činio sam)

Neživi preteriti, tematski gl. Nemaju marker –L

• Neživi preteriti, tematski gl. Nemaju marker –L

• Javlja se samo kod nepravilnih gl.

• Džav-preterit je gelem –gejem/ispravnije

• Xav-xalem-xajem /u nekim dijalektima

Upotreba: obuhvata značenja kojim se konstatuje da je radnja završena, koristi se u poslovicama, značenju istorijskog ili epskog perfekta

• Upotreba: obuhvata značenja kojim se konstatuje da je radnja završena, koristi se u poslovicama, značenju istorijskog ili epskog perfekta

Radnja, zbivanje ili stanje se izvršilo pre nego što govornik o njima saopštava, tj. u prošlosti

• Radnja, zbivanje ili stanje se izvršilo pre nego što govornik o njima saopštava, tj. u prošlosti

• Gradi se u zavisnosti od gl. I klase kojoj pripada

Ačh

• Ačh

• Ačhililema

• Ačhililana...

Davno prošlo vreme

• Davno prošlo vreme

• Na oblike u preteritu doda se nastavak-as u sing.i pl.

• Asal (smejati se)

• Me Asajemas amen Asajamas

• Tu Asajanas tumen Asajenas

• Vo/voj Asajasas von Asajenas

Primeri:

• Primeri:

• Me našti kerdem khajda sar tu kerdanas

• Sa ćerdem sar tu phendanas (sve sam uradio kako si ti bio rekao)

• Tu či phendan sa so ašundanas lestar (ti nisi rekao sve što si bio čuo od njega)

Pređašnje svršeno vreme

• Pređašnje svršeno vreme

• Na lične oblike u preteritu dodaje se sufiks

• -ata

• Mulem trušatar-umreh od žeđi

• Upotrebljava se za prepričavanje radnji iz prošlosti

Sintetički

• Sintetički

• Analitički

• 1. Sintetički: na lične oblike u prezentu doda se nastavak –a

• Xava xasa

• Xasa xana

• Xala xana

2. Analitički

• 2. Analitički

• Gl. Kamav (hteti, želeti)

• Potpuni oblik+partikula te

• Kamav te xav

• Kames te xas...

• Može se graditi i od enklitičkog oblika gl. Kamav (kam, ka) tada se ne koristi partikula te

• Ka pijav/ka pijes/ka pijel

Finitne (određene, lične) forme

• Finitne (određene, lične) forme

• Infinitne (neodređene, nelične) forme

• Finitne forme

• 1. Lice: 1.2.3 lice

• 2. Broj: singular i plural

• 3. Vreme/tempus: prezent, imperfekat, futur I, II, perfekat, pluskvamperfekat, preterit

• 4. Način /modus:indikativ, konjuktiv, kondicional, optativ, imperativ

Glagolski rod: aktiv, medijum, pasiv

• Glagolski rod: aktiv, medijum, pasiv

• Aktiv- vršenje radnje

• Pasiv-trpljenje radnje

• Medijum-dativski phirav mange

1. Indikativ

• 1. Indikativ

• 2.Imperativ

• 3.Injuktiv

• 4.Optativ

• 5.Prekativ

• 6.Konjuktiv

• 7.Kondicional

1. Indikativ-služi za iskazivanje realne stvarnosti

• 1. Indikativ-služi za iskazivanje realne stvarnosti

• 2. zapovedni način

• 3.Injuktiv, retko se koristi –zabrane pomoću negacije ma

• 4.Optativ ima dve forme

• A) nastavak –aja Te kameja, av mande

• B) za izricanje želja: Te avel tuke baxtasa, sastimasa!

Prekativ, za izražavanje molitve, kletve, zakletve: O Del te del amenđe sa so amaro ilo kamel; O Del te del lenđe bibax(t) thaj nasvalipe

• Prekativ, za izražavanje molitve, kletve, zakletve: O Del te del amenđe sa so amaro ilo kamel; O Del te del lenđe bibax(t) thaj nasvalipe

• Konjuktiv, izražava mogućnost il nemogućnost, želje, molbe, gradi se pomoću partikle – te

Kondicional, izražavaju se uslovnosti i neuslovnosti, pogodbe, pretpostavke

• Kondicional, izražavaju se uslovnosti i neuslovnosti, pogodbe, pretpostavke

• Kondicional I, II

• Kondicional I: gradi se pomoću enklitike –kam+nastavak-a, -asa,-aha (na lične oblike u prezentu)

• Kana avasa khine, bešasa/kada budemo umorni, sešćemo

Kondicional II

• Kondicional II

• Na lične oblike u preteritu dodaje se nastavak –as

• Partikula –te

• Te džanglemas sarsavo san, me nisar či avilemas /Da sam znao kakav si, ja ne bih nipošto došao

• Partikula- kam / Te na dži akana avilo, či paćav kaj ka avela

Paškeravni, adverbo

• Paškeravni, adverbo

• Nepromenljive vrste reči, stoje uz glagole, imenice, prideve i predloge da bi bliže odredili radnju po mestu, vremenu, načinu

• Akate, ake, andre, but, sigo, thejara i td.

Prepozicia

• Prepozicia

• Ukazuje na odnos reči prema drugoj rečenici

• 1. Prostorni odnos-odnos po mestu:

• Bešel angla o kher/ fuljel katar o plain/đelo po drom...

• 2. Odnos po vremenu:

• Hasajlo ande kali rjat/thejara uštava baxtali

• 3. Odnos uzroka, poređenja, načina, zajednice, cilja:

• Phirde vas, talo vas/O kašt thaj o bar pharon katar o šil

Najčešći predlozi:

• Najčešći predlozi:

• An,andar, andre, angla, anglal, bi, dži, karing, akaring, kaj, katar, ke, ki, ko, mamuj,mamujal, maškar, trujal, napal, pala, palal, pale, palpale, paša, pe, pi, po, prdal, tala, talaj, telal, tele, upral, vaš...

Phandina , konjukcia

• Phandina , konjukcia

• A, hem, em, thaj, vi, kaj, ni, sar, vaj/munaj

• U ulozi veznika javljaku seprilozi, predlozi i partikule

Partikule

• Partikule

• Za pokazivanje: Ake, eke

• Za potvrđivanje: oja, si, va, ej, čače, sar na,

• Za odricanje i negiranje: na, naj, nisar

• Rečce upitnog smisla: kaj?, sar?, si?

• Rečce za posebno isticanje u pozitivnom ili negativnom smilsu: hatam/kao; fastum, bistum /kao da je; ta/bar;

Rečce za izuzimanje: numa/samo; feri/samo, jedino

• Rečce za izuzimanje: numa/samo; feri/samo, jedino

• Za isticanje suprotnog: ama

• Uzvici –interjekcie

• E! Au!Joj!