1) Koja je uloga finansijskih posrednika? 1) Koja je uloga finansijskih posrednika?2) Koje institucije su finansijski posrednici?3) Kojim poslovima se bave banke na finansijkim tržištima?4) Kojim poslovima se bave investicione banke ?5) Ko su institucionalni investitori?6) Šta je investicioni fond ?7) Kako funkcionišu otvoreni investicioni fondovi?
8) Kako funkcionišu zatvoreni investicioni fondovi ? 8) Kako funkcionišu zatvoreni investicioni fondovi ?9) Koji su specifični investicioni fondovi?10) Koji su rizici ulaganja u investicione fondove?11) Koje su provizije i naknade kod investicionih fondova?12) Kako se izračunavaju prinosi investicionog fonda?13) Šta su zajednički fondovi novčanog tržišta?14) Šta su državni investicioni fondovi?15) Šta su penzioni fondovi?16) Koja je investiciona politika osiguravajućih kompanija?
VI FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Finansijske institucije (financial institutions- FI), kao što su banke, kreditne zadruge, osiguravajuće kompanije, investicioni fondovi i drugi imaju osnovna funkciju u kanalisanju sredstava od onih koji imaju višak finansijskih sredstava (provajderi sredstava) onima koji imaju nedostatak finansijskih sredstava (korisnicima sredstava) (1). U tom procesu finansijske institucije su izložene brojnim rizicima i zbog tih rizika i specifične uloge finansijskih institucija u finansijskom sistemu one imaju posebnu pažnju regulatora (države).. Finansijske institucije (financial institutions- FI), kao što su banke, kreditne zadruge, osiguravajuće kompanije, investicioni fondovi i drugi imaju osnovna funkciju u kanalisanju sredstava od onih koji imaju višak finansijskih sredstava (provajderi sredstava) onima koji imaju nedostatak finansijskih sredstava (korisnicima sredstava) (1). U tom procesu finansijske institucije su izložene brojnim rizicima i zbog tih rizika i specifične uloge finansijskih institucija u finansijskom sistemu one imaju posebnu pažnju regulatora (države)..
Nedepozine finansijske institucije su: Nedepozine finansijske institucije su: (1) osiguravajuće kompanije (kompanije za osiguranje života, kompanije za osiguranje imovine), (2) penzioni fondovi (privatni penzioni fondovi, državni penzioni fondovi), (3) investicioni posrednici (investicioni fondovi, fondovi tržišta novca, finansijske kompanije). Pored toga postoje i uslužne finansijske institucije: (1) brokerske kuće, (2) dilerske kuće; (3) investicione banke, (4) investicioni savetnici i (5) organizovana finansijska tržišta (berze i OTC).
Banke se pojavljuju u poslovanju na finansijskim tržištima i sa hartijama od vrednosti u nekoliko osnovnih uloga. Banke se pojavljuju u poslovanju na finansijskim tržištima i sa hartijama od vrednosti u nekoliko osnovnih uloga. Prvo, mogu samo davati (uz naknadu) savete u vezi sa kupovinom određenih hartija od vrednosti. Drugo, mogu (uz naknadu kao komisionar ili poverenik) upravljati sredstvima svojih komitenata, kroz ulaganja u različite hartije od vrednosti na bazi utvrđene investicione strategije i investiconog mandata koji im je dao komitent. Treće, mogu trgovati na berzi (u svoje ime i za svoj račun), odnosno na finansijskim tržištima, direktno (preko svog brokera) ili preko brokersko-dilerske firme hartijama od vrednosti, u cilju plasmana raspoloživih viškova likvidnih sredstava i ostvarivanja zarade, odnosno održavanja tekuće likvidnosti kroz prodaju ranije kupljenih hartija od vrednosti.
Četvrto, mogu organizovati emisiju hartija od vrednosti na finansijskim tržištima za svoje komitente emitente (kompanije) i vršiti upis dela emisija (radi postizanja uspešnosti emisije) na bazi prethodnog sporazuma sa emitentom (za što im pripada posebna naknada). Četvrto, mogu organizovati emisiju hartija od vrednosti na finansijskim tržištima za svoje komitente emitente (kompanije) i vršiti upis dela emisija (radi postizanja uspešnosti emisije) na bazi prethodnog sporazuma sa emitentom (za što im pripada posebna naknada). Peto, banke se pojavljuju na berzi, odnosno finansijskim tržištima, kao neposredni emitenti sopstvenih hartija od vrednosti (pre svega bankarskih zapisa i obveznica, ali i akcija ) i na taj način prikupljaju sredstva za sopstveno poslovanje
Investicione banke obavljaju poslove vezane za prvu emisiju hartija od vrednosti i u tom kontekstu mogu pružiti usluge konsaltinga, registracije emisije, kao i garancije njene uspešnosti . Investicione banke obavljaju poslove vezane za prvu emisiju hartija od vrednosti i u tom kontekstu mogu pružiti usluge konsaltinga, registracije emisije, kao i garancije njene uspešnosti . Savetodavne usluge se daju u pripremnoj fazi kod pripreme emitenta, izrade preliminarnog prospekta i registracije emisije kod nadležnog državnog organa, a kasnije kod izrade finalne verzije prospekta (ili memoranduma ukoliko se vrši direktan plasman).Postoje dve vrste primarnih emisija običnih akcija. Inicijalna javna ponuda (initial public offering-IPO) odnosi se na akcije koje izdaju kompanije koje su nekada bile zatvorene kompanije, a sada prelaze u otvorena akcionarska društva, odnosno prvi put javno plasiraju akcije. Dodatno nove emisije nude kompanije koje su ranije već emitovale akcije. U slučaju obveznica, takodje, razlikujemo dve vrste emisije na primarnom tržištu: javnu ponudu i privatni plasman.
Investicioni bankari imaju nesporno važnu ulogu na tržištu kapitala. Međutim, naziv ’’investicioni bankar’’, u suštini, sa aspekta njegove uloge na finansijskom tržištu, nije potpuno adekvatan, pošto on nije ni investitor, ni bankar, ne vrši dugoročna ulaganja, niti prikuplja štednju drugih. Investicioni bankar pronalazi kupce za nove emisije hartija od vrednosti kojima se pribavljaju dugoročna finansijska sredstva za investicije. Radi se o posredniku koji otkupljuje novoemitovane hartije od vrednosti i prodaje ih ili obezbeđuje njihovu prodaju. Investicioni bankari imaju nesporno važnu ulogu na tržištu kapitala. Međutim, naziv ’’investicioni bankar’’, u suštini, sa aspekta njegove uloge na finansijskom tržištu, nije potpuno adekvatan, pošto on nije ni investitor, ni bankar, ne vrši dugoročna ulaganja, niti prikuplja štednju drugih. Investicioni bankar pronalazi kupce za nove emisije hartija od vrednosti kojima se pribavljaju dugoročna finansijska sredstva za investicije. Radi se o posredniku koji otkupljuje novoemitovane hartije od vrednosti i prodaje ih ili obezbeđuje njihovu prodaju.
Kao posrednik, investicioni bankar izvršava tri važne funkcije: Kao posrednik, investicioni bankar izvršava tri važne funkcije: 1) pospešuje prodaju novih hartija od vrednosti; 2) preuzima na sebe rizik eventualnog gubitka i 3) savetuje klijente o najpovoljnijem načinu finansiranja.
Komercijalne banke vezane su za berzansko poslovanje na više načina. Komercijalne banke vezane su za berzansko poslovanje na više načina. Najdirektniji je kupovina i prodaja na berzama, tamo gde je njihovo pojavljivanje na parketu berze dozvoljeno. Na pojedinim berzama (na primer, u Nemačkoj), one imaju dominantan uticaj, dok je na drugim berzama njihovo učešće (pravilima berze ili zakonom) delimično dozvoljeno ili potpuno isključeno. Komercijalne banke su vezane za berzansko poslovanje i posredno preko hartija od vrednosti, bilo da su u pitanju emisije sopstvenih hartija od vrednosti, bilo kod onih gde se pojavljuju u ulozi akceptanta i avaliste (menice), odnosno potpisnika emisije.
Kastodi banka je banka (komercijalna ili univerzalna) koja obavlja poslove vođenja računa hartija od vrednosti za račun klijenata (vlasničkih računa klijenata), postupanja po nalogu klijenata za prenos prava iz hartija od vrednosti, naplaćivanja potraživanja po osnovu dospelih hartija od vrednosti (kamata, dividendi), staranja o izvršavanju poreskih i drugih zakonskih obaveza imalaca hartija od vrednosti koji su njeni klijenti, obaveštavanja akcionara o godišnjim skupštinama akcionarskih društava i zastupanja akcionara na tim skupštinama itd. Kastodi banka može da obavlja i poslove koji se odnose na finansijske derivate. Kastodi banka je banka (komercijalna ili univerzalna) koja obavlja poslove vođenja računa hartija od vrednosti za račun klijenata (vlasničkih računa klijenata), postupanja po nalogu klijenata za prenos prava iz hartija od vrednosti, naplaćivanja potraživanja po osnovu dospelih hartija od vrednosti (kamata, dividendi), staranja o izvršavanju poreskih i drugih zakonskih obaveza imalaca hartija od vrednosti koji su njeni klijenti, obaveštavanja akcionara o godišnjim skupštinama akcionarskih društava i zastupanja akcionara na tim skupštinama itd. Kastodi banka može da obavlja i poslove koji se odnose na finansijske derivate.
Komercijalne banke (ali i univerzalne banke) spadaju u red institucionalnih investitora (zajedno sa osiguravajućim kompanijama, penzionim fondovima i investicionim fondovima) koji su najvažniji investitori na finansijskim tržištima i koji svojim značajnim kupovinama i prodajama mogu presudno da usmeravaju kretanja cena na finansijskom tržištu u celini. Komercijalne banke (ali i univerzalne banke) spadaju u red institucionalnih investitora (zajedno sa osiguravajućim kompanijama, penzionim fondovima i investicionim fondovima) koji su najvažniji investitori na finansijskim tržištima i koji svojim značajnim kupovinama i prodajama mogu presudno da usmeravaju kretanja cena na finansijskom tržištu u celini. Po pravilu, velike banke poseduju u svom sastavu čitave organizacione delove finansijskih analitičara i investicionih savetnika.
Univerzalne banke se pojavljuju u nekoliko uloga na finansijskom tržištu. Na primarnom tržištu univerzalne banke se pojavljuju u klasičnoj ulozi investicionih bankama koja se ogleda u savetodavnoj funkciji, pokroviteljstvu emisije davanje jemstva (da se u slučaju neuspeha otkupi preostali deo ili da se odobri kredit dok se ne prodaju preostali delovi eimsije) i distrbuciji novoemitovanih hartija od vrednosti preko svoje prodajne mreže (filijala) . Univerzalne banke se pojavljuju u nekoliko uloga na finansijskom tržištu. Na primarnom tržištu univerzalne banke se pojavljuju u klasičnoj ulozi investicionih bankama koja se ogleda u savetodavnoj funkciji, pokroviteljstvu emisije davanje jemstva (da se u slučaju neuspeha otkupi preostali deo ili da se odobri kredit dok se ne prodaju preostali delovi eimsije) i distrbuciji novoemitovanih hartija od vrednosti preko svoje prodajne mreže (filijala) . Na sekundarnom finansijskom tržštu univerzalne banke kao klasični finansijski posrednici obavljaju brokerske (kupovina i prodaja hartija od vrednosti za račun komitenta, uz proviziju) i dilerske funkcije (kupovina i prodaja za svoj račun u cilju ostvarivanja dobiti i snošenje rizika), preko svojih specijalizovanih odeljenja ili afilijacija.
Univerzalne banke u okviru tzv. fiducijarnih poslova mogu obavljati sledeće poslove koji su povezani sa finansijskim tržištima i njegovim učenicima: 1) upravljanje penzionim fondovima, 2) upravljanje investicionim fondovima, 3) upravljanje imovinom (asset managmenet), uključujući i ostavine i zadužbine; 4) čuvanje, naplata i tehnički servis hartija od vrednosti (kastodi uluge), 5) prijem i čuvanje posebno namenjenih depozita (tzv. escrow agent); 6) učešće u emisijama hartija od vrednosti Univerzalne banke u okviru tzv. fiducijarnih poslova mogu obavljati sledeće poslove koji su povezani sa finansijskim tržištima i njegovim učenicima: 1) upravljanje penzionim fondovima, 2) upravljanje investicionim fondovima, 3) upravljanje imovinom (asset managmenet), uključujući i ostavine i zadužbine; 4) čuvanje, naplata i tehnički servis hartija od vrednosti (kastodi uluge), 5) prijem i čuvanje posebno namenjenih depozita (tzv. escrow agent); 6) učešće u emisijama hartija od vrednosti
Prvi objedinjeni fond (pooled fund) u SAD stvoren je 1893.g. za fakultete i osoblje Harvard University-a, dok je prvi pravi investicioni fond (mutal fund) stvoren 21. marta 1924 - Massachusetts Investment Trust, čija je imovina koji je posle godinu dana sa inicijalnih 50.000 USD narasla na 392.000 USD, uz učešće oko 200 akcionara (Izvor: Investment Company Institute).
U međunarodnim poslovnim finansijama pojavljuju se investicioni fondovi kao mogući oblik plasmana kapitala ili kao mogući investitor. Za razne namene u međunarodnim poslovnim finansijama koriste se specifične komapanije u vidu finansijskih ili ofsor kompanija. U međunarodnim poslovnim finansijama pojavljuju se investicioni fondovi kao mogući oblik plasmana kapitala ili kao mogući investitor. Za razne namene u međunarodnim poslovnim finansijama koriste se specifične komapanije u vidu finansijskih ili ofsor kompanija.
Investicioni fond je vrsta institucionalnog investitora koji privlači sredstva manjih individualnih investitora kojima za njihova investirana sredstva izdaje akcije ili, ređe, udele u finansijskoj aktivi fonda. Investicioni fond je skup akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti u vlasništvu grupe investitora, kojima upravlja investiciona kompanija. Investicioni fond je vrsta institucionalnog investitora koji privlači sredstva manjih individualnih investitora kojima za njihova investirana sredstva izdaje akcije ili, ređe, udele u finansijskoj aktivi fonda. Investicioni fond je skup akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti u vlasništvu grupe investitora, kojima upravlja investiciona kompanija.
Opšti ciljevi investicionih fondova su: Opšti ciljevi investicionih fondova su:Da akcionarima obezbede visoke dividende;Da povećaju vrednost kapitala, čime se povećava i vrednost akcija;Da se uspostavi balans između dva prethodna cilja;Da minimiziraju rizik.
Postoje različiti oblici investicionih fondova, koji se javljaju pod različitim nazivima, ali se uglavnom mogu razlikovati na osnovu tri osnova kriterijuma: Postoje različiti oblici investicionih fondova, koji se javljaju pod različitim nazivima, ali se uglavnom mogu razlikovati na osnovu tri osnova kriterijuma:Načinu mobilizacije sredstava – razlikuju se otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi.Investicionoj strategiji – investicioni fondovi mogu biti: dohodovni, uravnoteženi, deonički, specijalizovani, dividendni, fondovi novčanog tržišta, nacionalni, fondovi rizičnog kapitala. Ciljevima investiranja (u koje hartije od vrednosti investicioni fondovi ulazu) – postoje četiri osnove grupe : fondovi za ulaganje u akcije, fondovi za ulaganje u obveznice (instrumente duga), fondovi za ulaganje u akcije i obveznice i fondovi za ulaganje u instrumente novčanog tržišta.
Od svih investicionih fondova, prema suštinskim karakteristikama, najznačajnija je podela na otvorene i zatvorene IF. Od svih investicionih fondova, prema suštinskim karakteristikama, najznačajnija je podela na otvorene i zatvorene IF. Otvoreni IF imaju obavezu da investitorima stalno prodaju na njihov zahtev svoje akcije ili da ih otkupljuju. Kupovina i prodaja akcija vrši se po ceni koja se menja i zavisi od neto vrednosti aktive fonda u datom trenutku tako da ovi fondovi imaju promenljivi iznos kapitala i akcija. Zatvoreni IF se razlikuju od otvorenih IF po načinu ulaganja i povlačenja sredstava. Investitori mogu da kupe akcije zatvorenog investicionog fonda na inicijalnoj javnoj ponudi/prodaji kod investicione banke ili na sekundarnom finansijskom tržištu. Investitori mogu da povuku sredstva iz zatvorenog IF samo prodajom svojih akcija na sekundarnom tržištu. Ne postoji nikakva garancija da ćce prodajna cena akcija biti jednaka neto vrednosti aktive fonda u trenutku prodaje, pošto se ona formira na bazi ponude i tražnje i zato se vrednost akcija zatvorenih IF znatno manje menja u odnosu na vrednost akcija otvorenih IF.
Ako pretpostavimo da ukupna tržišna vrednost akcija otvorenog investicionog fonda iznosi 100 miliona USD i da broj emitovanih akcija investicionog fonda iznosi 4.000.000, onda cena po jednoj akciji iznosi 25 USD . Ukoliko dodje do povećanja tržišne vrednosti portfolia investicionog fonda to će se u odgovarajućoj srazmeri odraziti na povećanje cene emitovanih akcija od strane investicionog fonda, pa tako ako, na primer, poraste tržišna vrednost portfolia za 10% (sa 100 miliona USD na 110 miliona USD) cena akcija će se povećati sa 25 USD na 27,5 USD ( i obratno, ako ukupna tržišna cena portfolia padne na 90 miliona USD, cena akcija pada na 22,5 USD). U praksi kod otvorenih investicionih fondova može da postoji razlika izmedju cene akcija (udela, investicionih jedinica) ovih fondova i vrednosti neto aktive, radi pokrića brokerskih i drugih operativnih troškova samog investicionog fonda. Ako pretpostavimo da ukupna tržišna vrednost akcija otvorenog investicionog fonda iznosi 100 miliona USD i da broj emitovanih akcija investicionog fonda iznosi 4.000.000, onda cena po jednoj akciji iznosi 25 USD . Ukoliko dodje do povećanja tržišne vrednosti portfolia investicionog fonda to će se u odgovarajućoj srazmeri odraziti na povećanje cene emitovanih akcija od strane investicionog fonda, pa tako ako, na primer, poraste tržišna vrednost portfolia za 10% (sa 100 miliona USD na 110 miliona USD) cena akcija će se povećati sa 25 USD na 27,5 USD ( i obratno, ako ukupna tržišna cena portfolia padne na 90 miliona USD, cena akcija pada na 22,5 USD). U praksi kod otvorenih investicionih fondova može da postoji razlika izmedju cene akcija (udela, investicionih jedinica) ovih fondova i vrednosti neto aktive, radi pokrića brokerskih i drugih operativnih troškova samog investicionog fonda.
Manji individualni investitori ulažu sredstva u IF a za uzvrat dobijaju akcije. Prihodi koje investicioni fondovi ostvaruju daljim ulaganjem tih sredstava dele se akcionarima srazmerno njihovom učešću u sredstvima fonda. Manji individualni investitori ulažu sredstva u IF a za uzvrat dobijaju akcije. Prihodi koje investicioni fondovi ostvaruju daljim ulaganjem tih sredstava dele se akcionarima srazmerno njihovom učešću u sredstvima fonda.Za efikasnost investiranja sredstava uloženih u određeni IF brine se tim profesionalnih menadžera tog fonda. Onim vlasnicima sredstava fonda pružaju kompletan portfolio menadžment na osnovu utvrđene investicione stretegije i vrše diversifikaciju rizika kroz ulaganje u veliki broj različitih HOV, kreirajući na taj način portfolio strukturu (strukturu HOV) u vlasništvu fonda. Za svoje angažovanje investicione kompanije i menadžeri fonda dobijaju unapred utvrđenu proviziju. Ugovorom se određuje odnos između investitora i investicionog fonda, odnos investicione kompanije i investicionog fonda, kao i odnos fonda i banke depozitara.
Ofšor investicioni fondovi (off shore funds) su posebna vrsta investicionih fondova koji se nalaze na ofšor destinacijama i u ofšor finansijskim centrima gde uživaju veoma povoljan poreski tretman. Propisi koji uredjuju poslovanje ovih fondova (uključujući i državni nadzor njihovog poslovanja) su veoma liberalni (ili ih uopšte nema), tako da je za mnoge investitore iz razvijenih zemalja ovo veoma atraktivna investicija. Ofšor investicioni fondovi (off shore funds) su posebna vrsta investicionih fondova koji se nalaze na ofšor destinacijama i u ofšor finansijskim centrima gde uživaju veoma povoljan poreski tretman. Propisi koji uredjuju poslovanje ovih fondova (uključujući i državni nadzor njihovog poslovanja) su veoma liberalni (ili ih uopšte nema), tako da je za mnoge investitore iz razvijenih zemalja ovo veoma atraktivna investicija.Posebna vrsta fondova su investiiconi fondovi za ulaganja u pojedine zemlje ili regione (country investment funds) čija je poslovna strategija da ulažu u hartije od vrednosti odredjene zemlje, obično iz kategorije brzo rastućih privreda.
Postoji još jedan broj specifičnih fondova kao što su fondovi sa fleksibilnim portfoliom, fondovi sa ubrzanom ekspanzijom i fondovi sa umerenom ekspanzijom . Postoji još jedan broj specifičnih fondova kao što su fondovi sa fleksibilnim portfoliom, fondovi sa ubrzanom ekspanzijom i fondovi sa umerenom ekspanzijom . Fondovi sa fleksibilnim portfoliom (flexible portfolio funds) su vrsta investicionih fondova čiji menadžeri mogu, bez statutarnih ograničenja, zavisno od tržišne situacije, da kupuju i prodaju hartije od vrednosti, odnosno da sredstva u celosti ulože u akcije ili obveznice ili u instrumente tržišta novca.
Ulaganja u investicione fondove nose sa sobom brojne rizike i toga svaki individualni investitor mora da bude svestan. Ulaganja u investicione fondove nose sa sobom brojne rizike i toga svaki individualni investitor mora da bude svestan. Rizici zavise od profila investicionog fonda, odnosno njegove investicione strategije. Stručnost menadžera investicione kompanije koji upravljaju investicionim fondom je odredjena garancija, ali to nije samo po sebi dovoljno, jer su brojni investicioni fondovi koji su jedno vreme ostvarivali visoke prinose, a zatim sa istim mendžmentom došli do gubitka.
Postoje različite provizije i troškovi, na koje obavezno treba obratiti pažnju kod ’’ulaska’’ u investicioni fond, pošto u tom pogledu postoje značajne razlike. Osnovne vrste provizija i nakanda, kada su u pitanju otvoreni investicioni fondovi su: Postoje različite provizije i troškovi, na koje obavezno treba obratiti pažnju kod ’’ulaska’’ u investicioni fond, pošto u tom pogledu postoje značajne razlike. Osnovne vrste provizija i nakanda, kada su u pitanju otvoreni investicioni fondovi su:1) Naknada za kupovinu akcija (udela, investicionih jedinica) ili ulazna provizija koju jednokratno plaća ulagač (investitor) prilikom ’’ulaska’’ (učlanjivanja) u fond. Ova provizija se obično kreće do 5% od iznosa uplate. 2) Naknada za otkup akcija (udela, investicione jedinice) od strane investicionog fonda ili izlazna provizija , koju jednokratno plaća ulagač kada ’’izlazi’’ iz investicionog fonda tj. prodaje svoje akcije (udele, investicione jedinice) investicionom fondu. Ova provizija je obično manja od ulazne provizije, ali se i ona kreće do 5% od iznosa isplate. 3) Naknada investicionoj kompaniji (društvu za upravljanje investicionom fondovima, portfolio menadžeru, investicionom savetnku) za upravljanje imovinom fonda koja se naplaćuje godišnje u procentu od neto vrednosti osnovice (neto vrednosti imovine fonda) i ne zavisi od rezultata poslovanja fonda. Ona se kreće do 2% godišnje.4) Na teret imovine fonda, pa tako i individualnih investitora, podmiruju se i razni troškovi u vezi sa poslovanjem fonda, kao što su troškovi brokerskih usluga u vezi sa transakcijama na berzi, troškovi banke poverenika (kastodi banke), troškovi revizije i dr., a sve prema tarifama pružalaca ove vrste usluga, koji se proporicionalno rasporedjuju na sve članove (investitore) fonda. Ova suma obično nije veća 0,1%-0,2%, ali je u direktnoj proporiciji sa veličnim fonda i brojem ulagača.5) Provizija za administrativne troškove koja se jednokratno naplaćuje u apsolutnom iznosu (na primer, 100 novčanih jedinica), kod ulaska (učlanjenja) u fond. Ne naplaćuju je svi investicioni fondovi, pogotovo ako postoji ulazna provizija. 6) Kod pojedinih investicionih fondova, pored osnovne naknade za upravljanje imovinom fonda postoji i posebna provizija- podsticajni bonus za menadžere fonda u procentu ostvarenog prinosa iznad planiranog prinosa u skladu sa utvrdjenom investicionom strategijom (kreće se obično u rasponu od 10-20% obračunato na iznos razlike).
Hedž fondovi (hedge funds) su posebna vrsta fondova koji su obično u formi korporacija (limitied liability corporation ili limited partnership) koje raspolažu sa aktivom u vidu raznih finansijskih derivata. Slično kao i klasični investicione fondovi, hedž fondovi mogu imati razliičite investicione orjentacije i strategije, a najčešće se javljaju u vidu globalnih hedž fondova, hedž fondova za pojedine zemlje (pre svega privrede u razvoju), fondova fjučersa, fondova za (kamatnu i deviznu) arbitražu kod spajanja i kupovina preduzeća itd. Hedž fondovi (hedge funds) su posebna vrsta fondova koji su obično u formi korporacija (limitied liability corporation ili limited partnership) koje raspolažu sa aktivom u vidu raznih finansijskih derivata. Slično kao i klasični investicione fondovi, hedž fondovi mogu imati razliičite investicione orjentacije i strategije, a najčešće se javljaju u vidu globalnih hedž fondova, hedž fondova za pojedine zemlje (pre svega privrede u razvoju), fondova fjučersa, fondova za (kamatnu i deviznu) arbitražu kod spajanja i kupovina preduzeća itd. Specifična vrsta brzo rastućih hedž fondova su tzv. fondovi fondova (funds of funds) koji su otvoreni za investitore i investiraju u druge hedž fondove. Oni na taj način nude malim investitorima pristup drugim hedž fondovima (koji obično traže da investicije budu na veće iznose i to od sto hiljada do nekoliko stotina hiljada evra ili dolara), diversifikaciju portfolia, kao i ekspertsko znanje koje je od posebnog značaja kada su u pitanju hedž fondovi i transakcije.
Zajedničkih fondova novčanog tržišta (money markets mutal fonds-MMMF) predstavlaju specifičnu kombinaciju transakcionih depozitnih računa i posebne vrste investicionih fondova, koje su početkom sedamdesetih godina prošlog veka u SAD prvi put lansirale berzanske firme . Zajedničkih fondova novčanog tržišta (money markets mutal fonds-MMMF) predstavlaju specifičnu kombinaciju transakcionih depozitnih računa i posebne vrste investicionih fondova, koje su početkom sedamdesetih godina prošlog veka u SAD prvi put lansirale berzanske firme . Prvi MMMF su stvorili Bruce Bent i Henry Brown 1971, a ovaj fond je nudio kamatne stope ništo više od onih koje su bile limitirane za bankarske depozite (tzv. propis Q u SAD) i time privlačio deponente
Transakcioni depoziti kod MMMF predstavljaju u pravnom smislu akcije vlasnika ovih sredstava u MMMF, s tim da ova sredstva mogu da koriste za tekuća plaćanja, a za njihovo držanje deponenti dobijaju transakcionu kamatu u vidu prinosa na uložena sredstva u MMMF koji sredstva dalje ulaže u visokokvalitetne i likvidne kratkoročne finansijske instrumente novčanog tržišta ( kao što su kratkročni zapisi Trezora, certifikati o depozitu-CD, komerciijalni papiri-CP, kratkročni korporativni zapisi, repo ugovori, komercijalne papire na bazi sekjuritizovane aktive- ABCP, ali u druge MMMF). Transakcioni depoziti kod MMMF predstavljaju u pravnom smislu akcije vlasnika ovih sredstava u MMMF, s tim da ova sredstva mogu da koriste za tekuća plaćanja, a za njihovo držanje deponenti dobijaju transakcionu kamatu u vidu prinosa na uložena sredstva u MMMF koji sredstva dalje ulaže u visokokvalitetne i likvidne kratkoročne finansijske instrumente novčanog tržišta ( kao što su kratkročni zapisi Trezora, certifikati o depozitu-CD, komerciijalni papiri-CP, kratkročni korporativni zapisi, repo ugovori, komercijalne papire na bazi sekjuritizovane aktive- ABCP, ali u druge MMMF).
MMMF su vremenom izrasli u glavnom provajdera kratkoročnog finansiranja glabalnih firmi i banaka., tako da su sredstva sa kojima su upravljali iznosila 3.900 milijardi USD u 2009., da bi se tokom finansijske krize smanjila na 2.700 milijardi USD u 2011 MMMF su vremenom izrasli u glavnom provajdera kratkoročnog finansiranja glabalnih firmi i banaka., tako da su sredstva sa kojima su upravljali iznosila 3.900 milijardi USD u 2009., da bi se tokom finansijske krize smanjila na 2.700 milijardi USD u 2011
Specifični investicioni fondovi ili suvereni (državni) fondovi imovine-bogatstva (sovereign wealth funds -SWF), razlikuju se od klasičnih privatnih investicionih fondova (otvorenih i zatvorenih) po tome što je jedini investitor država, dok je njihova investiciona stratergija mnogo bliža investicionoj strategiji klasičnih privatnih investicionih fondova, mada je uglavnom konzervativnija i usmerena na duži rok. Specifični investicioni fondovi ili suvereni (državni) fondovi imovine-bogatstva (sovereign wealth funds -SWF), razlikuju se od klasičnih privatnih investicionih fondova (otvorenih i zatvorenih) po tome što je jedini investitor država, dok je njihova investiciona stratergija mnogo bliža investicionoj strategiji klasičnih privatnih investicionih fondova, mada je uglavnom konzervativnija i usmerena na duži rok.
Postavlja se pitanje kako se izračunava stopa prinosa za pojedinačnog investotora ? Pretpostavimo da je on investirao u investicioni fond 10.000 novčanih jedinica pre godinu dana, te da je platio ulaznu proviziju od 2%, kao i da je racio operativnih troškova fonda (operating expense ratio) 1,5%, a da se vrednost portfola fonda povećala posle godinu dana za 10%. Pošto je kod ulaska u fond unapred uzeto 200 novčanih jedinica kao ulazna (transakciona) provizija, neto imovina investitora u investicionom fondu je 9.800 novčanih jedinica. Godinu dana kasnije imovina investitora se uvećala na 10.780 novčanih jedinica (9.800 + 980), odnosno da je ostvaren prinos od 7,8% . Postavlja se pitanje kako se izračunava stopa prinosa za pojedinačnog investotora ? Pretpostavimo da je on investirao u investicioni fond 10.000 novčanih jedinica pre godinu dana, te da je platio ulaznu proviziju od 2%, kao i da je racio operativnih troškova fonda (operating expense ratio) 1,5%, a da se vrednost portfola fonda povećala posle godinu dana za 10%. Pošto je kod ulaska u fond unapred uzeto 200 novčanih jedinica kao ulazna (transakciona) provizija, neto imovina investitora u investicionom fondu je 9.800 novčanih jedinica. Godinu dana kasnije imovina investitora se uvećala na 10.780 novčanih jedinica (9.800 + 980), odnosno da je ostvaren prinos od 7,8% .
Od ovog iznosa bi trebalo odbiti obaveze prema investicionoj kompaniji /društvu za upravljanje investicionim fondovima) na ime operatvinih troškova od 1,5%, s tim što se ovaj procenat obračunava na srednju vrednost imovine investitora u fondu za proteklu godinu (9.800 + 10.780 : 2), na koji način se dolazi do iznosa od 10.290 novčanih jedinica na koji se primenjuje procenat troškova (1,5%), na koji način se dolazi do iznosa od 154 novčane jedince. Za ovaj iznos bi trebalo umanjiti iznos vrednosti imovine investitora na kraju godine od 10.780, na koji način se dolazi do 10.626 novčanih jedinica, što znači da je neto prinos nakon godinu dana za investitora (u odnosu na ukupnu investiranu sumu) 6,26% (10.626: 10.000). Od ovog iznosa bi trebalo odbiti obaveze prema investicionoj kompaniji /društvu za upravljanje investicionim fondovima) na ime operatvinih troškova od 1,5%, s tim što se ovaj procenat obračunava na srednju vrednost imovine investitora u fondu za proteklu godinu (9.800 + 10.780 : 2), na koji način se dolazi do iznosa od 10.290 novčanih jedinica na koji se primenjuje procenat troškova (1,5%), na koji način se dolazi do iznosa od 154 novčane jedince. Za ovaj iznos bi trebalo umanjiti iznos vrednosti imovine investitora na kraju godine od 10.780, na koji način se dolazi do 10.626 novčanih jedinica, što znači da je neto prinos nakon godinu dana za investitora (u odnosu na ukupnu investiranu sumu) 6,26% (10.626: 10.000).
Osnovne vrste DIF se mogu klasifikovati prema njihovim glavnim investicionim ciljevima i to na: Osnovne vrste DIF se mogu klasifikovati prema njihovim glavnim investicionim ciljevima i to na: 1) stabilizacione fondove čiji je primarni cilj da obezbede budžet i privredu od nagle promene cena glavnih spoljnotrgovinskih proizvoda (obično nafte); 2) štedni fondovi za buduće generacije koji imaju za cilj da prihode od eksploatacije manje ili više neobnovljivih prirodnih bogatstava pretvore u diversificirani investicioni portfolio; 3) korporacije za investiranje deviznih rezervi, čija sredstva se često još uvek vode kao sredstva deviznih (medjunarodnih) rezervi zemlje, s tim da je cilj ovih investicionih korporacija da povećaju prinos na plasman sredstava rezervi; 4) razvojni fondovi koji finansiraju značajne društveno-ekonomske projekte, ili unapredjuju industrijsku politiku, na koji način bi trebalo da se povećaju potencijali za privredni rast; 5) rezervni penzioni fondovi koji obezbedju sredstva za buduće potencijalne budžetske obaveze u finansiranju penzionog sistema
Penzioni fondovi mogu biti klasični državni (budžetski) penzioni fondovi koji rade na principu ''protočnog bojlera'' i teže da u svakoj godini ostvare ravnotežu priliva i odliva sredstava (oni su tzv. I stub penzionog sistema), pa stoga imaju minimalne rezerve likvidnosti i nemaju rezerve sredstava koje bi se mogle plasirati na finansijskom tržištu. Penzioni fondovi mogu biti klasični državni (budžetski) penzioni fondovi koji rade na principu ''protočnog bojlera'' i teže da u svakoj godini ostvare ravnotežu priliva i odliva sredstava (oni su tzv. I stub penzionog sistema), pa stoga imaju minimalne rezerve likvidnosti i nemaju rezerve sredstava koje bi se mogle plasirati na finansijskom tržištu.Nedržavni penzioni fondovi (privatni, dobrovoljni, kompanijski) posluju na sličnim principima kao i osiguravajuće kompanije koje se bave osiguranjem života. S obzirom da im je poslovanje zasnovano na aktuarskim principima osiguranja oni imaju značajne rezerve sredstava koje plasiraju u različite hartije od vrednosti ili ih drže kod poslovnih banaka.
Kompanijiski penzioni fondovi (koji predstavljaju tzv. II stub penzionog sistema i ujedno su dopuna I stubu penzionog sistema- državnim penzionim fondovima) posluju na aktuarskim principima, što znači da se uplate osiguranika investiraju (kupovina hartija od vrednosti na finansijskom tržištu ili depoziti kod banaka), da bi se obezbedila sredstva za isplatu (dodatnih iznosa) penzija kada dospeju obaveze penzionog fonda u tom pogledu prema osiguraniku. Kompanijiski penzioni fondovi (koji predstavljaju tzv. II stub penzionog sistema i ujedno su dopuna I stubu penzionog sistema- državnim penzionim fondovima) posluju na aktuarskim principima, što znači da se uplate osiguranika investiraju (kupovina hartija od vrednosti na finansijskom tržištu ili depoziti kod banaka), da bi se obezbedila sredstva za isplatu (dodatnih iznosa) penzija kada dospeju obaveze penzionog fonda u tom pogledu prema osiguraniku. Posebna kategorija su dobrovoljno penzijsko osiguranje ( tzv. III stub penzionog sistema) tj. individualni penzioni programi prema mogućnostima i potrebama osiguranika- korisnika.
Nedržavni penzioni fondovi mogu posluju kao fondovi sa utvrdjenim doprinosom, zasnovani na periodičnim uplatama organizatora fonda (uglavnom kompanije poslodavca) u korist odredjenog osiguranika (korisnika, zaposlenog u kompaniji) , bez garantovanja iznosa penzije (akumulirana suma se isplaćuje odjednom ili u periodičnim iznosima) kada korisnik ode u penziju, tako da visina isplata zavisi od investicione aktivnosti fonda i njene uspešnosti. Nedržavni penzioni fondovi mogu posluju kao fondovi sa utvrdjenim doprinosom, zasnovani na periodičnim uplatama organizatora fonda (uglavnom kompanije poslodavca) u korist odredjenog osiguranika (korisnika, zaposlenog u kompaniji) , bez garantovanja iznosa penzije (akumulirana suma se isplaćuje odjednom ili u periodičnim iznosima) kada korisnik ode u penziju, tako da visina isplata zavisi od investicione aktivnosti fonda i njene uspešnosti.
Postoje mnoge definicije osiguranja. Postoje mnoge definicije osiguranja.Osiguranje predstavlja instituciju za naknadu štete nastale ostvarenjem stihijskih i drugih vanrednih dogadjaja, kao i nesrećnih slučajeva, kojima su izloženi društvo ili pojedinci i sa tog aspekta uloga osiguranja posebno je važna za privredu, odnosno privredne organizacije
Osiguranje je institucija koja naknadjuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi,usled dejstva rušilačkih sila i/ili nesrećnih slučajeva i na taj način ono pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima (pravnim i fizičkim licima) od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane osigurani slučaj,odnosno kada se ostvari rizik u svim fazama društvene reprodukcije, ili u svakodnevnom životu ljudi. Osiguranje je institucija koja naknadjuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi,usled dejstva rušilačkih sila i/ili nesrećnih slučajeva i na taj način ono pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima (pravnim i fizičkim licima) od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane osigurani slučaj,odnosno kada se ostvari rizik u svim fazama društvene reprodukcije, ili u svakodnevnom životu ljudi.
Osiguranje je zajednička garancija većeg broja zainteresovanih strana od istog štetnog materijalnog gubitka u meri u kojoj se on može unapred predvideti. Osiguranje je zajednička garancija većeg broja zainteresovanih strana od istog štetnog materijalnog gubitka u meri u kojoj se on može unapred predvideti.Finansijska definicija osiguranja kao finansijskog aranžmana za preraspodelu troškova neočekivanog gubitka i pravnu definiciju osiguranja kao ugovornog arnažmana kojim jedna strana (osiguravač) pristaje da nadoknadi gubitak drugoj strani (osiguraniku).
Osiguranje u suštini predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti, sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih. Osiguranje u suštini predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti, sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih.Uloga i značaj osiguranja u savremenom životu može se posmatrati s aspekta pojedinca i s aspekta nacionalne ekonomije.
Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela: ekonomski (koji se izražava u cilju koji se postiže u osiguranjem), tehnički ili statističko- matematički tj. aktuarski (koji uredjuje osiguranje kao specifični mahanizama za izjednačavanje rizika) i pravni (koji predstavlja uredjivanje veoma brojnih i složenih odnosa koji nastaju u osiguranju). Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela: ekonomski (koji se izražava u cilju koji se postiže u osiguranjem), tehnički ili statističko- matematički tj. aktuarski (koji uredjuje osiguranje kao specifični mahanizama za izjednačavanje rizika) i pravni (koji predstavlja uredjivanje veoma brojnih i složenih odnosa koji nastaju u osiguranju).
S aspekta pojedinca dvostruka je uloga osiguranja: 1) zaštita osiguranika i 2) zaštita trećih lica. S aspekta pojedinca dvostruka je uloga osiguranja: 1) zaštita osiguranika i 2) zaštita trećih lica. Osiguranje podstiče ekonomski razvoj na bazi sledećih funkcija: 1) osiguranje pomaže finansijsku stabilnost i smanjuje neizvesnost; 2) društveno socijalna funkcija; 3) osiguranje pospešuje razmenu i trgovinu; 4) finansijsko-akumulatorska funkcija i 5) doprinosi efikasnoj alokaciji kapitala.
Postoje podele prema prirodi rizika (kopneno, pomorsko i vazdušno osiguranje), prema predmetu osiguranja (osiguranje imovine i lica), prema načinu nastanka (obavezno i dobrovoljno), prema načinu izravnanja rizika (osiguranje, saosiguranje i reosiguranje), prema načinu organizovanja osiguranja (premijsko i uzajamno), podela na individualna (pojedinačna) i kolektivna osiguranja, itd. Postoje podele prema prirodi rizika (kopneno, pomorsko i vazdušno osiguranje), prema predmetu osiguranja (osiguranje imovine i lica), prema načinu nastanka (obavezno i dobrovoljno), prema načinu izravnanja rizika (osiguranje, saosiguranje i reosiguranje), prema načinu organizovanja osiguranja (premijsko i uzajamno), podela na individualna (pojedinačna) i kolektivna osiguranja, itd.
• U praksi se najčešće susreće podela osiguranja koja polazi od predmeta koji se osigurava, i to osiguranje imovine i lica, a dodaje se i osiguranje od odgovornosti. • U praksi se najčešće susreće podela osiguranja koja polazi od predmeta koji se osigurava, i to osiguranje imovine i lica, a dodaje se i osiguranje od odgovornosti. •U stručnoj literaturi i časopisima uglavom se može naići na podelu na životna osiguranje života (life insurance) i neživotna osiguranja (non-lif insurance), ili imovinska osiguranja sa odgovornošću.
U stručnoj literaturi i časopisima uglavom se može naići na podelu na životna osiguranje života (life insurance) i neživotna osiguranja (non-lif insurance), ili imovinska osiguranja sa odgovornošću (property and casualty insurance, P/C insurance), a ovu podelu, u principu, prihvata i Zakon o osiguranju Republike Srbije U stručnoj literaturi i časopisima uglavom se može naići na podelu na životna osiguranje života (life insurance) i neživotna osiguranja (non-lif insurance), ili imovinska osiguranja sa odgovornošću (property and casualty insurance, P/C insurance), a ovu podelu, u principu, prihvata i Zakon o osiguranju Republike Srbije
U osiguranje industrije spada osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, osiguranje objekata u izgradnji i montaži, osiguranje od opasnosti prekida rada usled požara i drugih opasnosti, osiguranje filmskih preduzeća, osiguranje imovine, elektroprivrenih preduzeća i garancijsko osiguranje (odgovornost za greške na stvarima). U osiguranje industrije spada osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, osiguranje objekata u izgradnji i montaži, osiguranje od opasnosti prekida rada usled požara i drugih opasnosti, osiguranje filmskih preduzeća, osiguranje imovine, elektroprivrenih preduzeća i garancijsko osiguranje (odgovornost za greške na stvarima).
• U osiguranje civila obuhvata: osiguranje od opasnosti požara i nekih drugih opasnosti (izuzev grupe industrijskih osiguranja), osiguranje od opasnosti provalne krađe i razbojništva, osiguranje stakla od loma, osiguranje materijalnih rezervi i osiguranje domaćinstva i drugo. • U osiguranje civila obuhvata: osiguranje od opasnosti požara i nekih drugih opasnosti (izuzev grupe industrijskih osiguranja), osiguranje od opasnosti provalne krađe i razbojništva, osiguranje stakla od loma, osiguranje materijalnih rezervi i osiguranje domaćinstva i drugo.• Osiguranje poljoprivrede obuhvata: osiguranje useva i plodova i osiguranje domaćih i nekih drugih vrsta životinja.
• Osiguranje motornih vozila obuhvata: kasko osiguranje (dobrovoljno) i osiguranje od odgovornosti (obavezno). • Osiguranje motornih vozila obuhvata: kasko osiguranje (dobrovoljno) i osiguranje od odgovornosti (obavezno).• Osiguranje transporta: prema vrsti osiguranog interesa (kasko i kargo osiguranja), prema putevima transporta, prema trajanju osiguranja i prema tome da li ima element inostranosti (domaći i međunarodni kargo).
Osiguranje kredita koje se deli prema vrsti osiguranih kredita (osiguranje potrošačkih i hipotekarnih kredita…), kaucijsko osiguranje i osiguranje poverenja. Osiguranje kredita koje se deli prema vrsti osiguranih kredita (osiguranje potrošačkih i hipotekarnih kredita…), kaucijsko osiguranje i osiguranje poverenja.Osiguranje lica u koje spada osiguranje lica od nesrećnog slučaja i osiguranje života.
Dostları ilə paylaş: |
