MergedFile
Yüklə 458,33 Kb. Pdf görüntüsü
|
| Boris Milosavljevic BOŽIDAR KNEŽEVIĆ (1862–1905): BIOGRAFIJA, DELO, KRITIKA I RECEPCIJA 1 APSTRAKT: Božidar Knežević je svojim Mislima i svojom ličnošću ostavio veliki utisak na savremenike. Nastao je mit o usamlјenom filozofu i neshvaćenom misliocu, intelektualcu čije vrednosti i zasluge nisu prepoznate i pravilno vrednovane. Kneževićeva biografija zasnovana na istorijskim izvorima razlikuje se, naravno, od mita. Da bi se došlo do tačnih podataka o Kneževićevom životu, treba razgrnuti čitave slojeve tumačenja naslagane u poslednjih stotinak godina. Nјegovi Principi istorije, sistemsko delo, čiji je samo jedan deo objavio (dva toma, od tri ili pet, kako je bilo predviđeno), nisu privlačili pažnju šire intelektualne javnosti. Principi istorije predstavlјaju potragu za zakonima istorijskog razvoja čovečanstva. Prvi tom nosi naslov Zakon reda u istoriji, a drugi Proporcija u istoriji. Za Kneževića istorijska nauka kao pozitivna nauka najviša je filozofija. Iako sledi vladajući scijentizam svoga vremena, posebnu pažnju posvetio je pitanju religije. Shvatanje Kneževića kao moraliste povezano je sa njegovim promišlјanjem religije. KLЈUČNE REČI: Božidar Knežević, filozofski sistem, istorijska nauka, misli, religija Božidar Knežević je ostavio neuporedivo veći utisak na savremenike aforizmima objavlјenim pod naslovom Misli (1902) nego svojim sistemskim dvotomnim Principima
Spensera (Herbert Spencer), Drejpera (John William Draper) i Bakla (Henry Thomas Buckle). Pažnju javnosti toga vremena zaokuplјala je tema istorijskih ličnosti („velikih ličnosti“), o kojoj je Knežević, prevodilac Karlajla (Thomas Carlyle), dao svoje mišlјenje. Pisao je i o religiji, što je dovodilo u nedoumicu, a neretko navodilo i na stranputicu njegove tumače. Na savremenike je posebno veliki utisak ostavila Kneževićeva ličnost, njegov stav prema životu i okolini koja „viši duh“ guši svojom osrednjošću i svakodnevicom. Anegdote o filozofu, nalik pričama o antičkim mudracima, do pedesetih godina su mogle da se pročitaju u štampi (u Republici npr). Boža Knežević nije učestvovao u izgradnji mita o sebi, smišlјeno negujući filozofsku pozu. Iako je „nekada čista filozofija bila jako u modi“ (Vreme, 28 mart 1929, 2) pisci teško razumlјivih filozofskih tekstova postajali su poznati tek kada bi se pročuli kao književnici 1 Rad je napisan u okviru projekta br. 177011 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. THEORIA 3 BIBLID 0369–2485 : (2017) : 60: str. 155-196 https://doi.org/10.2298/THEO1703155M Originalni naučni rad Original Scientific Paper 156 Božidar kKnežević (1862–1905): biografija, delo, kritika i recepcija (Aberdar), 2 književni kritičari (Ljubomir Nedić), naučnici ili političari. Nastanku mita najviše su, u stvari, doprinele njegove Misli i Jovan Skerlić (1902, 1953). Uspomena na Kneževića potom je održavana memoarskim anegdotama njegovih prijatelјa (Milorad Mile Pavlović Krpa i Zaharije Zarija R. Popović), saradnika iz škole (Nikola Zega) i bivših učenika (Vladimir Vujić npr.), od kojih je jedan uzeo ličnost i delo Bože Kneževića za temu svoje akademske besede (Miloš Trivunac). Pošto je Knežević svojim životom ostavio tako veliki utisak, pažnju ćemo posvetiti njegovoj biografiji koliko i delima. Na to nas posebno obavezuje nepouzdanost postojećih biografija i nepouzdanost prikaza Kneževićevog vremena u tim biografijama. Pošto su pogrešne predstave usled duge upotrebe postale uvrežene predrasude, ukazivaćemo na istorijske okolnosti potrebne za razumevanje tadašnje Srbije. Pošto je Knežević živeo u jednom od prelomnih trenutaka istorije Srbije (1903) značajna je i rekonstrukcija njegovih političkih gledišta. Tumačenje filozofskih misli u kontekstu političkih okolnosti i političkih gledišta autora filozofskog teksta daje mnoge odgovore na filozofska pitanja, koja inače ostaju nejasna. Rekonstrukcija Kneževićevog života na osnovu istorijskih izvora, pre svega arhivske građe, daje, kao i obično, drugačiju sliku od one uobičajene. Iako ta slika može biti strana svima koji su se navikli na mit o Boži Kneževiću, nije manje zanimlјiva. Čitanje njegovih dnevničkih zapisa iz rukopisne zaostavštine nije samo iznenađujuće, već otkriva jednog novog Božidara Kneževića, koji sluti i oseća svoju epohu i umom i čulima. Biografija Kneževićevu preranu smrt (18. februara / 3. marta 1905) „oplakala je sva srpska i jugoslovenska štampa” (Knežević M. 2002, 92). Svaki intelektualac „smatrao je za dužnost da oda poslednju poštu velikom filozofu” (Pavlović, NB R465/XXXII (32), 9, „San o Boži Kneževiću“, 44–45). Veoma emotivno napisani nekrolozi puni su prekora upućenih vremenu i društvu. Naglašavalo se da „karakteran, pošten, ponosit“ i zbog toga „osobenjak“ Knežević nije „umeo laktovima gurati kroz ovaj grubi svet... jer teško zlato tone na dno, a laka pleva pliva na površini“ (S[vetislav St.] S[imić] 1905, 1). 3 Oplakivala se sudbina gimnazijskog profesora „o koga bi se izvesno grabio svaki univerzitet“ u svetu. U časopisu Delo (1905, 431) žali se „jedinstven čovek u Srbiji, koji je tako mnogo vredeo i uradio, a na sve to bio ničim nenagrađen“. U tragičnoj sudbini mislioca i nepravdi nanesenoj neshvaćenom filozofu savremenici su osećali nepravdu nanesenu sebi samima (Skerlić 1902, 1016–1027). Mnogi su, u stvari, bili podstaknuti i da „implicitno ižive svoju vlastitu zapostavlјenost u vidu protestnog tona protiv sredine koja nije razumela Božu Kneževića, pa, eto, ni njih“ (Grubačić 1962, 11). Skerlić je u Srpskom književnom glasniku (1905) ostavio poznatu sumornu sliku: „Na dan devetnaestog februara ove godine, sniska i tamna Markova crkva u Beogradu bila je puna đaka, profesora i književnika. Pogled je lutao od groba jednog kralјa i kralјice do 2 Književni pseudonim Milana Kujundžića. 3 S pravom se može pretpostaviti da iza inicijala S. S. stoji ime Svetislava Simića, gimnazijskog profesora, narodnog poslanika, diplomate (konzul i poslanik), zaslužnog za osnovanje Srpskog književnog glasnika.
Yüklə 458,33 Kb. Dostları ilə paylaş:
|