Microsoft PowerPoint Hidrobiologija ppt [Compatibility Mode]



Yüklə 61,36 Kb.

tarix06.05.2018
ölçüsü61,36 Kb.


HIDROBIOLOGIJA

Predavanje 1

Osnove hidrobilogije. Karakteristike vodenog 

okruženja. Cirkulacija vode u prirodi i podela 

vodenih basena po različitim kriterijumima. 

Upoznavanje sa ekološkim pojmovima u 

hidrobiologiji. Različitost vodenih objekata, sa 

posebnim osvrtom na Srbiju.


Hidrobiologija je deo ekologije koji se bavi 

proučavanjem vodenih ekosistema

Sredina devetnaestog veka - razvija se hidrobiologija 



na naučnoj osnovi

Forel - prvi naučni rad iz limnologije



Francois-Alphonse Forel 

(1841-1912)


Siniša Stanković 



rodonačelnik naše 

hidrobiološke škole

Makedonska jezera ispituje i Karaman, Protić 



jezera u Bosni i Hercegovini, a jezera u Hrvatskoj 

Krmpotić. 

Siniša Stanković

(1892-1974)


Zadaci hidrobiologije su brojni

Hidrobiologija ispituje:

 delovanje ekoloških faktora na organizme

 odnos organizama prema spoljašnjoj sredini

 adaptacije koje se javljaju kao odgovor na ove 



uticaje    

 rezultate uzajamnih odnosa organizama






biološku produktivnost vode na osnovu 

produktivnosti planktonske zajednice i zajednice 

ostalih zona

probleme zagađenja voda, rešava pitanja korišćenja 



vode u industriji i predlaže mere protiv zagađenja

niz medicinskih i veterinarskih problema vezanih za 



različite vrste bolesti čiji prenosioci žive u vodi


Podela hidrobiologije:

okeanografija

limnologija

potamologija




Voda kao ekološki faktor

specifični uslovi koji su prvenstveno povezani sa vodom 



kao životnom sredinom

kopnene vode znatno su manje konstantna životna



sredina nego more

slatkovodni organizmi poseduju mehanizme za 



izbacivanje viška vode iz tela

razviće kod slatkovodnih formi je unutar jajeta pa po 



pravilu izostaje stadijum larve koji je čest kod morskih

biljke u tekućim vodama retko oslobađaju ženske polne 



ćelije već se zigot oplođuje i dalje razvija u matičnoj ćeliji 

oogonija


kopnene biljke imaju kutikulu,  većina vodenih je 

nema

 kod kopnenih životinja unutar tela se razvija 



respiratorna površina koja uvek mora biti vlažna, a 

kod vodenih organizama ona je po pravilu spolja

Ostaci metabolizma kod vodenih organizama se 



izbacuju u obliku amonijaka koji je otrovan pa ga 

treba što pre izbaciti iz tela

 Kopnene životinje imaju malu količinu vode pa 



izlučuju ostatke u obliku mokraće i mokraćne kiseline 

koje su manje otrovne za organizam


voda za živi svet može biti primarni ili sekundarni biotop 

( u zavisnosti da li u  staništima nalazimo prave 

hidrobionte ili su oni doseljenici iz drugih staništa)

Sve organizme možemo podeliti na

higrobionte – razvijaju se samo na staništima sa mnogo 

vlage i sa jakim prozračivanjem vode

hidrobionte – trajno žive u ili na vodi



Fontinalis antipyretica

hidrobiont

Calliergon giganteum

higrobiont


Fizičke osobine vode

Hidrostatički pritisak

odnos između mase stuba tečnosti i površine na 



koju ona deluje

stenobatni organizmi

euribatni organizmi ( bathus=dubina)

Priapulus caudatus

euribatni organizam



Gustina vode

zavisi od rastvorenih supstanci i temperature

nepravilnost vode – najgušća od 0 do +4

o



(različiti količinski odnos agregata)

kod morske vode nema anomalija – skuplja se i 



posle +4

o

C, sve do nule. U momentu zamrzavanja 

ona se širi i postaje lakša

Viskoznost

otpor koji se javlja pri relativnom kretanju 



čestica ili slojeva tečnosti (veća je ako je gustina 

vode veća)

sposobnost savladavanja otpora kod životinja 



zavisi od površine tela, oblika, snage mišića


Pokreti vode

izazivaju ih vetar, Zemljina gravitacija, 



razlike u visini zemljišta 

talasi, struje, plima i oseka



Liponeura spp, larva sa pijavkama za 

pričvršćivanje

mlatna zona


Providnost vode

zavisi od: ugla pod kojim zraci padaju na 



površinu vode, od oblačnosti, gustine 

suspendovanih čestica i sl.

vode se dele na bistre, skoro bistre, slabo 



zamućene, zamućene, veoma mutne, neprozirne

Argiropelecus sp


Temperatura vode

zavisi od geografske širine, godišnjeg doba, od 



dubine, kretanja vode i dr.

cirkulatorna kretanja

stratifikacija



Hemijske osobine vode

Rastvorene materije i njihov promet

Poreklo materija u vodama:

na putu kroz atmosferu nakuplja gasove iz vazduha:



kiseonik, ugljen četiri oksid, vodoniksulfid, 

sumporvodonik

prolaskom kroz slojeve zemlje rastvara mineralne 



materije


Po količini soli rastvorenih u vodi razlikujemo

:

morske

kopnene vode (slatkovodne vode)

Morska voda je gorka, svrstava se u sulfatni tip 



voda

Kopnene vode sadrže manje soli i više rastvorenog 



kalcijum bikarbonata pa ih ubrajamo u 

hidrokarbonatni tip

BIOLOŠKA POTROŠNJA KISEONIKA – količina 



kiseonika koja se utroši za razlaganje organskih 

materija pod uticajem aerobnih bakterija 


Podzemne vode

su sve vode koje se nalaze u zemljinoj kori, ispod 



površine

mogu se javiti kao

slobodne – koje se kreću po šupljinama i drugim 

međuprostorima

vezane – ako su adhezionim i drugim silama vezane za 



pojedine čestice pa nemogu da se kreću


slobodne podzemne vode se nalaze u tečnom ali i 

čvrstom i gasovitom stanju

u čvrstom stanju – mrzlota geografskim 



širinama iznad 55

o

geografske širine (od 50cm do 

500m)

u gasovitom stanju – na velikim dubinama gde 



vlada veliki pritisak i velika temperatura


prema poreklu dele se na

vadozne podzemne vode (vadosus=plitak)

juvenilne podzemne vode (juvenilus=mladalački)

konatne podzemne vode (conatus =zajedno rođen)

vadozne

– potiču iz 

atmosfere

i sa Zemljine 

površine gde su dospele padavinama. Ako su 

dospele u zemlju infiltracijom kroz pukotine to su 

infiltracione

, ako su postale od vodene pare 

prizemnih delova atmosfere zovu se 

kondenzacione



juvenilne

– nastaju sintezom vodonika i kiseonika. 

Nastaju u procesu hlađenja i diferenciranja žitke 

magme u zoni kontakta između magme i litosfere

konatne



– javljaju se u sedimentnim stenama sa 

kojima su istovremeno nastale


Živi svet podzemnih voda

Organizmi moraju biti prilagođeni specifičnim 



uslovima: nedostatku svetlosti, nižim 

temperaturama, malim količinama kiseonika i 

hrane

TROGLOBIONTI – organizmi koji su se potpuno 



adaptirali i žive isključivo u podzemnim vodama

TROGLOFILI – organizmi koji mogu naseljavati 



i površinske biotope a mogu se naći i u podzemnim 

vodama


od biljnih vrsta u podzemnim vodama žive samo 

neke gljive i bakterije

životinje koje ovde žive spadaju u različite grupe, 



od praživotinja do kičmenjaka

Niphargus sp                                                           Proteus anguinus


Površinske vode

javile su se tek posle nastanka kopna

nastale su od atmosferskih padavina ili 

otapanjem lednika

često se označavaju kao slatke vode, ali nisu sve 



kopnene vode slatke

kopnene vode su međusobno izolovane i 



prolaznog su karaktera

prema tome da li se kreću dele se na tekuće i 



stajaće


Cirkulacija vode u prirodi

celokupni živi svet je uključen u kruženje vode u 



biosferi

kruženje obuhvata niz zbivanja, od faze vodene 



pare u atmosferi, preko njene kondenzacije i 

prelaska u tečnu i čvrstu fazu, do isparavanja

za vodni režim kopnenih biotopa nije važna samo 



količina vodenih taloga i njihov sezonski raspored 

nego i intenzitet gubitka vode oticanjem i 

isparavanjem


biljke i životinje se uključuju u proces kruženja 

vode, ona kroz njih prolazi u tečnoj fazi

primanje i odavanje vode je bitan oblik odnosa 



organizma sa spoljašnjom sredinom – kroz taj odnos 

živi svet, pre svega vegetacija znatno utiče na vodni 

režim kopnenih biotopa


Vodena staništa Srbije

na osnovu analize fitocenoloških, ekoloških i 



biogeografskih podataka, kao i drugih relevantnih 

podataka o prirodi Srbije formiran je prvi 

integralni PREGLED STANIŠTA SRBIJE (Lakušić 

et al. 2005)

sistem klasifikacije staništa Srbije baziran je na 



EUNIS sistemu klasifikacije staništa


u okviru ove podele, naš kurs se interesuje za 

dve velike grupe staništa:

kopnena površinska vodena staništa

močvarna, tresavska i ritska staništa



kopnena površinska vodena staništa

površinske stajaće vode



Ne obalne nadzemne otvorene vodene mase slatke i brakične stajaće vode, 

uključujući i dinske lokve sa prirodnim ili polu

-prirodnim bentosnim, 

submerznim, flotantnim i planktonskim zajednicama. Ova staništa mogu da 

budu sezonski suva (privremene ili povremene bare i jezera) s tim da period 

suše traje manje od šest meseci

stalna oligotrofna jezera, bare i lokve

stalna mezotrofna jezera, bare i lokve

stalna eutrofna jezera, bare i lokve

stalna distrofna jezera, bare i lokve

stalna kopnena slana i brakična jezera, bare i lokve

privremena jezera, bare i lokve (vlažne faze)


površinske tekuće vode

Neobalne nadzemne otvorene vodene mase slatke i brakične tekuće vode, 

sa prirodnim ili poluprirodnim bentosnim, submerznim, flotantnim i 

planktonskim zajednicama. Ova staništa mogu da budu i sezonski suva 

(privremene i povremene reke i potoci), s tim da period suše traje manje 

od šest meseci

izvori, vrulje i gejziri

stalni, brzi i turbulentni vodeni tokovi čiji nivo vode se ne menja

stalni, spori, mirni vodotokovi čiji nivo vode se ne menja

rečni tokovi sa variranjem nivoa vode, uzvodno od estuara

privremeno tekuća voda (vlažna faza)


litoralna zona kopnenih površinskih voda

Litoralna zona predstavlja obalni deo vodenog basena koji se direktno naslanja na 

staništa otvorene površinske vode s jedne, i kopnena staništa s druge strane. Visoka 

vlaga u litoralnoj zoni je primarno posledica dugotrajnog periodičnog plavljenja ili 

raspršivanja vode usled brzine vodenog toka. Obale su po pravilu obrasle uzanim 

(manje od 5m širokim) pojasevima sa stalnom vodenom emerznom vegetacijom

grupacije helofita bogate vrstama

grupacije trske i drugih visokih helofita na rubovima vodenih basena

grupacije visokih ševara na rubovima vodenih basena

grupacije siromašne vrstama na niskim obalama ili amfibijska vegetacija

pionirska i efemerna vegetacija periodično plavljenih obala

obale od mekanih i mobilnih sedimenata bez ili sa raštrkanom vegetacijom

obale od nepokretnog supstrata bez ili sa raštrkanom vegetacijom

kopnena staništa zavisna od raspršavanja ili toka vode


Močvarna, tresavska i ritska staništa

izdignute i ravne močvare



vlažna staništa kod kojih je izvor snabdevanja vode: potpuno ili primarno 

ombrogen (kišnica). Na površini podloge se formiraju izražene tresetne 

naslage koje se ne nalaze pod direktnim uticajem podzemnih ili površinskih 

voda. Treset nastaje u aeričnim uslovima.


dolinske, siromašne i prelazne močvare

vlažna staništa kod kojih je izvor snabdevanja vode kombinacija 

ombrogenig, soligenih (površinske vode) i topogenih (podzemne vode) 

procesa, s tim da je snabdevanje ombrogenom vodom male važnosti. Na 

površini podloge se formiraju izražene tresetne naslage, po pravilu izražene 

kiselew reakcije, koje se nalaze pod direktnim uticajem podzemnih ili 

površinskih voda.Treset nastaje u subhidričnim uslovima. Ponekad treset 

formira plutajuće splavove na vodenoj površini. Formiranje i održavanje 

ovih močvara nije kompletno zavisno od dejstva mraza i leda.

siromašne močvare

prelazne močvare i tresave


močvare bogate bazama

vlažna staništa kod kojih je izvor snabdevanja vode kombinacija 

ombrogenig, soligenih (površinske vode) i topogenih (podzemne vode) 

procesa, s tim da je snabdevanje ombrogenom vodom male važnosti. Na 

površini podloge se formira treset, ili su tresetne naslage veoma slabo 

razvijene. Voda bogata bazama. Na staništima dominira nisko rastuća, 

tipično močvarna vegetacija na plitkim organskim ili mineralnim 

supstratima

bogate močvare, uključujući eutrofne močvare sa visokim zeljastim 

biljkama

bazične planinske naplavine i obale potoka sa bogatom arktičkom 

montanom florom


ševari, tršćaci, obično bez slobodne stajaće vode

topogena i soligena staništa, bez otvorene slobodne vode, u kojima 

dominira nekoliko vrsta visokih helofita (biljke ukorenjene ispod vodene 

površine ali sa emerznim vazdušnim izdancima). Staništa tipično 

siromašna vrstama. Važno je da su tršćaci i vlažni busenjaci litoralne 

zone (pojasevi obično uži od 5m širine) koji su ukorenjeni u otvorenoj 

vodi u zajednici sa drugim akvatičnim vrstama.

tršćaci obično bez slobodne stajaće vode

grupacije visokih šaševa obično bez slobodne stajaće vode

ritovi u kojima dominira Juncus effusus ili druge visoke site Juncus spp.


kopneni slani i brakični ritovi i tršćaci

topogena i soligena staništa koja se snabdevaju slanom i brakičnom 

vodom (manje od 0,5 delova na tonu soli), bez otvorene slobodne vode, 

u kojima dominira nekoliko vrsta visokih helofita (biljke ukorenjene 

ispod vodene površine ali sa emerznim vazdušnim izdancima). Važno je 

da su tršćaci i vlažni busenjaci litoralne zone (pojasevi obično uži od 

5m đirine) koji su ukorenjeni u otvorenoj slanoj vodi u zajednici sa 

drugim akvatičnim vrstama

kopneni slani ritovi

kopnene slane i brakične siromašne grupacije helofita obično bez 

slobodno stajaće vode



Dostları ilə paylaş:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə