Nastaje usled hromozomskog disbalansa

Nastaje usled hromozomskog disbalansa

• Nastaje usled hromozomskog disbalansa

• koji uzrokuje niz deficita u kognitivnom, jezičkom, ličnosnom i fizičkom razvoju

• Stopa smrtnosti najveća je u prve tri godine života

• Ponašanje i intrapsihičko funkcionisanje su vrlo karakteristični i lako uočljivi

Najveća kategorija dece sa intelektualnim zaostajanjem u razvoju koja se identifikuje obično na rođenju

• Najveća kategorija dece sa intelektualnim zaostajanjem u razvoju koja se identifikuje obično na rođenju

• Tri grupe istraživača:

• 1. Engleska (Caningam Berger)

• 2.Australija (Berry)

• 3.SAD (Cicchetti,Serafica)

Smatra da je u pitanju samo usporena razvojna linija koja kasneći prati uobičajene razvojne faze i probleme vezane za određene uzraste

• Smatra da je u pitanju samo usporena razvojna linija koja kasneći prati uobičajene razvojne faze i probleme vezane za određene uzraste

• Smatraju da je intelektualni razvoj DS dece potpuno različit i specifičan po svom kvalitetu

Istraživači se većinom slažu da deca sa DS imaju IQ (DQ)oko 70 tokom prve ,eventualno druge godine života a zatim on sa uzrastom opada

• Istraživači se većinom slažu da deca sa DS imaju IQ (DQ)oko 70 tokom prve ,eventualno druge godine života a zatim on sa uzrastom opada

• Neki istraživači tvrde da ova deca otpočinju život sa prosečnim,normalnim IQ ili drugi tvrde da počinju sa IQ ispod normalnog, a zatim se svi slažu da on opada sa uzrastom

• Odrasli u proseku imaju MU na nivou 4-6 godina

Dameron 1963g. Cunningham 1976g. su izvestili o visini prosečnog IQ od 80 i 90 na uzrastu od 6-18 nedelja (neke DS bebe imale su čak između 90 i 110) ali nakon tog perioda on počinje da pada , iznoseći 50-60 u drugoj polovini prve godine

• Dameron 1963g. Cunningham 1976g. su izvestili o visini prosečnog IQ od 80 i 90 na uzrastu od 6-18 nedelja (neke DS bebe imale su čak između 90 i 110) ali nakon tog perioda on počinje da pada , iznoseći 50-60 u drugoj polovini prve godine

To što njihove sposobnosti opadaju ne treba tumačiti kao da oni mogu sve manje i manje nego da njihove mentalne sposobnosti ne rastu srazmerno kalendarskom uzrastu

• To što njihove sposobnosti opadaju ne treba tumačiti kao da oni mogu sve manje i manje nego da njihove mentalne sposobnosti ne rastu srazmerno kalendarskom uzrastu

Prvo istraživanje rađeno je na uzrastu od 16 nedelja i pokazalo je kvocijente ispod normalnih

• Prvo istraživanje rađeno je na uzrastu od 16 nedelja i pokazalo je kvocijente ispod normalnih

• Drugo istraživanje je rađeno na uzorku beba starih 6 nedelja koje su takođe pokazale kvocijente ispod normalnih

Postoji velika raznolikost u stepenu intelektualnog zaostajanja. Ona se kreće od teže: IQ=30-40, preko

• Postoji velika raznolikost u stepenu intelektualnog zaostajanja. Ona se kreće od teže: IQ=30-40, preko

• umerene: IQ=40-50 do

• lake: IQ= 50-70.

• Retko (2-3%) dostižu granične IQ= 70-80

• Prosečna postignuća dece merena pomoću DQ do 5 godine kreću se izme]u 55-75 a zatim opadaju pa stagniraju

Pažnja kratkotrajna i površna (naročito vidna i slušna)

• Pažnja kratkotrajna i površna (naročito vidna i slušna)

• Pamćenje je pretežno mehaničko , kratkotrajno i selektivno (vezano za potrebe i emocije). Dete sa DS lako zaboravlja, naročito ako sadržaj koji uči nije povezan sa dnevnim potrebama

• Mišljenje je na najkonkretnijem nivou (preovlađuju vizuelne predstave oblika, boja, slika koje se teško uopštavaju)

Uopštavanje naučenog je veoma otežano

• Uopštavanje naučenog je veoma otežano

• Transfer naučenog u nove situaciju je otežan

• Motivacija za učenje novog je slaba

• -Oko 60%dece sa DS ima deficite slušne percepcije

• -30-40% ima deficite vizuelne percepcije

• (slabovidost,razrokost itd.)

• -taktilna diskriminacija slabije razvijena

• Miranda &Fantz (1974.) longitudinalno istraživali rekogniciju observacijom kod DS beba starih od 8-40 nedelja

• Tri uzrasta : a) 8-16 nedelja, b)17-29ned. c) 30-40 nedelja

• rezultati: samo na uzrastu od 40 nedelja mogli su da prepoznaju fotografije. Nijedan nije prepoznavao boje. Ukupno zaostajanje rekognicije za vršnjacima normalnog razvoja bar 2 meseca (8 nedelja)

• Istraživanje taktilnog pamćenja pokazalo zaostajanje za decom normalnog razvoja

• Takođe su bili slabiji u povezivanju taktilnih i vizuelnih informacija

Babling je isti kao kod dece normalnog razvoja

• Babling je isti kao kod dece normalnog razvoja

• Progovaranje kasni

• Radije se služe gestom uz retke kratke reči

• Sposobnost govora i njegovo razumevanje izrazito kasni, u proseku 3-4 godine ali razumevanje prvih nekoliko godina znatno prednjači nad ekspresijom (verbalne instrukcije)

• Do 3-4g. Obično se sporazumevaju gestom i mimikom uz retko i sporadično korišćenje reči. Teško imitiraju gestove, reči, zvuke..

Rečenice formiraju tek nakon četvrte godine

• Rečenice formiraju tek nakon četvrte godine

• Ritam govora je neujednačen, eksplozivan i kao da sav vazduh izduvaju na prvoj reči

• Oskudan fond reči i razumljivost govora dugo je narušena

• Tokom povećavanja fonda reči i usložnjavanja gramatičkih struktura često se javlja mucanje

Zaostajanje u govorno jezičkom razvoju

• Zaostajanje u govorno jezičkom razvoju

• Česta je pojava mucanja koja se javlja nakon uvećavanja fonda reči i tokom usvajanja sintaksičkih struktura

• Artikulacija je obično slaba i teško razumljiva

• Česti agramatizmi

• Ekspresivni i receptivni govor oštećen

Plač DS bebe je različit u kvantitetu i kvalitetu

• Plač DS bebe je različit u kvantitetu i kvalitetu

• Reakcije odraslih su da je plač “neprijatniji” od plača normalne dece. Ovo utiče na kvalitet i količinu kontakata

• Kontakt očima sa majkom kasni 2,5 nedelja (javlja se u 7 nedelji)

• Vokalizacija počinje kasnije i ima je manje ali se povećavaju oko 20 nedelje kada ih ima više nego kod normalne dece. Oko 17m.majke veoma skraćuju izuste.

• Pojava osmeha u 7 nedelji (3 nedelje kasni) i dužina osmehivanja je manja pa raste

Majke DS beba govore više a zatim se to sve više povećava sa uzrastom beba da bi na uzrastu DS beba oko 17meseca smanjile broj izusta čak i do nivoa samo jedne reči

• Majke DS beba govore više a zatim se to sve više povećava sa uzrastom beba da bi na uzrastu DS beba oko 17meseca smanjile broj izusta čak i do nivoa samo jedne reči

• -direktivnije su

• -instruišu i daju uputstva

Pokazala da izgovaranje prvih izusta od dve i tri reči iako nije gramatički ispravno i primenjuje se jednako na različite situacije ipak ukazuje na razumevanje različitih relacija u sredini. Primer:”mama čarape” koji se primenjuje u dve različite situacije

• Pokazala da izgovaranje prvih izusta od dve i tri reči iako nije gramatički ispravno i primenjuje se jednako na različite situacije ipak ukazuje na razumevanje različitih relacija u sredini. Primer:”mama čarape” koji se primenjuje u dve različite situacije

• Dakle razumevanje različitih odnosa u sredini je bilo veće od verbalne sposobnosti da se kodira ovo iskustvo

Generalno gledano socijalni razvoj ide

• Generalno gledano socijalni razvoj ide

• 2-3g.ispred intelektualnog.

• Generalno gledano deca pa i odrasli su često veseli, prijateljski raspoloženi ,aktivni i društveni. “Prijatna priroda deteta sa DS, ispružene ruke i osmeh na licu plene pažnju okoline koja im često uzvraća sa nežnošću” (Novak J.)

Burno izražavanje emocija

• Burno izražavanje emocija

• Česte promene raspoloženja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje,ljubomoru, tugu

• Željni su pohvale i pažnje

• Impulsivni (ne mogu da odlože trenutno zadovoljenje potreba)

• Tvrdoglavost i jogunstvo

• Ponekad su sebični

Opservirali DS i normalnu decu od oko 3g u situacijama separacije od majke

• Opservirali DS i normalnu decu od oko 3g u situacijama separacije od majke

• DS deca reagovala manje (kada majka napusti prostoriju nisu plakali kao normalna deca osim u jednom slučaju)

• Kada su se majke vraćale u prostoriju DS deca su provodila manje vremena u fizičkom kontaktu sa majkom.

• Pokazali manju uznemirenost u prisustvu stranca

Karakteristika ponašanja je rigidnost (otežan prelazak iz jedne u drugu situaciju stereotipije, perseveracije

• Karakteristika ponašanja je rigidnost (otežan prelazak iz jedne u drugu situaciju stereotipije, perseveracije

• Seksualni razvoj takođe može da kasni i

• da bude nedovršen. Oni vrlo retko stupaju u brak

Osobe sa DS stare mnogo brže nego što je to normalno

• Osobe sa DS stare mnogo brže nego što je to normalno

• Nakon 30 godina nastaje ubrzano mentalno opadanje, inteligencija se snižava

• Starenje kože i nabori na koži se javljaju već nakon 20g.

• Prosečan životni vek je oko 57g.

Američki glumac i zabavljač- osoba sa Daunovim sindromom

• Američki glumac i zabavljač- osoba sa Daunovim sindromom

Generalni zaključak je pozitivan.

• Generalni zaključak je pozitivan.

• Podsticajna sredina ubrzava njihov razvoj

• Rani tretman po mogućnosti započeti od 3m. - daje dobre efekte

• Mereno testovima inteligencije napredak se može postići na nivou od 10-15 IQ poena

• Upornim radom logopeda, podsticanjem i vežbanjem govora postiže se napredak

Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca napreduju

• Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca napreduju

• Kaningam i Sloper pokazali da su bolje napredovala DS deca iz porodica gde je bilo više poseta stručnjaka (svakih 6 nedelja) nego tamo gde je bilo 3 posete godišnje)

• Ranije započeta stimulacija (od rođenja) daje bolje efekte (nego tek nakon prve godine)

Pokazala da imitacija izusta u kontekstu životne situacije koja ima smisao i značenje, jeste efikasan metod unapređivanja govora ove dece.

• Pokazala da imitacija izusta u kontekstu životne situacije koja ima smisao i značenje, jeste efikasan metod unapređivanja govora ove dece.

• Ona je opisala i preporučila vrlo strukturiran program učenja jezika zasnovan na kliničkom iskustvu i istraživanjima koja su poredila decu sa normalnim i retardiranim IQ (1976.)

Usvajanje poželjnih oblika ponašanja

• Usvajanje poželjnih oblika ponašanja

• Izgradnja pozitivne slike o sebi

• Stimulacija govornih i komununikativnih sposobnosti kroz igru

• Rad sa porodicom koju treba psih. podržati i edukovati

• Odrediti narednu zonu razvoja i uskladiti sa njom tretman