Socijalna psihologija
Yüklə 66,05 Kb.
|
|
SOCIJALNA PSIHOLOGIJA SVESKA, PREZENTACIJE, KNJIGA + ODGOVORI NA PITANJA
Socijalna psihologija je psihološka disciplina koja proučava uticaj društva na individuu i individue na društvo sa naglaskom na individualnu psihologiju. Ustanovljava se 20-tih godina XX-tog veka kada počinje sistematsko empirijsko izučavanje ponašanja ljudi u društvenim uslovima. Za bliže određenje oblasti izučavanja socijalne psihologije, uvodi se pojam socijalne situacije i odnos između pojedinca i socijalne situacije. Pojam socijalne situacije obuhvata druge osobe grupe ljudi ustanove i organizacije, proizvode društvenog života ljudi - kako materijalne tako i nematerijalne.
Problemi kojima se bavi socijalna psihologija svrstani su u tri velike grupe:
Bliska je sociologiji, psihologiji, antropologiji, političkim naukama i filozofiji. Socijalna psihologija i socologija - i jedna i druga proučavaju društvo ali na drugi način. Sociologija proučava društvene grupe u celini (strukture, odnosi u okviru grupe, razlike i uticaji grupa jednih na druge), teži generalizaciji, dok socijalna psihologija pručava pojedinca kao deo društvene grupe, samim tim i deo društva. Socijalna psihologija i antropologija - njihova znanja se prepliću, s tim što antropologija izučava karakteristične načine organizovanja života, a socijalna psihologija proučava psihičke procese i aktivnosti pojedinaca u različitim društvenim zajednicama. Socijalna psihologija i psihologija - ključna razlika između psihologije i socijalne psihologije je ta što psihologija posmatra i proučava psihološke pojave kod čoveka kao izolovane jedinke, a socijalna psihologija te psihološke pojave kod čoveka izučava uvek u vezi sa socijalnim društvenim pojavama.
Empirijski - Socijana psihologija se oformljuje kao samostalna naučna disciplina razvitkom empirijskog proučavanja društvenog ponašanja ljudi 20-tih godina XX veka.. Različiti pogledi i objašnjenja društvenog ponašanja ljudi, plod misaonih napora teoretičara su, radi tačnosti, zahtevali da budu potkrepljeni i provereni empirijskim putem. Teorijska uopštavanja daju orijentaciju, smernice o tome šta treba i kako treba istraživati. U knjizi je razvoj empirijskog istraživanja praćen kroz 20-te, 30-te i od 40-tih godina XX veka, naveden je veliki broj eksperimenata od kojih su najznačajnija Levinova. On se bavio istraživanjem složenijih oblika društvenog ponašanja poput rukovođenja i tipova rukovođenja (pri čemu on razlikuje tri tipa rukovođenja - demokratsko, autokratsko i laissez faire). Kasnije je sproveo istraživanja o grupnom odlučivanju itd. Empirijska dimenzija u istraživanju u mnogome je doprinela razvoju socijalne psihologije, njenim dometima koji se iz dana u dan proširuju i svakako njenoj tačnosti. Pozitivistički, eksperimentalni metod - Eksperimentalno istraživanje je jedna od osnovnih metoda koja se definiše kao način organizovanja istraživanja pri kome se stvaraju i menjaju uslovi javljanja neke pojave, a sa ciljem da se utvrdi zavisnost određene pojave (zavisne varijable) od određenih uslova (nezavisnih varijabli). Karakteristike- 1. Namerno izazivanje pojave koja se želi posmatrati
3. Kontrola uslova pod kojima se javlja posmatrana pojava
5. Sistematsko menjanje uslova pod kojima se javlja neka pojava (Namerno se menjaju pojedini uslovi dok drugi ostaju konstantni da bi se videlo koji od njih i u kojoj meri utiču na promenu posmatrane pojave (zavisne varijable)). Vrste eksperimentalnog istraživanja
REZIME Empirijska socijalna psihologija je zaživela 20-tih godina XX veka zbog potrebe da se u praksi provere razmišljanja i stavovi do kojih su došli teoretičari. Razvoj empirijske sociologije direktno je uticao na razvoj metodologoje socijalne psihologije (razvoj načina dolaska do saznanja). Jedna od najpogodnijih metoda je upravo eksperiment. Eksperiment u suštini karakterišu veštački stvoreni uslovi, situacija u kojoj se nezavisne varijable (faktori) dovode u korelaciju sa ispitivanom pojavom - zavisnom varijablom (ispituje se da li i u kojoj meri faktori kojima se utiče, zaista i utiču na ispitivanu pojavu). Puno je različitih vrsta eksperimenata kao što su - eksperiment jednostavne sukcesije, eksperiment sa kontrolnom grupom, terenski, laboratorijski, akcioni, kvazieksperiment, prirodni eksperiment, ex post facto. Koji ce se od njih primeniti zavisi od konkretnih uslova i potreba istraživanja. Eksperiment, kao i druge metode ima svoje nedostatke i ograničenja, kao na primer, koliko će se uspešno izdvojiti bitni faktori, u kojim situacijama je moguće sprovesti eksperimentalno istraživanje itd.
Bazira se na posmatranju koje se često upražnjava u sakodnevnom životu. Da bi neeksperimentalno posmatranje poslužilo naučnim ciljevima ono mora biti?
Ova metoda bi se još mogla definisati kao posmatranje pri kome nema variranja uslova (ne manipuliše se varijablama kao što se to radi u eksperimentalnom istraživanju) već se pojave izučavaju u uslovima u kojima su prirodno date. Pod posmatranjem se podrazumeva i korišćenje različitih instrumenata za ovakvo prikupljanje i obradu dobijeih podataka. Vrste neeksperimentalnog istraživanja:
Prednosti neeksperimentalnog istraživanja su:
Nedostaci:
Hipoteza: Koristeći se brainstormingom organizacije će u velikoj meri povećati svoju kreativnost. Slučajnim uzorkom izabrane su dve grupe koje su imale zadatak da smisle imena marki koja će majbolje delovati na muške studente jednog univerziteta. Jedna grupa je trebala da se koristi brainstormingom a druga ne. Rezultat: Grupe koje su se koristile brainstorming su imale više ideja ne i više kreativnih ideja. Zaključci: 1. Brainstormingom se dobija na kvantitetu, ne i na kvalitetu.
Zašto?
Motivacija - ljudi u grupi rade manje nego van grupe (prof.objašnjenje- ljudi se uglavnom porede sa najlošijim u grupi). Koordinacija - grupom treba koordinirati.
Korelacija nije kauzacija. Korelacija je u suštini veza između zavisne i nezavisne varijable. Korelacija uzima vrednosti od 0 do 1. Ukoliko je 0 onda nema veze između varijabli, a ukoliko je 1 onda je veza stopostotna odn. nezavisna varijabla ima direktan i nedvosmislen uticaj na zavisnu- uzrokuje je, predstavlja kauzaciju (npr.uticaj sile gravitacije na pad predmeta). (Kod društvenih pojava je, zbog njihove složenosti, korelacija vrlo retko 1.)
Konformiranje podrazumeva spremnost da se prihvati mišljenje i gledanje drugih, uglednih i autoritativnih osoba, pre svega grupa kojima pojedinac pripada - a da za takvo prihvatanje nema raconalnih razloga niti postoji prisila da se to učini. To je pokazano Ašovim i Šerifovim eksperimentom. Konformiranje ima dve opcije:
Zbog čega ljudi konformiraju grupi?
8. Ašov eksperiment - ispituje konformiranje Subjekti bivaju pitani da uporede dužinu jednog štapića sa tri štapića različite dužine i da nađu poklapanje. Saučesnici u eksperimentu iznose tvrđenja koja očigledno nisu tačna. Rezultat/ Trećina ispitanika konformira, četvrtina ostaje pri svom mišljenju, dok se ostali kolebaju. Konformiranje u ovom slučaju je bez internalizacije. 9. Šerifov eksperiment - ispituje konformiranje Subjekti u tamnoj sobi bivaju pitani da procene koliko se pomera jedno malo svetlo. Rezultat/ Veliki broj subjekata konformira i dolazi do konvergencije, formiranja mišljenja na osnovu srednjeg opšteg standarda. Konformira se sa internalizacijom. Zaključak/ Ključni element dručtvenog uticaja i društvenog života jeste formiranje opšte norme. POREĐENJE ŠERIFA I AŠA Šerif/ Višesmisleni stimulusi u stanju smirenosti subjekata bivaju iternalizovani i imaju dugotrajno dejstvo. Aš/ Jasni stimulusi, napeti subjekti - konformiranje bez internalizacije.
Kračfildovim eksperimentom pokazano je da osnovna norma deluje na pitanje činjenica, a ne na pitanja ukusa. (Ako se nama sviđa npr. neka slika mi nećemo konfirmirati čak i da svi oko nas kažu da je ona ružna, niti ćemo npr. reći ni pomisliti da je primera radi neki parfem divan čak iako sve naše drugarice tako kažu, a nama se jednostavno ne sviđa.)
Jedan od veoma interesantnih društvenih uticaja jeste i uticaj manjine na grupu. Ovaj uticaj se najjasnije i najbolje vidi ako posmatramo nastanak društvenih pokreta kroz istoriju. Mnogi značajni društveni pokreti su nastajali i nastaju onda kada mali broj individua dovede u pitanje postojeće stavove većine.
Hipoteza/ Grupe su konzervativnije od individua. Stonerov eksperiment je pokazao da su individue konzervativnije od grupa. Teorija Risky shift - Ispitanicima (na jednoj strani su grupe, a na drugoj pojedinci) je ponuđen prelazak u drugu firmu u kojoj će imati veću platu, ali sa rizikom da možda neće uspeti. Pokazalo se da su grupe bile spremnije da snose rizik i da se zajedno prebace u drugu firmu za razliku od pojedinaca koji su se mnogo više kolebali oko prelaska - bili su konzervativniji. Ovateorija je primenljiva transkulturalno. Objašnjenja/ Ljudi porede sebe sa drugim ljudima i žele da ih drugi doževjavaju kao društveno adekvatnije što uključuje i veću sklonost ka rizikovanju, takođe, ljudi porede argumente koje čuju sa argumentima koje već znaju. Kasnije je došlo do odbacivanja ove teorije zato što diskusije u grupi ipak vode POLARIZACIJI u oba pravca.
Jedna devojka je u sred bela dana pretučena i ubijena na očigled mnogobrojnih svedoka 'posmatrača' od kojih niko nije ništa učinio da to spreči. Pluralistička ignorancija i difuzija odgovornosti i to kroz stav / Pa, ni niko drugi nije reagovao, zašto bih ja?/
Suđenje Ajhmanu - Čovek kome je suđeno za ubistvo više miliona ljudi u Drugom Svetskom ratu, je u svoju odbranu rekao da se povinovao zakonu kao svaki dobar činovnik. Milgramov eksperiment - Dobrovoljcima je saopšteno da će se proučavati efekat kažnjavanja u učenju. Oni su trebali da postavljaju brojna pitanja 'učenicima' (saučesnicima u esperimentu) i da ih za svaki pogrešan odgovor kazne elektro-šokom. 'Učenici' su, po dogovoru davali veliki broj pogrešnih odgovora da bi isprovocirali kažnjavanje. Na skali intenziteta elektro-šokova jasno je bilo ugravirano koji je itenzitet (u voltima) i kakva oštećenja prouzrokuje (manju neprijatnost, veliku neprijatnost, bol, neizrživ bol koji vodi u agoniju i na kraju u smrt). Rezultat/ Na veliko iznenađenje eksperimentatora - veliki broj subjekata je išao do kraja eksperimenta (čak do 66 %) - poslušnost je bila iznenađuuće velika. Porilkom variranja uslova varirao je i broj ispitanika koji su pokazivali poslušnost /
Detaljnije o Milgramovom eksperimentu - Rot - strane 292 - 297.
Ovaj eksperiment je sproveden u zatvorskim uslovima. Iz grupe subjekata žrebom su birani 'zatvotrenici' i 'čuvari zatvora', htelo se saznati da li ce ove uloge i kako promeniti ponašanje ispitanika. I jedni i drugi su se jako brzo identifikovali sa svojim ulogama do te mere da su 'čuvari' počeli da maltretiraju i na brojne načine ponižavaju zatvorenike. Njihovo ponašanje je postalo brutalno.. Eksperiment je posle nekoliko dana prekinut jer su uslovi postali nepodnošljivi za 'zatvorenike'. Objašnjenje/ U osnovi brutalnosti leži degradacija ličnosti žrtve (u ovom ekperimentu ostavljanje otisaka, podizanje zatvorke odeće…), čime taj neko prestaje da nam bude ravan postaje 'niže biće' i tišina odnosno odsustvo reakcije zajednice.
Pod kulturom se podrazumeva sve ono što je ljudskom rukom stvoreno, običaji, ekonomska praksa, , političke institucije, jezik, umetnost, crkvena organizacija i religiozna praksa, vlasništvo i sistem na koji je organizovano vlasništvo itd. Zbog ovako širokog određenja, mnogi autori prihvataju razlikovanje eksplicitne i implicitne kulture. Eksplicitna - spoljne manifestacije života neke zajednice. Implicitna - motivi i osobine pripadnika te zajednice, njihove ideje i verovanja. Vidi se da kulturu čini niz obeležja bitnih za funkcionisanje jednog društva. Postavlja se pitanje - kako definisati kulturu s'obzirom na to da se najvažniji momenti u životu neke zajednice menjaju sa razvitkom proizvodnih snaga te zajednice (dakle-stepen razvitka proizvodnih snaga, na njima izgrađena tehnologija i društveni odnosi)? Čini se da je podesnija definicija kulture određenje po kome bi se pod kulturom podrazumevali za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja života i sistem ponašanja i vrednosti koji se formiraju i menjaju u toku života grupe. Implicitna kultura - nekoliko kategorija psiholoških fenomena
Još samo napomena - da najveće razlike u organizaciji života i načinu ponašanja, najveće razlike u kulturi jesu među društvenim zajednicama koje se nalaze na različitom stupnju privrednog i društvenog razvitka.
Proučavanja antropologa su doprinela boljem razumevanju problema socijalizacije ličnosti. Korišćenjem pojma kulture uveden je jedan novi momenat u objašnjenje formiranja ličnosti. Pojam kulture je povezivan sa ličnošću da bi se utvrdilo kakva je veza između karakteristika kulture i određenih načina ponašanja i osobina ličnosti.Ukazuje se na to da je veliki broj faktora, a koji svi deluju povezano od kojih zavisi efekat socijalizacije( način vaspitanja, tolerisanje agresivnosti, razvijenost emocionalnih odnosa u ranom detinjstvu itd.). Pridaje se veliki značaj tradiciji i istoriji. From kaže da je ličnost rezultat prilagođavanja ljudskih potreba uslovima društvenog života uzetog u celini. Kako kultura utiče na individuu?
Kulture su se razlikovale i razlikuju se po položaju na osi individualizam - kolektivizam. Na ovu orijentaciju utiče veliki broj faktora (prirodni uslovi, ekonomski uslovi, ….) i razvoj konkretnog društva pod uticajem tih faktora kroz istoriju. Zapadnu tradiciju karakteriše davanje priorireta individuama u odnosu na kolektivitet, a veliki uticaj na razvoj individualizma je imao protestantizam (koji je doveo u neposredan odnos pojedinca i Boga). U istočnim kulturama, prioritet nad pojedincem imaju kolektivitet, familija, društvo, država.
U razvitku moralnosti, Kolberg razlikuje 3 stupnja.
Pravdu je jako teško definisati. Dva su tipa pravde relevantna za socijalnu psihologiju:
Pravda je stanje stvari za koje verujemo da treba da postoji kao opšti standard. To je prirodni zakon, nije pisan, ni bilo koji drugi društveno zasnovan zakon, ali postoji u svim društvima. Stanje pravde se još naziva i prirodnim zakonom. To je svojevrsno stanje globalne ravnoteže čije je održanje od opšteg interesa. Intuicija nas nagoni da postupamo u skladu sa prirodnim zakonom. Koliko je teško defnisati pravdu toliko je u mnogim društvenim situacijama teško odrediti šta je pravedno. Na termin, koncept i sadržaj pravde se posebno obraća pažnja kada je reč o politici, tipovima vlasti, o volji, slobodi, a sve to kroz istoriju. Pravda je sa jedne strane subjektivna jer mi postupamo pravedno ili ne na osnovu našeg ličnog morala, a sa druge strane je prihvaćena u svim društvima, pa sa te strane ima objektivnu vrednost. Vezano ta ličmo noral - hipoteza o pravednom svetu 1) Događa
Istoriju odlikuje sve veća sloboda čovečanstva. Agrarna društva karakterisala je podela rada i društvena zasnovana na fiksirana na staležima. Takva društva su bila neegalitaristička i činjenica da je postojala institucija ropstva, da su postojali kmetovi očigledno ukazuje da nie bilo prave slobode. Industrijska društva su u većoj meri egalitaristička nego agrarna, odlikuje ih ekspanzija slobode. Postepeno se sloboda kao činjenica, neophodnost i navika širila, ukudale su se i dalje se ukidaju najrazličitije vrste ne-sloboda. Istorija čovečanstva je istorija ekspanzije slobode, istorija oslobađanja sve većih delova čovečanstva. V. Rakić
Kroz istoriju, čovek je uvek razumeo pravdu, ali nije uvek postupao u skladu sa ovim zakonom. Osvrnemo li se na istoriju, doći ćemo do zaključka da mi kroz istoriju postupamo pravednije. Pet ključnih argumenata idu u prilog ovoj tezi:
Iz prethodnog izlaganja se jasno vidi veza između slobode i pravde - mi smo slobodni u stanju prirode, a potrebno je da sačuvamo našu slobodu i slobodu drugih kako bi dostigli pravdu. Sloboda je preduslov pravde i pravda je preduslov slobode. V. Rakić
i drevni Egipat Bitne karakteristike orijenta - Zakon i uvid (znanje, vera) su jedno te isto, prema tome - religija i država su isto - teokratija Drevna Kina U Kini, vladalac vlada državom kao Patrijarh. Zakoni države smatraju se moralnim zakonima, pa bi i volja individue trebalo da bude u skladu sa zakonima države. Vladalac se smatra pravednim. Sklonost ka despotizmu i hijerarhiji. Pet dužnosti navedenih u Šu King-u jasnu ukazuju na to da je osnovna jedinica moralnosti familija. Jako izražen kolektivizam. Nema stvarne podele na društvene slojeve, osim što se car smatra superiornim bićem. Naglasak na jednakosti pre nego na slobodi. Drevna Indija Panteizam - Bog je sve (u cveću, drveću…). Izuzetno izraženi društveni slojevi - kaste, u kojima je pojedinac od rođenja do smrti. Ima ih četiri. Rigidni su i vode poreklo iz religije (Bog je odlučio o tome ko će kojoj kasti da pripada, zbog čega nema prelaska iz jedne u drugu) Empatija prema nižim slojevima nije dozvoljena. Mešavina slojeva ako se i dogode čine najniži sloj - Čandale - smatraju se prljavim i u prenesenom i u bukvalnom značenju. Izrazeno je sujeverje.
Značajna je uloga Zoroastrizma. Zoroastrizam- borba između Dobrog Boga i Zlog Boga pri čemu su njihove snage izjednačene (rešavanje problema teodiceje) - pojedincu se ostavlja izbor kome će se prikloniti. Vera u zagrobni život sa selekcijom dobrih ljudi. Moralnost veoma izražena. Drevni Egipat Religija je i u Egiptu zasnovana na shvatanju uloge prirode, Bog je deo prirode. Važilo je verovanje da su vladari bogovi (potomci Boga Sunca - Ra). Čitavo dručtvo se delilo na kraljevnu života i kraljevinu smrti. Društvo je podeljeno na slojeve. Dostignut je određeni nivo naučne misli i organizacije.
Nestaje simbiotski odnos sa prirodom (Bog nije priroda vec se izvaja sa ljudskim osobinama), politeizam (mnogoboštvo). Racionalizam/intelektualizam - Grčka kao rodno mesto filozofije. Individua postaje centar (individualizam za razliku od kolektivizma orijenta). Tri su perioda u razvoju Grčke
Pobeda nad persijancija na Termopilskom klancu predstavlja ključni momenat definicije evropske tradicije. Dva perioda grčke filozofije Predsokkratovski - filozofi su pokušavali da pronađu prvi princip - iz čega je sve nastalo (Tales-voda, Anaksimanrar-apejron, Anaksagora-vazduh…) Sa Sokratom (i Platonom), na scenu stupa intelektuallni, etički momenat, a ne mitološki. U platonovom delu Država Trazimah/ Dobro je ono što je korisno za vladaoca (makijavelistički momenat) Polemarh/ Vrlina je činiti dobro prijateljima Sokrat/ Univerzalni moral Platonovo rešenje - idealna država je ona u kojoj su vladari filozofi ili filozofi vladari. Aristotelovi tipovi vlasti/ monarhija, aristokratija, politea-tiranija, oligarhija, demokratija. NAPOMENA!!! U skripti iz obaveznog dela nisu obrađene sledeće oblasti
Iz dela koji je trebao samo da se pročita
1 Yüklə 66,05 Kb. Dostları ilə paylaş:
|