Šta će biti sa našom planetom?



Yüklə 472 b.
tarix02.03.2018
ölçüsü472 b.
#28862


Šta će biti sa našom planetom?




Ko je kriv?







I deo: Atmosfera Zemlje

  • Hemijski sastav

  • Nastanak i razvoj

  • Struktura



Osnovni podaci o atmosferi Zemlje

  • Zemlja se deli na:

  • osnovno telo

  • hidrosferu

  • atmosferu

  • biosferu

  • Masa atmosfere je 5.157*1015 tona, a Zemlje 5.98*1021 tona.



Poređenje sa atmosferama drugih planeta

  • Merkur nema atmosferu

  • Pluton čas ima, čas nema atmosferu

  • Mars i Venera imaju od CO2

  • Jupiter i Saturn od vodonika i njegovih jedinjenja

  • Zemlja azotno-kiseoničnu



Hemijski sastav atmosfere Zemlje

  • Atomi i molekuli do visine od 60km (neutralna atmosfera)

  • Od 60 do 600km je jonosfera

  • Iznad je protonosfera

  • Homosfera do 106km

  • Turbopauza iznad homosfere

  • Heterosfera je iznad turbopauze



Zapreminski procenti pojedinih gasova

  • Azot 78.084%

  • Kiseonik 20.946%

  • Argon 0.934%

  • CO2 0.0324%

  • Neon 1.818*10-3%



Nastanak i razvoj atmosfere

  • Starost Zemlje između 4.6 i 5 milijardi godina

  • Okean i atmosfera nastali degazacijom tla

  • U prvih 500 miliona godina atmosfera se sastojala od H, H2O, CH4, CO2 , a pre 3.5 milijardi godina od CO2, CO, H2O, N2, H2

  • U prvom stadijumu nije bilo slobodnog kiseonika

  • Savremena atmosfera je sekundarnog porekla

  • Zemljina kora je stara 4.5 milijardi godina, a hidrosfera 4 milijarde godina



  • Život - u hidrosferi pre 4.2 milijarde godina (Karl Segan, Fred Hojl, Čandra Vikramasinge, Svante Arenijus),

  • Teorije o abiogenom nastanku života (Harold Juri, Stenli Miler)

  • Modro-zelene alge - pre 3.2 milijarde godina

  • Nastanak kiseonika fotosintezom

  • Ozonski sloj- pre milijardu godina. Pre 600 miliona godina koncentracija mu je bila 10% današnje.

  • Život se širi i na kopno.

  • Današnja atmosfera je nastala delovanjem organizama



Građa atmosfere Zemlje

  • Po vertikali je slojevita.

  • Do 200 km je stabilna, a iznad je promenljiva (pulsira i sažima se) pa ima nepravilnu formu.



Raspodela temperature po visini



Slojevi u atmosferi



Troposfera

  • najniži sloj

  • u njoj je 80% mase

  • visina: 11km, 17-18km

  • karakteriše je pad temperature sa visinom

  • regulator temperature danas su ugljen-dioksid I vodena para



Tropopauza

  • širina 1 - 3km

  • temperaturska inverzija

  • nad ekvatorom je hladnija, nad polovima toplija



Stratosfera

  • do visine od 50 km

  • temperatura se slabo menja

  • ozonski sloj

  • stratopauza na 48-56 km

  • regulator temperature je ozon



Mezosfera

  • iznad atmosfere

  • temperatura ponovo počinje da pada (do -1100 C)

  • javljaju se sedefasti oblaci

  • iznad je mezopauza



Termosfera

  • brzi rast temperature (na 200-250 km je 1800 K)

  • jonizacija (D, E i F slojevi)

  • pojava polarnih svetlosti



Egzosfera

  • na visinama preko 1000km

  • disipacija atmosfere



Energija sunčevog zračenja i atmosfera Zemlje

  • 99.8% energije u intervalu 0.2 -25 m

  • solarna konstanta 1.4 kW/m2

  • najveći intenzitet na 473.8nm

  • na Zemlju dospeva: IR 56%, VIS 39%, UV 5%

  • rasejanje i apsorpcija zračenja

  • efekat staklene bašte

  • ekološki aspekti CO2





korpuskularno zračenje

  • korpuskularno zračenje

  • polarne svetlosti



Razni oblici polarnih svetlosti

  • Razni oblici polarnih svetlosti





I I deo: Ozonski sloj Zemlje

  • Stvaranje, raspodela i varijacije

  • Uni{tavanje, CFC reakcije

  • Ozonska rupa - trenutno stanje i perspektive



OZON O3

  • Otkriven 1839. (C.F. Schonbein)

  • Ime potiče od grčke reči ozein {to znači mirisati

  • Gas koji je 2.5 puta gušći od kiseonika

  • Na -112oC kondenzuje se u jarko plavu tečnost

  • Moćan je oksidant a kao koncentrovan gas ili teč-nost je jako eksplozivan



STVARANJE OZONA

  • Nastaje fotolizom ili prilikom električnih pražnjenja

  • O2 + h O + O 240 nm

  • O + O2 O3



RASPODELA OZONA

  • Vrlo je redak u atmosferi - u proseku na svakih 10 miliona molekula u atmosferi tri su molekuli ozona;

  • I pored male koncentracije ima vitalnu ulogu;

  • Nehomogeno raspoređen:

  • 1012 cm -3 na H = 15 km

  • 1013 cm 3 na H = 25 km

  • 1011 cm -3 na H = 45 km



ATMOSFERSKI OZON

  • Ozon se nalazi u dve oblasti Zemljine atmosfere

  • Većina (oko 90%) nalazi se u stratosferi i naziva se OZONSKI SLOJ

  • Preostali ozon nalazi se u troposferi

  • Troposferski ozon je ZAGAĐIVAČ



TROPOSFERSKI OZON

  • To je jak fotohemijski oksidant koji o{tećuje gumu, plastiku ali i životinjski i biljni svet; kod čoveka o{tećuje plućno tkivo;

  • Ozonsko zagađenje nastalo u urbanim sredinama {iri se vetrom na stotine kilometara u ruralne i {umovite oblasti izazivajući {tetu u proizvodnji poljoprivrednih kultura i rastu {uma;

  • Uz SO2 i NO2 , O3 je najveći zagađivač;



OZONSKI SLOJ

  • Ozonski sloj {titi Zemljinu povr{inu apsorbujući destruktivno UV zračenje

  • Iako ga ima vrlo malo su{tastven je za život na Zemlji

  • Funkcionisanje ozona - Chapmen-ove reakcije:

  • O2 + h 240 nmfotolitička disocijacija

  • O2 stvaranje ozona

  • O3 + h 2320 nmapsorpcija UV zračenja

  • O3 2rekombinacija



STANJE O3 SLOJA

  • Reakcija rekombinacije je spora, i kada bi samo ona bila uzrok nestajanja ozona, ozonski sloj bio bi dva puta deblji nego {to jeste.

  • Osim kiseoničnog (Chapman-ovog) ciklusa rekombinacije postoje i azotni, vodonični i hlorni ciklus rekombinacije. To su katalitičke rekombinacije.

  • Trenutno stanje ozonskog sloja je rezultat dinamičke ravnoteže između fotolize i rekombinacije; povećanje rekombinacije, izazvano povećanjem katalizatora, rezultuje smanjivanjem ozonskog sloja



VARIJACIJE O3 SLOJA

  • Prirodne varijacije ozonskog sloja postoje u zavisnosti od posmatranog mesta ali i u vremenu na posmatranom mestu

  • Sunčeva aktivnost - ciklusi od 11 godina - efekti su mali - 2% od pika do srednje vrednosti (polovi 4%)

  • “Kvazibijenalne oscilacije” povezane su sa promenom smera tropskih vetrova u niskoj stratosferi sa periodom od otprilike 2 godine - 3%



VARIJACIJE O3 SLOJA

  • Iznenadne pojave pojačanog Sunčevog vetra mogu povećati koncentraciju NO u gornjoj stratosferi i mezosferi utičući na ozonski sloj - ali slabo

  • Vulkanske erupcije dovode do injekcije sumpornih aerosola koji menjaju balans zračenja u stratosferi izazivajući rasejavanja svetlosti i aktiviranje hlornih jedinjenja



DEBLJINA O3 SLOJA

  • Debljina ozonskog sloja meri se Dobsonovim jedinicama DU (Dobson Unit)

  • Kada bi se sav ozon iz stratosfere spustio na Zemlju, i doveo na uslove od t = 0oC p=105 Pa, njegova debljina bila bi u proseku oko 3 mm. Ova debljina sloja odgovara 300 DU.

  • U apsolutnim jedinicama:

  • 1 DU = 2.7.1016 molekula/cm2



Regionalne i sezonske promene O3 sloja



Regionalne i sezonske promene O3 sloja

  • Po{to Sunčevo zračenje stvara (i razgrađuje) ozon, očekuju se promene debljine ozonskog sloja tokom godine

  • Ozonski sloj najtanji je u tropima (oko 260 DU) i skoro da se ne menja

  • Na većim geografskim {irinama promene su značajne

  • Godi{nje stand. dev. su npr. 5 DU za Huancayo a 25 DU za St. Petersburg

  • Dnevne fluktuacije mogu biti vrlo velike (čak i do 60 DU na velikim g.{.)



Regionalne i sezonske promene O3 sloja

  • Treba uočiti da su najvi{e vrednosti debljine u proleće (a ne u jesen kako bi se očekivalo), a najniže u jesen, a ne u zimu. Na severnoj polulopti vi{e je ozona u januaru nego u julu!

  • Glavnina ozona stvara se u tropima, a onda se vetrovima prenosi u oblasti većih geografskih {irina

  • Antarktička ozonska rupa, o kojoj će kasnije biti vi{e reči, ispada iz ovih prirodnih varijacija. Npr. mesto Halley Bay imalo je 117 DU 1993. g. a 321 DU 1956. godine!





KATALITIČKE REKOMBINACIJE



IZVORI HLORA

  • CFC’s (Hlorofluorokarbonati) su klasa organskih jedinjenja. Hemijski su nereaktivni i bezbedni za rad. Ali u stratosferi se fotolizuju.



CFC

  • Trihlorofluorometan

  • CFCl3

  • CFC-11, R-11, F-11

  • Dihlorodifluorometan

  • CF2Cl2

  • CFC-12, R-12, F-12

  • Trihlorotrifluoroetan

  • CF2ClCFCl2

  • CFC-113, R-113, F-113



SLIČNA JEDINJENJA

  • Hidrohlorofluorokarbonati npr. CHClF2 HCFC-22, R-22

  • Ugljen tetrahlorid (tetrahlormetan) CCl4

  • Metil hloroform (trihloroetan) CH3CCl3 R-140a

  • Metil hlorid (hlorometan) CH3Cl



IZVORI BROMA

  • Haloni (sredstva za ga{enje vatre)

  • npr. CF3Br (Halon 1301)

  • Metil bromid (pesticid)



UNI[TAVANJE OZONA

  • Mno{tvo mehanizama. Najjednostavniji:

  • Cl + O3 ClO + O2

  • ClO + O Cl + O2

  • Neto: O3 + O 2O2

  • Atom hlora je katalizator, ne tro{i se u reakciji. Svaki atom hlora u stratosferi može uni{titi na hiljade molekula azota pre nego {to nestane.



UNI[TAVANJE OZONA

  • Atom broma je 10-100 puta destruktivniji (jer brom, za reazliku od hlora nema stabilna jedinjenja u koja može “da se skloni”- tzv. rezervoare), ali na sreću, njegova koncentracija je oko 100 puta manja u odnosu na hlor.

  • HCFC uni{tavaju ozon mnogo manje nego CFC jedinjenja.



DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA

  • Samo metil hlorid ima jak prirodni izvor (u okeanima i sagorevanjem biomasa).

  • CFC-11 (raspr{ivači) i CFC-12 (rashlađivači) čine vi{e od 50%



DINAMIKA HLORNIH JEDINJENJA

  • CFC i ugljen tetrahlorid su skoro inertni u troposferi, nerastvorljivi u vodi, a vreme života im je 50-200+ godina!

  • HCFC su malo reaktivniji, vreme života im je 1-20 godina.

  • Iako teža od vazduha, hlorna jedinjenja dospevaju u stratosferu zahvaljujući kretanju vazduha.

  • Postoji 10-20 godina vremenske razlike između emitovanja CFC-a i uništavanja ozona



HIPOTEZA ILI TEORIJA?

  • Laboratorijski testovi: Cl i ClO

  • Merenja u stratosferi

  • Veza između antarktičkog o{tećenja ozona i emisije CFC-a je dokazana

  • Na srednjim g.{. - verovatna veza



RAKETE I AVIONI

  • Lansiranje Space Shuttle-a i drugih raketa godi{nje ubaci u stratosferu 725 t Cl {to je zanemarivo u poređenju sa CFC (~ 1Mt/god (1980.) ~0.3 Mt/god. stiže u stratosferu)

  • Avioni? Podeljena mi{ljenja. Analiza je vrlo komplikovana. U pitanju je azotni ciklus rekombinacije. Procena je (WMO) da čitava flota civilnih aviona daje <2% o{tećenja (91.,94.). Konkord svake sekunde sagori 700 kg vazduha.



ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA”

  • Otkrivena zemaljskim merenjima 1980-84 Halley Bay

  • Vrlo niske vrednosti od avgusta do novembra; na početku perioda vrednost je niska (<300 DU), a onda umesto da polako raste kada se u proleće pojavi svetlost, ona pada na ispod 150 DU i manje;



ANTARKTIČKI TREND



ANTARKTIČKA “OZONSKA RUPA”

  • U nižoj stratosferi između 15 i 20 km oko 95% ozona je uni{teno; iznad 25 km o{tećenja su mala a kao neto rezultat pojavljuje se o{tećenje od oko 50%;

  • U kasno proleće vraćaju se normalne vrednosti kada topli ozonom bogati vazduh počne da struji sa manjih geografskih {irina;



“PSC” TEORIJA

  • Polarni vrtlog - dok se zimi stratosferski vazduh hladi zahvata ga Koriolisova sila i uspostavlja jaku zapadnu cirkulaciju oko pola; kad se sunce vrati vetar slabi, ali vrtlog ostaje stabilan do novembra stvarajući izolovan duguljast sud;

  • Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;

  • Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da završi u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uništava ozon;

  • Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO



Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;

  • Polarni stratosferski oblaci (Polar Stratosferic Clouds -PSC) javljaju se jer je polarni vrtlog izuzetno hladan (u nižoj stratosferi čak ispod -80 C); sastav ovih oblaka uglavnom azotna kiselina i voda;

  • Komplikovane hemijske reakcije na PSC onemogućavaju hlor da zavr{i u svojim rezervoarima; ostaje u aktivnom stanju koje uni{tava ozon;

  • Dokazi PSC teorije - pokazuje se smanjena koncentracija rezervoara za vreme zime i proleća dok je izrazito povećana koncentracija ClO



BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE”

  • Hoće li ozonska rupa nastaviti da raste? Rupu opisujemo povr{inom, dubinom i vremenskom dimenzijom.

  • Ako rupu defini{emo kao oblast sa < 200 DU onda ona zahvata onaj deo vrtloga izpod 65 stepeni, dok se sam vrtlog nalazi ispod 55 stepeni; ako koncentracija hlora nastavi da raste rupa će se pro{iriti na celi vrtlog ali se ne očekuje da se pro{iri na Australiju ili Južnu Afriku (nekoliko puta pro{la je južnim Čileom);



TRENUTNO STANJE



TRENUTNO STANJE







TRENUTNO STANJE













BUDUĆNOST “OZONSKE RUPE”

  • Rupa je locirana u nižoj stratosferi i čak iako koncentracija hlora u stratosferi nastavi da raste u narednih desetak godina možda će se pojaviti njeno prodiranje i u vi{e slojeve stratosfere, ali nikako u značajnijem obimu.

  • Vrtlog se prekida dolaskom toplog ozonom bogatog vazduha sa severa; ako se stratosfera hladi, vrtlog postaje stabilniji i rupa će trajati duže; dva su uzroka hlađenja stratosfere - efekat staklene ba{te, i samo stanjivanje ozona. U budućnosti možemo očekivati duže živeće rupe (90. do poč. decembra), a moguće je i da ranije počnu (93.-96.)

  • Za{to je važna? Tamo niko ne živi. - Iako je locirana na Antarktiku njeni efekti nisu; nakon razbijanja rupe hladan vazduh dolazi čak do Australije; 3% globalnog o{tećenja;





ARKTIK ?

  • Ima li rupe na Arktiku? Vrtlog je puno slabiji, temperature su vi{e, PSC su ređi i razbijaju se ranije u proleće; ako se nastave efekti staklene ba{te pojaviće se, ali manja od one na Antarktiku (mini rupa iz 1997.)



ARKTIK I ANTARKTIK





UV ZRAČENJE

  • Spektar elektromagnetnih talasa

  • Spektar Sunčevog zračenja

  • Zračenje sa talasnim dužinama manjim od vidljive svetlosti



UV ZRAČENJE

  • Spektar zračenja Sunca odgovara približno zračenju crnog tela

  • Osvetljenost (ozračenost, irradiance) (W/m2),

  • Gustina osvetljenosti (spektralni intenzitet) (W/m2 nm)



UV ZRAČENJE

  • Podela:

  • UVA (320-400 nm)

  • UVB (280-320 nm)

  • UVC (200-280 nm)

  • UVA nije {tetno (?), ne apsorbuje ga ozonski sloj

  • UVB je {tetno, ozonski sloj ga delimično apsorbuje

  • UVC je smrtonosno, ozonski sloj ga u potpunosti apsorbuje



VEZA SA OZONSKIM SLOJEM

  • Direktna veza između povećanog intenziteta UV zračenja i osiroma{enja ozonskog sloja



UV NA ZEMLJI

  • Dva su osnovna parametra koji određuju ozračenost na povr{ini Zemlje: put koji Sunčevi zraci prelaze, i stanje atmosfere, nadmorska visina je treći parametar koji je povezan sa prethodna dva;





SZA - SOLARNI UGAO

  • Solarni ugao - SZA (Solar Zenith Angle) određuje dužinu puta UV zraka; zavisi od geografske {irine, doba dana, doba godine, može biti nula samo za (23.5S-23.5N);

  • Intenzitet UV zračenja je veći na malim geografskim {irinama i većim nadmorskim visinama;



ATMOSFERA KAO FILTAR

  • Ozračenost takođe zavisi od stanja oblaka i atmosferskih aerosola, a u slučaju UV zračenja i od stanja ozonskog sloja, kao i od refleksije od povr{ine Zemlje .







ATMOSFERA KAO FILTAR

  • Oblaci i aerosoli rasejavaju, a SO2 apsorbuje i rasejava UV

  • Tanki oblaci rasejavaju UV zračenje prema povr{ini Zemlje, a deblji resejavaju zračenje uglavnom nazad ka kosmosu.



BIOLO[KO DEJSTVO UV ZRAKA

  • Fotoni dovoljno velike energije u stanju su da raskidaju veze između atoma i tako uni{tavaju molekule;

  • {to je energija fotona veća - veća je verovatnoća destruktivne reakcije;

  • {to je veći broj fotona, o{tećenja su veća;



EFEKTI PREKOMERNOG OZRAČIVANJA

  • Opekotine i sunčanica

  • Ubrzano starenje kože

  • Karcinomi kože

    • karcinom bazalnih ćelija
    • karcinom skvamoznih ćelija,
    • melanom
  • Alergijska osetljivost

  • Slabljenje imunog sistema

  • O{tećenja oka (katarakta, ptirigium, o{tećenja makule)



SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU

  • Ograničiti vreme na podnevnom suncu {to je vi{e moguće (UV je najjače u intervalu od 10 do 16 h)

  • Potražiti obave{tenje o UV indeksu

  • u medijima (značajna informacija)

  • Nosite sunčane naočare koje zaustavljaju

  • 99-100% UV zračenja (staklene naočare)

  • Nosite {e{ir (sa {irokim obodom)



SAVETI ZA IZLAGANJE SUNCU

  • Potražite hladovinu

  • (kada je Va{a senka veća od Vas - UV nivo je nizak, ako je senka kraća od Vas - potražite hladovinu!)

  • Za{titite izložene delove tela odećom za vreme produženog boravka na suncu (pamučna odeća dugih nogavica i rukava, majice sa kragnom)

  • Koristite za{titna sredstva (za{titni faktor 15 i vi{e)

  • Izbegavajte UV lampe i salone za kvarcovanje



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Sunčani ten je zdrav

  • Istina: Ten je rezultat odbrane Va{eg tela protiv daljeg o{tećenja od UV zračenja



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Ten {titi od sunca

  • Istina: Tamni ten na koži nudi za{titu koja odgovara faktoru 4



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Ne može se izgoreti po oblačnom danu

  • Istina: Do 80% UV zračenja prolazi kroz tanke oblake. Čestice u nižoj atmosferi mogu povećati UV dozu puno preko normalne.



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Ne može se izgoreti u vodi

  • Istina: Voda minimalno {titi od UV, a refleksija od povr{ine može povećati dozu.



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Za{titna sredstva me {tite pa mogu da se sunčam duže.

  • Istina: Za{titna sredstva nisu namenjena da povećaju izloženost suncu. Za{tita koju oni pružaju kritično zavisi od njihove upotrebe.



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Ako pravim pauze u sunčanju neću izgoreti.

  • Istina: Izloženost suncu je kumulativna veličina tokom dana.



ZABLUDE I ISTINE O SUNČANJU

  • Zabluda: Ako ne osećam vrele zrake neću izgoreti.

  • Istina: O{tećenja nastaju zbog UV, a ne od vidljivog i IC zračenja.



MED

  • MED (Minimal Erythemal Dose) - minimalna iritirajuća doza - je jedinica biolo{ki efektivnog izlaganja UV zracima; predstavlja primljenu dozu za pojavu crvenila na koži;

  • Zavisi od mnogo faktora (doba dana, doba godine, tipa kože, vrste aktivnosti, upotrebe za{titnog sredstva) i karakteri{e se vremenom do pojave crvenila;

  • Primer - mesec jun u podne: A=20 minuta - tip kože III: B=1.5 – {etnja: C=3 za{titno sredstvo sa faktorom: D = 4 - rezultat: AxBxCxD = 360 minuta = 6 h;

  • Stručnjaci preporučuju da se godi{nje ostvari 30-50 MED;



UV INDEKS (EPA)

  • UV indeks omogućuje dnevnu prognozu očekivanog rizika preteranog izlaganja suncu. On prognozira intenzitet UV zračenja na skali od 0 do 10+, gde 0 označava minimalni a 10+ vrlo visoki rizik:

  • UV indeks nivo izlaganja

  • 0-2 minimalni

  • 3-4 niski

  • 5-6 srednji

  • 7-9 visoki

  • 10+ vrlo visoki





SRAČUNAVANJE UV INDEKSA

  • Sračunavanje počinje satelitskim merenjem trenutnog ozonskog sloja za celu planetu nakon čega se vr{i prognoza za sledeći dan;

  • kori{ćenjem radijativnog transfer modela sračunava se količina UV zračenja koja bi dospela na Zemlju u opsegu talasnih dužina od 290-400 nm u trenutku minimalnog SZA;

  • Tada se svaka vrednost množi vredno{ću težinske funkcije (McKinlay-Diffey Erythema Action Spectrum) koja uzima u obzir biolo{ko dejstvo UV zraka:



SRAČUNAVANJE UV INDEKSA

  • Talasna dužina Ulaz Težina Rezultat

  • 290 nm 10 15 150

  • 350 nm 20 5 100

  • 400 nm 50 3 150

  • suma 400

  • Sada se uzima u obzir stanje oblaka i nadmorska visina; povećanje je 6% za svaki kilometar nadmorske visine; čisto nebo transmituje 100%, rastresiti oblaci 89%, slomljeni oblaci 73% a potpuno oblačno nebo 31%

  • 400 x 1.06 x 0.73 =309.5 /25 =12.4 =12



UV PROGNOZA









TOMS SNIMAK



Svetski centri podataka za ozon i UV zračenje / WMO - Region VI

  • 18 Nemačka

  • 11 Velika Britanija

  • 10 Italija

  • 9 Rusija

  • 7 Francuska, Norve{ka

  • 5 Portugal

  • 4 [vajcarska, Ukrajina

  • 3 Bugarska (Kaliakra, Primorsko, Sofia), [panija, [vedska

  • 2 Austrija, Če{ka, Danska, Gruzija, Grčka (Solun, Atina), Grenland, Izrael, Litvanija, Poljska

  • 1 Ujedinjeni Arapski Emirati, Belgija, Belorusija, Estonija, Finska, Mađarska (Budimpe{ta), Irska, Izrael, Latvija, Holandija, Rumunija (Bukure{t), Slovačka, Slovenija (Mount Krvavec), Turska



Sporazumi o za{titi OZONSKOG SLOJA

  • Bečka konvencija o za{titi ozonskog sloja 1985.

  • Montrealski protokol o supstancama koje osiroma{uju ozonski sloj 1987.

  • Londonski amandman 1990.

  • Kopenha{ki amandman 1992.

  • Montrealski amandman 1997.

  • Pekin{ki amandman 1999.



BEČKA KONVENCIJA

  • Nacije su se složile da preduzmu “adekvatne mere … da za{tite ljudsko zdravlje i okolinu od različitih efekata koji rezultiraju ili izgleda da rezultiraju od ljudskih aktivnosti, koje menjaju ili izgleda da menjaju ozonski sloj”. Ne pominju se posebne supstance koje o{tećuju ozon,a CFC se pojavljuju u spisku supstanci koje treba pratiti. Glavni cilj konvencije je da ohrabri istraživanja i kooperaciju između zemalja kao i razmenu informacija. Po prvi put nacije su se složile da razmatraju globalni problem okoline, pre nego {to su njegovi efekti ostvareni ili čak naučno dokazani.



MONTREALSKI PROTOKOL

  • Finalni dogovor sadrži klauzule koje pokrivaju specijalne okolnosti nekoliko grupa zemalja, posebno zemalja u razvoju koje ne žele da protokol ukoči njihov razvoj. Protokol je konstruktivno fleksibilan, može se poo{triti kako se naučne činjenice osnažuju bez neophodnosti da se vr{i novo kompletno pregovaranje. On postavlja “eliminaciju” supstanci koje uni{tavaju ozon kao svoj “finalni cilj”. Protokol je stupio na snagu 1. januara 1989. god., a sada su njegove potpisnice 155 zemalja od kojih je preko 100 zemalja u razvoju.



MONTREALSKI PROTOKOL

  • Protokol je bio samo prvi korak, kao {to je uočeno jo{ u to vreme. Od kada je potpisan, događaji su se razvijali zadivljujućom brzinom. Nove naučne činjenice pokazuju da bi jača i {ira kontrola bila potrebna, a vlade i industrija su odmakle mnogo dalje i brže nego {to bi iko verovao da je moguće.



AMANDMANI NA MONTREALSKI PROTOKOL

  • Specifikacija pojedinih supstanci i limiti za njihovu proizvodnju

  • Omogućiće smanjenje prisustva katalizatora ozonske rekombinacije u stratosferi



DA LI IMA RAZLOGA ZA STRAH?

  • Zavisi od toga koliko ste pla{ljivi (hrabri) - od nečega se mora umreti!

  • A sada ozbiljno: važno je shvatiti da prekomerno izlaganje suncu predstavlja potencijalnu opasnost.

  • Odnos prema suncu - deo zdravstvene kulture.

  • Postupati prema savetima.

  • Za{titi najmlađe - oni ne znaju ono {to znate Vi nakon ovog predavanja.



KRAJ

          • HVALA NA PAŽNJI!



Yüklə 472 b.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə