U svom poslovanju banke se pridržavaju svoje poslovne politike, a na koju (generalno) utiču dvije grupe faktora

U svom poslovanju banke se pridržavaju svoje poslovne politike, a na koju (generalno) utiču dvije grupe faktora :

• U svom poslovanju banke se pridržavaju svoje poslovne politike, a na koju (generalno) utiču dvije grupe faktora :

• (1) Egzogeni ili makrofaktori (uticaji iz okruženja - nisu u nadležnosti banke)

• (2) Endogeni ili mikrofaktori (u nadležnosti su same banke).

• Opšti okvir za realizaciju svih poslovnih aktivnosti savremene banke predstavljaju osnovna ekonomska načela bankarskog poslovanja.

Načela bankarskog poslovanja - osnovna pravila koja direktno determinišu tekuće poslovanje banaka, i u velikoj mjeri, opredeljuju strateške razvojne pravce banke.

• Načela bankarskog poslovanja - osnovna pravila koja direktno determinišu tekuće poslovanje banaka, i u velikoj mjeri, opredeljuju strateške razvojne pravce banke.

• Osnovna ekonomska načela kojih se banka pridržava u svom poslovanju uglavnom čine slijedeća načela :

• (a) Načelo likvidnosti i solventnosti

• (b) Načelo sigurnosti i efikasnosti ulaganja

• (c) Načelo rentabilnosti.

Načelo likvidnosti i solventnosti –

• Načelo likvidnosti i solventnosti –

• likvidnost banke = sposobnost banke da u roku izmiri sve dospjele obaveze,

• solventnost banke = likvidnost na dugi rok, odnosno sposobnost banke da svoje ukupne obaveze isplati u cjelini pod pretpostavkom da dospijevaju u jednom određenom trenutku.

• Likvidnost je značajan pokazatelj poslovne snage, sposobnosti i povjerenja u banku. Zbog toga, načelo održavanja permanentne likvidnosti banke predstavlja osnovni uslov poslovanja savremene banke tržišnog tipa.

• Da bi se utvrdio stepen likvidnosti banke potrebno je grupisati pojedine oblike aktive (potraživanja) banke prema stepenu likvidnost, što znači izvršiti grupisanje plasmana prema uslovima i brzini njihove transformacije u gotovinu.

• Plasmani se mogu grupisati u slijedeće oblike :

• (1) Primarne rezerve likvidnosti

• (2) Sekundarne rezerve likvidnosti

• (3) Tercijalne rezerve likvidnosti

(1) Primarne rezerve likvidnosti banke – čine:

• (1) Primarne rezerve likvidnosti banke – čine:

• -gotovina,

• -depozitne rezerve kod CB, i

• -depoziti po viđenju kod korespondentskih banaka.

• Visoke primarne rezerve predstavljaju garanciju održavanja likvidnosti banke, budući da su one neiskorišteni dio kreditnog potencijala banke.

• Zbog toga, ove rezerve za banku predstavljaju tzv. “oportunitetni trošak” jer indiciraju neiskorišteni kreditni potencijal banke.

• Putem primarne likvidnosti banka u roku izmiruje dospjele obaveze, izvršava naloge svojih klijenata i nesmetano vrši svoju kreditnu aktivnost.

• Za rezerve likvidnosti je karakteristično da se izražavaju u procentima (%) i to od depozita sa kojima banka raspolaže.

• Iskustvo kod poslovnih banaka pokazuje da se likvidnost može održati pod uslovom da najniži nivo rezerve likvidnosti iznosi 3-5% od ukupnog iznosa depozita banke i drugih sredstava po viđenju kod CB.

(2) Sekundarne rezerve likvidnosti banke – predstavlja slijedeći nivo odbrane likvidnosti banke.

• (2) Sekundarne rezerve likvidnosti banke – predstavlja slijedeći nivo odbrane likvidnosti banke.

• Analogno tome, one obuhvataju:

• -primarnu likvidnosti, i

• -sve dopunske izvore likvidnosti sa kojima se veoma brzo može povećati likvidnost sredstava banke na njenom računu kod CB.

Nivo sekundarne likvidnosti se stalno mijenja u zavisnosti od toga da li banka raspolaže sa viškovima ili manjkovima sredstava primarne likvidnosti.

• Nivo sekundarne likvidnosti se stalno mijenja u zavisnosti od toga da li banka raspolaže sa viškovima ili manjkovima sredstava primarne likvidnosti.

• (a) Ako banka raspolaže sa viškom sredstava primarne likvidnosti onda će odlučiti da za taj višak sredstava kupi v.p. koje će donijeti veću kamatu nego kada se ta sredstva drže angažovana u obliku primarne rezerve likvidnosti.

• (b) Suprotno, ako sredstva primarne likvidnosti ne mogu da pokriju potrebe za likvidnim sredstvima, onda će banka odlučiti da dio svojih likvidnih sredstava iz sekundarne rezerve likvidnosti proda na tržištu v.p.

Sekundarne rezerve likvidnosti banke predstavljaju njene plasmane u likvidnosne v.p. tržišta novca, i to:

• Sekundarne rezerve likvidnosti banke predstavljaju njene plasmane u likvidnosne v.p. tržišta novca, i to:

• -kratkoročne državne v.p., ili

• -kratkoročne v.p. koje emituje CB ili privredni subjekti sa visokim rejtingom.

• Na taj način, ovi v.p. se mogu relativno lako, brzo i bez većih gubitaka unovčiti (i pre njihovog dospijeća) ako to zahtijevaju likvidnosne potrebe banke.

(3) Tercijalne rezerve likvidnosti – Ove rezerve obuhvataju sve oblike pribavljanja likvidnih novčanih sredstava banke, putem kojih se sporije transformiše određeni oblik aktive u gotovinu.

• (3) Tercijalne rezerve likvidnosti – Ove rezerve obuhvataju sve oblike pribavljanja likvidnih novčanih sredstava banke, putem kojih se sporije transformiše određeni oblik aktive u gotovinu.

• Struktura tercijalne likvidnosti banke obuhvata:

• (a) Neiskorištene tranše odobrenih kredita kod banaka u zemlji ;

• (b) Neiskorištene tranše odobrenih kredita kod banaka van zemlje ;

• (c) Kreditna sredstva kupljena na tržištu novca ;

• (d) Mogućnost dobijanja kredita od drugih poslovnih banaka (u zemlji i van zemlje).

Banke koje ne mogu održati svoju likvidnost na osnovu primarnih i sekundarnih rezervi koriste kod korespondentskih banaka ili kod CB kredite za likvidnost.

• Banke koje ne mogu održati svoju likvidnost na osnovu primarnih i sekundarnih rezervi koriste kod korespondentskih banaka ili kod CB kredite za likvidnost.

• Ovi krediti se odlikuju kratkim rokom korištenja i relativno visokim kamatnim stopama. Zbog toga, njihovo često korištenje narušava ugled poslovne banke.

• Krediti za likvidnost predstavljaju poslednji nivo odbrane likvidnosti poslovne banke.

Solventnost banke – definiše se kao likvidnost na dugi rok. Ali postoji potreba razlikovanja koncepta likvidnosti od koncepta solventnosti banke.

• Solventnost banke – definiše se kao likvidnost na dugi rok. Ali postoji potreba razlikovanja koncepta likvidnosti od koncepta solventnosti banke.

• Naime, bilansna ravnoteža banke izražava se jednačinom: A=O+K, gdje je :

• A – Aktiva (ili imovina)

• O – Obaveze (ili izvori bankarskih sredstava)

• K – Kapital (ili fondovi).

• Osnovni uslov solventnosti banke izražava se odnosom :

• A > O

• Nesolventna banka ima obaveze iznad nivoa plasmana ili aktive : A < O

• zbog čega je vrednost K negativna, odnosno : A – O = - K

Za banku se kaže da je nesolventna ako su njene obaveze veće od njene aktive. Tada banka ne raspolaže sopstvenim neto kapitalom (negativan je).

• Za banku se kaže da je nesolventna ako su njene obaveze veće od njene aktive. Tada banka ne raspolaže sopstvenim neto kapitalom (negativan je).

• U anglosaksonskoj literaturi solventnost banke izjednačava se sa “adekvatnošću kapitala” što označava opštu sposobnost banke da podnese ukupne rizike svog poslovanja.

• Zbog problema koje insolventnost pojedinih banaka može prouzrokovati, solventnost banaka se obezbjeđuje preko intervencije regulatorne bankarske vlasti :

• (a) Propisivanjem osnivačkog cenzusa za kapital banke, i

• (b) Zahtjevom za održavanjem minimalnog nivoa adekvatnosti kapitala banke.

Načelo sigurnosti u bankarskom poslovanju - odnosi se na mogućnost plaćanja obaveza i naplatu potraživanja u roku, i to na način kako je to utvrđeno ugovorom između banke i klijenta.

• Načelo sigurnosti u bankarskom poslovanju - odnosi se na mogućnost plaćanja obaveza i naplatu potraživanja u roku, i to na način kako je to utvrđeno ugovorom između banke i klijenta.

• Ovo načelo, odnosi se na sigurnost vraćanja uloženih sredstava (plasmana) a provodi se ocjenom kreditne sposobnosti klijenta i njegovog finansijskog položaja.

• Načelo sigurnosti ispoljava se kroz metode utvrđivanja kreditne sposobnosti klijenata i primjenu instrumenata obezbjeđenja naplate potraživanja u cilju ograničavanja kreditnih rizika koji za banku znače potencijalni gubitak i nesolventnost. Zbog toga, banka mora voditi računa o stepenu sigurnosti svojih plasmana pri odobravanju kredita.

• Poslovne banke se ne zadovoljavaju samo informacijama o bonitetu svojih klijenata, već često koriste i određena sredstva obezbjeđenja naplate pri odobravanju kredita (v.p., mjenica, hipoteka itd).

• S tim u vezi, ako se odobravaju krediti sa založnim pravom, onda poslovne banke vode računa o tome da se krediti ne odobravaju u punoj vrijednosti založnih prava već samo u iznosu 50-60% od njihove tržišne vrijednosti.

Načelo efikasnosti ulaganja – odnosi se na aktivnost bankarskih plasmana sa osnovnim ciljem da ti plasmani daju optimalne finansijske efekte. Metode koje banka može da koristi u svom poslovanju radi postizanja efikasnijeg ulaganja sredstava veoma su brojne, a zavise od poslovne politike svake banke.

• Načelo efikasnosti ulaganja – odnosi se na aktivnost bankarskih plasmana sa osnovnim ciljem da ti plasmani daju optimalne finansijske efekte. Metode koje banka može da koristi u svom poslovanju radi postizanja efikasnijeg ulaganja sredstava veoma su brojne, a zavise od poslovne politike svake banke.

• Efikasnost ulaganja banke u savremenim uslovima ima i svoje šire značenje, jer osim efikasnosti ulaganja osnovni preduslov za postizanje optimalnih poslovnih rezultata banke jeste i efikasnost pribavljanja sredstava i to sa aspekta obima, kvaliteta, ekonomičnosti i modaliteta.

Sa aspekta bankarskog poslovanja, načelo efikasnosti ulaganja podrazumijeva i da se sredstva plasiraju u one privredne grane gde će se ostvariti ekonomično ulaganje uz ostvarenje optimalnih rezultata ulaganja.

• Sa aspekta bankarskog poslovanja, načelo efikasnosti ulaganja podrazumijeva i da se sredstva plasiraju u one privredne grane gde će se ostvariti ekonomično ulaganje uz ostvarenje optimalnih rezultata ulaganja.

• Načelo efikasnosti ulaganja ugrađuje se u načelo sigurnosti i zajedno sa njim čini jednu organsku celinu. Banke se u svom poslovanju obavezno rukovode načelima sigurnosti i efikasnosti prilikom ulaganja novčanih sredstava. Zbog toga, poslovna banka stalno prati tekuće poslovanje svog dužnika i dinamiku otplate kredita (monitoring).

Načelo rentabilnosti – profitabilnosti –predstavlja odnos između ostvarenih prihoda i ukupnih sredstava angažovanih (uloženih) za njegovo ostvarivanje.

• Načelo rentabilnosti – profitabilnosti –predstavlja odnos između ostvarenih prihoda i ukupnih sredstava angažovanih (uloženih) za njegovo ostvarivanje.

• Rentabilnost je ekonomsko načelo poslovanja čijom se primjenom u praksi postiže takvo poslovanje u kome se sa što manje angažovanih (uloženih) sredstava ostvaruje što veća dobit (profit).

• “rentabilnost” = “unosan” ili “isplativ”.

• Bankarsko načelo rentabilnosti zasniva se na slijedećoj činjenici : “ostvariti što veću dobit kao razliku između prihoda i rashoda banke. Pri tome, osnovna karakteristika načela rentabilnosti u bankarstvu jeste da se ono nikada ne smije suprostaviti načelu likvidnosti.

• Da bi banka poslovala rentabilno, neophodno je da uz što manje troškove prikuplja slobodna sredstva i da ih racionalno koristi plasirajući ta sredstva.

Profitabilnost je pokazatelj performansi svake banke, a ona se iskazuje stopom prinosa na sopstveni kapital čime se u stvari maksimizira imovina vlasnika ili dioničara banke.

• Profitabilnost je pokazatelj performansi svake banke, a ona se iskazuje stopom prinosa na sopstveni kapital čime se u stvari maksimizira imovina vlasnika ili dioničara banke.

• Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE – return of equity) predstavlja opšteprihvaćen pokazatelj rentabilnosti poslovne banke :

• ROE = ND / TK odnosno :

• Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) = Neto dobit (ND) : Trajni kapital(TK)

U tržišnom sistemu osnovni motiv poslovanja jeste dobit ili profit, kao oblik izražavanja rentabilnosti poslovanja.

• U tržišnom sistemu osnovni motiv poslovanja jeste dobit ili profit, kao oblik izražavanja rentabilnosti poslovanja.

• Rentabilnost predstavlja najbolji sintetički pokazatelj ukupnog tržišnog ponašanja i racionalnog upravljanja kapitalom banke.

• Pokazatelji profitabilnosti ukazuju na “zarađivačku sposobnost” banke, tj. da se vlasnicima (dioničarima) obezbjeđuje odgovarajući prinos (profit) na uloženi kapital u banku.

Imajući u vidu činjenicu da profitabilnost uključuje u sebe, sa jedne strane, rezultate ukupnog poslovanja, a sa druge strane, ukupno angažovana (uložena) sredstva, onda proizlazi zaključak da profitabilnost u sebe uključuje još dva značajna načela (principa) poslovne ekonomije, a to su: princip produktivnosti i princip ekonomičnosti.

• Imajući u vidu činjenicu da profitabilnost uključuje u sebe, sa jedne strane, rezultate ukupnog poslovanja, a sa druge strane, ukupno angažovana (uložena) sredstva, onda proizlazi zaključak da profitabilnost u sebe uključuje još dva značajna načela (principa) poslovne ekonomije, a to su: princip produktivnosti i princip ekonomičnosti.

• Princip produktivnosti –predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom se primjenom u praksi postiže takvo poslovanje u kojem se sa minimalnim utrošcima radne snage ostvaruje što veća masa proizvoda ili usluga, odnosno što veći ukupni rezultati.

U bankarstvu princip produktivnosti izražava se kroz zahtjev da se realizuje (proizvede) što veća količina usluga uz minimalno angažovanje neposrednog bankarskog rada. Ovaj zahtjev posebno dolazi do izražaja kod tzv. tipskih bankarskih poslova jer njihova masa zahtijeva veliko angažovanje živog rada.

• U bankarstvu princip produktivnosti izražava se kroz zahtjev da se realizuje (proizvede) što veća količina usluga uz minimalno angažovanje neposrednog bankarskog rada. Ovaj zahtjev posebno dolazi do izražaja kod tzv. tipskih bankarskih poslova jer njihova masa zahtijeva veliko angažovanje živog rada.

• Racionalno angažovanje radne snage čini bitan predusov za ostvarivanje ukupne ekonomije rada u banci.

Princip ekonomičnosti –predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom se primjenom u praksi postiže maksimalna vrijednost proizvodnje ili usluga i to sa minimalnim troškovima. Zbog toga, riječ ekonomičnost se vezuje za pojam “štedljivost”, što znači da ekonomičnost pokazuje koliki je stepen efikasnosti trošenja u procesu stvaranja vrijednosti.

• Princip ekonomičnosti –predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom se primjenom u praksi postiže maksimalna vrijednost proizvodnje ili usluga i to sa minimalnim troškovima. Zbog toga, riječ ekonomičnost se vezuje za pojam “štedljivost”, što znači da ekonomičnost pokazuje koliki je stepen efikasnosti trošenja u procesu stvaranja vrijednosti.

• Princip ekonomičnosti odnosi se na trošenje resursa banke, odnosno stepen trošenja u odnosu na pozitivna dejstva sa aspekta ostvarenog finansijskog rezultata (profita) banke.

Trošenje kapitala banke ima više pojavnih oblika, ali su najznačajniji :

• Trošenje kapitala banke ima više pojavnih oblika, ali su najznačajniji :

• -neracionalna ulaganja,

• -gubici na masi kapitala usljed obezvrjeđenja,

• -veliki materijalni rashodi itd.

• “Standardni troškovi” predstavljaju optimalni nivo troškova, a oni se utvrđuju na bazi prosječnih troškova u dužem periodu vremena.

• Odstupanje stvarnih troškova od standardnih uz pogoršanje odnosa prema poslovnom rezultatu banke, ukazuje na nedovoljnu brigu o ekonomičnosti poslovanja banke.

Vođenje poslovne politike banke ima direktan odraz na likvidnost, sigurnost i efikasnost ulaganja sredstava i profitabilnost banke. Stoga, u poslovnoj politici banke uvijek nastoje da usklade određene agregatne odnose, kako bi uspješno poslovale i ujedno opstale – posmatrano na dugi rok.

• Vođenje poslovne politike banke ima direktan odraz na likvidnost, sigurnost i efikasnost ulaganja sredstava i profitabilnost banke. Stoga, u poslovnoj politici banke uvijek nastoje da usklade određene agregatne odnose, kako bi uspješno poslovale i ujedno opstale – posmatrano na dugi rok.

• Zbog činjenice da se kroz bankarsko poslovanje prepliću i sukobljavaju različiti interesi (vlasnika banke tj. dioničara, deponenata i drugih povjerilaca kao i menadžmenta banke), po logici stvari neminovan je i konflikt osnovnih načela bankarskog poslovanja.

U tom kontekstu, dioničari banke zainteresovani su za stopu prinosa na uloženi kapital u banku. Oni preferiraju profitabilnost banke na kratki rok, pa otuda žele da banka maksimizira profit a u okviru raspodjele profita da se isplate maksimalno visoke dividende.

• U tom kontekstu, dioničari banke zainteresovani su za stopu prinosa na uloženi kapital u banku. Oni preferiraju profitabilnost banke na kratki rok, pa otuda žele da banka maksimizira profit a u okviru raspodjele profita da se isplate maksimalno visoke dividende.

• Sa druge strane, menadžment banke ograničeno participira u ostvarenom profitu banke, dok maksimiziranje profita izlaže banku natprosječnim rizicima u smislu poslovanja banke sa gubitkom. Zbog navedenih razloga, menadžment će biti zainteresovan da ostvari ne “maksimizaciju profita”, već “prihvatljiv nivo profita” uz održavanje sigurnosti i likvidnosti banke.

Sa treće strane, deponenti banke kao jedna od interesnih grupa, po logici stvari biće zainteresovani, prije svega, za sigurnost svojih depozita i prihoda po osnovu kamata koje im banka plaća.

• Sa treće strane, deponenti banke kao jedna od interesnih grupa, po logici stvari biće zainteresovani, prije svega, za sigurnost svojih depozita i prihoda po osnovu kamata koje im banka plaća.

• Oni će nesumnjivo preferirati likvidnost, sigurnost i solventnost banke kao osnovne principe poslovanja. To znači da su deponenti banke protiv bilo kakvih rizika koji banku mogu dovesti do gubitaka u poslovanju.

Slijedi, da je insistiranje na maksimiziranju profita banke apsolutno “relativno”, jer postoji opasnost da će banka u takvom svom nastojanju biti primorana da preuzima prevelike rizike, te će zbog toga sve više zanemarivati bankarska načela likvidnosti i sigurnosti.

• Slijedi, da je insistiranje na maksimiziranju profita banke apsolutno “relativno”, jer postoji opasnost da će banka u takvom svom nastojanju biti primorana da preuzima prevelike rizike, te će zbog toga sve više zanemarivati bankarska načela likvidnosti i sigurnosti.

• Proizlazi stav da bi menadžment banke morao da kroz implementaciju odgovarajućih metoda i tehnika upravljanja bankom, potpuno “relativizuje” i pomiri prisutne konflikte interesa i načela bankarskog poslovanja, a sve u cilju uspješnog poslovanja i opstanka banke na dugi rok.

Može se zaključiti da se poslovna banka u savremenim uslovima sve više suočava sa potrebom kontinuiranog mirenja navedenih konflikata interesa i bankarskih načela.

• Može se zaključiti da se poslovna banka u savremenim uslovima sve više suočava sa potrebom kontinuiranog mirenja navedenih konflikata interesa i bankarskih načela.

• Na koji način će to banka postići zavisi najviše od slijedećeg:

• -prvo, od stava menadžmenta koji operativno rukovodi poslovanjem banke, i

• -drugo, od realno prisutnih rizika.

• Svaka poslovna banka prihvata manje ili veće rizike. Na taj način, banka se pozicionira između dva teorijska ekstrema :

• prvo, averzije prema riziku, i

• drugo, apsolutnog prihvatanja rizika.

• Na osnovu toga, postoji neophodnost “relativiziranja” maksimizacije profita kao osnovnog cilja poslovanja banke.

• Ispravnije bi bilo ovaj poslovni cilj banke definisati kao: “maksimiziranje profita uz optimalno održavanje potrebnog nivoa likvidnosti, sigurnosti i solventnosti banke. To znači, da profitabilnost banke mora biti u funkciji njene likvidnosti i sigurnosti plasmana sredstava.

• Maksimiziranje profita dugo je smatrano glavnim načelom bankarskog poslovanja, ali danas je na snazi značajno ublažavanje ovog stava, posebno u smislu toga da se načelo profitabilnosti nikada ne smije suprostaviti načelu likvidnosti i načelu sigurnosti bankarskih plasmana.

Riječ bonitet u najširem smislu reči vezuje se za “uspješnost” poslovanja. Kada je u pitanju ocjena kvaliteta bankarskog poslovanja onda bonitet služi kao ključni indikator za sagledavanje ne samo postojećeg finansijskog stanja banke već i za ocjenu mogućnosti njenog budućeg poslovanja.

• Riječ bonitet u najširem smislu reči vezuje se za “uspješnost” poslovanja. Kada je u pitanju ocjena kvaliteta bankarskog poslovanja onda bonitet služi kao ključni indikator za sagledavanje ne samo postojećeg finansijskog stanja banke već i za ocjenu mogućnosti njenog budućeg poslovanja.

• Ocjena boniteta banke je i veoma složeno pitanje.

• Postoje različita shvatanja i pristupi konceptu boniteta, što je samo po sebi dovelo do postojanja različitih metodologija za ocjenu boniteta.

• Ne postoji jedna jedinstvena metodologija koja bi na neki način bila opšteprihvaćena među ekonomistima, ili ekspertima drugih struka.

• Može se reći da u osnovi postoje dva osnovna pristupa bonitetu – uži i širi.

Uži koncept boniteta - finansijski bonitet koji se bazira na indikatorima boniteta obračunatim na osnovu određenih podataka sadržanih u finansijskim izvještajima banke. Ovaj pristup bonitetu se u literaturi naziva “racio analiza” u kojoj se koriste brojni racio brojevi (pokazatelji, indikatori, koeficijenti).

• Uži koncept boniteta - finansijski bonitet koji se bazira na indikatorima boniteta obračunatim na osnovu određenih podataka sadržanih u finansijskim izvještajima banke. Ovaj pristup bonitetu se u literaturi naziva “racio analiza” u kojoj se koriste brojni racio brojevi (pokazatelji, indikatori, koeficijenti).

• Racio analiza je mnogo složenija u bankama nego u preduzećima (zbog složenosti poslovanja banke i većem stepenu izloženosti riziku u odnosu na druge firme).

Širi koncept boniteta – osim finansijskih indikatora uključuje i sve druge relevantne aspekte kao što su : ukupna tržišna pozicija banke, njena organizaciona, kadrovska i vlasnička struktura, kvalitet i integrisanost svih poslovnih funkcija banke, tehnološka i informaciona opremljenost banke, kao i niz drugih determinanti koje ukazuju na prednosti, nedostatke, šanse i pretnje.

• Širi koncept boniteta – osim finansijskih indikatora uključuje i sve druge relevantne aspekte kao što su : ukupna tržišna pozicija banke, njena organizaciona, kadrovska i vlasnička struktura, kvalitet i integrisanost svih poslovnih funkcija banke, tehnološka i informaciona opremljenost banke, kao i niz drugih determinanti koje ukazuju na prednosti, nedostatke, šanse i pretnje.

• Ovaj širi pristup bonitetu se u literaturi naziva “SWOT analiza” i on je daleko obuhvatniji nego kada se bonitet definiše isključivo kao finansijski bonitet. Ocjena boniteta banke prema širem konceptu mnogo je kompleksnija i zahtijeva multidisciplinarni pristup.

Za potrebe ocjene boniteta poslovne banke koriste se mnogi “racio brojevi” koji se najčešće diferenciraju u nekoliko osnovnih grupa, to su :

• Za potrebe ocjene boniteta poslovne banke koriste se mnogi “racio brojevi” koji se najčešće diferenciraju u nekoliko osnovnih grupa, to su :

• (a) Pokazatelji finansijske strukture i finansijskog položaja (S) ;

• (b) Pokazatelji likvidnosti (L) ;

• (c) Pokazatelji ekonomičnosti (E) ;

• (d) Pokazatelji profitabilnosti (P) ;

• (e) Ostali pokazatelji boniteta banke (O).

(a) Pokazatelji finansijske strukture i finansijskog položaja (S) –ukazuju na način finansiranja imovine banke i njenu sposobnost da ostvarenim prihodima pokrije svoje troškove poslovanja, pre svega, kamatne rashode.

• (a) Pokazatelji finansijske strukture i finansijskog položaja (S) –ukazuju na način finansiranja imovine banke i njenu sposobnost da ostvarenim prihodima pokrije svoje troškove poslovanja, pre svega, kamatne rashode.

• Među najčešće korišćenim pokazateljima finansijske strukture i finansijskog položaja banke su :

• S1 = Dionički kapital / Ukupna aktiva

• S2 = Ukupne obaveze / Ukupna aktiva

• S3 = Poslovni prihodi / Poslovni rashodi

• S4 = Ukupni prihodi / Poslovni rashodi na ime kamata

(b) Pokazatelji likvidnosti (L) –ukazuju na sposobnost banke da kontinuirano i bezuslovno izmiruje svoje dospjele obaveze.

• (b) Pokazatelji likvidnosti (L) –ukazuju na sposobnost banke da kontinuirano i bezuslovno izmiruje svoje dospjele obaveze.

• Među najčešće korišćenim racio indikatorima likvidnosti banke su :

• L1 = Novčana sredstva / Dospjele obaveze

• L2 = Likvidna sredstva / Kratkoročne obaveze

• L3 = Plasmani u domaćoj valuti / Depozi u domaćoj valuti

• L4 = Kratkoročni plasmani / Kratkoročne obaveze

(c) Pokazatelji ekonomičnosti (E) –ukazuju na kvalitet poslovanja banke sa aspekta rashoda (troškova) koje banka ostvaruje.

• (c) Pokazatelji ekonomičnosti (E) –ukazuju na kvalitet poslovanja banke sa aspekta rashoda (troškova) koje banka ostvaruje.

• Među najčešće korištenim racio pokazateljima ekonomičnosti banke su :

• E1 = Ukupni prihodi / Ukupni rashodi

• E2 = Poslovni rashodi / Poslovni prihodi

• E3 = Materijalni troškovi i zarade / Ukupni rashodi

• E4 = Poslovni rashodi od kamata / Ukupni rashodi

(d) Pokazatelji profitabilnosti (P) –ukazuju na uspješnost poslovanja ili zarađivačku sposobnost banke da njenim vlasnicima tj. dioničarima obezbijedi odgovarajući prinos (profit) na kapital koji su uložili u banku.

• (d) Pokazatelji profitabilnosti (P) –ukazuju na uspješnost poslovanja ili zarađivačku sposobnost banke da njenim vlasnicima tj. dioničarima obezbijedi odgovarajući prinos (profit) na kapital koji su uložili u banku.

• Među najčešće korišćenim racio pokazateljima profitabilnosti banke su :

• P1 = Poslovna dobit / Ukupna aktiva

• P2 = Neto dobit / Ukupni prihodi

• P3 = Neto dobit / Poslovna dobit

• P4 = Neto dobit / Ukupna aktiva

• P5 = Neto dobit / Ukupni kapital

• P6 = Neto dobit / Dionički kapital

(e) Ostali pokazatelji boniteta banke (O) –ukazuju na neke druge relevantne aspekte poslovanja banke koji nisu obuhvaćeni prethodno navednim grupama pokazatelja.

• (e) Ostali pokazatelji boniteta banke (O) –ukazuju na neke druge relevantne aspekte poslovanja banke koji nisu obuhvaćeni prethodno navednim grupama pokazatelja.

• Neki od najčešće korišćenih pokazatelja iz ove grupe su :

• O1 = Ukupni odobreni krediti / Ukupna aktiva

• O2 = Ukupni plasmani / Ukupna aktiva

• O3 = Kreditni potencijal / Finansijski potencijal

• O4 = Kamatonosna aktiva / Ukupna aktiva

• Zaključak: Ocjena boniteta banke spada u izuzetno složena pitanja, čija obuhvatnost i operacionalizacija zavisi, prije svega, od samog cilja i svrhe analize poslovanja banke.

• U skladu s tim, ocjenu boniteta banke uvijek treba realizovati tako da ona istovremeno zadovolji interese svih zainteresovanih korisnika.