Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona ILI 1,6 milijardi km3

Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3

• Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3

• Mora i okeani zauzimaju oko 71% površine Zemlje, nasuprot kopnu koje zauzima svega 29%

• u morima i okeanima se nalazi 97% ukupne vode na Zemlji
• oko 2% vode zamrznuto je u polarnim oblastima ili “zarobljeno u lednicima”
• svega oko 1% vode se nalazi na kopnu, u atmosferi i živim organizmima

Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja života na planeti Zemlji

• Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja života na planeti Zemlji

• Život je nastao u vodi i u njoj se razvijao milijardama godina

• Pored mnogih složenih prilagođenosti na suvozemne uslove, na kopnu život ne može opstati na mestima gde nema makar i minimalne količine vode

Voda je osnovni gradivni element živih bića

• Voda je osnovni gradivni element živih bića

• Tela najvećeg broja živih organizama sastavljena su od 80-90% vode

• Voda održava strukturu organizama

• U procesu fotosinteze voda je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju organskih supstanci

• Voda je jedna od najznačajnijih neorganskih komponenti ekosistema, kao i jedan od najznačajnijih klimatskih ekoloških faktora

• Osim toga, voda predstavlja neposrednu životnu sredinu za ogroman broj organskih vrsta

Izuzetno veliki značaj vode za žive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fizičko-hemijskim osobinama

• Izuzetno veliki značaj vode za žive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fizičko-hemijskim osobinama

• Voda je idealan medijum za život, jer:

• je obilna na većem delu površine Zemlje
• je odličan rastvarač i medijum u kome se odvijaju hemijski procesi
• dozvoljava visoke koncentracije molekula koji su neophodni za brze hemijske reakcije
• svojom fluidnošću omogućava kretanje organizama

Voda se odlikuje specifičnim termalnim karakteristikama:

• Voda se odlikuje specifičnim termalnim karakteristikama:

• tečna je u širokom opsegu temperatura
• zbog svog velikog toplotnog kapaciteta pruža otpor promenama temperature
• brzo provodi toplotu
• pruža otpor promenama stanja:
• mržnjenje zahteva oslobađanje toplote od 333,6 J/g
• isparavanje zahteva dodavanje toplote od 2441 J/g

Voda ima i druge neobične termalne osobine

• Voda ima i druge neobične termalne osobine

• Mnogim supstancama se povećava gustina sa snižavanjem temperature

• Do određene tačke voda takođe postaje gušća, ali:

• dostiže maksimum gustine na 4°C, a sa daljim snižavanjem temperature počinje da se širi
• nakon mržnjenja nastavlja da se širi

• Ova osobina ima izuzetno veliki značaj za život na Zemlji:

• dna jezera i okeana se ne mrznu
• plutajući sloj leda koji je pokriven snegom obrazuje zaštitnu, izolacionu površinu

Gustina vode (800 puta veća od gustine vazduha) i obezbeđuje njenu plovnost

• Gustina vode (800 puta veća od gustine vazduha) i obezbeđuje njenu plovnost

• Akvatični organizmi postižu odgovarajuću gustinu putem:

• redukcije (koštane ribe) ili eliminacije (ajkule) teških skeletnih komponenti
• korišćenja mehurova za plivanje koji su ispunjeni vazduhom (ribe, biljke)
• akumulacije lipida

Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamični, drugi razvijaju izraštaje koji funkcionišu kao padobrani)

• Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamični, drugi razvijaju izraštaje koji funkcionišu kao padobrani)

Sve prirodne vode sadrže rastvorene supstance

• Sve prirodne vode sadrže rastvorene supstance

• Zbog polarnosti molekula koji je izgrađuju, voda je dobar rastvarač
• Gotovo sve supstance se do izvesne mere rastvaraju u vodi
• Gotovo sve vode sadrže neke rastvorene supstance:
• apsolutno čiste vode nema u prirodi
• kiša (prirodna destilacija) sadrži rastvorene gasove i minerale u tragovima – ‘’najčistija prirodna voda’’
• jezera i reke sadrže 0,01 – 0,02% rastvorenih mineralnih supstanci
• okeani sadrže 3,4% rastvorenih mineralnih supstanci

Normalni opseg pH vrednosti površinskih voda je 6-9

• Normalni opseg pH vrednosti površinskih voda je 6-9

• Kisele kiše mogu nekada da snize pH vrednost do 4

• Kiselost rastvara minerale

• voda u krečnječkim područjima je tvrda, sa značajnom količinom Ca2+ i HCO3- jona
• većina organizama održava pH vrednosti oko neutralne
• adaptacije na život izvan ravnoteže sa spoljnim medijumom (visok ili nizak pH) su zahtevne (da bi se bio različit potrebne su znatne količine energije)

Pri uobičajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski

• Pri uobičajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski

• ugljendioksid se brzo prevodi u HCO3-:

• CO2 + H2O → H2CO3 → H+ + HCO3-

• ovaj proces smanjuje količinu rastvorenog CO2, omogućavajući novim količinama CO2 da uđu u vodu i dodatno obogate zalihu HCO3- koji je biljkama dostupan za usvajanje

• U vodi je koncentracija kiseonika ograničena:

• malom rastvorljivošću
• ograničenom difuzijom

• Ispod granice prodiranja svetlosti, kao i u sedimentima koji su bogati organskim supstancama, nastaju uslovi anaerobije ili anoksije

Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine, odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

• Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine, odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

Ciklus kruženja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od tečnog, preko gasovitog, do čvrstog, i nazad. Ciklus kruženja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav život na Zemlji zavisi upravo od njega.

• Ciklus kruženja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od tečnog, preko gasovitog, do čvrstog, i nazad. Ciklus kruženja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav život na Zemlji zavisi upravo od njega.

Najveći deo biosfere predstavljaju upravo akvatični biomi - hidrobiomi

• Najveći deo biosfere predstavljaju upravo akvatični biomi - hidrobiomi

• Postoje dva osnovna tipa akvatičnih bioma

• Slatkovodni biomi
• U slatkovodnim biomima koncentracija soli je obično manja od 1%
• Marinski biomi
• Koncentracija soli je prosečno 3%

Slatkovodni biomi su blisko povezani sa okolnim terestričnim (kopnenim) biomima

• Slatkovodni biomi su blisko povezani sa okolnim terestričnim (kopnenim) biomima

• Slivanje vode niz kopnene mase stvara potoke i reke, a na mestima gde se slivena voda zadržava nastaju bare i jezera

• Karakteristike slatkovodnih bioma direktno zavise od tipa i brzine toka

• Takođe, karakteristike slatkovodnih bioma zavise i od osnovne klimatske zone u kojoj se nalaze

Kopnene vode se mogu klasifikovati na više načina, npr. prema:

• Kopnene vode se mogu klasifikovati na više načina, npr. prema:

• - Sadržaju rastvorenih materija (soli):  slatke, slane, zaslanjene, mineralne, termalne, termomineralne ....

• - Poziciji – položaju:  podzemne i površinske

• - Prema kretanju - brzini toka:  tekuće  stajaće (uslovno !)

• - Veličini (tekuće):  potok  planinska reka  nizijska reka  velika nizijska reka

• - Veličini (stajaće):  lokva  efemerna bara  bara  jezero  veliko jezero

• - Statusu nutrijenata - produktivnosti:

•  oligotrofne  mezotrofne  eutrofne  distrofne

• - Prema poreklu:  prirodne i veštačke

• - Prema dužini trajanja:  stalne i povremene

Kopnene – površinske vode se dele na tekuće / lotičke (lotus lat.=spran) i stajaće / lentičke (lentus lat.=spor)

• Kopnene – površinske vode se dele na tekuće / lotičke (lotus lat.=spran) i stajaće / lentičke (lentus lat.=spor)

• u tekuće kopnene vode se ubrajaju izvori, potoci (5 m) i reke
• u stajaće kopnene vode se ubrajaju jezera, bare, močvare, tresave, ritovi .... (kretanje ipak postoji, primeri ….)
• Istraživanjima kopnenih voda bavi se Limnologija koja se može podeliti na Limnologiju u užem smislu (izučava jezera i ostale stajaće vode) i Potamologiju – nauku o živom svetu reka

Oligotrofne – nisko produktivne

• Oligotrofne – nisko produktivne

• manjak nutrijenata neophodnih biljkama, količina fitoplanktona i zooplanktona mala, potrošnja kiseonika mala, voda zasićena rastvorenim kiseonikom čak i pri dnu
• proces taloženja je vrlo spor, usporeni su i redukcioni procesi
• boja vode je plavo-zelena, bistra i obično su to vode veće dubine

• Mezotrofne – srednje produktivne

• između dva tipa (oligotrofne i eutrofne)

• Eutrofne – visoko produktivne

• bogate nutrijentima, karakterišu se visokom produkcijom biomase (intenzivan rast algi), a koncentracija kiseonika je relativno niska, naročito pri dnu
• biološki i biohemijski procesi su vrlo intenzivni na čitavoj dubini, kao i pri dnu, što dovodi do taloženja velike količine organskih materija (mulja) koji se intenzivno razlaže, pri čemu se troši kiseonik
• boja vode je zelena do mrka, relativno mutna i obično su to plitke vode

• Distrofne (=politrofne) – visoko produktivne, ali sa malom razgradnjom

• organska produkcija relativno visoka, ali nema razgradnje jer nema dovoljno kiseonika
• pojava intenzivnog taloženja organskih materija, što stvara humusni tip jezera
• boja vode je žuto-mrka, providnost beznačajna, a pH vredost niska (kisela)

Tekuće vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se celokupna vodena masa kreće od izvora ka ušću usled razlike u nadmorskoj visini ovih tačaka

• Tekuće vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se celokupna vodena masa kreće od izvora ka ušću usled razlike u nadmorskoj visini ovih tačaka

• Postoji čitav niz različitih tipova tekućih voda, često u okviru istog vodotoka:

• Reke - počinju kao izvorišne vode - transformišu se u brzotekuće reke - završavaju kao sporotekuće nizijske reke
• Potoci - manje tekuće vode (do 5 m širine)
• Izvori – različiti .... (sublakustrični, vrulje)
• Veštački kanali

Od izvora do ušća menjaju se

• Od izvora do ušća menjaju se

• brzina toka
• tip dna
• temperatura
• hemijski sastav vode

• Prema njima se ceo tok reke može podeliti na tri dela

• Gornji
• Srednji
• Donji

• Jedan od najznačajnijih ekoloških faktora tekućih voda je brzina toka vode

• U gornjim delovima toka, gde je brzina vode najveća, dno je izgrađeno od stenja, kamenja i krupnog šljunka
• U srednjim delovim toka dno je uglavnom šljunkovito, a u donjim muljevito, sa puno detritusa

Temperatura vode u izvorišnom delu reke je tokom cele godine relativno niska i uglavnom stalna

• Temperatura vode u izvorišnom delu reke je tokom cele godine relativno niska i uglavnom stalna

• Nizvodno su kolebanja temperature sve veća: leti je voda topla, a zimi hladna

• I prozračnost vode se bitno razlikuje

• Dok su izvori, planinski potoci i reke u gornjem toku bistri i prozračni do dna, voda u srednjem i donjem toku reke je mutna, a u dubljim delovima reke može vladati gotovo potpuni mrak

• Usled različitih kombinacija ekoloških faktora u svakom delu potoka i reka razvijaju se različite životne zajednice

• One sa staništem na kome se nalaze obrazuju karakteristične ekosisteme gornjeg, srednjeg i donjeg toka reke

Osnovne osobine gornjeg toka reke i potoka su velika brzina vode, dno uglavnom kamenito, ujednačena godišnja temperatura, dosta rastvorenog kiseonika i veoma prozračna voda

• Osnovne osobine gornjeg toka reke i potoka su velika brzina vode, dno uglavnom kamenito, ujednačena godišnja temperatura, dosta rastvorenog kiseonika i veoma prozračna voda

• U ovom delu reke žive različite vrste silikatnih algi, mahovina, beskičmenjaka i riba

• Područje pastrmke – salmonidne vode, po pravilu

Osnovne osobine srednjeg toka reke su: umerena brzina vode, šljunkovito i peskovito dno, veća godišnja kolebanja temperature, manja prozračnost, manje kiseonika, a više ugljendioksida nego u gornjem toku

• Osnovne osobine srednjeg toka reke su: umerena brzina vode, šljunkovito i peskovito dno, veća godišnja kolebanja temperature, manja prozračnost, manje kiseonika, a više ugljendioksida nego u gornjem toku

• Područje mrene

Osnovne osobine donjeg toka tekućih voda su: mala brzina mutne vode, peskovito ili muljevito dno sa puno detritusa, velika godišnja kolebanja temperature; ponekad, naročito leti, veoma malo kiseonika

• Osnovne osobine donjeg toka tekućih voda su: mala brzina mutne vode, peskovito ili muljevito dno sa puno detritusa, velika godišnja kolebanja temperature; ponekad, naročito leti, veoma malo kiseonika

• Zbog male brzine vode ovde žive organizmi karakteristični za stajaće vode

• Na rečnom dnu se razvija specifična zajednica rečnog bentosa, a u slobodnoj vodi životna zajednica planktona i nektona

• Područje deverike (šarana) - cyprinidne vode, po pravilu

Prema dubini i karakteristikama dna, stajaće vode se dele na jezera, bare i močvare

• Prema dubini i karakteristikama dna, stajaće vode se dele na jezera, bare i močvare

• Jezera su veoma duboke stajaće vode koje se prema načinu postanka dele na:

• Tektonska ili kotlinska
• Nastala radom endogenih sila (Ohridsko, Prespansko, Dojransko, Bajkalsko itd.)
• Erozivna
• Nastala radom egzogenih sila
• Erozijom lednika nastala su lednička (glacijalna)
• U postglacijalnom periodu u cirkovima se zadržala voda i to su cirkna ili gorske oči (Crno, Biogradsko, Livadičko ....)

U preizdubljenim delovima nastala su valovska jezera (Bohinjsko i Bledsko)

• U preizdubljenim delovima nastala su valovska jezera (Bohinjsko i Bledsko)
• Radom erozivnih sila nastalo je Palićko (eolsko) – erozija vetra
• Rečna erozivna jezera su u odsečenim rečnim meandrima (Obedska bara)
• Kraška su u vrtačama, uvalama i poljima (Skadarsko je nastalo potapanjem kraškog polja)
• Pećinska su nastala radom reka ponornica
• Akumulativna
• nastala akumulacijom rečnog i ledničkog materijala (Plavsko; Plitvička – taloženje CaCO3 i stvaranje barijera)
• Veštačka
• Nastala pregrađivanjem rečnih dolina nasipima i branama (Đerdapsko – Dunav; Perućačko – Drina; Pivsko – Piva; )

Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini

• Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini

• Jezera su po pravilu duboka
• U njima se izdvaja obalna zona (litoral), u kojoj ima svetlosti i dubinska zona (profundal), u kojoj vlada mrak
• Bare su plitke, a po svojim osobinama veoma slične obalnoj zoni jezera (Bare su ‘’jezera bez dna’’)
• Zbog toga su životne zajednice obalne zone jezera i bare gotovo istovetne

Jezera i bare se razlikuju i po temperaturi vode

• Jezera i bare se razlikuju i po temperaturi vode

• Temperatura vode u bari tokom leta može biti znatno viša, a zimi znatno niža od temperature jezera

• Zbog plitkoće vode bare mogu u toku leta potpuno da presuše, a zimi potpuno da se zalede

• Za razliku od bara, u jezerima se u toku leta samo može smanjiti nivo vode, a zimi im se može zalediti samo površinski deo

• Zbog viših temperatura, koncentracija O2 u barama može biti znatno niža od koncentracije O2 u jezerskoj vodi

U jezerskim i barskim ekosistemima od obale prema dubljim delovima vode veoma je izražena smena životnih zajednica

• U jezerskim i barskim ekosistemima od obale prema dubljim delovima vode veoma je izražena smena životnih zajednica

• Na obalama gde nivo vode znatno varira, proteže se zona visokih amfibijskih biljaka, čiji se korenovi i donji deo stabla nalaze u vodi, a gornji deo u vazdušnoj sredini

• U dubljim delovima vode javlja se zona plutajućih biljaka, koje se najvećim delom nalaze ispod površine vode, a samo listovi plutaju na površini

• U najdubljim delovima vodenog basena nalazi se zona podvodnih biljaka, koje su potpuno potopljene u vodu

Životinjske zajednice bara i jezera su veoma raznovrsne

• Životinjske zajednice bara i jezera su veoma raznovrsne

• Iako izuzetno veliki broj životinja živi u ovim ekosistemima, moguće je uočiti tri grupe koje se veoma razlikuju po svojim potrebama i navikama

• Prvu grupu čine prave vodene životinje, koje čitav život provode u vodi (hidra, barski puž, jezerska pastrmka)
• Ponekad se mogu naći i na suvom, ali samo u trenucima kada se voda povremeno povuče i kada one na kopnu prelaze u stanje mirovanja
• Drugu grupu sačinjavaju takozvane amfibijske životinje, koje se rađaju u vodi u kojoj provode jedan deo života kao vodeni organizmi (larve komarca, žabe, mrmoljci)
• Posle toga izlaze na kopno, gde drugi deo života provode kao prave kopnene životinje
• Treću grupu sačinjavaju kopnene životinje, koje žive i koje se razmnožavaju na kopnu, a hranu nalaze gotovo isključivo u vodenoj sredini (barska kornjača, belouška, čaplje)
• Zbog toga ove kopnene životinje stalno nalazimo pored bara i jezera, pa ih uključujemo u zajednicu vodenih ekosistema

Močvare su veoma vlažni delovi kopna, na kojima se plitka voda zadržava kraći ili duži period u toku godine

• Močvare su veoma vlažni delovi kopna, na kojima se plitka voda zadržava kraći ili duži period u toku godine

• Močvare nastaju na mestima gde su ranije bila jezera i bare, kao i na meandrima reka koje su promenile tok

• One predstavljaju jednu od faza u prirodnoj sukcesiji od vodenih prema kopnenim ekosistemima

• S obzirom da močvare predstavljaju staništa koja su u jednom periodu godine prekrivena vodom, a u drugom periodu potpuno suva, one predstavljaju prelaz između vodenih i kopnenih ekosistema

• Na dnu močvara nalazi se treset

• Treset predstavlja prvu fazu degradacije organskih ostataka biljnih delova koji se nisu mogli u potpunosti razgraditi zbog smanjene koncentracije kiseonika u podlozi

• Prema izgledu i osobinama treseta, razlikuju se niske i visoke močvare

Životna zajednica niskih močvara je slična životnoj zajednici bara

• Životna zajednica niskih močvara je slična životnoj zajednici bara

• Niske močvare su udubljene, pa je tresetna podloga duže ili kraće vreme prekrivena vodom

• U njima su najzastupljenije visoke amfibijske biljke, sa veoma bogatim naseljem najrazličitijih ptica močvarica

Visoke močvare, po pravilu, nastaju u planinskim krajevima i imaju specifične životne zajednice

• Visoke močvare, po pravilu, nastaju u planinskim krajevima i imaju specifične životne zajednice

• Visoke močvare imaju ispupčeni oblik, koji nastaje stalnim rastom tresetnh mahovina

• Voda se na površini visokih močvara pojavljuje i zadržava samo po obodu, dok je centralni ispupčeni deo gotovo uvek izvan vode

• U njima dominiraju bele tresetne mahovine (Sphagnum sp.)

• U ovim zajednicama je čest i beli bor, što ukazuje na prelazni karakter ovih staništa

Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena sastava voda koja nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzročnika, u količini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogoršava stanje vodenih ekosistema i ograničava namenska upotreba voda.

• Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena sastava voda koja nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzročnika, u količini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogoršava stanje vodenih ekosistema i ograničava namenska upotreba voda.

• Zagađenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija većeg intenziteta koje nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih uzročnika u količinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih graničnih vrednosti, čime se dovode u opasnost život i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremećaji u drugim područjima.

Hemijsko (organske i neorganske materije - teški metali, pesticidi, nafta, mineralne soli);

• Hemijsko (organske i neorganske materije - teški metali, pesticidi, nafta, mineralne soli);
• Biološko - unošenje alohtonih (stranih, često invazivnih vrsta);
• Fizičko (čvrsti otpad, toplota, buka, vibracije);
• Vizuelno zagađenje (betoniranje obale .....)
• Radioaktivno;

zagađujuće materije se koncentrišu u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije)  fitoplankton  zooplankton  ribe  ptice  čovek

• zagađujuće materije se koncentrišu u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije)  fitoplankton  zooplankton  ribe  ptice  čovek

• uticaj pojedinih zagađujućih materija može se manifestovati na velikim prostorima i u dugom vremenskom periodu

• (primeri: pomor pataka u SAD (DDT), pesticidi u masnom tkivu pingvina na Antarktiku)

• negativan uticaj ne samo na jedinke već na čitave zajednice i ekosisteme

dotokom đubriva (obično kišom) iz agroekosistema (đubriva su bogata fosfatima i nitratima, koji su inače ograničavajući faktor bujanja života u vodi. Uz višak ovih soli, biljke, posebno alge, počinju da bujaju)

• dotokom đubriva (obično kišom) iz agroekosistema (đubriva su bogata fosfatima i nitratima, koji su inače ograničavajući faktor bujanja života u vodi. Uz višak ovih soli, biljke, posebno alge, počinju da bujaju)

• dotokom deterdženata (kanalizacionim vodama), koji takodje obiluju fosfatima i nitratima

• bujanje algi prati i povećanje broja uginulih algi, koje razlažu saprofiti pri čemu troše kiseonik. Procesi redukcije preuzimaju dominaciju, O2 se naglo i brzo troši što dovodi do umiranja = gušenja i masovnog pomora vodenih organizama

• U uslovima smanjene koncentracije kiseonika ili čak, anaerobnim uslovima i samo razlaganje neće biti potpuno, pa se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju loš ukus, neprijatan miris i uopšte lošiji kvalitet.

Takva voda ne može da se koristi za piće i može izazvati uginuće stoke, ako se koristi kao pojilo.

• Takva voda ne može da se koristi za piće i može izazvati uginuće stoke, ako se koristi kao pojilo.

• Osim promene u kvalitetu vode, menja se i sastav vrsta. One koje su prilagođene životu u čistoj vodi zamenjuju druge, kojima odgovaraju novonastali uslovi.

• Po uginuću nekih vrsta algi u vodu dospevaju tzv. endotoksini koji su po hemijskom sastavu alkaloidi, ciklični polipeptidi ili kompleksnija hemijska jedinjenja koja se međusobno razlikuju u pogledu fiziološke aktivnosti.

• Završna – vidljiva slika procesa eutrofizacije je pojava “CVETANJA VODE”

• S obzirom na dugoročnost posledica, eutrofikacija je jedan od najznačajnijih negativnih trendova u vezi sa vodama.

• Čak i ogromna jezera mogu postati mrtva (npr. Jezero IRI)

• Kod nas – Palićko jezero, Savsko jezero ......