|
3-mavzu. Koshi va Dalamber alomatlari. Koshining integral alomati
|
səhifə | 4/6 | tarix | 13.06.2023 | ölçüsü | 123,16 Kb. | | #116950 |
| metodikAdabiyotlar ro‘yxati
Азларов Т., Мансуров Х. ,Математик анализ,T.: «Ўқитувчи». 1 т: 1994 й. 315 б.
Азларов Т., Мансуров Х. ,Математик анализ,T.: «Ўқитувчи». 2 т: 1995 й. 336 б.
Аюпов Ш.А., Бердиқулов М.А.,Функциялар назарияси ,Т.: “ЎАЖБНТ” маркази, 2004 й. 148 б.
Turgunbayev R.,Matematikanaliz. 2-qism,T.TDPU, 2008 y.
Jo‘raev T. va boshqalar,Oliy matematika asoslari. 2-q.,T.: «O‘zbekiston». 1999
Сaъдуллaев A. вa бoшқ.,Maтемaтик aнaлиз курсидaн мисoл вa мaсaлaлaр тўплaми, III қисм.
T.: «Ўзбекистoн», 2000 й., 400 б.
A.Gaziyev, I.Israilov, M.Yaxshibaev “Matematik analizdan misol va masalalar” T.: “Yangi asr avlodi” 2006 y.
ToshmetovOʻ, Turgunbayev R. Matematikanalizdanmisolvamasalalartoʻplami. 1-q. TDPU. 2006 y.-140 b.
ToshmetovOʻ, Turgunbayev R. Matematikanalizdanmisolvamasalalar toʻplami, 2-q. TDPU. 2010 y.-48 b.
Turgunbayev R.M., Koshnazarov R.A., Raximov I.K. Matematikanaliz. Mustaqilta’limuchunmetodikkoʻrsatmalar. III semestr. T.: TDPU. 2013 y. – 56 b.
Демидович Б.П.., «Сборник задач и упражнений по математическому анализу» Учеб. Пособие для вузов. М.: ООО «Издательство Астрель» ООО «Издательство АСТ», 2003 г – 558 [2] ст.
www.ziyonet.uz/
www.pedagog.uz/
www.tdpu.uz
www.allmath.ru
www.vilenin.narod.ru/Mm/Books/
3-ilova
2.3-илова
Даламбер аломати
Теорема. Агар
(1)
қаторнинг ( +1)-ҳадининг -ҳадига нисбати да чекли лимитга эга бўлса , яъни
(2)
бўлса , у ҳолда
да қатор яқинлашади ;
да қатор узоқлашади.
Исбот. (2) тенгликдан лимит таърифига кўра иҳтиёрий >0 сон учун шундай n0 натурал сон топилиб, барча n>n0 ларда қуйидаги муносабат ўринли бўлади:
l- < an+1/an < l+ (3)
1) Агар бўлса, у ҳолда шундай >0 сон топилиб, q=l+<1 бўлади. У ҳолда шу >0 сонга мос n0 натурал сон топилиб, барча n>n0 ларда an+1/an < q тенгсизлик ўринли бўлади. Бундан
Энди, |q|<1 да қатор яқинлашишидан = қаторнинг, демак, қаторнинг яқинлашиши келиб чиқади.
2) Агар бўлса , у ҳолда шундай > 0 топилиб, q = l- > 1 бўлади. (3) муносабатдан барча n>n0 ларда an+1/an > q тенгсизлик, ёки an+1>anq тенгсизлик келиб чиқади. Бу эса бирор ҳаддан бошлаб қатор ҳадлари ўсувчи эканлигини англатади. Демак, қатор яқинлашишининг зарурий шарти бажарилмайди. Қатор узоқлашувчи. =1 бўлган ҳолда бу аломат қаторнинг яқинлашувчи бўлиш-бўлмаслиги аниқлаш имконини бермайди.
1>1> |
Dostları ilə paylaş: |
|
|