Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
36 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna toga vremena: Volterom 29 , Voltom 30 i drugima. među prvima je prihvatio Bejkonov 31 naučni metod (mozans, 1974; Kohlstedt, 1999; hamilton, 2000). Profesorka na Bolonjskom univerzitetu bila je i ana morandi mancolini (ana morandi manzollini, 1716–1744), koja je mesto na univerzitetu dobila posle smrti muža, takođe profesora. mancolini je napravila prve voštane modele unutrašnjih organa, koji se i danas mogu videti u anatomskom muzeju univerziteta u Bolonji, u čijem predvorju se nalazi i njena bista. Predavala je i na univerzitetima u Beču i Sankt Peterburgu, gde je otišla na lični poziv carice Katarine ii (oglivie et al., 2000; rosito et al., 2004; hatch, 2002). u Francuskoj je savremenica ane mancolini bila izvesna, malo poznata, madam Bileron (Bileron), koja se takođe bavila medicinom i anatomijom. madam Bileron je bila poznatija i uvaženija van svoje domovine, što je čest slučaj u nauci i danas. iako su vrata Pariskog univerziteta za nju bila zatvorena, kralj švedske joj je ponudio mesto profesorke na univerzitetu u Stokholmu. Marija Gaetana Anjezi i naslovna strana njenog priručnika za studente Prva žena članica akademije nauka i profesorka matematike i prirodnih nauka na univerzitetu u Bolonji bila je marija Gaetana anjezi (maria Gaetana 29 Volter (François-marie d , arouet, književno ime Volter, 1694–1778), francuski filozof prosveti- teljstva, pisac i promoter građanskih sloboda. njegove ideje snažno su uticale na Francusku revoluciju. Pisao je poeziju, pozorišne komade, eseje i pamflete. Sačuvano je više od 20.000 pisama koje je Volter razmenio sa najpoznatijim ličnostima svoga vremena. 30 aleksandro Volta (alessandro Giuseppe antonio anastasio Volta, 1745–1827), italijanski fizičar, poznat po radovima u oblasti elektriciteta. izumeo električnu bateriju; po njemu je nazvana jedinica za električni napon (volt). 31 Fransis Bejkon (Francis Bacon, 1561–1626), engleski filozof, naučnik, esejista, advokat, član Parlamen- ta, vrhovni sudija i lord kancelar. utemeljivač induktivne metode (Bejkonov metod) u naučnim istraživanji- ma, nasuprot aristotelovom deduktivnom pristupu. Smatra se osnivačem empirističkog pravca u filozofiji. 37 itaLijanSKi ParadoKS agnesi, 1718–1799) iz milana. anjezi je bila poznata po naučnoj logici i jasnom i preciznom naučnom metodu i jeziku koji je koristila, što joj je obezbedilo mesto šefa Katedre za višu matematiku. obrazovanje je dobila od oca, profesora matematike, a bila je pravo čudo od deteta: sa jedanaest godina govorila je sedam jezika i učestvovala u debatnim večerima koje je njen otac organizovao. nije nam ostavila originalne radove, već samo priručnike za studente. u istoriji matematike ostala je zabeležena po funkciji agnesi versiera, koju je definisao matematičar Ferma, a predstavlja rešenje jedne algebarske jednačine. na italijanskom, la versiera di Agnesi znači agnezina kriva, međutim, britanski matematičar džon Kolson (john colson) ovo je pogrešno pročitao kao avversiera di Agnesi, a budući da avversiera znači đavolova žena (veštica), kriva se i danas često naziva veštica Agnezi (Kramer, 1970; Logan,1999; mazzoti, 2001, 2007). još jedna funkcija u matematici, kriva clelie curve, nazvana je po ženi, Kleliji Boromeo (clelia Borromeo, 1684–1777), koja je na univerzitetu u Đenovi predavala prirodne nauke i filozofiju. Đenova se ponosila svojom sugrađankom, pa je tako grad u njenu čast promovisao medalju sa natpisom Gloria Genuensium (Slava Đenove). od brojnih žena koje su se bavile naukom u italiji toga vremena pomenimo i molcu tarkviniju (molza tarquinia, 1542–1617), filozofkinju, spisateljicu, matematičarku, astronomkinju i muzičarku, koju je rimski senat 1601. izabrao za počasnu građanku rima, i eleonoru Barbipikolu (eleonora Barbipiccola, rođena 1702), iz Salerna, matematičarku koja je sa francuskog na italijanski jezik prevela radove čuvenog filozofa, matematičara i fizičara dekarta (oglivie et al., 2000; howard, 2006; Logan, 1999; Levin, 2000). među ženama koje su se bavile prirodnim naukama u italiji toga vremena su i marija anđela ardingeli (maria angela ardinghelli, 1728–1825) iz napulja, fizičarka i matematičarka, i Kristina rokati (cristina roccati, 1732–1797), fizičarka, čija su predavanja o njutnovoj fizici ostala sačuvana do danas. Poznata po svom obrazovanju u matematici i astronomiji bila je i monahinja Lorenca Stroci (Lorenza Strozzi, 1515–1591) iz Firence, dok je Fulvija olimpija morati (Fulvia olympia moratti, 1526–1555) držala predavanja iz klasičnih jezika i matematike na univerzitetu u Ferari u svojoj 16. godini. nažalost, morati je umrla pre nego što je izabrana za profesorku jednog drugog čuvenog univerziteta i jednog od prvih univerziteta u evropi – Karlovog univerziteta u Pragu (Logan, 1999). univerziteti u italiji i akademija za nauku, preteča italijanske akademija nauka, bili su otvoreni i za žene iz drugih evropskih zemalja: akademija je 1746. u svoje redove primila čuvenu francusku astronomkinju emili di šatle Lomon. međutim, za razliku od univerziteta u Bolonji i univerziteta u drugim italijanskim gradovima, u evropi nijedna žena nije stekla univerzitetsku diplomu do druge polovine 17. veka, a predavačku poziciju do sredine 18. veka (hamilton, 2000). Početkom 17. veka teolog Gizbert Vet (Gisbert Voet) dozvolio je da ana marija fon šurman sluša njegova predavanja na univerzitetu u utrehtu, ali skrivena iza zavese (Kohlstedt, 1999). Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|