Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

32
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
donoseći sa sobom znanje i knjige. u Firenci se 1440. obnavlja Platonova 
akademija, prevode se radovi Kopernika
26
 i Keplera
27
. istovremeno, evropom se 
širi nova religija – protestantizam. u protestantskoj crkvi žene su podsticane da se 
opismene kako bi mogle da čitaju molitve. najzad, Gutenberg pronalazi štampu 
1440. godine. Znanje izlazi iz manastira. Počinje „Gutenbergova galaksija“.
26  nikola Kopernik (nicolaus copernicus, 1473–1543), poljski astronom, tvorac heliocentrične 
teorije po kojoj se Zemlja i ostale planete okreću oko Sunca. njegovo delo 
Okretanje nebeskih sfera 
(De revolutionibus orbium coelestium), objavljeno neposredno pred njegovu smrt, smatra se početkom 
savremene astronomije i naučne revolucije. Knjiga je ostala na spisku zabranjenih knjiga Katoličke 
crkve sve do 1835. godine.
27  johan Kepler (johannes Kepler, 1571–1630), nemački astronom, fizičar i matematičar, ključna 
figura naučne revolucije 17. veka. otkrio je zakone kretanja planeta na osnovu kojih je isak njutn po-
stavio teoriju gravitacije.

---

Italijanski paradoks
Sa otvaranjem prve medicinske škole u Salernu 875. godine, koju su mogle da 
pohađaju i žene, srednjovekovni univerziteti u italiji otvorili su vrata rodnoj ravno-
pravnosti u obrazovanju. otvaranje medicinske škole u Salernu mnogi smatraju 
godinom osnivanja prvog univerziteta u evropi, dok drugi ipak čast prvenstva 
pripisuju Platonovoj akademiji (387. pre n. e.), u kojoj su se izučavalale filozo-
fija, koja je obuhvatala i prirodne nauke u današnjem smislu, matematika i gim-
nastika. ipak, Salerno predstavlja početak savremenog univerzitetskog obrazo-
vanja u evropi (Ferraris, 1997). 
na istoku, međutim, ima i starijih škola koje se mogu smatrati začetkom 
univerzitetskog obrazovanja. „univerzitet“ u nalandiju, u indiji, osnovan je u  
5. veku. na njemu su se izučavali budizam, logika, gramatika i medicina, ali treba 
imati na umu da su ove discipline imale mnogo šire značenje nego danas. Budizam 
i logika uključivali su filozofiju, medicina botaniku i hemiju, itd. Prvi univerzitet 
na Bliskom istoku al azhar osnovan je 969. u Kairu, a istovremeno osnovane 
su i slične škole u današnjem tunisu (al Zajtuna) i maroku, u Fezu (al Karaun  
– „afrička atina“). možda prvenstvo ipak pripada Kini, u kojoj je car Vu ti 
(Wu ti, 141–87. pre n. e.), iz dinastije han, osnovao školu za dvorane i državne 
činovnike, na konfučijanskim
28
 principima, u kojoj su se proučavale sve do tada 
poznate nauke, pre svega filozofija, matematika i astronomija, ali i ekonomija  
i politika (mozans, 1974; espozito, 2002; Lindsay, 2005).
ali vratimo se italiji. od 9. do 15. veka tu nailazimo na brojna imena 
obrazovanih žena koje se i zvanično bave medicinom, čak i hirurgijom. medicina je, 
kao proširenje prostora brige i nege odojčadi, starih, nemoćnih i bolesnih članova 
porodice, koji je ženama oduvek pripadao, bila prirodni nastavak patrijarhalne 
tradicije. najpoznatije među njima su rebeka de Kuarna (rebecca de Quarna), 
verovatno prva žena hirurg, zatim marija inkarnata (maria incarnata), tomazina 
de matio (thomasina de mattio) i alesandra Đilijana (alessandra Giliana) 
sa Katedre za anatomiju univerziteta u Bolonji, specijalistkinja za očne bolesti 
Kalriče di durizio (calrice di durisio) i druge. Pomenimo i Konstancu Kalende 
28  Konfučije, ili Konfucije (551–479. pre n. e.), na kineskom „učitelj“, kineski filozof i reformator. 
njegov etički kodeks bio je okvir za utemeljenje društvenog uređenja feudalne Kine.

---

34
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
(constanca calenda, 15. vek), ćerku jednog od dekana medicinske škole iz Salerna, 
Salvatora Kalendea (Salvatore calenda), koju je otac podržavao u medicinskom 
obrazovanju i kasnije uveo u lekarsku praksu (Walsh, 1911; Logan, 1999).
na novoosnovanim univerzitetima u italiji žene ne samo da studiraju 
i brane doktorske teze već i predaju. u tome prednjači univerzitet u Bolonji, 
koji je još 1088. dozvolio da žene prisustvuju predavanjima, ali im je to ubrzo 
omogućeno i u Padovi i drugim italijanskim gradovima. tako je doroteja Buka 
(dorothea Bucca, 1360–1436) krajem 14. veka vodila Katedru za medicinu na 
Bolonjskom univerzitetu, dok je, pre nje, Betina Gocadini (Bettina Gozzadini) 
1236. bila na čelu Katedre za pravne nauke na istom univerzitetu. u Bolonji žene 
predaju i filozofiju: među njima su Laura Čereta (Laura ceretta, 1469–1488) 
i Batista malatesta (Battista malatesta, 1383–1450). Beatris Galindo (Beatris 
Galindo, 1474–1534), koja je studirala latinski, grčki i filozofiju na univerzitetu 
u Salernu, kasnije je predavala na univerzitetu u Salamanki (alic, 1986; Logan, 
1999; howard, 2006).
Voštane biste Ane i Đovanija Morandi Mancolini  
(Anatomski institut Univerziteta u Bolonji)
Za razliku od italije, u srednjovekovnoj Francuskoj žene su mogle da se 
bave medicinom, ali su uglavnom bile samouke ili obrazovane u krugu porodice. 
mnoge od njih, kao Žakobina Felisije (jacobina Felicie, oko 1322), bezuspešno 
su pokušavale da probiju (administrativne) barijere i upišu se u medicinsku školu 
u Parizu. Vrata medicinskih škola u Francuskoj ostala su zatvorena za žene sve 
do početka 19. veka.

---

35
itaLijanSKi ParadoKS
u međuvremenu, venecijanka elena Piskopija (elena cornaro Piscopia, 1646–
1684) odbranila je doktorat iz filozofije na univerzitetu u Padovi. Piskopija je bila 
svestrano obrazovana – izučavala je teologiju i matematiku, astronomiju i filozofiju, 
i govorila latinski, grčki, hebrejski, arapski, francuski, engleski i španski jezik. Bila je 
muzikalna, pevala je, komponovala, svirala violinu i harfu. međutim, neposredno 
pošto je Piskopija odbranila svoju disertaciju, rektori univerziteta u Padovi doneli 
su odluku da ženama više ne dozvole pristup univerzitetskim studijama. jedan 
odbranjeni doktorat bio je dovoljan (Logan, 1999; howard, 2006).
 
 
Laura Basi 
Statua Elene Piskopije (Univerzitet u Padovi)
među prvim ženama koje su osvojile evropski akademski prostor bila je 
i Laura Basi (Laura maria catarina Bassi, 1711–1778), majka dvanestoro (ili 
po nekim izvorima osmoro) dece, koja je predavala astronomiju i fiziku na 
univerzitetu u Bolonji i bila prva žena profesor univerziteta u evropi. iako je 
osnovno znanje iz prirodnih nauka dobila od kućnih učitelja, Laura Basi je 1747. 
doktorirala na Bolonjskom univerzitetu, sa disertacijom na temu gravitacije.  
u svojoj 65. godini, Basi je postavljena na čelo Katedre za eksperimentalnu fiziku 
i primljena u italijansku akademiju nauka (instituto dele
 Science). Bavila se 
filozofijom, logikom, algebrom i geometrijom i govorila latinski, grčki i francuski jezik. 
Laura i njen suprug Đuzepe (Giuseppe Veratti) osnovali su jednu od najpoznatijih 
fizičkih laboratorija u evropi 18. veka, zahvaljujući kojoj je Bolonja postala centar 
za eksperimentalno proučavanje fenomena električnih pojava. Laura Basi ostavila 
je naučne radove iz fizike, matematike i hemije, a njen naučni doprinos ostao je 
zabeležen pre svega zahvaljujući njenoj prepisci sa poznatim misliocima i naučnicima 

---