Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
73 aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor Mari i Antoan Lavoazije osnovni problem hemičarki bio je pristup laboratorijama, jer su u njima mogle da rade uglavnom samo kao pomoćnice svojih srodnika ili bračnih partnera. to je bio slučaj i sa mari Lavoazije (marie-anne Pierrette Paulze, 1758–1836), čiji je doprinos otkrićima njenog muža, čuvenog hemičara antoana Lavoazijea, 70 za koga se inače udala u svojoj 15. godini, i do danas nedovoljno rasvetljen. ostalo je zabeleženo (mozans, 1974) da je prevodila naučne radove sa engleskog (među kojima i čuveni esej ričarda Kirvana o flogistonu) i latinskog jezika, da mu je pomagala u laboratoriji i beležila rezultate eksperimenata. ilustrovala je Lavoazijevo delo Traite de Chimie (Traktat o hemiji), koje se smatra prvim udžbenikom savremene hemije (1789). Bila je vešta graverka i slikarka; slikarstvo je učila u školi čuvenog slikara toga vremena Luja davida (1748–1835). Kada je Lavoazije, zajedno sa njenim ocem, kao žrtva Francuske revolucije pogubljen na giljotini 1794, mari je uredila i izdala njegove ( Hemijske) Memoare. Kasnije se udala za lorda ramforda, ali se posle četiri godine razvela. ramford nije imao razumevanja za njeno interesovanje za hemiju i organizovanje salonskih okupljanja na kojima je razmenjivala naučne ideje sa čuvenim naučnicima toga vremena Kivijeom 71 , Lagranžom i Laplasom (rayner-canham, 1998; oglivie et al., 2000; Bell, 2005; apotheker and Sarkadi, 2011). 70 antoan Loren Lavoazje (antoine Laurent de Lavoisier, 1743–1794), francuski hemičar, otkrio zakon o održanju mase; jedan od utemeljivača moderne hemije. 71 Žorž Kivije (George cuvier, 1769–1832), francuski prirodnjak, dao prvu modernu klasifikaciju životinja, smatra se „ocem“ savremene zoologije. 74 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna Zanimljivo je da je nazivu danas veoma popularne naučne discipline kumovala jedna žena, i to hemičarka. amerikanka elen Svolou ričards (ellen Swallow richards), je na svom predavanju u Bostonu 1892. godine disciplinu kojom se bavila nazvala „ekologija“. ričards je bila prva žena koja je diplomirala hemiju na poznatoj akademiji Vestford (Westford) i prva žena primljena na prestižni masačusetski tehnološki institut (massachusetts institute of technology – mit). iz porodice skromnih finansijskih mogućnosti, udala se za kolegu roberta ričardsa, šefa odeljenja za rudarstvo na mit-u, što joj je omogućilo da radi na mit-u, u početku kao volonterka, a kasnije sa studentima kao stalna instruktorka. deklarisala se kao „pragmatična feministkinja“ i smatrala je da je ženski neplaćeni rad u kući jedan od osnovnih pokretačkih mehanizama razvoja uspešne ekonomije. osim industrijskom hemijom, bavila se i hemijom ishrane i životne sredine, posebno ispitivanjem kvaliteta vode i vazduha (clarke, 1973; oglivie et al., 2000; richardson, 2002). engleskinja elinor Balfor Sedžvik (eleonor Balfour Sedgwick, 1845–1936) studirala je hemiju zajedno sa svojim zetom džonom Stratom, poznatim kao Lord rajli 72 . elinor i rajli Sedžvik zajedno su objavljivali radove iz elektrohemije, iako ona nikada nije završila studije (millar, 1996). Elen Ričards 72 Lord rajli (john William Strutt, Lord rayleigh, 1842–1919), engleski fizičar; za otkriće gasa ar- gona dobio nobelovu nagradu 1904. godine; otkrio fenomen tzv. rejlijevog rasejanja svetlosti i time objasnio zašto je nebo plavo. 75 aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor Krajem 19. i početkom 20. veka i u engleskoj se situacija polako menja. univerzitet u Londonu 1878. dozvoljava upis i ženama. univerzitet u Kembridžu dozvoljava ženama da rade u univerzitetskim laboratorijama početkom dvadesetih godina 20. veka. ajda maklejn (ida Smedley macLean, 1877–1944) 1913. postaje prva žena član hemijskog društva u Londonu (obit iSmL, 1944). mej Sibila Lesli (may Sibile Lesley, 1887–1937), pionirka u oblasti industijske hemije, diplomirala je hemiju u Londonu 1908. godine. Sarađivala je sa marijom Kiri u Parizu i ernestom raderfordom u mančesteru, a za vreme Prvog svetskog rata postavljena je na mesto upravnice laboratorije u vojnoj fabrici u Severnom Velsu, što je bilo izuzetno priznanje za njen rad. nažalost, po završetku rata na to mesto ponovo je postavljen muškarac (milar i sar., 2003). inače, u konzervativnoj engleskoj prva žena koja je izabrana u zvanje redovnog profesora hemije, na univerzitetu daram (durham) 1991.godine, bila je džudit hauard (judith howard). među prvim profesorkama geologije pominje se marija matilda ogilvi Gordon (maria matilde ogilvie Gordon, 1864–1939). ona je prva dobila titulu doktora geologije na Londonskom univerzitetu 1893, na kome je kasnije i predavala. Ketrin alis rejzen (catherine alice raisin, 1855–1945), takođe geološkinja, školovala se u north London School, jednoj od retkih škola koje su u to vreme davale devojkama ozbiljno obrazovanje. Kada je 1878. Londonski univerzitet dozvolio upis devojkama, rejzen se upisala među prvima. diplomirala je prirodne nauke 1884. i ostala da radi kao asistentkinja na Katedri za mineralogiju i petrologiju. nagradu koju joj je 1893. dodelilo Londonsko geološko društvo primio je njen stariji kolega – profesor, jer njoj kao ženi to nije bilo dozvoljeno. ipak, 1898. Ketrin rejzen je odbranila doktorat iz prirodnih nauka i postala upravnica odeljenja za geologiju na Bedfordskom ženskom koledžu (1890). Primljena je u Londonsko geološko društvo 1919, čim je ono otvorilo vrata ženama (hartley, 2003: 188-189; Burek and higgs, 2007). Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|