Fondeko svijet

FONDEKO SVIJET/34/2011.

12

energija, strategija i politika

međunarodnim normama (npr. IEA stan-

dardima), prioritetan, urgentni zadatak. I 

pored neorganizovanosti na nivou države i 

njenih entiteta u posljednjih nekoliko go-

dina pokrenut je niz inicijativa na poveća-

nju energetske efikasnosti. Vrijedne pažnje 

su: inicijativa energetski efikasnih gradova 

(i izrada odgovarajućih akcionih planova 

– tzv. SEAP (do pisanja ovog članka usvo-

jeni su SEAP dokumenti za gradove: Banja 

Luka, Sarajevo i Tuzla); demonstracioni 

pilot projekti koje finansiraju međunarod-

ne organizacije; usmjerene kreditne linije 

međunarodnih finansijskih institucija i 

posebno djelovanje nevladinih organizaci-

ja u BiH. 

U području energetskog menadžmenta 

(posebno implementacije odgovarajućeg 

standarda) kao i upravljanja potrošnjom 

energije jako malo je urađeno. Projekti da-

ljinskog očitanja brojila električne energije 

u elektroprivredama u BiH u stvari pred-

stavljaju jedine konkretne pomake u ovoj 

oblasti.

obnovljivi izvori energije

I pored sumnje u ekonomsku isplativost 

uključivanja obnovljivih izvora energije 

(OIE) u proizvodni portfolio u BiH, počet-

ne investicije u ovoj oblasti ukazuju da će u 

budućnosti značajan dio toplinske i elek-

trične energije u našoj zemlji biti proizve-

den iz ovih izvora. Pored inicijalnih poma-

ka u izgradnji malih hidroelektrana 

(praćenih i evidentnim problemima) u 

posljednje vrijeme se realizuju (ili je u toku 

priprema za njihovu realizaciju) proizvod-

ni kapaciteti OIE bazirani na energiji vje-

tra, sunca i biomase. Iskorištavanje poten-

cijala geotermalne energije je ipak, u 

samom začetku. Ovdje je važno napome-

nuti da su potencijali BiH u navedenim 

sektorima (posebno energetske biomase) 

značajni i da će proizvodnja toplinske i 

električne energije iz OIE imati značajan 

udio u budućem energetskom miksu u 

BiH. U ovom sektoru je do sada ‘’pokretač-

ka snaga’’ bila privatna inicijativa i očekiva-

ti je da će se sektor OIE i u budućnosti ra-

zvijati na osnovu privatnih investicija (sa 

značajnim učešćem stranog kapitala). 

Usvajanje potrebne zakonske regulative za 

OIE, a posebno zakonski definisanih poti-

caja, koja se očekuje do sredine sljedeće 

godine, sigurno će intenzivirati investicije 

u ovaj sektor.

eu integracije i regionalna 

saradnja u jugoistočnoj 

evropi

Važno je potcrtati da će se sve aktivnosti u 

EES odvijati pod snažnim uticajem meha-

nizama regionalnog tržišta električne 

energije Jugoistočne Evrope (JIE). Potpisi-

vanjem SEnZ BiH je prihvatila da njen EES 

radi u tržišnom okruženju JIE, a naknadno 

i EU. Ovo je važna činjenica, koja se često 

zanemaruje! Od 1.1.2012. godine tržište 

električne energije je ‘’otvoreno’’ za sve ka-

tegorije potrošača, osim domaćinstava. Za 

BiH će se njene posljedice ogledati ne samo 

u segmentu trgovine električnom energi-

jom, nego i u izboru lokacija za strane in-

vesticije u proizvodne kapacitete. Poslova-

nje na tržištu za kompanije iz BiH 

predstavlja ujedno i opasnost i priliku. Iz-

gradnja konkurentskih sposobnosti tržiš-

nih aktera bi (uslijed evidentnih kompara-

tivnih prednosti primarnih energetskih 

resursa i povoljnog geografskog položaja) 

omogućila njihovo uspješno poslovanje na 

ovom većem regionalnom tržištu. Među-

tim, za takav razvojni proces potrebno je 

izraditi posebnu strategiju koja bi uključi-

vala i bolju koordinaciju rada postojećih 

proizvodnih kapaciteta (posebno hidroe-

lektrana pojedinih slivova u BiH) i bolje 

planiranje izgradnje novih kapaciteta (na-

ročito hidroelektrana na međunarodnim 

rijekama), ali prije svega odluku da se EES 

BiH razvija na novoj paradigmi energetike.

promjena paradigme 

energetskih politika u bih

Prema mišljenju autora ovog rada nemi-

novno  je da BiH planira razvoj energet-

skog sektora na novoj paradigmi. Krucijal-

no pitanje je: ‘’Da li u BiH postoji kritična 

masa stručnjaka i donosilaca političkih 

odluka?’’, za definisanje i realizaciju proce-

sa planiranja razvoja energetskog sektora 

koji bi bio baziran na novoj paradigmi 

energetike. Samo takav pristup osmišlja-

vanju naše energetske budućnosti osigura-

va dugoročnu stabilnost snabdijevanja 

energentima BiH i razvoj konkurentne 

ekonomije. Na kraju i kratak osvrt na 

ključno socijalno/političko pitanje: ‘’Da li 

EES baziran na čistim tehnologijama (Cle-

an Tech) omogućava kreiranje novih rad-

nih mjesta?’’. Čiste tehnologije podrazumi-

jevaju tehnologije OIE, EnE i upravljanja 

potrošnjom energije kao i tehnologije eko-

loški prihvatljivih postupaka proizvodnje 

energije iz fosilnih goriva.

Nova radna mjesta su svakako potrebna da 

bi substituirala tehnološki višak radnika 

zaposlenih u konvencionalnom energet-

skom sektoru (posebno rudarstvu). Zbog 

ovog pitanja u naslovu se pojavljuje termin 

radikalna promjena paradigme. U razvi-

jenim zemljama evidentirani su sljedeći 

pokazatelji: 16,7 novih radnih mjesta na 1 

mil. US$ investicije u Clean Tech sektoru u 

odnosu na 5,3 novih radnih mjesta u kon-

vencionalnom sektoru fosilnih goriva. Na-

ravno, da će broj novih radnih mjesta u 

Clean Tech sektoru u BiH biti manji (usli-

jed nedostatka proizvodnje, istraživanja i 

razvoja). Međutim, ova činjenica treba da 

posluži i kao strateški pravac za poticaj ra-

zvoju ovih sektora u proizvodnom lancu 

Clean Tech tehnologija u BiH. 

izgledno je da se za 

investicione projekte 

realizacije strategije 

razvoja energetike BiH, 

ukoliko ona ne bude 

bazirana na novoj para-

digmi, neće osigurati 

potrebna finansijska 

sredstva. 

Energija - pokretačka snaga razvoja

---