Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 61 ~ 

 

istraživanje zagonetnih pojava je četiri godine obavljao brojne eksperimente sa kristalnim lobanjama. Elektronska 

oprema koja je korišćena u ovim ogledima mogla je da meri energetski uticaj kristalnih lobanja na ljude. Rezultati 

tih istraživanja ukazuju na sledeće: 

Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata inteligencija ili neki program koji je u njih ugrađen, a koji je na 

osobe koje su se podvrgle ispitivanju uticao stvarajući specifična energetska polja. Dejstvo tih polja na testirane 

osobe  bilo  je  pozitivno  a  instrumenti  su  zabeležili  povećanje  harmonije  i  ravnoteže  u  njihovim  biomagnetnim 

poljima. Ako se osvrnemo na ovo, pa religija Novog Doba najviše govori o višoj svesti i harmoniji. 

Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje zabeleženi su sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje 

alternativne  svesti,  drugi  su  imali  raznovrsne  vizije,  neki  su  osetili  oslobađanje  dubokih  emocija  ili  karme 

pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom telu, a manji broj testiranih je osetio veliku radost ili bio blažen i ushićen. 

Opet karakteristike Nju Ejdža i učenja hinduizma. 

Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao je kasnije specifične snove ili bi danima osećao dejstvo 

energije lobanja. Kod pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog otvaranja njihovih unutrašnjih, duhovnih 

sposobnosti - pre svega trećeg oka ili sposobnosti da se čuju duhovi. Opet Nju Ejdž plus spiritizam. Ova stvar je 

definitivno naprava preko koje utiču duhovne sile. 

Mnoge osobe koje su učestvovale u ovim testovima izvestile su kasnije Centar o korenitim promenama koje su 

im se posle kontakta sa kristalnim lobanjama dogodile. Prethodne neprijatne i nepoželjne situacije bile su brzo 

eliminisane ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što im je donosilo mir i radost. 

Filis Geld koautorka knjige „Poruka Kristalne Lobanje” je napisala: „Verujem da Lobanja može da se upotrebi kao 

duhovni  fokus  da  se  izvuku  mudrost  i  znanje  iz  kolektivnog  nesvesnog.  Kristalnu  lobanju  porede  s  kristalnim 

sveznajućim kompjuterom koji samo čeka da otkrijemo pravi pristupni kod.” 

Jedna stara centralnoamerička legenda, u koju su verovali i Maje i Acteci, kaže da je svet bio uništen četiri puta, 

da mi živimo pod petim Suncem i da će naš svet biti uništen potresima Zemlje kada će nestati svaki život. Prema 

kalendaru Maja svet je nastao 13.avgusta 3114. godine pre naše ere, a biće potpuno razoren 21.12.2012. godine- 

verovatno se misli na način života, tradiciju, religiju itd, što i jeste plan Novog svetskog poretka i Novog Doba, te su 

zato dovukli Maje u neše dnevne sobe). Pisari ovog drevnog naroda, za koji se veruje da su odlično znali astronomiju, 

ostavili su mnoge tekstove sa proročanstvima, posebno onim vezanim za pomračenja Sunca. Jedna od legendi koja 

se sačuvala do danas govori da još od vremena kada su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih 

lobanja. Sve kristalne lobanje bile su poverene ljudima koji su naseljavali Zemlju, a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti 

su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi ljudima pošlo za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom 

mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o našem poreklu i da nam kažu kako da izbegnemo dolazeću katastrofu. 

Naši preci su, prema predanju, umeli da navedu kristalne lobanje da govore, pri čemu bi im se čak pokretala vilica. 

Ova priča podseća na sve one sulude a i te kako očaravajuće priče koje se poslednjih pedesetak godina nalaze po 

popularnim časopisima o misterijama. Arheolozi su zbunjeni stvarima, za koje kažu da ne bi trebale da postoje, jer 

u to vreme kada su napravljene nije bilo moguće da budu napravljene od strane ljudi. Kristalna lobanja nije delo 

običnih ljudi srednje Amerike. Ona je delo ili ljudi koji su bili u dosluhu sa moćnim zlim silama ili samih tih sila. Sama 

lobanja kao simbol je simbol smrti i sve te priče da ona utiče pozitivno na ljude su zamka. 

Električna baterija iz Bagdada, „kompjuter“ iz Intikitere, Grčka ili avioni nikako ne spadaju tamo gde su nađeni – 

u ostacima i slojevima starim dve i više hiljada godina. 

Godine  1936,  u  Khujut  Rabu  austrijski  istraživač  Dr.  Vilhelm  Kenig  (Wilhelm  Kenig)  je  iskopao  jednu  čudnu 

glinenu, preko 2.000 godina staru, posudu. Unutar te posude se nalazio bakarni cilindar, koji je omotavao gvozdenu 

polugu. Omot je tako postavljen, da je bilo moguće popuniti ga sa nekom tečnošću. U sredini te tečnosti, od bakra 

električno izolovana, nalazila bi se spomenuta gvozdena poluga. 

Čemu je služila ova neobična sprava? Naučnici nisu mogli naći odgovor, i tada je Dr. 

Kenig postavio svoju smelu tezu: „Ta glinena posuda mogla je da bude baterija.” Prema 

toj tezi, električna struja nije „otkrivena” 1798. godine od Luiđija Galvanija, već skoro 

2.000 godina ranije. 

I  zaista,  mnoge  istraživačke  grupe,  među  njima  i  naučna  grupa  iz  „Remer  und 

Pelizaeus  Muzeja”  u  Hildesheimu,  uspele  su  dokazati  da  je  ta  glinena  posuda  mogla 

proizvoditi električnu struju. Naučnici su sami takvu identičnu posudu napravili, te je 

ispunili sa sokom od grožđa: između bakarnog cilindra i gvozdene poluge je bio napon 

od 0,5 Volta - ne mnogo, ali ipak je radilo. Sa malim naporom drevni ljudi su znači mogli 

da proizvode struju. Ali, za šta? Sijalice, telefoni, motori ili televizori tada nisu postojali. 

Ili možda jesu? „Već u starom Egiptu je postojalo električno osvetljenje', ovako tvrde Peter Kras i Reinhard Tese, 

autori knjige o sijalici iz Egipta. Glavna osnova njihove argumentacije je reljef iz Denderaha. Na tom reljefu, koji je 

nastao oko 50. godine pre naše ere, vidljiv je egipatski sveštenik koji drži u rukama ogromni predmet u obliku 

---