Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 59 ~ 

 

 

U blizini ovih piramida živi lokalno stanovništvo, ali kineske vlasti ne brinu da bi oni mogli otkriti njihovu tajnu 

spoljašnjem svetu. Kinezi su poznati kao poslušni vlastima i kao ljudi koji sebe ugrađuju bezpogovorno u građevinu 

društva, kao mravi, tako da Kinez, pojedinac ne znači ništa, i nema individualnosti dok god se nalazi unutar društva. 

Ovi lokalni žitelji žive izolovano, bez mobilnih telefona, računara i interneta. 

Oblik Bele piramide podseća na piramide u Srednjoj Americi, kod kojih je poravnat vrh. Da li sve te piramide 

vode poreklo od iste civilizacije, velika je zagonetka. Poreklo i starost ovih piramida mogli bi objasniti razni artefakti 

pronađeni u njihovoj blizini, kao i hijeroglifi koji su pronađeni na zidovima odaja unutar piramida. Prema nekim 

postojećim izvorima u okolini piramida nađeni su grobovi sa kosturima. Ali ne baš bilo kakvim...Radi se o čudnim 

humanoidnim bićima koja imaju veliku glavu i malo telo, od nekih samo metar i dvadeset centimetara visine. U ovim 

tajanstvenim  grobovima  pronađeni  su  i  stotine  kamenih  diskova  sa  nepoznatim  hijeroglifima  pripisanih  Dropa 

vanzemaljcima. Po rezultatima prevođenja, na diskovima je opisan udes kosmičke letelice od pre 12.000 godina, o 

čemu je ovde pisano. Šta se nalazi u kineskim piramidama to je zasada tajna. Zašto se one skrivaju pošumljavanjem 

to verovatno znaju jedino kineske vlasti. 

 

Šokantni pronalasci 

 

Malo ko nije čuo za kristalnu lobanju iz Hondurasa. Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo 

stvaraju legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a nezamislivo je da je u ona vremena 

mogla  biti  napravljena  primitivnim  oruđem  koje  su  ljudi  tada  koristili,  kako  nauka  tvrdi.  Tvrdi se da je to 

najtajanstveniji predmet na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na 

ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i 

zašto, kome je služila? Kruže glasine da ona ima neobične moći, da isceljuje, transformiše čovekovu psihu itd…ljudi 

koji su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne promene. Kristalna Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova 

lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka F.A.Mičel- Hedžisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih Kamenova) 

u  Britanskom  Hondurasu  1924.  godine  prilikom  arheoloških  iskopavanja.  I  samo  njeno  otkrivanje  obavijeno  je 

misterijom i intrigama. Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću radioaktivnog 

izotopa ugljenika, nemožemo odrediti tačnu starost Kristalne lobanje. Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 

godina, mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina, iako istina nije ni na jednoj strani. 

Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijanjem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, 

ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je 

nastao kristal, a ne i vreme kad je lobanja izrađena. Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, 

kad je on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje. Smatra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive 

obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo, a zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni 

detalji. Tvrdi se da Kristalna lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu 

ljudskog roda. Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi, da su je doneli vanzemaljci, itd… 

 

Kristalna lobanja iz Hondurasa 

---

~ 60 ~ 

 

 

Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave 

zauzimao važno mesto u kultovima Maja i Acteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao biti kultni predmet koji je 

korišćen  u  verskim  obredima  i  u  bogosluženju  kod  ovih  naroda.  I  ostale  pronađene  kristalne  lobanje  potiču  iz 

različitih  arheoloških  nalazišta  na  području  nekadašnje  kulture  Maja,  a  većinu  njih  širom  sveta  čuvaju  potomci 

autohtonog stanovništva. Do sada su poznata četiri  tipa antičkih  kristalnih lobanja: od čistog kvarca - potpuno 

providne, ametista - purpurne boje ružičastog kvarca dimljenog kvarca - sive do crne boje. Jedno vreme, naročito 

četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo mračniju reputaciju. Za nju su verovali da je „Lobanja Strašnog suda” i 

da će svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevremeno umreti.Kasnije, a naročito u novije vreme, zauzet je 

pozitivniji stav prema njoj. Sada se veruje da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište informacija. 

Nju Ejdž vernicima i ideolozima je ova stvar dobro došla, da šire svoje ideje i ruše dogme tradicionalnih hrišćanskih 

crkava,  kao  uostalom  i  sve  neobjašnjive  stvari,  za  koje,  ubeđen  sam,  vođe  Nju  Ejdž  religije,  masoni,  okultisti  i 

Iluminati itekako znaju odakle potiču. 

Grad  Maja  u  kome  je  Kristalna  lobanja  pronađena,  Lubaantun,  je  jedan  od  poslednjih  velikih  centara  Maja, 

sagrađen u osmom ili devetom veku naše ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Izgleda da je on bio 

trgovačko središte za kakaovac. Najspektakularniji deo grada jeste amfiteatar, jedan od najvećih koji su otkriveni u 

nestalom svetu Maja. Izgleda da ostaci Lubaantuna obuhvataju period od samo jednog i po stoleća pre nego što je 

grad neobjašnjivo napušten, negde u devetom veku naše ere. U Gvatemali su pronađena sela Maja u kojim je ovaj 

narod obitavao još u sedmom veku pre naše ere. Ali njihova civilizacija dostigla je zenit između 300.-900. godine 

posle Hrista.Onda se, iz još neutvrđenih razloga, ova jedinstvena civilizacija raspala, a narod zagonetno isčezao, 

izumro ili se odselio. Ljubitelji misterija i istraživači špekulišu da su Maje sa svojim neverovatnim znanjima potomci 

vanzemaljske rase, koja je, poput sumerskih bogova – Anunakija sošla na Zemlju, i da su te Maje u jednom momentu 

otišle nazad u svemir. Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u 

Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je podvrgavana mnogim naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana Mičel 

Hedžis odnela lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali lobanju u svom stanu u 

Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega 

na stočiću bila je lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo 

je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u lobanju. Kako, to niko ne zna. Dorlend 

je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku. U gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko 

providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina 

usmeravala je svetlost ispod lobanje u njene očne duplje. Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da 

posluži kao uveličavajuće staklo. Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se kanal bez 

prepreka i inkluzija. Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan. Iza onoga što deluje kao namerno 

izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se 

potom  baca  na prizmu i  odande u očne  duplje. Zadnji  deo  lobanje je  majstorski izrađen  kao sočivo modernog 

fotoaparata i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje. Na lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi. 

Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj 

statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se 

pokreće gore dole. Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten 

se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta. Godine 1970, Kristalna lobanja odneta 

je  u  Hjulit  Pakardove  laboratorije  u  Santa  Klari  u  Kaliforniji,  na  detaljna  ispitivanja.  To  je  jedna  od  vodećih 

laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja. Laboratorije su sprovele dva opsežna istraživanja. Posle toga jedan 

od zaposlenih je izjavio: „Nema načina da se utvrdi starost lobanje.” Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu 

koje kruže o lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja 

dobija se beskrajni niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo hipnotički. I u samoj 

laboratoriji lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni profesionalci koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje 

sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na lobanju. Na kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod 

pretpostavkom  da  kad  bi  dobili  komad  kristala  iste  veličine,  ni  vrhunski  proizvođači  kristalnih  komponenti  sa 

najsavremenijom  današnjom  tehnologijom  ne  bi  mogli  da  izrade  lobanju  sličnu  ovoj.  Ili  šta  je  izjavio  jedan  od 

kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard: „…ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!” Kristali na 

neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni par Dorlend koji je ispitivao Lobanju nije izbegao 

mentalnin efektima lobanje. Sve godine dok su ispitivali Lobanju nisu pušili niti pili alkohol i kafu, a postali su i 

vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna lobanja uticala je na njihovu svest. I drugi ljudi koji su se prvi put susreli 

sa lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost a neki su imali problema sa disanjem ili 

lupanjem srca. Kod nekih ljudi kao da je stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu mošusa, koja je 

bila  neopisiva.  U  prisustvu  Lobanje  neki  ljudi  su  čuli  laki  hor  glasova  ili  zvonjavu  praporaca.  Svetski  centar  za 

---