Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 190 opstanka 165 . Iz ovog sledi da metoda analize opstanka ne može biti logičko dokazivanje (koje jedan stav postavlja ili pretpostavlja i iz kojeg mi potom koristeći formalna pravila možemo neke konsekvence izdedukovati); opstanak ne može biti pretpostavka bivstvovanja, budući da već egzistira u krugu koji čine bivstvovanje i razumevanje bivstvovanja pa stoga analiza mora biti na putu tumačenja pred-ontološkog razumevanja, što će reći, na putu hermeneutike. Hermeneutička metoda pripada "kruževitosti" bivstvovanja opstanka 166 i zato tu nije odlučujuće izaći iz kruga, već pravilno stupiti u njega. Temeljno ustrojstvo opstanka određuje Hajdeger kao In-der-Welt-sein. Opstanak je, dakle, bivstvujuće koje egzistira na poseban način jer mu je stalo do njegovog bivstvovanja. Opstanak svoje bivstvovanje ima uvek kao svoje; pritom, bivstvovanje mu nije nikad u potpunosti dato već zadato budući da on sam treba da ga ispuni. Tu postoji dvojaka mogućnost: da opstanak svoju egzistenciju (a) ispuni, i tako egzistira na pravi način, ili (b) da je ne ispuni i da u tom slučaju egzistira na neprav način 167 . Ovo znači da Hajdeger ne posmatra bivstvovanje opstanka kao nešto statično već kao jedno ispunjavajuće, izvršavajuće (se) bivstvovanje. To isto tako znači da je opstanak uvek napolje okrenut pa bivstvovanje opstanka nije neka gotova tvorevina već stalno jedna ispunjujuća mogućnost, jedno moći-biti i biti-moći. Opstanak je stvarni (esse actu), ali njegova stvarnost je u njegovoj mogućnosti. Treba imati u vidu da ovde Hajdeger pojam mogućnosti koristi na drugačiji način no što je uobičajeno: 165 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, S. 153. 166 Op. cit., S. 315. 167 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, posebno, § 9. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 191 on ne razumeva mogućnost metafizički kao potencijalnost naspram stvarnosti, niti logički kao neprotivrečnost, već egzistencijalno-fenomenološki kao "najizvornije i poslednje pozitivno ontološko određenje opstanka" 168 . Pojam mogućnost znači ovde isto što i sama egzistencija koja na osobit način izražava način bivstvovanja opstanka; mogućnost opstanka je način bivstvovanja u kojem opstanak egzistira, u kojem je moguć i iz kojeg se razumeva. Izvorno razumevanje koje otkriva opstanak u njegovoj bićevnoj mogućnosti nije nikakav saznajni akt, već temeljna struktura egzistencije, egzistencijal što leži u osnovi svih ontičkih saznajnih akata. 6.3.1.3. Ističući kako čitava dotadašnja metafizika ispituje uvek bivstvujuće kao takvo, odnosno bivstvovanje bivstvujućeg, ali nikada bivstvovanje kao takvo i da je u trci za što potpunijim i iscrpnijim saznanjem bivstvujućeg, pitanje o bivstvovanju je palo u zaborav, Hajdeger u buđenju razumevanja za smisao ovog pitanja vidi svoju istorijsku misiju pa stoga spis Uvod u metafiziku nije uvod u metafiziku u tradiranom (dotadašnjem) smislu, budući da tu nije reč o metafizici bivstvujućeg, već o novom mišljenju bivstvovanja kao takvog. Stoga bi pomenuti naslov trebalo razumeti kao: Uvod u mišljenje bivstvovanja. Da li su do tog časa mislioci Zapada mislili bivstvovanje kao takvo? Izričito i tematski ne, smatra Hajdeger, ali tome su se najviše približili Heraklit i Parmenid. Oni su još uvek imali izvorni odnos prema bivstvovanju koji se sa početkom metafizike bivstvujućeg izgubio kod Platona i Aristotela. Heraklit i Parmenid su doduše govorili o bivstvovanju bivstvujućeg ali tako da bivstvovanje sve 168 Op. cit., S. 143-4. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 192 prožima. Da postoji još uvek izvorni odnos između bivstvovanja i čoveka (kod Heraklita i Parmenida) Hajdeger vidi po tome što obojica još uvek stoje pred razlučivanjem bivstvovanja i mišljenja, dakle, obojica su još uvek s one strane razlike subjekta i objekta koja određuje čitav put metafizike od Platona i Aristotela do Hegela i Ničea. Posledica ovog razlučivanja je vladavina mišljenja, i to će reći - vladavina logičkog mišljenja nad bivstvovanjem. U metafizici kojom vlada logika, dobija bivstvovanje svo svoje značenje; tako je već određena mogućnost mišljenja bivstvovanja a ona ima za pretpostavku da ono što je spram logičkog stava protivrečnosti jednostavno ne može biti. Hajdeger nastoji da prevlada tu vladavinu logičkog mišljenja i da preokrene uspostavljani odnos vladanja: mišljenje mora biti određeno bivstvovanjem i mišljenje pripada bivstvovanju. 6.3.2. Može se postaviti pitanje da li kod Hajdegera posle 1930. (sa spisom Obrat (Die Kehre) dolazi do promene u određenju bivstvovanja budući da posle toga u jednom drugom njegovom spisu nalazimo kako je bivstvovanje "ono što mi u susretu sa bivstvujućim od početka već znamo", ono osobito i nesvodljivo na ma šta drugo, ono što se izvorno otkriva, ono što nije bivstvujuće, ono čijoj biti pripada istina, ono što je u izvesnom smislu ništa, ono što dolazi u neskrivenosti, ono što u sebi sadrži izvornu istinu. To su određenja poznata iz ranijih Hajdegerovih dela. Pitanje sad glasi: Da li bivstvovanje u spisu Uvod u metafiziku još uvek može da se shvati kao horizont ljudske transcendencije? Preliminarno, mogao bi se dati pozitivan odgovor, iako sada bivstvovanje nije više mišljeno polazeći od čoveka, već obratno: sad se transcendencija, odnosno čovekova bit misli polazeći od bivstvovanja. Bivstvovanje se otvara čoveku, menja se u povesti, stavlja se u delo, prodire u bivstvujuće. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|