Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 6 jezika, dospeo do nas, i pritom se svi samo u jednom slažu, u tome, da je to najsloženije i najteže delo antičke filozofije. Aristotel je funkcionalist, operacionalist, kontekstualist i s njegovih pozicija se stoga veoma uspešno može kritikovati dugo vladajući reduktivni mehanicizam; to pokazuje da samim pojmovima koje srećemo u Aristotelovim spisima treba pristupiti krajnje oprezno i odviše je opasno, koliko jednostavno i komotno, odbaciti metafiziku tako što će se njeno određenje prethodno falsifikovati ili tako što će se ona proglasiti za nauku, a potom dokazivati da ona ne može biti nauka (Kant) jer su svi njeni iskazi pseudo-iskazi (neopozitivisti), ili tako što će se proglasiti za onto-teo-logiju (Hajdeger) i pritom govoriti o istoriji metafizike kao istoriji zaborava bivstvovanja koje nikad nije bilo tema grčke filozofije budući da su presokratovci govorili o počelu (arché) svih stvari a ne o bivstvovanju 4 , a Aristotel o bivstvujućem kao takvom, o bivstvu (ousia) i njegovim kategorijalnim određenjima, ali ne o bivstvovanju. Već Kant koji je težište istraživanja preneo sa prirode stvari (koja je po njemu bila nesaznatljiva) na prirodu (biće) mogućeg mišljenja, među prvima je doveo u pitanje metafiziku kao prvu filozofiju; nakon dubljeg istraživanja moglo bi se reći da on ne kritikuje metafiziku kao metafiziku, već određene metafizičke stavove i metode; dovoljno je obratiti pažnju već na činjenicu da u transcendentalnoj estetici Kant ne postavlja pitanje: Kako je moguće saznati prostor i vreme? već: Šta su prostor i vreme? Kant se tu samo suprotstavlja shvatanju da su prostor i vreme stvari i on zapravo naspram transcendentalnog realizma gradi transcendentalni idealizam. Svojim pitanjima o biću prostora, vremena i 4 Treba imati u vidu da ni pojam arché nije tehnički pojam presokratovaca. On se sreće samo kod Anaksimandra, a potom tek kod Platona i Aristotela. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 7 prirode Kant stoji u potpunosti na tlu tradicionalne metafizike, i, ako se on i ne bavi više predmetima već pojmovima a priori o stvarima uopšte, u poznim spisima (Opus postumum) on konstatuje dvoznačnost pojma metafizike ostajući u dilemi da li je predmet metafizike racionalni temelj nauka ili sredstvo za postizanje najviših svrha. Nesporno je da Kant otvara nove stranice u istoriji metafizike time što ne postavlja pitanje da li je ona moguća već kako je ona moguća 5 ; uprkos tome, to pitanje manje je problemsko pitanje biti metafizike a u daleko većoj meri posledica stepena razvijenosti prirodnih nauka u Kantovo vreme, mada, sudbonosno vezivanje metafizike za pojam nauke nije moglo ne ostaviti traga i na nama savremene filozofe 6 . Isto tako, Kantov nov princip metafizičkoj problematici uslovljen je kako duhovnim tako i društvenim promenama njegovog vremena; to je vreme kad pojam 5 Može se reći da Kant ne odbacuje metafiziku već nastoji da izrazi i formuliše određeno metafizičko stanovište; njegova metafizika kulminira u pitanju o realnosti "ja mislim" i tematizovanjem tog "ja mislim koje prati sve moje predstave" on je potpuno svestan i nužnosti i problematičnosti metafizike te će u isto vreme zapisati kako "die Metaphysik ist befremded bitter" (o tome opširnije: Martin, G.: Allgemeine Metaphysik. Ihre Probleme und ihre Metode. W. de Gruyter, Berlin 1965, S. 9). 6 Metafiziku kao prvu filozofiju na najodlučniji način tematizovali su u antičko doba Aristotel a u naše vreme Edmund Huserl u spisu Ideen I kao i u svojim čuvenim predavanjima Erste Philosophie (1924/1925); to je osnovni razlog odluci da sudbinu prve filozofije analiziram u dve knjige od kojih prva nosi naslov Metafizika a druga Fenomenologija, a prvenstveno s namerom da ukažem na neke od momenata metamorfoze manjeg broja bitnih filozofskih pojmova, ostajući pritom u granicama filozofije, sledeći tradiciju Aristotelove Fizike i Metafizike koja je pripremljena Platonovim pokušajem izmirenja Heraklita i Parmenida. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 8 slobode izbija u prvi plan 7 ; koji je smisao metafizike u tako izmenjenom svetu i ima li mesta preispitivanju njenog predmeta, smisla i značaja? Ako ima, onda prvo treba raspraviti (u dva koraka 8 ) prošlo i sadašnje stanje metafizike (kao prve filozofije) da bi se pripremili za odlučujući treći korak koji nema za cilj da osvetli samo smisao metafizike već i smisao ugroženosti našeg života u njegovom totalitetu. Kant nikako nije i jedini među filozofima koji osporava metafiziku; s tezom da je metafizika mogla postojati u antičko doba ili u srednjem veku ali ne više i u novo doba, istupa u naše vreme Martin Hajdeger, mada takav pristup priprema već Fridrih Niče, kad otvoreno i izričito kaže kako "metafizika više nije moguća" 9 ; upravo na njegovom tragu Hajdeger piše o početku, razvoju i kraju metafizike 10 . Teško je ne oteti se utisku da je tu reč o jednom veoma simplifikovanom tumačenju pojma i predmeta metafizike i ne treba mnogo da nas čudi što sam Hajdeger ne odgovara na pitanje zašto metafizika više nije moguća dok je sam pojam mogućnosti kod njega krajnje nejasan. Međutim, kada je reč o mogućnosti metafizike, odnosno prve filozofije, pitanje mogućnosti takvog jednog učenja postavljaju već Platon i Aristotel; ako predmet metafizike učenje o biću, onda pitanje bića koje je ranije bilo 7 Istina, bratstvo i jednakost behu tad malo u zastoju, ali i sa slobodom ni danas stvari ne stoje mnogo bolje. 8 Nastavak ove knjige objaviću pod naslovom Fenomenologija. 9 Nietzsche, F.: WW, II, 40. Ovde je pitanje šta za Ničea znači uopšte metafizika i šta znači to, da je ona jednom mogla postojati a da sad više ne može postojati. U osnovi Ničeovog shvatanja metafizike počiva učenje o dva sveta (o tome da iza ovog našeg počiva jedan drugi svet) a što bi navodno trebalo da izražava Platonovo (i Aristotelovo shvatanje), no, Platon i Aristotel teško da bi prihvatili takvo tumačenje budući da je ono daleko od njihovih shvatanja. 10 Heidegger, M.: Platons Lehre von der Wahrheit, Berlin 1947, S. 49. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|