Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 25 se taj izraz po prvi put sreće u spisu nama danas malo poznatog autora, Mikraeliusa (Micraelius, 1597-1658) Lexicon philosophicum (1653) gde se kaže da je "predmet metafizike bivstvujuće i to ukoliko bivstvuje, i stoga se metafizika, od nekih, naziva i ontologija". Istovremeno, ističe on, metafizika se deli na (a) opštu metafiziku, koja posmatra bivstvujuće u njegovom najapstraktnijem smislu i potpunoj indiferentnosti, i na (b) posebnu metafiziku, koja izučava bivstvujuće s obzirom na načine njegove supstancije. Na taj način Mikraelius u znatnoj meri menja smisao metafizike jer se "prva filozofija" (kao najobuhvatniji deo metafizike) pokazuje kao nastavak opšte metafizike, dok se prirodna teologija redukuje na trajni deo posebne metafizike. Upravo će to omogućiti Hristianu Volfu (Ch. Wolff, 1676-1754) da, obnavljajući staru školsku filozofiju, dajući joj istovremeno i novi vid (koji je rezultat duha vremena u kome ova nastaje), formuliše (kasnije opšteprihvaćenu) podelu teorijske filozofije na ontologiju, psihologiju, kosmologiju i prirodnu teologiju, pri čemu ontologija čini opštu metafiziku (metaphysica generalis) a kosmologija, psihologija i prirodna teologija posebnu metafiziku (metaphysica specialis). Prvenstvo u tome ko prvi uvodi u upotrebu pojam ontologija neki su davali dekartovcu J. Klaubergu (J. Clauberg, 1622-1665), no tako nešto se teško može tvrditi jer je ovaj imao samo 6 godina kad je umro Goklen; međutim, nesporno je da kod Klauberga termin ontologija 30 dobija jedno drugo značenje (Ontologia seu Ontosophia) no što ga srećemo kod Pereirusa, Goklena i Mikraeliusa koji se nastavljaju na Aristotela. Klauberg ontologiji (kao opštoj metafizici) daje sveobuhvatni i, kao i prirodnoj teologiji, 30 Treba obratiti pažnju na to da je izraz ontologija samo bukvalni prevod izraza Scientia de ente. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 26 jedan presežući status. U tom obliku ovaj pojam srećemo kod Lajbnica (G.W. Leibniz, 1646-1716) koji njim određuje nauku o nečem i ništa, o bivstvujućem i ne-bivstvujućem, o stvari i načinima postojanja stvari, o supstanciji i akcidencijama (Lensink, 1990, 615-6). Polazeći od velikog savršenstva koje filozofija ima u sebi, a ne od toga kakva ona faktički u tom času jeste, H. Volf, sledeći dekartovsku tradiciju (a sam se o sholastičkom filozofskom nasleđu tek posredno obaveštavajući - o Dunsu Skotu iz Goklenovog Lexicona, a o Tomi iz Carbos Compendium), početkom XVIII stoleća nastoji da u filozofska saznanja ubroji ona koja za svoj predmet imaju osnove (rationes) onog što jeste; to znači da filozofija postavlja pitanja mogućih stvari kao takvih. Prirodna teologija je nauka o stvarima koje mogućim čini bog, psihologija je nauka o stvarima koje mogućim čini ljudska duša, opšta ili transcendentalna kosmologija bavi se predikatima bivstvujućeg ukoliko se odnose na svet u celini, a prva filozofija ili ontologija ima za svoj predmet bivstvujuće uopšte i njegova opšta svojstva (de ente in genere et generalibus entium affectionibus) 31 . Ima i autora koji smatraju da se izraz ontologija po prvi put sreće kod Volfa, budući da njegovo određenje ontologije sadrži vezu tradicionalnih i novih momenata. Volf ne zaboravlja da spomene zasaluge ranijih mislilaca (Pereirus, Micraelius, Goclenius) i pritom ističe kako se kod Goklena po prvi put sreće taj pojam 32 ; ono što je tu ipak 31 Honnefelder, L.: Scientia transzendens, F. Meiner, Hamburg 1990, S. 313. 32 Maks Wunt prvenstvo daje Amrahamu Kalovu (A. Calov) koji je predavao u Kenigsbergu, Rostoku, Dancingu da bi od 1650 bio dekan fakulteta u Vitenbergu; Vunt smatra da se taj pojam jalja po prvi put u delu ovog autora Metaphysica divina (1636) (opširnije: Wundt, M.: Dei deutsche Schulmetaphysik des 17. Jahrhunderts, Mohr, Tübingen 1939, S. 94; 135) Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 27 novo i što je posebna zasluga Volfa, a što i on sam posebno naglašava, jeste uvođenje "opšte ili transcendentalne kosmologije" (dotad dela fizike) u metafiziku. Nova je, isto tako, i upotreba pojma metafizika, kao opšteg naziva kojim se sistematski povezuju ontologija, opšta kosmologija, psihologija i prirodna teologija. Kao predmet ovde istaknute "nauke temelja", tj. prve filozofije (odnosno: ontologije) Volf, oslanjajući se na tradiciju školske filozofije, ističe ono što je biće kao biće "ens qua ens", ili, kako se kasnije govorilo, "ens in genere seu quatenus ens est"; predmet ontologije je pritom bivstvujuće ukoliko ono bivstvuje, ali i ono što svakom bivstvujućem pripada (omni enti communia); predmet ontologije su stoga i pojmovi: essentia, existentia, attributum, modus, necessitas, contingentia, locus, tempus, perfectio, ordo, simplex, compositum, etc. 33 Kod Kanta, koji filozofiju uči iz dela Volfovih učenika (Knutcen, Baumgarten), nalazimo, kao što je već na samom početku rečeno, osporavanje ontologije koja treba da ustupi mesto analitici dok je ono nadčulno viđeno kao krajnji cilj metafizike; ontologija je tu samo predvorje jedne određene metafizike, transcendentalne filozofije, koja sadrži uslove i prve elemente sveg našeg saznanja a priori; ovo je samo primer kako Kant, na jedan krajnje radikalan način, nastoji da razori ontološke temelje Aristotelove metafizike (ali ne i da odbaci samu metafiziku kao metafiziku). Smatrajući da metafizika obrazuje naučnu građevinu o svetu koja se samo mišljenjem može izvesti, Hegel ontologiju, unutar te "građevine", vidi kao učenje o suštini (Wesenslehre) koje treba da istraži prirodu bivstvujućeg (ens) uopšte; odnosno: ontologija je "učenje o apstraktnim određenjima suštine" (Enz., § 33). Na taj način 33 Honnefelder, L.: Scientia transzendens, F. Meiner, Hamburg 1990, S. 315. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|