Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- 16 2. Pojam i predmet metafizike
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 15 pogrešnom putu, ne svojom voljom, već stoga što je imao filozofiji nedorasle učitelje, čini filozofiji dobro jer svojim životom (kao i njegovi učitelji) zatvara jedan put u ćorsokak. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 16 2. Pojam i predmet metafizike Ističući od samog početka da je metafizika učenje o bivstvujućem ukoliko je ono bivstvujuće, o bivstvujućem uopšte, pri čemu je ono opšte uvek i ono što je prvo (Met. 1026a), mnogi su u metafizici videli prvu nauku, koja određuje sve druge nauke dajući im merila i kriterijume; međutim, ako je zahtevom za znanjem (kao mudrošću po sebi) metafizika bila prva u odnosu na sve druge nauke, po teškoći pitanja koje je imenovala, ona je bila poslednja, tj. iza fizike, i za razliku od ove poslednje kao nauke o određenoj oblasti bivstvujućeg, nemajući posebnu oblast istraživanja, metafizika nije mogla biti nauka niti je na tako nešto i u jednom času pretendovala. Dajući drugim naukama jezik i metod, metafizika je (a da joj Aristotel i nije odmah dao ime koje je kasnije ponela), sve njih uslovljavala i njima vladala. Trebalo ja da prođe mnogo stoleća, da sazri svest o tome kako taj naziv (metafizika) označava i "određenu nepriliku", odnosno, nemogućnost da se jednom rečju označi sve ono o čemu govore Aristotelovi spisi koji se bave pitanjem: šta je on hei on, ili, kako bismo mi danas rekli, bivstvujuće kao bivstvujuće, odnosno, bivstvujuće kao takvo, a za šta je veliki grčki filozof koristio izraz prote philosophia 18 . Izraz metafizika, prvobitno u obliku ta meta ta physika, nastao je u aristotelovskoj školi a kao jednu reč metaphysica počinje da ga koristi tek poslednji antički filozof Boetije (470-524). Na prvo teorijski utemeljeno osporavanje 19 prvenstva metafizike, kako smo već rekli, 18 Fink, E.: Einleitung in die Philosophie, Königshausen & Neumann, Würzburg 1985, S. 67. 19 O tome u kojoj je meri osporavanje metafizike znak našeg vremena i u kojoj se meri «otišlo u odbacivanju metafizike» i da malo koga danas muči pitanje o biću, odnosno bivstvujućem, Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 17 nailazimo tek kod Kanta koji piše kako je "postalo moderno pokazivati prema njoj svako preziranje, jer metafizika, nalik je starici što prognana i napuštena tuži kao Hekuba koju nemoćnu izbacuju iz domovine" 20 . Ovo nas ipak ne bi smelo navesti na zaključak kako Kant odbacuje metafiziku; ističući kako je neophodno zasnovati metafiziku na novim i sigurnim temeljima kako bi se ona dovela do stanja nauke, upravo je Imanuel Kant postao i njen najveći branioc. Odmah treba reći da izraz nauka kako ga koristi Kant a potom i G.V.F. Hegel (1770-1831), nema značenje kakvo srećemo krajem XIX stoleća, budući da početkom tog stoleća nauka označava celinu znanja uopšte. Kantovo samosvedočenje o "buđenju iz dogmatskog dremeža" izražava samo uvid da je metafizika lišena svoje moguće naučnosti, da ona postoji u čoveku kao "prirodna nastrojenost", da se kao takva hoće pokazati u filozofskim sistemima ali da pritom ona uopšte ne egzistira kao nauka 21 , te da, drugim rečima, Kant ne nastoji da popravi ili "usavrši" dotadašnju metafiziku, već da metafiziku zasnuje kao nauku. Tradicionalna metafizika je, po mišljenju Kanta, nenaučna, ne stoga što joj naučnost nedostaje, već stoga što ne uviđa osnovni problem metafizike: kako je uopšte metafizika moguća? Na taj način pitanje metafizike kao nauke dospeva u ravan pitanja o njenoj mogućnosti, tj. u ravan pitanja o mogućnosti metafizike, a čime se zapravo otvara pitanje mogućnosti njenog samozasnivanja 22 . Ovo poslednje može se razumeti kao promišljanje metafizičke metode, odnosno kao "kritičko osvetljavanje metafizičkog videti u knjizi: Đurić, M.: Stihija savremenosti, Izabrani spisi V, Beograd 1997, str. 15-32. 20 Kant, I.: Kritika čistog uma, BIGZ, Beograd 1990, str. 5. 21 Fink, E.: Einleitung in die Philosophie, Königshausen & Neumann, Würzburg 1985, S. 70. 22 Kant., Op. cit., str. 70. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 18 saznanja". Danas, dva stoleća nakon Kanta, sve ocene o smislu i vrednosti nauka, za koje se u Kantovo vreme mislilo da im se postavlja pouzdan temelj, postale su do te mere nesigurne da su u sumnju dovedene čak i dosad olako izricane "naučne" a s namerom da budu "kritičke" ocene o metafizici. Čini se da naziv metafizika nije uvek uspevao da odoli duhu vremena: smenjivali su ga nazivi kao što su teologija, ontologija, ili filozofija bivstvovanja, ali, sama problematika metafizike (pitanja koja je ona već na početku otvorila), ostala je aktuelna sve do naših dana. Možda ponajpre stoga što metafizika ne zadire samo u početke nego isto tako i u mogućnosti i okvire saznanja kako sebe tako i sveta u kojem smo se i mi nakratko zatekli. I danas se čini "modernim" odbacivanje metafizike ali i filozofije u celini; mnogi s velikim žarom ističu "prevaziđenost" metafizike, a da se pritom malo ko makar i načas zapita na čemu se temelji to odbacivanje. Neprijateljstvo što se ispoljava prema filozofiji i filozofima znak je koliko nerazumevanja toliko i neznanja. Ljudi imaju sve manje vremena, sve manje strpljenja za čitanje knjiga, sve hoće da imaju sada i odmah, rado se opredeljuju za sve što obećava lak i brz uspeh. Pa ipak: ima i onih koji žele da znaju i da razumeju - ima onih koji žele da razumeju bit i onih (na prvi pogled najneproblematičnijih) pitanja s kojima se svakodnevno susreću. Kako je daleko lakše ljudima presuditi, no suditi i prosuđivati o stvarima koje ih određuju, važno je vratiti se temeljnim stavovima na čijem tlu izrastaju i filozofija i nauke koji nam se u ovom času, po svojoj prirodi a na prvi pogled, ne čine spornim. Ne treba smetnuti s uma da današnje, pozitivističko opovrgavanje metafizike koje dolazi od predstavnika modernih, pozitivnih nauka ima u vidu određeno specifično shvatanje nauke, tj. nauke kao iskustvene nauke koja isključuje pitanja o pravom Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|