Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 22 ovo jeste, a Toma metafiziku, u Uvodu komentara za istoimeni Aristotelov spis, određuje kao "scientia, quae considerat ens et ea, quae sequuntur ipsum." Od vremena Hristiana Volfa (Ch. Wolf, 1679-1754) počinje se koristiti i izraz ontologija 26 ; kao nauka o bivstvujućem koje leži iza onog što je dostupno iskustvu (kako na taj način prevazilazi neposredno iskustvo, metafizika je i transcendentalna filozofija). Već smo uočili kako se metafizika definiše kao nauka o bivstvujućem s obzirom na njegovu suštinu i njegove najviše principe; time se ona kao teorijska (spekulativna) nauka, tj. kao nauka kao takva, razlikuje od ostalih filozofskih disciplina kao što su etika, pedagogija, filozofija države, filozofija prava, ili filozofija društva, koje bi spadale u praktičnu filozofiju. Nauka (a reč je ovde o nauci u starom značenju te reči) o opštim principima sveg bivstvujućeg, tj. o njegovim prvim počelima (archai) prvim temeljima (aitiai), te tako i nauka o najvišim odnosima svega što jeste, jeste nauka o bivstvujućem kao bivstvujućem, o bivstvovanju kao takvom, koje samo, ne može biti shvaćeno kao rod (genos) a koje svakom određenom bivstvujućem omogućuje da postoji, jeste - metafizika. Od osamnaestog stoleća uobičajena je podela na opštu i specijalnu metafiziku; opšta metafizika ili ontologija bavi se bivstvujućim kao takvim, tj. onim što mu kao takvom pripada", tj. bavi se pojmom bivstvujućeg kao takvim, njegovim transcendentalnim određenjima 26 Kada je reč o terminološkoj upotrebi pojma ontologija, treba reći da postoji višedecenijska saglasnost: tim izrazom se označava filozofska disciplina čiji je predmet bivstvujuće. Međutim, ako saglasje i postoji kad je reč o ontološkim perspektivama samih istraživanja, do razlika dolazi kad se postavi pitanje mogućnosti i nužnosti jedne određene ontologije, odnosno kad se hoće odrediti njeno značenje, mesto i funkcija među ostalim filozofskim disciplinama. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 23 (proprijetetima), - ili, jednostavnije rečeno, bavi se njegovim najvišim rodovima (kategorijama); to pokazuje da se metafizika (shvaćena u ovom užem značenju kao ontologija), nalazi naspram posebnih nauka koje za predmet imaju pojedinačne načine postojanja bivstvujućih stvari. S druge strane, opšta metafizika nalazi se naspram specijalne metafizike, koja obrađuje kako se nadčulno bivstvovanje pokazuje u prirodi (kosmologija), ljudskoj duši (psihologija), ili nadsvetski, kao apsolutno biće (teologija) 27 . Svoje opravdanje metafizika nalazi u duhovnoj nastrojenosti čovekovoj da, polazeći od rezultata do kojih dolaze posebne nauke, dospeva do celine znanja o svetu i ovu izlaže u vidu sistema. Ako već Aristotel kaže da svi ljudi, po prirodi, teže znanju (Met., 980a), onda upravo ta težnja daje povoda čoveku da o svim predmetima koji su mu zagonetni postavi pitanje (šta? zašto? čemu?) i da na ta pitanja traži odgovore; to znači da se ne može samovoljno ograničiti težnja za znanjem, jer, ona se proteže na sve što je oko nas (priroda), na sve što je u nama (duša) i na sve što je nad nama (bog), tj. na sve čulno i nadčulno, na sve što na ma koji način može biti predmet našeg saznanja (Baur, 1922, 1-3). 2.2.1. Videli smo da je predmet metafizike bivstvujuće ukoliko ono jeste, tj. bivstvujuće kao bivstvujuće, ili bivstvovanje u njegovoj najvećoj opštosti. Metafizika tako istražuje pojam i najopštije osobine (proprijetete), klase (kategorije) i počela bivstvujućeg kao bivstvujućeg. 27 Ova shema koju srećemo kod Hristiana Volfa (bog, svet, duša) iz koje on izvodi kosmologiju, psihologiju u teologiju (obuhvatajući poslednje dve izrazom pneumatika) izvorno dolazi od Avgustina i u novo vreme preko Dekarta čija sva filozofija predstavlja obnovu Avgustinovog učenja. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 24 U novom veku postoji tendencija da se (naročito u školskoj filozofiji) reč metafizika zameni izrazom ontologija iako ta dva pojma nikako nisu i sinonimna 28 . Među prvima pojam ontologija, za oznaku jednog dela metafizike, počinju upotrebljavati Johan Baptist Hamel, u spisu Philosophia vetus et nova kao i profesor fizike, matematike, logike i etike iz Marburga, Rudolf Goklen (Goclenius, 1547-1628) koji u svom članku Abstractio materiae (u Lexicon philosophicum, 1613) razlikuje tri kontemplativne nauke s obzirom na to koliko su oslobođene od materije: (1) abstractio physica, tj. nauka koja od materije apstrahuje ono čulno i za svoj predmet ima pojedine predmete, čulnu materiju; (2) abstractio mathematika i abstractio ontologike, tj. nauka o bivstvujućem, odnosno transcendencijama, i (3) abstractio transnaturalis, nauka koja za svoj predmet ima boga i inteligenciju. Treba reći da se ontologija ovde shvata kao philosophia de ente, i, kao učenje o bivstvujućem i transcendenciji, razlikuje se, kako od scientia transnaturalis, koja je učenje o bogu i anđelima, tako i od scientia physica, koja se bavi odnosom predmeta i materije 29 . Jedan deo istraživača smatra da taj termin prvi počinje da koristi Pereirus (1535-1610) koji razlikuje: (1) ontologiju (prvu filozofiju) kao opštu nauku i (2) metafiziku u smislu teologije, božanske nauke, dok drugi smatraju da 28 Ne treba gubiti iz vida da je sva filozofija od Dekarta do Kanta pod uticajem egzaktnih prirodnih nauka i da je u to vreme osnovni zadatak filozofije bio utvrditi i zasnovati slike sveta tih nauka. To je vreme kad se aristotelovskom ens qua ens suprotstavlja sum cogitans, kad se sa bića sâmog prelazi na mišljenje bića. 29 Na prvi pogled moglo bi se pomisliti kako ovde imamo posla s potpuno novim određenjem neke nove, dotad nepoznate filozofske discipline; međutim, videli smo da određeno shvatanje ontologije možemo naći već kod Aristotela (Met. IV, 1003a, 20-32; VI, 1026a, 23-33), ali, isto tako, videli smo da on ne koristi ni taj pojam i da se on javlja tek u novom veku. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|