Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 19 bivstvovanju i suštini stvari na kojima počivaju metafizika i antička nauka. Već početkom XX stoleća oseća se neugodnost pri prosuđivanju smisla modernih nauka; svoj najviši filozofski izraz to osećanje dobija sredinom tridesetih godina u poznom spisu Edmunda Huserla (1859-1938) Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie, 1936). 2.1. Terminološki gledano, tradicija 23 je samom nazivu "metafizika" dugo vreme pridavala "bibliotekarsko" određenje dugo pripisivano peripatetičaru Androniku s Rodosa (I st. pre n.e.) koji je, navodno, sistematizujući Aristotelove spise, one, koji se danas uključuju u Metafiziku, stavio iza Fizike, te ih bibliotekarski označio sa "ta meta ta physika" a za to je "povod našao kod samog Aristotela" (Met., I, 5, 23; 10, 1). Verovanje u bibliotekarsko poreklo ovoga izraza raširilo se i u kasnije vreme (Vindelband, Jeger, Hajdeger, Ros) da bi bilo osporeno tek sredinom ovog stoleća (H. Raner). S druge strane, činjenica je da već u antičko vreme (Simplikije) određenje spisa sabranih u ovom delu (ta meta ta physika) počinje da se vezuje ne po "mestu" gde bi trebalo da se nađu, već za sam sadržaj spisa i da se koristi kad se hoće ukazati na nadčulne (transfizičke, transcendentne) predmete. Zato se, u vreme sholastike, metafizikom označava transphysica, odnosno, nauka koja je završetak i dovršenje fizike 24 . 23 Ta "tradicija" počinje s delom Franje Petrića (F. Patricius, 1529-1597) Discussiones Peripateticae (1571), a nastavlja se preko Gasendija (P. Gassendi) i Bulea (J.G. Buhle) koji 1788. prvi počinje da tvrdi kako izraz metafizika potiče iz neke "neprilike". 24 S obzirom na platonističku podelu filozofije na fiziku, etiku i logiku, Aristotelova prva filozofija stvara tehničke teškoće pri pokušaju sistematizacije jer se njen sadržaj (bivstvujuće kao bivstvujuće) ne Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 20 Sam Aristotel, koga smatramo začetnikom i utemeljivačem metafizike, taj naziv, kao što smo već videli, ne koristi; kod njega nalazimo naziv prva filozofija a za razliku od fizike kao druge filozofije (Met., IV, 1; VI, 1). Šta bi bio predmet ove prve filozofije? Sâm Aristotel to formuliše na sledeći način: "Da li se prva filozofija (nauka) bavi opštim (katholou) ili jednim rodom (genos) (delom) nauke ili posebnom prirodom (physis)? (...) Kad ne bi bilo drugog bivstva (ousia) osim onog u prirodi postojećeg, tada bi fizika bila prva nauka. Ali, ako postoji jedno nepokretno bivstvo (ousia akinetos) tako da je ono prvo (što obrađuje filozofija), tada prva filozofija za predmet ima ono opšte, i njen predmet je bivstvujuće bivstvujućeg" (Met., 1026a 23-31). Čini se da tu postoji neko protivrečje: s jedne strane, Stagiranin metafiziku određuje kao teologiku, koja nije ništa drugo do posebna nauka, a s druge strane, on prvu odnosi ni na jednu od ovih triju disciplina. Najveća sličnost bila bi sa fizikom pa se stoga prva filozofija i našla iza fizike. Sam izraz metafizika je ne-aristotelovski i pripada peripatetičaru koji je živeo pre Andronika. Ako su Kategorije uvod ne samo u Aristotelove logičke spise, već u čitavo njegovo filozofsko delo, pa tako i pravi uvod u Metafiziku ne treba smetnuti s uma da je treća (B) knjiga ključ čitavog ovog spisa i da se tu nalazi plan čitavog dela. Tu Aristotel ukazuje na tri puta istraživanja: prvi, vodi iz prve aporije i ima za predmet prvu filozofiju (njen predmet i zadatak), drugi put vodi iz ostalih aporija i za predmet ima pojam ousia i njena počela (archai), a treći put vodi tumačenju para pojmova dynamis- energeia koji čini jezgro aristotelovskog pogleda na svet. Ali, šta je uopšte predmet metafizike? Njen predmet je u isto vreme ono prvo (arche) i ono poslednje koje je jedinstvo mnoštva bivstvujućeg (theion). Ne možemo se oteti utisku da bi mogla imati opravdanje i tvrdnja kako tu postoje dve različite ravni: kosmološka i ontološka, te zapravo postoje i dve nauke: meta-fizika i meta-dijalektika. Konačno, možda je Aristotel tražio ono što se ne može naći? U svakom slučaju, otkrio je problem. Spisi skupljeni pod naslovom Metafizika mogu se s punim razlogom označiti kao najteži tekst antičke epohe čemu prvenstveno doprinosi i to što oni nisu izraz jednoznačnog sistematskog učenja. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 21 filozofiju određuje kao "opštu nauku o bivstvujućem kao takvom" (W. Jaeger, 1955; 226); istovremeno, Aristotel uspeva i da nađe vezu između ova dva određenja prve filozofije. Nauka u najvišem smislu te reči nauka je o prvim principima (aitia) i uzrocima (ta prota); Aristotel boga vidi samo kao prvog pokretača a ne kao pratemelj sveg bivstvujućeg. Izjednačavajući bivstvujuće kao bivstvujuće sa bivstvom (1028a 2-4) on dospeva do jedne metafizike suštine, do esencijalističke metafizike koja prvi uzrok poznaje samo kao "prvog nepokretnog pokretača". Naspram ovako shvaćene esencijalističke metafizike moguće je izgrađivati i jednu metafiziku bivstvujućeg kao takvog koja u konačnom bivstvujućem otkriva razliku suštine i bivstvovanja i konačno bivstvujuće razume kao bivstvujuće koje bivstvuje kroz učestvovanje a to vodi shvatanju suštine kao subzistirajućeg bivstvovanja, odnosno, kao stvaralačkog principa 25 . 2.2. Filozofija se, u kasnijim vremenima, pre svega, pod uticajem Aristotela, određuje kao nauka o principima bivstvujućeg i njegovim modalitetima, a predmet njenog istraživanja bilo bi saznanje istinitog i pravog, dobrog i pravednog. Ako filozofija teži samo sistematskom saznanju stvarnosti, ona je teorijska, a ako nastoji da odredi ciljeve i ideale po kojima bi trebalo živeti, tada je ona praktična nauka. Kao deo opšte filozofije metafizika (u aristotelovsko- sholastičkom smislu), zajedno s logikom i gnoseologijom (noetikom) čini teorijski deo filozofije. Nakon Aristotela metafizika se određuje kao nauka o bivstvujućem ukoliko 25 Vries, J. de: Grundbegrieffe der Scholastik, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1983, S. 68-9. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|