Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 43 mišljenje 43 . 3.1. Za razliku od Platona koji još uvek nije bio svestan izvora iz kog potiču njegove misli, Aristotel iskustvene činjenice preuzima iz fizičke i praktičke filozofije i njemu je polazište mišljenja u načinima upotrebe jezika u logici i metafizici. Filozofija je nauka o bivstvujućem i njen zadatak je istraživanje bivstvujućeg, odnosno bića i njegovih vrsta pri čemu, ponavljam, bivstvujuće obuhvata sve što se u govoru može izraziti uz pomoć subjekta, predikata i kopule. Za neki neodređen subjekt koji je ipak nešto, može se reći da je nešto (tóde ti) ali se ne može reći ništa više od toga. Da bi se o tom nečem ma šta više moglo reći, neophodna su neka bliža određenja – kategorije. Neodređen subjekt, sa njegovim još neodređenim bićem za koje još ne znamo ni kako bivstvuje, leži u osnovi svakog određenog bića i svih kategorija čiji je nosioc. To znači da sâmo biće, odnosno bivstvujuće, nije rod nečeg već je najviši sveobuhvatni rod pa tako ne spada u definiciju (H 6, 1045b); isto važi za jedno i bivstvo (ousia) koji su jednaki (I 2, 1053b 15-20). Da bi se razumelo Aristotelovo učenje o kategorijama ne možemo se ograničiti samo na istoimeni Aristotelov tekst i na pojmove koje on tu navodi, budući da je neophodno imati u vidu i najviša počela (principe) pod koje se mogu podvesti kategorije; isto tako, ne treba smetnuti s uma ni 43 Prvi pravi nacrt ontologije srećemo kod Platona u dijalogu Fedon (79a) gde se govori o dve vrste bivstvujućih od kojih jednu čine ideje, prava bića (jednostavna, nedeljiva, nepropadljiva) a drugu čulne stvari (koje su složene, sastavljene, deljive, promenljive); drugo mesto značajno za ontološku problematiku nalazimo u dijalogu Lisija (217be). O tome opširnije videti: Praus, G.: Ding und Eigenschaft bei Platon ud Aristoteles, Kant-Studien, 59, 1968, S. 100-101). Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 44 postpredikamente (koje je u poslednjih šest glava Aristotelovog spisa Kategorije dodao verovatno neko od njegovih potonjih učenika). Principi koji važe za kategorije određeni su odnosom: óntos ón – énergeia ón i odnosom: mè ón – dinaméi ón. U prvom slučaju reč je o bivstvujućem biću, a u drugom, o relativnom ne-biću (Λ 2, 1069b 30; Γ 2 1004b 30 – 1005a 5). Ono što je ovde neophodno naglasiti i šta se stalno mora imati u vidu (a što je izvor svih potonjih nesporazuma oko Aristotelove filozofije i trajni izvor različitih interpretacija ne samo njegove već i čitave antičke filozofije), jeste činjenica da su i dinamis i énergeia dvoznačni pojmovi. Dinamis 44 može značiti i moguće i mogućnost (potentia i possibilitas) dok énergeia znači i stvarno i stvarnost (actus i realitas). Sve teškoće Aristotelove metafizike proizlaze iz ove dvoznačnosti, budući da se ta dva principa zapravo prevode u četiri. Izrazi stvarnost i mogućnost mogu se zameniti pojmovima forma i materija, dok bi se izrazima stvarno i moguće mislilo na cilj (svrhu), odnosno, na izvor kretanja. Materija (tvar, materijal) treba da bude realni princip i čista mogućnost, a forma treba da bude stvarna. U srednjem veku ova dva osnovna pojma (dinamis i énergeia), čija suprotnost određuje čitavo Aristotelovo mišljenje, svela su se na dva principa. Suprotnost između ta dva pojma prethodi svakom konkretnom i realnom bivstvovanju i prožima sve kategorije i zato Aristotel dinamis i énergeia ne ubraja u kategorije kao što u kategorije ne ubraja ni bivstvujuće i jedno. 44 Kada je o dinamis reč, stvar je u tome da moguće uvek ukazuje na nešto aktivno, a mogućnost na nešto pasivno (zbog čega mogućnost može biti primenjena i na pasivnu tvar). Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 45 Konkretno bivstvujuće leži u osnovi svih odnosa, delatnosti, osobina; ono je njihov realni supstrat (hipokeimenon), isto kao što je to subjekt u nekom iskazu. Aristotelov izraz za realni supstrat i logički subjekt jeste ousia što mi prevodimo na naš jezik izrazom bivstvo. Bivstvo mora biti određeno s obzirom na formu i materiju. Kako se samo pojedinačne stvari i individue mogu odrediti kao ousia one su prva ousia, odnosno prvo bivstvo; pojmovi rodova i vrsta (rodni i vrsni pojmovi) odnose se na drugo bivstvo. Prvo bivstvo može biti u sudu samo subjekt, ali ne i predikat. To znači da se prvo bivstvo ne može podvesti pod vrste izraza (kategorije), odnosno, prvo bivstvo ne može biti svojstvo; nasuprot tome, jedino drugo bivstvo može biti predikat i zato Aristotel ousia ubraja u kategorije pa stoga razlikuje prvu i ostale kategorije. Bivstvo je realni supstrat koji poseduje stanja i osobine. Supstrat može biti samo materijal (tvar), dok je svaki predikat forme i materijala samo sekundarni supstrat. Bivstvo je u odnosu na promenljive osobine stalno, jednako i trajno. Na materijalu se menja forma tako što na mesto jedne dolazi druga forma (mada se pritom ne zna ni odakle ni kako dolazi ta forma). To važi za čulno opažanje konkretnih stvari gde je samo materijal nešto trajno a sama forma promenljiva pošto je trajnost forme (koja se menja) nekontrolisana metafizička pretpostavka. Ako se ono što je trajno nazove supstancom, onda je materijal na bivstvu supstancija koja se manifestuje kao forma. Bivstvo kao proizvod je u svakom slučaju supstancija i to zbog njegovog materijala kao i zbog forme s obzirom na to koliko je dugo ima. Supstancija je samo drugorazredni, nesuštastveni pojam na bivstvu (kako ga shvata Aristotel) i stoga supstancija ne može biti do kraja adekvatan prevod grčke reči ousia. Uostalom, supstancija je samo izraz za prvo bivstvo, dok se na drugo bivstvo odnosi na veoma Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|