Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 78
se videti kako izlaganje o estetičkim kategorijama nije nimalo jednostavno jer ono pretpostavlja prethodno rešenje niza drugih problema. To znači da izlaganje (kao što bi to trebalo) ne može započeti izlaganjem osnovnih pojmova jer postoje do te mere različita shvatanja da su u velikoj meri u pravu i oni koji smatraju da ovakvo jedno poglavlje iz spisa koji se bavi načelnim problemima estetika treba isključiti. S druge strane, činjenica je da se ovi problemi ne mogu zaobići (svako ponešto zna o tome šta je lepo, tragično ili komično) i stoga se ovde ograničavamo samo na nekoliko opštijih informacija o ovim pojmovima koji su stolećima predmet intenzivnih rasprava pa stoga ne mogu biti zanemareni. Budući da imamo niz različitih teorija i pristupa osnovnim estetičkim problemima, lako je uočljivo da raznovrsnost kriterijuma koji se koriste ima za posledicu i različite podele estetičkih kategorija; ovde ćemo pomenuti samo neke ranije pokušaje da se pobroje pojmovi kojima bi se mogla okarakterisati posebnost umetničkih dela; među ranim teoretičarima je Đ. Trasino (1529) i on razlikuje jasnost, veličinu, brzinu i lepo; Dž. Adison (18. st.) ističe veličinu, neobičnost i lepo; E. Berk (1757) lepo i uzvišeno; V. Hogart (1753) ističe saglasnost, raznorodnost, jednorodnost, prostotu, složenost i mnoštvo, a F.T. Fišer (1837) lepo, tragično, uzvišeno, patetično, čudesno, groteskno, ludačko, divno, ljupko i prikladno. Već na prvi pogled zapaža se niz kategorija i osobina koje nisu ni istog ranga ni jednake važnosti. U našem stoleću imamo još dva niza kategorija koji zajedno obuhvataju većinu dosad tematizovanih estetičkih pojmova: Š. Lalo (1877-1953) u svojoj knjizi Estetički pojmovi (1925) nastoji da izloži sistem devet estetičkih kategorija koje izvodi iz pojma harmonije, a to su: lepo, divno, ljupko, uzvišeno, tragično, dramatično, duhovito, komično, humoreskno, a E. Surio (1947) ovom
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 79
spisku dodaje: elegično, patetično, fantastično, slikovito, poetično, groteskno, melodramsko, herojsko, plemenito i lirsko. U spisu Estetičke kategorije Surio piše o estetičkim kategorijama kao pojmovima kojima se izražava stepen dosegnuća umetničkog savršenstva. Ruski estetičar V. P. Šestakov koji je veći deo svojih radova posvetio istraživanju problema estetičkih kategorija u svojoj knjizi Estetičke
polazišna kategorija (estetsko), (b) opšte estetičke kategorije - koje su istovremeno i kategorije estetskog - (lepo, uzvišeno, tragično, komično i ružno), (c) estetičke modifikacije (harmonija, ljupkost, ideal, herojsko, katarsis, ironija, groteskno, užasno, disharmonično). Ako se mnogi istraživači ne mogu složiti o tome da li je reč zapravo o kategorijama, strukturama, vrednostima ili nekim metafizičkim kvalitetima, razumljivo je što ima i estetičara koji smatraju da se o estetičkim kategorijama ne može govoriti. Tako, B. Kroče, polazeći od određenih intuitivnih i iracionalnih pretpostavki, smatra da su estetičke kategorije pseudo-pojmovi koji su krajnje individualni pa tako i krajnje proizvoljni i neodređeni te ne mogu biti izraz ničeg realnog već su samo fiksacija raznih psiholoških nijansi i odraz naših osećanja. To je razlog što nijedna definicija estetičkih kategorija ne zadovoljava i zato, po rečima Kročea, "treba dati slobodu govornicima i piscima da svaki put iznova definišu uzvišeno ili komično, tragično ili humoristično, prema svojoj želji i kako je prikladno s obzirom na cilj što ga sebi postavljaju". A ako se insistira na tome da se dobije empirijska definicija sveopšte valjanosti, jedino bi se - smatra ovaj italijanski estetičar - mogla ponuditi ova: "Uzvišeno (ili komično, tragično, humoristično itd.) jeste sve ono što je bilo ili će biti tako
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 80
Isto tako, negativni odnos spram estetičkih kategorija srećemo i kod predstavnika savremene neopozitivističke estetike, koji negirajući estetiku kao filozofsku disciplinu smatraju da se ova ne može zasnivati na rezultatima savremenih pozitivnih nauka te da su estetičke kategorije samo anahronizam, predrasuda koja svoje poreklo ima u tradicionalnoj estetici koja je sebe smatrala granom filozofije. Predstavnik ovakvog shvatanja je Tomas Manro po čijem shvatanju estetičke kategorije nisu neophodne već su relikt iz vremena kada je estetika sebe smatrala filozofijom pa teškoća u određivanju estetičkih kategorija leži u njihovoj krajnjoj opštosti i doslednoj neodređenosti. Međutim, ovo poslednje nije još uvek i odlučujući argument protiv izučavanja i upotrebe estetičkih kategorija budući da jedna disciplina mora posedovati i svoj određen kategorijalni aparat; druga je stvar što neki od pojmova mogu biti manje ili više aktuelni u jednom vremenu, no oni svakako govore o stanju ne samo razvijenosti određene discipline već u velikoj meri pomažu istorijsko razumevanje njenih temeljnih problema. Konačno, iz činjenice da pokušaja da se estetičkim kategorijama (ili nekoj od njih) nađe mesto unutar sistematskog izlaganja o problemima umetnosti ima koliko i estetičara, još uvek se ne može izvesti zaključak o antikvarnosti samoga problema estetičkih kategorija čiji se puni smisao može otkriti tek s obzirom na potpuno zahvatanje njihovog istorijskog razvoja.
LEPO
Pojam lepo ima kako dugu istoriju tako i niz različitih značenja; osnovna teškoća je u određivanju obima i sadržaja pojma lepog. Ponekad se tim pojmom obuhvataju sve estetičke kategorije pa se on, kao viši pojam svih
Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|