Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 72
svaka saznajnoteorijska razlika određena ontološkom razlikom a ne obratno (Fink, 1994, 163). te upravo zato bivstvovanje i može biti pravo upravo kao ne-pravo. Ovde se odmah može postaviti pitanje da li je Aristotel pod kategorijama imao u vidu "čiste pojmove razuma koji se a priori odnose prema predmetima uopšte" i da li su njegove kategorije proisticale ipak iz nekog osnova. Odnosno, da li pod kategorijama Kant misli isto što i Aristotel, ako ono što su za Aristotela poslednji načini bivstvovanja i datosti, Kant tumači kao transcendentalne forme našega saznanja? Ovo poslednje određenje kategorija nije u nesaglasju s određenjem kategorije kao iskaza ili kategorije kao značenja kopule. Aristotelov pojam kategorija (kategoria) dolazi iz pravnog jezika i prvobitno znači optužbu, odnosno iskaz koji se daje na sudu (Teetet, 167a) ali tu još nemamo i kasnije značenje ovog pojma. U Aristotelovim Topikama nailazi se na reči
i "iskazano". pritom kategorije ne označavaju kategoriai (praedicamenta), već shemata tes kategorias, ili gene
iskaz uopšte, već načine i forme iskaza, različite načine na koje nešto o nečem može biti izrečeno. Kategorije su temeljni iskazi o bivstvujućem, o načinima njegovog bivstvovanja kao i o njegovim rodovima. Ipak, treba reći da Aristotelov pojam kategorija nije samo neki tehnički pojam, već izraz kojim se hoće odrediti bivstvujuće u svetlu ljudskoga govora. Biće koje se izražava (on logomenon), stvar u njenom jezičkom obliku, tvori prostor u kome jezik filozofskog mišljenja dolazi do izraza. To znači da su kategorije iskazi "o" stvari i to jezički smislenosti neke stvari. Iz te dvosmislenosti slede i sve potonje posledice, pa i ona da grčka ontologija nastaje iz duha grčkoga jezika. Vidimo da već jezičko određenje ovog izraza jasno
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 73
pokazuje da Aristotelove kategorije po svom poreklu moraju biti nešto posve drugo no što pod pojmom kategorije misli Kant. Kategorije, kako ih Aristotel vidi, nisu nikakvi čisti pojmovi razuma a priori, ali ni najviši pojmovi, kako se inače ponajčešće označavaju, niti su kategorije "police" koje treba samo ispuniti, budući da u jednoj sistematskoj topici nije teško naći mesto koje bi svakom pojmu odgovaralo (Kant, 190; 90-92). Međutim, definicija kategorija kao čistih pojmova razuma a priori nije ni u kakvoj vezi ni sa ontološkim načinom postavljanja pitanja kakav srećemo kod Aristotela niti s njegovim različitim tumačenjima značenja kopule. Drugim rečima: Kantov i Aristotelov put mišljenja odvijaju se u dvema različitim ravnima. Izvor kategorija, kad je reč o ovom drugom misliocu, leži u jednom sasvim preciznom pitanju: na kakve različite načine nešto o nečem može biti izrečeno? Aristotelovo učenje o kategorijama ima dva izvora; prvi izvor je u promeni različitih značenja reči biti (einai) uopšte i pritom kopule kao oznake suštine koja može postojati na više načina; razlikovanjem tih načina nastaju modusi iskaza (shemata tes kategorias). Istorijska linija ovakvog tumačenja kategorija vodi preko Platona (Sofist), Antistena i Megarana do Aristotelovih Topika, gde po prvi put nalazimo učenje o modusima iskaza. Drugi izvor leži u ontološkim istraživanjima Aristotelovim, pre svega kroz suprotstavljanje učenju o idejama; doduše, tako nešto se moglo sresti već i, u nesavršenom obliku, kod Megaranina Poliksena, zatim, u Platonovom Parmenidu, u Aristotelovom ranom dijalogu Eudem a i kod Ksenokrata, da bi svoj krajnji izraz imalo u Aristotelovom učenju o kategorijama. Ovde se želi istaći da učenje o kategorijama nije Aristotelovo originalno otkriće: prvo, stoga što već kod
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 74
Platona, Speusipa i Ksenokrata srećemo niz kategorijalnih parova kojima se nastoji zahvatiti svet i apsolut; to su parovi: bivstvujuće - nebivstvujuće, istovetno - drugo, jedno -
isto tako, Aristotel nigde ne ističe da su deset kategorija njegovo originalno otkriće a to bi značilo da ih nigde nije mogao naći no u Platonovoj Akademiji (v. Hartmann, 1899, I/41-3). Ovo istovremeno upućuje na to da se onaj ko istražuje istoriju kategorija ne sme ograničiti samo na one pojmove koje kao kategorije određuje Aristotel, već mora imati u vidu i najviša počela /principe/ koja ovaj stavlja iznad kategorija ali isto tako i postpredikamente koje u poslednjih šest glava Aristotelovog spisa o kategorijama dodaje neko od poznijih aristotelovaca. Ono što je ovde neosporno, to je činjenica da je kod Aristotela moguće razlikovati dva tumačenja kategorija koja postoje jedno pored drugog: (a) "logičko" tumačenje kategorija kao modusa izraza i (b) "ontološko" tumačenje kategorija kao modusa bivstvovanja. Ovo drugo shvatanje ima poreklo u filozofiji Akademije iako se tamo modusi bivstvovanja još ne nazivaju kategorijama. Istovremeno, Aristotelovo ontološko tumačenje kategorija u istoimenom spisu veoma je udaljeno od platonovskog shvatanja jer pretpostavlja aristotelovsku a ne Platonovu ontologiju. Aristotel razlikuje deset kategorija: bivstvo /ousia/ i devet uzgrednosti, tj. uzgrednih (akcidentalnih) svojstava bivstva /simbebekota/: kolikoća /poson, quantitas/, odnos /pros ti, relatio/, kakvoća /poion, qualitas/, položaj /keisthai,
/poiein, agere/, trpljenje /paschein, pati/, imanje /echein, habitus/. Već na prvi pogled jasno je da sve ovde navedene kategorije nemaju jednak značaj i da ostaje otvreno pitanje da li se neke od njih možda mogu podvesti pod neke druge. Istovremeno, uočljivo je kako pomenute kategorije Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|