Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Slika 13a: Dijagram pokazuje Sunčevo magnetno polje oko iskrivljenog 

ekvatora (koji nema ni severni ni južni polaritet). Ovo područje nulte magnetne 

aktivnosti takođe je nagnuto i na taj način mnogo poznatije naučnicima kao 

nagnuta neutralna kriva Sunca (vidi Dodatak 1 radi detaljnog objašnjenja 

salarne aktivnosti). 

Slika 13b: Manji ciklusi predstavljaju teoretski ciklus Sunčevih pega od 

11.5 godina; upravo ovo iskrivljuje neutralni omotač u zapaženi krivi oblik. 

Zapaženi broj sunčevih pega 

BO

 1800 3) 40 to no 1900 at 

Slika 13c: Iskrivljeni neutralni omotač širi i skuplja aktivnost Sunčevih 

pega, što dovodi do varijacija u broju zapaženih Sunčevih pega tokom vremena; 

varijacije brojeva prati oblik neutralnog omotača. 

29 

---

Slika 13 d: Ciklus Sunčevih pega kao perjana zmija. 

Slika 14: Perjana zmija predstavljena na 

Čerčvardovoj skici sunca. 

* Da li je šifrovao znanje u blaga svog naroda, kao što su to činile 

Maje? 

* Da li je poistovećen s belim čovekom s bradom? 

Pre nego što proučimo ova pitanja, moramo prvo da dokažemo da 

legendu o Perjanoj Zmiji, božanstvu sunca i praksu šifrovanja tajni u 

predmete ne mogu tek tako da prenose putnici između civilizacija. 

Naravno, vrlo je verovatno da su kulturni kontakti preko okeana 

sjedinili neka od verovanja i običaja između dveju civilizacija. Poslednja 

istraživanja iz različitih izvora dokazuju da su postojale trgovačke veze 

izmedu Egipta i Meksika. 

Prvo, drevne egipatske slike u grobnicama, iz vremena četvrte dinastije 

faraona oko 2600 godine pre nove ere, opisuju slike brodova od papirusove 

trske za koje se veruje da su mogli da nose posade, terete i legende iz starog 

egipatskog sveta u novi svet centralne Amerike. Norveški istraživač Tor 

Hejerdal veruje da su ovi primitivni brodovi mogli da prežive prekookeanska 

putovanja. Da bi dokazao tu tvrdnju, otputovao je na jezero Cad, u afrički 

ambijent, gde je stekao veštinu gradnje upravo ovakvih brodova kakvi su 

predstavljeni na slikama grobnice i koji bi mogli da podnesu dugo putovanje 

morem. 

Sakupivši ekipu od sedam ljudi, zaplovio je iz zapadne afričke luke 

Safi u Maroku na brodu od papirusove trske nazvanom Ra (po egipatskom 

bogu sunca), dugačkom 13.7 metara, širokom 4.6 metara i dubokom 1.8 

metara. Nošen trgovačkim vetrovima i ekvatorskom strujom, Ra je prešao 

4830 kilometara za manje od osam sedmica. Međutim, kvar na zupčaniku 

30 

---

Slika 15: Sunce, kao perjana zmija, bilo je obozavano i opisivano u 

gravurama i slikama na području celog Egipta. (Vidi još ilustraciju 14) 

Slika 16: Tutankamon je nosio perje i zmiju na čelu; njegova brada bila je 

telo zmije koje se završavalo ptičjim repom od perja; kao i kralj Pakal, bio je 

savršena kombinacija duha i tela. 

upravljača i struktura unutrašnje povezanosti trske zaustavili su putovanje. 

Ra se raspao od oštećenja koje je zadobio u karipskoj oluji i potonuo. 

Istrajan na svom zadatku, Hejerdal je dizajnirao brodove po uzoru na 

brodove od trske kakve su gradili Bolivijanci i Peruanci na obalama jezera 

Titikaka u Južnoj Americi. Otisnuvši se ponovo 1970. godine, iz Safija, 

Hejerdal i njegova nova posada od osam ljudi stigla je do Zapadnih Inda 

nakon 57 dana provedenih na moru. Ra II je dokazao da je bilo moguće 

preploviti Atlantik, iz severne Afrike do centralne Amerike, na primitivan 

način, koristeći jednostavnu tehnologiju i materijale. Hejerdal je pokazao 

da su putovanja slična ovom mogla da se događaju i pre 3000 godina. 

31 

---

Ostali dokazi takode podržavaju tvrdnju da su trgovačke veze između 

dva kontinenta

;

 Afrike i Amerike, bile veoma dobre za vreme vladavine 

egipatskih faraona. 

U martu 1992. godine, nemački istraživači, na čelu sa dr Svetlanom 

Balabanovom iz Instituta za sudsku medicinu u Ulmu, ispitivali su egipatske 

mumije. Prva mumija koja je trebalo da bude testirana nazvana je Het-Nut 

Taui, „dama iz dveju zemalja", egipatska mumija iz dvadeset prve dinastije 

(oko 1069. godine pre nove ere), čiji je kovčeg bio bogato ukrašen slikama 

nebeskog božanstva  N u t . Balabanova je bila iznenađena kada je otkrila 

prisustvo velike količine nikotina i kokaina u uzorcima ove i nekoliko drugih 

mumija koje se čuvaju u Egipatskom muzeju u Minhenu. 

U početku je mislila da je negde napravila grešku, jer nijedna od ovih 

droga nije bila dostupna Egipćanima dvadeset prve dinastije. Duvan je bio 

nepoznat sve dok ga pristalice Kolumba nisu donele iz Zapadnih Inda, posle 

1492. godine nove ere, dok je biljka koke, koja raste samo u Americi, bila 

nepoznata sve dok je putnici na istok nisu doneli mnogo pre viktorijanskog 

vremena. 

U proleće 1992. godine, rezultati ovog otkrića objavljeni su u naučnom 

magazinu „Naturvisenšaften" (79, 358, 1992), izazivajući metež među 

istoričarima, biolozima, arheolozima i antropolozima. Ako je Balabanova 

bila u pravu, onda su svi ostali pogrešili, i logično je što su se i njeni prijatelji 

naučnici okrenuli protiv nje, obeleživši je, kao što se to i ranije događalo 

najnaprednijim naučnicima kroz istoriju, kao jeretika. 

Pogrešila je, složili su se svi. Engleski skeptični arheolog Rozali Dejvid, 

koja je čuvala mumije u Mančesterskom muzeju, insistirala je: „Ili su testovi 

pogrešni, ili su mumije lažne." 

No, Balabanova je bila obučeni toksikolog. Često je sarađivala s 

policijom na istraživanjima i autopsijama. Pridržavala se svoje metode. 

Koristila je provereni metod analize poznat kao tehnika „kose": ako je 

preminuli koristio drogu, tragovi su se, zajedno sa proteinima, prenosili 

u folikule kose gde su zauvek ostajali. Test je mogao da se upotrebi ne 

samo da bi se potvrdilo prisustvo droge već i kako bi se isključila svaka 

mogućnost kontaminacije uzorka. Uzorak se prvo potopi u alkohol, a zatim 

se alkohol testira da bi se utvrdilo koliko je čist i da li postoje tragovi droge. 

Svaki proces kontaminacije uzorka morao bi da se širi od spolja ka unutra. 

Ukoliko alkohol ne sadrži drogu, svaki sledeći pronalazak tragova droge 

iz istog folikula mora da vodi poreklo iz unutrašnjosti folikula kose, a ne 

spolja. 

Što se tiče autentičnosti mumija, pedigre  H e t - N u t Taui nije se 

dovodilo u pitanje. Kralj Ludovik I kupio je mumiju 1845. godine otpočevši 

tako svoju kolekciju. Podaci su pokazali da je ovu i druge nabavio od 

engleskog trgovca po imenu Dodvel. Dr Alfred Grim, upravnik muzeja u 

Minhenu, potvrdio je autentičnost mumije preko zapisa, amajlija i složene 

metode balsamovanja, kao i preko činjenice da je poticala iz grobnice koja 

32 

---