Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Slika 20: 

---

Za vreme vladavine kralja Djedef-Ra, koji je vladao u periodu između 

izgradnje velike piramide kraljeva Kufu (Keopsova) i Kaf-Ra (Kefrenova), 

kult sunca je prvi put doživeo vrhunac i Ra je prihvaćen kao dodatak 

kraljevskim imenima. Velike piramide, same po sebi, sa spoljašnjošću 

glatkom od krečnjaka, reflektovale su sunce koje je sijalo na nebu, 

sažimajući rasute sunčeve zrake na najvišoj tački na nebu. Piramide su na 

taj način predstavljale sunčev sjaj i, kao što ćemo kasnije videti (u trećem 

poglavlju), plodnost, ponovno rođenje i večni život. 

Egipatski bogovi i faraoni pojavljuju se u tekstovima u piramidama, 

na slikama i knjigama od papirusa u grobnicama koje su imale simboličke 

krune, regalije i druge pomoćne znake, omogućujući tako identifikaciju 

karaktera kojem su bili namenjeni (vidi takođe dodatak 2). 

I ostali bogovi nosili su svoje znake prepoznavanja. Bog sunca bio 

je predstavljan na različite načine kao figura sa glavom sokola, Horus, sa 

sunčevim diskom kao šeširom. Kasnije, u osamnaestoj dinastiji, Amon je 

Bogovi Memfisa 

Slika 21: 

40 

---

predstavljan kao bog države u Karnaku, a pojavljivao se i kao božanstvo sa 

glavom ovna. 

Ank, simbol večnog života, često je povezivan sa ponovnim rođenjem i 

vaskrsenjem u hijeroglifima i na slikama (slika 42). Značenje skiptara koji su 

nosili mnogi bogovi, nije razjašnjen. Vrh ili drška podsećaju na glavu gazele, 

simbol Reshefa, čoveka s belom bradorn (figura 84), koji je poistovećivan 

s Minom, bogom plodnosti. Nejasno je zašto dno skiptara mora da bude 

račvasto, da podseća na zmijski jezik. Možda je ovo simbolizovalo to da 

je nosilac mogao da kontroliše zmiju (telo koje menja košuljicu). Uzevši 

zajedno sve ovo, skiptar verovatno predstavlja plodnost (rođenje i ponovno 

rođenje), što se postizalo fizičkom kontrolom tela. Stoga su likovi koji su 

nosili obe regalije, i ank i žezlo, dobijali večni život (ponovno rađanje) kroz 

kontrolu tela. 

Smatra se da naše doba prelazi iz astrološkog znaka Ribe u Vodoliju, 

kao što pravilo pomeranja polova formira zaleđe za pomeranje zvezda za 

neznatne razdaljine, bliske zemlji, preko neba. Svakom znaku je potrebno 

oko 2160 godina da se premesti iz jednog sazvežđa u drugo (30 stepeni), 

što znači da se pomeraju za oko jedan stepen svake 72 godine. Osamnaesta 

dinastija postojala je u vreme prelaznog perioda Ovna. Tadašnji astrolozi 

bi rekli da je „Sunce bilo u znaku Ovna", što znači da je sunce bilo ovan. 

Amon je bio sunce. Amon je bio ovan. Ranije, pre više od 4165 godina, 

sunce je bilo u znaku Bika, i u to vreme su se božanstva sunca poistovećivala 

sa Apisom, bikom, obožavanim u Memfisu tokom perioda rane dinastije 

koja se udružila sa Ozirisom (ovo je poznato iz predmeta pronađenih u 

Serapeumu u Sakari, koji iznose da je Apis „gospodar neba sa rogovima na 

glavi"). 

Godine 1893. britanski astronom Norman Lokijer demonstrirao je 

astronomski značaj centriranja kompleksa hramova u Karnaku. Na dan 

letnje dugodnevice, Sunčeva svetlost prolazi kroz osovinu hrama Amona-

Ra do svetilišta na drugom kraju, obasjavajući statuu boga Ra. Lokijer je 

primetio da je hramovna zvezda, korišćena kao observatorijum, izgrađena 

za potrebe posmatranja kretanja izlazećih zvezda tik pred zoru. Izračunao 

je da je projekat hrama napravljen tako da označava vreme u podudarnosti 

sa periodom prelaska. Premeravanje hronološkog razvoja i konstrukcija 

kompleksa Karnak pokazali su da su hramovi bili poravnati četiri puta, 

odgovarajući pomeranju zvezda a samim tim ispunjavajući zahteve večno 

promenljivog neba. 

Tri prilaza sfingama sa glavom ovna vode do masivnih kapija velikog 

hrama Amona-Ra u Karnaku (ilustracija 15c). Verovalo se da će svaka od 

njih zatvoriti Amonovu dušu u svetilište. 

Ovo je veza između sunca, boga sunca Ra, panteona bogova, piramida, 

anka, žezla, zmije, plodnosti, perja, sunčevog diska, Amona i ovna, koja 

karakteriše tako široku i plodnu simboliku u egipatskoj mitologiji. 

4 1 

---

Slika 22 (gore): Obožavanje boga sunca Ra (Re) 

poklapa se s dva perioda velikih kitlturnih dostignuća 

Egipta; prvi datira iz vremena četvrte dinastije gra-

ditelja piramida, a i tokom osamnaeste dinastije, 1000 

godina kasnije. Bio je u stanju da ponovo stvori sebe, 

pretvarajući se u zmiju koja menja košuljicu (Perjana 

Zmija). 

Tokom drugih perioda, sunce je opisivano na 

različite načine: 

Slika 23 (desno): Prikazuje boga sunca Amon-Ra 

koji na glavi ima perje. 

Slika 24 (dole levo): Prikazuje sunce opisano kao 

Horus Aha, sokola koji nosi disk sunca obavijen zmijom 

(perjana zmija). 

Slika 25 (dole desno): Prikazuje sunce kao boga 

Kepera, balegara za koga se smatralo da je sebe 

vaskrsao iz kuglice izmeta koja predstavlja sunce i čije 

kotrljanje preko pustinje asocira 

na putovanje sunca preko neba. 

42 

---

Slika 26: Krune i kraljevske regalije (s leva na desno): bela kruna Gornjeg 

Egipta; crvena kruna Donjeg Egipta; dupla kruna Gornjeg i Donjeg Egipta; 

kruna Atef; plava kruna. 

Božanstvo Ra dominiralo je Egiptom i uskoro preraslo u univerzalni 

kult sunca; Amon je postao Amon-Ra; Atum, Atum-Ra, 1 Horus je 

prekršten u Ra-Horakti (Harakte). Mnogo kasnije (1550. godine p.n.e), 

zapisi na zidovima grobnica u Dolini kraljeva (Tutmes III, grobnica KV34, 

i drugi) kazuju „Molitvu Ra", sa bogorn Ra poistovećenim sa Ozirisom, 

bogom podzemnog sveta. 

Egipatsko  p i s m o 

Tekstovi piramida 

Tekstovi piramida broje oko 800 izreka, napisanih u vidu stubova 

unutar piramida kasnog perioda starog kraljevstva i prvog srednjeg perioda 

(2375 - 2055 p.n.e). Paragrafi su numerisani po redu pojavljivanja, počevši 

od pogrebne sobe a zatim ka spoljašnjem delu niz hodnike piramida, i 

smatra se da su recitovani tokom sahranjivanja kraljeva i kraljica. 

Oni posvećeni Pepiju I, u njegovoj piramidi južno od Junasa u Sakari, 

prvi su otkriveni, mada su oni u Junasu napisani najranije (2375 - 2345 

p.n.e]. Iako je više od 80 piramida napravljeno između Gize (nadomak 

Kaira) i El Fajuma (jugozapadno od Memfisa), danas su mnoge uništene. 

Sarno devet od ovih piramida, koje supripadale šestorici kraljeva sahranjenih 

u Sakari između šeste i osme dinastije i tri piramide žena Pepija II zajedno 

sadrže kompletnu kolekciju tekstova. Nijedna piramida ih ne sadrži u 

celini; ona u kojoj je sahranjen Pepi II ima većinu, 675. 

Tekstovi se često opisuju kao „magijske čini" i svrstani su u nekoliko 

kategorija; neke su bile namenjene zaštiti pokojnika u drugom životu, druge 

su oslovljavale pokojnika kao Ozirisa, boga podzemnog sveta, i ticale su se 

žrtvovanja i vaskresenja. Neke tekstove je sam pokojnik čitao da bi olakšao 

sebi put u podzernni svet, ili da bi možda zaradio moguće putovanje ka Ra, 

bogu sunca u zagrobnom životu. Svi su obuhvatali putovanje sunca kroz 

podzemlje tokom 12 noćnih sati kao i njegovo vaskresenje svakog jutra. 

---